Jedinstvo, November 02, 1956

              STRANA 1-- 1
NRSE RRUGRRICE ZRSIiUZUilU
UEIilHO PRIZNRNdE
Kad pi£emo o 25-godi£n- Jici na£e radnidke £tarnpe i sila-zn- a
koje su ju pokretale. ni-ka- ko
no smijerno pustiti iz
vida i poirtvovni rad nalih
drugarica.
Pored nas muSkaraca. na-£- e
svijesno drugarice su des-t- o
vile uspjevqlo u dobiva-nj- u
novih pretplata i obnovi
Isteklih. Pa I u vrijeme te£-ki- h
dana krize i bosposlicc.
kad ]e mnogima prijotilo da
izgube krov nad glavom i
uloiak na kudu, mnoge nolo
ieno bilo su aktivno u podu-piranj- u
svoje £tampe.
Svi so sjedamo kako su u
Finskoj hali. na Droullard
Rd. na£o drugarice desto pri-redjiva- lo
dajanko I druge
korisne zabave od kojih do
se poslati financijalna po-mo- d
£tampi u Torontu. No
samo £to su radile na zaba-vam- a
nego su i od svojih
vlastitih ustiju otkidale i da
valo priloge. Znalo su vrlo
sprcmno i praktidno organ!-zlra- ti
i raditi na zabavama.
Jedno su pokle kolado, druge
kuhale i donosilo daj, kavu.
£eder i ostalo £to Jo trebalo.
Donosile su i svojo rucno ra-do- vo
koji su so izigrali na
zabavi i povedali iond za
£tampu. Drugl dan poslije
zabavo trebalo so vratiti i
prati sudje I ribati pod. kako
bi opet mogli dobiti prostori-jo- .
A tko do to drug! udinitl
nego same drugarice. Tile su
one i od vrata do vrata po
nalim kudama i sabiralo po
dak po pedak.
Ponekad smo i£li na farmu
kupiti svinju da Ju ispcdemo
i nabavimo pida za zabavu.
Takvo zabavo smo desto odr-iava- li
u kudi obitelji nalih
vrijednih drugarica. Organi-zacij- a
jo vodila raduna da
ito бс&бо odriava koncerto i
prcdstavo i tu su nolo dru
garice aktivno udestvovale.
Zapravo. bez njih se ne£to
takvog ne bi moglo izvestL
One su se trudile da dolaze
na probe za predstave koje
smo odrzavali kroz jesensku
1 zimsku sezonu. Trebalo jo
dolaziti po ki£i. snijegu i zee
tokoj ziznL One su do£le.
Moramo znati da u ono do-b- a
nijo bilo na raspolaganje
automobilskih vozila.
Kad smo odriavali bazar,
jednu od glavnih uloga vr£i-l- e
su drugarice. One su obi-lat- o
davalo svoje rudne ra-do- ve
i konzcrvirano vode.
obilazile su dudane i dobi-val- e
poklone, vodilo racuna
koliko i ito je tko donio, uku-sn- o
su sve to izloiile na ba-zar- u
i radile sve ostalo £to
Je ovom prilikom trebalo. U
kratko. bile su stoier oko ko
Jeg se sve to kretalo. One
su £ivale odjedu narodnih
nosnji, koje su sluzilo prili-kom
odriavanja boSidnih
prodstava. Poslije su to os
tavilo u vlasni£tvo samo] or
ganizaciju One tu plole
darape I majico za Crveni
krii. Davalo su i krv, prale
su i krpalo robu. Pa kad svo
to promlslimo. na£o drugari
co zaista zasluiuju veliko
priznanje.
Bilo su one i dobri Inicija-tor- i.
ih jo Intcrcsantno
slu£ati na sjednlcama kako
iznoso prijedlogo i ako bi
jedna ito ispustila. druga bi
Ju odmah nadopunila. Svo
Jo to i£lo sa vesoljem I svje
£du prema stvarima za kojo
smo svi skupa radilL U or-ganiza- dji
su doSlo do vedcg
medjusobnog poznavanja i
odanosti. pa su uvijek bilo
spremne da Jedna drugoj
pomognu i zaJedno dijelo
dobro i zlo. Ovdje se troba
mo sjetiti i onih drugarica
koje danas vi£e nisu s noma.
Bilo nas je 5est u kudi — otac, mati, iena 1 dvoje male
dece Ziveh smo zajedno u siromalnoj seljadkoj kudi u Bana-t- u
I ako je naie selo u bogatom kraju. bilo )e i selo bogato,
bilo je gazda koji su posedovali i do 300 jutara zemlje, a bilo
le oko 200 porodica koje nisu poeedovale ni Jednu brazdu
svoje zemlje. I ja sam bio jedan od tih poelednjih — bezem-ljci- a.
To je u stvari bilo bogato selo sa mnogo seljadkih prole-ter- a.
Zivot je bio teidk. i bivao je svakodnevno sve teii. Jer
je trebalo izdriavati i stare i male, a kod gazda na selu bilo
je teslco zaradlti onoliko koliko Je bilo potrebno za iivot.
I tako 1929 godlne odludim da napustim mojo "bogato
selo" i dodjem u ovu. na glasu "bogatu zemlju".
Stigao sam u Windsor, Ontario, nekako u podeiku maja
meseca i poradovao sam se kada sam video da se i ovde
vec trava zeleni, a i neko cvede ved je bite cvetalo. Radovalo
me je ito je zemlja isto tako ravna u ovoj okolici kao i ona
u Banatu.
Covek sa sela. a narodlto ako je doeao iz bogatog Bana-ta- .
oeeda so dobro u ovakvoj okolini, iako iali za svoje mile
l drage koje Je iza sebe ostavio. Ova) susret sa ovom lepom
okolinom i bogatom zemljom nije mogao dugo da izdrii, a da
ne pokafe svoje natmureno lice i svoje oitre zube. koje le
vec tada kesto na lducih osam-des- et godina koje su bile na-rodi- to
teslce ra nas nove doseljenlke.
U Windsoru Je u ono vreme vec pocelo bitl slabo 14nogo
radnika je vec bite otpuSteno sa poskx. a mi novi. koji smo u
ono vreme tek doStt. mogli smo samo 2eleti bilo kakav posao
da zaradirno za putni troiak i ako je xnogude da vratimo dug
ito smo ncpravtli da dodjemo ovamo 1 da beiirno natrag od
kuda smo i doslL Ah ni te srede nije bilo "Sudbina" uzekx
bid bede u svoje ruke i trebalo Je ili trpeti. pokcravati se 1
gladovati, ili se pak bcritl protiv nje i ra opstanak svoga 21-vc- ta, a svoj privrednl plan 5to smo ga napravUi kada smo
dolazlH ovamo badrno u zaborav.
Btli su to teSki moaenti. Ljudi doili sa sela i ne pozna-vaju- dt gradjanskl nadin iivota. ne pcznavajuci jezik ove rem-l- e.
teslco su se snalaziU a }oi teze su iiveH. Isto tako teslco
su mogH shvatiti Sta in je potrebno dviiti da bi se rajednicxi
bcrili protiv toga zla koje nas je sadestlo A i kako ce shva-titi
i resume!! kada je svakl jedan od nas doiao ovamo sa
all em i nadem da pesedi par godina. raradi ne$to i popravi
svoje privredno sianje u starcm kraju i da se povratl sve+oj
kuci 1 svojoj perodjei. a £to se tide borbe. to ce nekl drugi.
koji su ovde. a ne ml. Ne. befe sacuvaj. ostatl ovde viie od
dve Hi tri godine. i bezi ncrtrag od kuda sa doSao.
U Windsoru, koliko se secern, vec" je u cno vreme pocelo
neko kemescnie Ljudi je sve vase ostcpclo bez poakz i nuida
je promenukx misljesje rsnogih. dak kod onih Jjudi kefi nisu
ranif e mishri na neku iducu privrednu kriru, depresiju i bedu,
kofa ih je pratila idudih deset godina. PbceH su se crganizo- -
vcti u svoje radnidke prcsvetoe
Bilo
orgeni Ja sam sledecu
koje su se odselile na vjedni
pocinak. a za nas ostalo ne-zaboravl- jena
uspomena.
Preporudujem svima da u
svakom mjestu. gdje god do
se odrzavati proslava 25-go-disn-jice
nolo £tampe. usta-nem- o
Jednu minutu u pocast
onim drugovima i drugarica-m- a
koji su s nama radili
na podriavanju i £ircnju
Stampo I na£eg pokreta.
Kad smo pokretali svoju
Stampu. suodavali smo so sa
mnogim poteSkodama i za-prcka- ma. Napori u prikup-Ijanj- u
fonda i pretplata bili
su nam otezani i velikom
ekonomskom krizom tridese-ti- h
godina. Noli besposleni
kojih Jo bilo mnogo. nisu pri-ma- li
pomodi. pogotovo sam-c- L
Bilo Je to£ko od njih tra
iiti prilog za £tampu, kad
nisu imali niti za najnuinije
potrebe iivota. Pa ipak se
dobio pedak tu. pedak tamo
i ne£to sakupllo.
Pojavu svog radnidkog li-s- ta
"Borbe" mnogo smo cijo-nil- i.
U njezinom pisanju od-ralav- ao
so stvami iivot onih
vremena, pa smo ju stoga
prihvatili kao svog uditelja i
savjetnika. Ona nam Je uka
zivala pravilan put borbe
protiv besposlice, policijskih
progona, za bolje uslove ra-d- a. vedu pladu i pristojniji
iivot. Svo od onda. pa do
sada, na£a so itampa zala-gal- a
i zalaio za slogu i Je
dinstvo medju nama doseljo-nicim- a. Ona nam Je poma-gal- a
i pomaie u kulturno-prosvjctnl- m aktivno s t i m a
medju nama starijima i mo
dju naiom omladinom. Za
bolje poznavanje stvari ov
djo i u svijetu mnogo smo
zahvalnl svojo] radnidkoj
£tampi. Neka ona tim putem
proslijodi i u bududc.
A. MUSIC.
(Windsor).
JOCA
JOVANOVIC:
(WINDSOR)
OSJECAMO
Prigodom 25 - godisn,ice
naie progresivne Stampe u
Kanadi potrebno je neSto
reci o ulozi, kao i rezultati-m- a
njezmog rada.
Podetak nose Stampe. kao
i njezin razvitak bio je dikti-ra- n
pctrebama nale emigra-aje- .
Te potrebe bile su u
glavnom ekonomsko — bor-b-a
za goli opetanak. Prvih
godina naseg dolaska u Ka-nad- u,
na£ je iivot bio osku-da- n,
te§ko se ]e bilo snaci
Besposhca, nepoznavanje je-zi- ka
i ovdaSnjih prilika. te
obidaja, kao novi emigranti
prvih godina prolazili smo
kroz mnoga iskusenja. U cno
doba nitko se nije brinui) o
doseljenicima. Bilo je to pra-v- o
piomrsko doba i borba
za opstanak Nijo bilo grad-sk- e
pemoci Ш besposleni-dko- g
osiguranja.
U takvim prihkama rodila
se naia prva radnidka novi-n- a
"Borba". Dabome. iza-sl- a
je u malom formatu, bez
dovoljno finan.'Jalnih sred-stav- a.
Wmdsorska kolorija,
iako u to vrijeme bojno
malena, blla je jedna od pr-vih
koja je pcmogla pokre-tanj- o naie 2tampe. Mali
broj svijesnlh i poirtvovnih
ljudi radio je sa odu£evlje-nje- m
za svoju itampu. Prl--
OHGAIZ.CIJA
kupl;aie su se pretplate i ras-pacava- li
omoli, znajuci da
de to biti dusevna hrana na-Si- m radnicima — hrana koja
de uroditi plodcra, hrana u
borbi za poboljSanje iivot --
nog stanja radnog naroda
ove zemlje.
Od tada, pa do danas bili
smo svjedoci postignuca
mnoglh dobnh stvari. NaSa
Stampa je kroz ajelo prote-kl- o
vrijeme sluiila kao inspi-rator
u svlm vnjedrum pot-hvati- ma noiih progresivnih
organizaaja, a osobito se is-tak- la
u tumadenju potrebe
unljskog pokreta. Urujski je
pokret doprinjoo mnogo po-boljsa- nja radnom narodu
Kanade, dime so koriste i oni
radnici koji torn napredku
nisu ni£ta doprinjeli, dapade
l cni koji su se svijesno ill
nesvjesno borill protiv na--prcd- mh
l savremenih ideja
Razmatrajuci stvari na-predk- a.
koji je uslijedio ini-djativ- om
i ustrajnoscu svje-sni- h
radnika, kako u Kana-di,
tako i diljem cfrjeloga svi-jet- a, a u demu je naSa 2tam-p- a
— danas "Jedinstvo ' —
predvodila medju Jugoelave-nim- a
u Kanadi, osjecdmo se
ponosni. £to smo pomagah
i slijedili stope napredka, £to
smo pomagali moralno 1 ma- -
godinu napustio Windsor
Otisao sam u Chatham. Ontario U Chathamu nije bilo
niita ђође To je rr.anje mesto 1 takorekud, farmersko mesto.
Tamo je bilo u ono vreme jo£ i teie organizovati narod nego
u gradovima sa vedom industrijom. Medjutim nuida sve pro-me- ni
i pameti naudi.
U Chathamu bilo nas se sakupilo jedan dobar broj naJlh
radnika. Vednom iz Vojvodine 1 sa sela. Prilike su lz dana u
dan bivale sve teie. U mestu se posao nije mogao nadi, a
larmen su svoj produkat morali prodavati budzaito. te su
tako i nas pladall (pScnica je tada bila 35c buila) dokzr i po
na dan. a za teil posao nekad i dva dolara za 10 i 12 sati na
dan.
Dok sam iiveo u Windsoru upoznao sam jedan broj na-- h
radnika i pretplatio se na novinu "Radnik" i pratio bcrbu
radnidke kkzse Sjedinjenlh Ameridklh Driava i Kanade. Me-djutim
zahvaljujuci ondainjoj vladi 1 njenim
agentima ovde. "Radnik je bio zabrenjen u KanadL Mo
ml Je veoma teiko bez radnidke noyine. a vreme Je bilo saz
rek sa organizactje 1 borbu. Pisaro sam uredni&tvu "Rad-nika"
i pitao da li u Kanadi postojl radn+dka ncvina na na
Sem Jeziku.
Odgovorih su mi da se u Toronto izdaje "Borba". I ako
Je u Kanadi ved postofala noJa radnldka novma "Borba". ml
u Chathamu nismo za to znaH. Za kratko vreme posle .oga
"Borba" je stigkx I u Chatham.
Novi iivot je otpodeo u torn mestu i za naie radnlke 1
naken kratkog vremena. 122 pomoc drugova iz Windsora, or-gariizov- aU smo nc£u prm crganizadju — Radnidkl Seljacki
Prosvetni Klub.
Bilo je radostl medju nasim. iako rnrrKm brojem dlanova,
jer smo sad vet zaogli I mi da zajednicki radimo 1 pemaiemo
nas pekret i ncdu radnidku itempu.
Bilo je i poteskoca, kao £to sam mala pre rekao. svi smo
±ENA t WI4DSOKI
SE PONOSNI
terijalno napredne novine,
kao £to je naie "'Jedinstvo".
Kako sve u prirodi, tako i
ljudsko dru£tvo nalazi se u
neprestanom tijeku — novo
zamijenjuje staro A da bu-dem- o
svijesm tih promjena i
druitvenih zbivanja, da pos-tigne- mo
rnaksimum srede.
moramo da ditamo, Sirimo 1
made pomoiemo radnidku
£tampu, koja se zalaie da
bistri pojmove i podiie rad-nog
dovjeka na vi5l stepen
civtlizadje, kulturo i spozna-j- e
o mogucnosti iivota dos-tojno- g
dovjeka za sve ljude.
Podecl druStvenog rada
medju Jugoslavenlma u
Windsoru biljeie jo5 od po-det- ka
1928 godine. kad je
osnovan Jugoslavenski Proe-vjet- ni Savez No, radl su-prom- ih
i nazadnih nazora
jednog dljela dlanova, taj je
Savez poslije godinu dana
likvidlran i nastao je privre-me- ni
zastoj. Brzo iza toga
osnovan Je novi Prosvjetm
klub, koji je raspacavao iite-ratu- ru
i inado proevjeicivao
svoje dlanove, te je kasnije
preuzeo i ulogu Medjuna-rodn- e
radnidke obrane, me-dju
Jugoelavenima. Ovo t
jeste da se ogranak u Wind-soru
desto spominje '"Starac
Windsor".
Sjecajuci se pisanja nase
stamp© kroz rmnuhh dvade-s-et
l pet godina, raduje nas
$to je i pokraj mnogih telko-c- a
i promjena u drustvu uvi-jek
ostala vjerna poetavljo-nc- m
cilju — zalaiuci se za
pxavdu i dobrobit radnih Iju-d- l.
Pomocu progreeivno
Staxnpe. kao 5to je naie "Je-dinstvo'
i zalogom ljudi na-predn- og duha. postiglo se jo
dobnh stvari. Danas imamo
mnogo dokazamh primjera
da ito su rqdnici boljo orga-nizlran- l,
tim imaju bolje uv-je- te
na poslu. Pnznaje so
stareSinstvo. odmor sa pla-co- m. penzija, osiguranjo 2a
bolest 1 druge polakJico. U
koliko joi standard iivota
nije dovoljno visok u omjo-r-u
profita, knvnja u glavnom
sto,i na ;o£ neorganiziranim
1 made nesvjesnim radnici-ma,
koje natraina Stampa
dnevno truje. Dokazano jo
nebiojeno puta, da poslo-dav- ci
usprkos ogromnih pro-fita
ne davaju niita bez tra-zenj- a
i borbe. Zato. kao £to
u proiloeti. tako 1 u bududo.
pctrebna je zdrava duievna
hrana, a to mole dati Stam-pa- ,
kao ito je naie "Jedin-stvo",
kojeg £lro i podriava-j- u
sami radnid.
J. R.
IZ "BOGATOG SELF U "BOGATU ZEMLJU"
jugoslovenskoj
dosli sa sela 1 nelsku.nni u borbi all smo se Si Л sa lskus-tvo- m
drugih organizaaja Zajedno smo radui sa bratskim
ukrajinskim. cehoelovadkim. madjarskim radnidkim organi-zadjam- a
za nasu zajednidku stvar 1 posebno za naiu novinu
"Borbu". koja nas je u&la i ukazlvala nam put kojim treba idi.
Istina, bilo je to pre 25 godina, kada smo bill sa tollko
godina mladji, te Je bilo i viie energtje i poleta. pa nie nl
onda bilo Iako Preko letnje sezone vecina nas Je iivite na
farmama u raznim 1 starim "iekama", tako da smo bili bHie
poslu kojeg smo u ono vremo jedino mogli dobiti.
Raded scst dana po 10 1 12 sati dnevno. a u nederju me-sto
odmora, neko pere od znofa uprljcno rublje, neko spr&ma
"diner", a jedan je uvek bio zaduien da sa kolektnom lie-tor- n ide 1 poseti naie poznate i nepoznate. I posle 15 i 20 rac
tumeje na bidklu vrcti se sa par dokrra na kolektnoj liU za
noJu radnidku novinu. Uspeh? Jo£ 1 kakav uspeh. U ono vre-me
1 nije bilo veceg novca od pet 1 deset centL
Jest, drugovi 1 drugarice. tako je mali Chathaxa radio za
vreme letnje sezone. A zimi? I ako memo iniali vieoko uden4h
tH-- di u nc£oj organlzaciji ipak smo organteovali dMetaneke
grupe i pnredivaii razne zabave za noJe гаокз пааеђе i tako
je maM Chatham uvek bto u prvim redovkrva u naiesi pokietu.
I danas kada skmmo 25-godiin- jcu noieg pokreta ! naie
£4axape. nema ugodnijeg seoana nego secanfe na na£ rod iz
cnog rzemerka i secdnje na poirtvovanost raofth drugova i
arugarica. picnira ncJeg pokreta i naie radnidke Jtcsspe, sa
kofima sam. cr.da u Chathamu radio.
I danas ako bi neko upitao-- ita smo za uh 25 godbia po-kid-fii sa na£im skrcmntm radem. za cp£tu stvar naleg radnog
naroda. neka pogleda malo oko sebe i vldtce vehke i sneine
unije koje nije mogao videtl pre 25 godina. neka peeled oci-s- a
i niisiima od dalekog Istcka do Balticrog mora pa ce nodi
sebi (.'XiM odgovcr.