Jedinstvo, February 28, 1956

              д m штттушштвнттшштттнт WPHWWP9"f"IWOTMPaVPi ИУУУ11Ш"тЧ1Р-Ј1ЦИ1-14- Ц WW —in jujji jawn
STRANA 2
Iz zivota potpornih
organizacija
Novi proglas o
kampanji HBZ
"Zajednicar" u broju
od 22. februara donosi
proglas odbora kampanje
za novo clanstvo koja je
sada u toku.
U proglasu se kaze da
je Izvrini odbor HBZ za-kljuc- io da povis! nagrade
ucesnicima kampanje, na-im- e
plat! put u Jugoslav!
ju ! natrag sa 30-dnevnI- m boravkom u zemlj! za sa
m!h 600 tockica. Ranije je
trebalo 750 tocklca.
Nema tumnje da ce ova
odluka Izvrsnog odbora
HBZ pokrenut! na rad
mnoge clanove HBZ koj!
su dosad oklijevali bojec!
se da ne ce uspjet! dobiti
750 tocklca.
Nadati se da ce ova od
Iuka urodit! ! pojacanjem
kampanjskog rada u Ka
nadi.
Prema pisanju "Zajed-nicara- "
od 15 februara
kandidat! !z Kanade su
Mary Burma od odsjeka
787 iz Vancouvera, Josip
A. Glavas od odsjeka 919
iz Sault Ste. Marie i Kar-- mela Benac od odsjeka
975 iz Toronta.
Ovo je dobra prilika za
sve vrijedne i aktivne za
jednicare d a besplatno
posjete zemlju svog rodje-nj- a
— divna nagrada za
njihov rad — i mi se na- - damo da ce se znatno po
vecati broj onih koji ju
2ele iskoristit. To trebaju
ozbiljno uzeti svi odsjeci.
Polje rada u Kanad!
nije tako siroko kao u
USA. ali nije bas ni
malcno. Tako na pri
mjer, nek! racunaju da
danas u Torontu zivi 6O00
Hrvata i ako se uzme da u
pet torontovskih odsjeka
nema nego jedna hiljada
clanova, ubrajajuci i pod
mladak, onda su torontov-ski- m zajednicarima otvo
rene velike mogucnosti i
u sadainjoj kampanji sva
ki torontovski ods. mogao
bi poslati po jednog clana
u Jugoslaviju. U drugim
mjestima moida ne posto-j- e takve pogodnosti kao u
Torontu, ali tamo se mo2e
dosta napravit.
Mi podupiremo o v u
kampanju HBZ jer zelimo
njezin daljni napredak,
posebno u Kanadi, kao
to zelimo da sto veci broj
zasluznih zajednicara po
dje u posjet staroj domo
vin!.
TE2AK JE 2IVOT
FARM ERA
Primili smo list od jednog
naSei? farmera iz Alberte,
koji pored ostaJog pi5e:
Druirovi moji, kod nas je
zima teska. Pro§le podine
nas je ljetina premaSila. Sve j
je od suJe izgorjelo. Krme
za blago nema. Narod je pri
siljen da prodajeblago ispod
cijene. dok komad mesa
skupo placa
Kud nas farmere vremen-sk-e
nepogodc tuku, tud je
veliko izrabljivanje sa svih
strana. JoS do danas vecina
framcra ne vjeruje u orjra-nizacij- u.
pa zato nam tako
i jeste. Tako je i namajcoal-majnerim- a
bilo do 1917. go-din- e.
Drugarski pozdrav.
Predkonvencijska disk
KRUPNI PROBLEMI STOJE PRED SAVEZNOM
KONVENCIJOM
Savezna konvencija, koja ce se odrzatx
24. i 23 marta tekuce godine, suocena je
sa nizom problema. Medjutim dva su
kljulna problema o kojim ce se govoriti
ne samo na konvenciji nego o njima tre-b- a
govoriti i pre konvencije. Jedan od
tih problema je Sta da ucmimo s na§im
organizacijama, a drugi je kako da oja- -
camo i prosirimo nasu stampu.
Ako konvencija nadje pravilno reSe-nj- e
za ova dva klju6na pitanja, svi drugi
problemi ce se mnogo lakse resiti.
Da nadjemo pravilno reSenje tih klju-cni- h pitanja moramo poci u potrazi uz-ro- ka koji su prouzrokovali danasnju si-tuac- iju u na§im organizacijama Treba
imati u vidu da su пабе organizacije, Za-jedno
sa drugim demokratskim organi-zacijama
kanadskog naroda, preiivlja-val- e jedan veoma tefak period, period
krupnih zastoja prouzrokovanim politi-Cki- m, ekonomskim i drugim okolnostima
u zemlji i izvan zemlje. Poznata je cinje-nic- a
da je nakon zavrSenog Drugog
svetskog rata, kada je fasistiika zavo-jevai- ka osovina dozivela krupan poraz
na bojnom polju, kada su narodne demo
kratske snage okurazene sa pobedom
nad faSizmom, kada je socijalistiSki sck-to- r
u svetu ogromno ојабап i prosjren,
nastala panika kod engleskih i amerid-ki- h imperijalisttekih krugovd, kojj su iz
straha prod pobedama naroda. razvitlali
strahovitu kampanju tzv. "hladnog ra- ta". Kampanju su propratili sa uzurba-ni- m novim naoruzanjem i pretnjama sve- tu sa atomskim bombama, uperenim pro-ti- v SovjetskogSaveza, kao glavne socija-listic- ke sile i nepokolebivog bedema
mira u svetu. U toj groznifiavoj kampa-nji,
gubedi glavu i svojoj histeriji, des-paratno- sti
i strahu. okomiliso na sve one
koji su podrzavali politiku mira, politiku
kulturne i ekonomske saradnjo sa So-vjetsk- im Savezom i drugim zemljama
narodne demokratije
IMakartizam u Sjcdinjenim Drzavama
uz pomoc reakcionarnih zakona utirao
je put faSizmu u Americi, §to sc u isto
vreme odrazavalo i u Kanadi. SH6na ha-ran- ga se vodila u Kanadi u,radni6kim
unijama, vradanjem pojedinih ljudi sa
kanadsko-americk- c granice, diskrimina-cijo- m na poslu i u skolnma zbog svojih
politickih i miroljubivih nazora i aktiv-no- g
ибебса u javnom iivotu zemlje. Sve
te okolnosti delovale su ne samo na po-jedin- ce naSih ljudi, nego su delovale i na
na§e domokratske organizacije kao ce-lin- u.
Dolaskom velikog broja novih iselje-nik- a medju kojima i oni koji su zbog
jednog ili drugog razloga pomngali fa§i-stic- ke osvajnee protiv svoje zemlje i svog
sopsvenog naroda, postal! su glavni os-lon- ac kanadske i атепбке reakcije za
razvijanje kampanje "hladnog rata",
makartizma i drugih zala medju demo- -
kratskim iscljenicima i njihovlm organi-zacijama.
To je takodjc otezalo i kocTTo
svaki napredak i aktivnostna kulturnom
i drugom polju na§ih organizacija.
Odlazak velikog broja cIanova naSih
demokratskih organizacija i prijatelja
пабе Stampe u star otadibinu. osaka-ce- ni
su na5i kadrovi, naSe organizacije Г
na§a Stampa. Sve te okolnosti doprinele
su torn poslcratnom zastoju i srabljenju
паДИг organizacija Medjutim mi smo
ipak, pored svih tih okolnosti i zala, koje
su bile kobne i opasne, sacuvaTi sri na-§i- h organizacija ! naSe tampc To jo?
jednom potvrdjuje {injenicu da niknkvc
okolnosti niti zla ne mogu da nntte do-mokratske
organizacije i progresfme
snage medju naSim iseljenicfma. Ueled
Izlaz iz bijede lczi ti
savczu s radnicima
Sto je izlaz za radno i romaSno
sclfaStro u bijednog rtanja koje
smo gore optsali. kote postoji u
sviaa kapitabstiScim zemlfama ber
izuzetka gdie jof ima seiraka i keje
nitko osporHt ne raoie. pa !ak ni
Магек
MiMora "scif-A- a republ.a".
kako si m on zamtsijx, nema mfca
jkovDg programa di suoS ore u- -
ИДГ IS7 4C, Wl Jt UMIIIW retfc- - J M. a!nx On vskl.Tuje kpiultzn.
Published Tueday and Friday
In Srbo-Croti-n and Slcrrtwilan tanroi- -;
by Jdinro rubHchinp Со 4T9 Qan St. W,
Torotit 2-- B, Ontario. Canada.
Sabcrlption ratet 5Л0 pr r-a-r. f3J9 t--?r 6 tuesth
USA and ether r-an- tne fA.00 pr year.
TeL EMpir-- г 3-1- M2 Editor-- Stjepao Miolic,
Burine? Maaaj-e- r: Ivan Stimac,
Anthonzed as eond elas tsail
Port Office Department, Ottawa.
mtenzivne borbe naSih demokratskih
organizacija za mir i bolji iivot, nep:e-kidno- g razotkrivanja uzroka koji su
pratih пабе iseljenike, ukazivanjem na
prave krivce tih uzroka Г izlaz iz svega
toga, vera nasih iseljenika je ројабапа
u ispravnost naSih organizacija i na§e
§tmSpietu. acija je danas sasvim drukCija n.e-go
je bila nazad nekoliko godina ranije.
Reakcioneri ne samo sto nisu uspeli da uni§te nas pokret, nego se danas ras-pada- ju njihovi redovi i razbijaju o 6vrsti
bedem istinskog, pravednog i miroljubi-vo- g drianja naSeg demokratskog pokre-t- a, koji nije popustio u svojoj borbi za
vitalne interese naSih starih i novih do-seljeni-ka.
Danas je svima jasno da su se reakcionarne snage oko Srpske narodne odbrane, oko ustaSke organizacije
i drugih roakcionarnin centrova u iselje-niStv- u pocepala na mnogobrojne grupice
i vode oStru i iuinu medjusobnu borbu
koja ce ih eventualno uniStiti, jer njiho-v- a protivnarodna politika nema oslonca
ni korena kod iseljenika. Sa svojim pro-tivnarodn- im
i izdajnikim radom za vre-me
rata u zemlji i poslo rata u inostran-stv- u stavili se u sluzbi tudjim zavojeva-Cim- a
protiv svoje zemlje i naroda i sa
time oskrnavili i uprljali svetlu zastavu
proslosti svojih nacija Demokratski
Srbi, Hrvati, Slovenci i drugi iseljenici i
njihove organizacije, danas visoko dr2e
tu zastavu i bore se da je oCuvaju u inte-res- u izvojevanih sloboda svojih naroda,
nezavisnosti i napretka svoje stare o-tadz- bine. U nasim demokratskim orga-nizacijama
su pravi patrioti i borci za
svoju nacionalnu slobodu, kulturu, na-predak
i nezavisnost ne samo svoje stare
otadibine; nego i svoje nove domovine
Kanade.
Sve nam ovd govori da pred nama
stoje krupne i sirokc perspektive za raz-ijan- je nasih demokratskih organizacija
i njihove Stampe. Mi treba da iskoristimo
ove perspektive ne samo za razvijanje
naSih sadaSnjih organizacija i Stampc,
nego i za otvaranje novih sektora пабе
aktivnosti. Cilj savezne konvencije je da
ove perspektive dobro razmotri i nadje
nove putcve za otvaranje i prodiranje u
nove nacionalne sektore na§ih iseljenika.
Mi moramo nadi kljufc za osvajanje po-zici- ja koje su do danas na nacionalnim
sektorima drzali pobornici makartizma
i imperijalistiikih ratova, neprijatelji
naSih demokratskih organizacija i na-cional- nih interesa starih i novih iselje-nika.
Mi molemo i mi cemo osvojiti te pozi-cij- e
od njih, ako izadjemo iz ove uske
mreie u kojoj smo se umreiili u posled
njih nekoliko godina, ako sc izvu6emo iz
pesimizma u kojem smo zapali — sve je
crno i niSta se ne mo2e u6initi — i pre-dje- mo sa dnna§njcg uskog na jedan Siri
nacionalni kolosek, uhvatimo sc u koStac
sa onima koji su se ugnjezdili u nacio-nalne
bunkcre i odande vode borbu pro- tiv svojih nacija. protiv svoje zemlje,
protiv svih radnih iseljenika u Kanadi
To znncj da treba voditi borbu za pro
Sirenje na£ih organizacija, otvaranje i
prodiranje u novo nacionalne sektore
nasih iseljenika sa ciljem okupljanja i
ujedinjavanja svih pravih rodoljuba,
pobornika mira i napretka medju starim
i novim doseljenlcima, oko jednog Siro-ko- g
i demokratskog narodnog pokreta i
njegove Stampe.
O konkretnim problemima i novim na- cionalnim sektorima govoridemo u idu-ce- m izdanju novine.
B. Stevanov.
bar u MnfJikaciji kad eptje ka-k- ar seiаШ iirot on hoce —- ali to
"isklja&nje" je samo u maiti jer
м svem prograrau nema ntka. pa bS ni zere, Sto bi isklfetfo kapi-taliza- m
t ijeknanje
s4a aa seii. rsTiti sek mole Hi na-zad
h stove kad
kaf4tafetkki ststern carttfe н ze-mJ-fi. Л fakti historije su pokazati
da u ketfto je koja zetnlja raaAje
to jest, u koklo
ie demafi kar-kaltz- asi stabtn. U
TOUKO JE TA 7EMLJA JACA I
PODTlGNUTA PL i A C K I It
I TUDJEG KA- -
КПЛиЛМЛ, UU KUJtt BAS
SELJAO NAJH5E STRADAJU
To je tako cak i sa onim zemljama
koje su nominalno "nezavnsne,
kao геснво Turska. GrCka, Eppat, ltd. f onda predratna Bugarska,
RuflKinrska. Jurovlavija, Mad jar-sk- a. Pojjska, ltd. U svtm tun ze-mifa- ma
su seifan bill najjae pri-gniefe- m, stradali su, kako je Mux.
o drujftm pnlikama rekao. ne same
od kaprtIf4iA4h №kva. nego jo?
viie od piHUtiTno4i tSi kaprtali-MWki- h tmova. A djettnfasto e гл~
nusliti da bt se fedna selyalka ze-raJfa- ""
u cu Evrope danas т&в&л
zacahvmti ш 1Љшт vkra, Ш uskrra koje Л(аек
naziva "aetahSifkr Imalo bi isto
toliko smtsla traitti da se 'odprie
vec isprzena taja fpovratm in u
VIsE VIJESTI IZ SOCIJALISTIcKOG S VIJETA г tama i fondu
Vancoucr. B. C — PoJtovani
druie MioJi6j, inum nikanu da
ti javim na t"Oje pitanje taJi ure-djivan- ja
noinc. Ja ne idim u
tome pracu elite gteiie Noi-n- a
$e urrdjuje u redu
Volio bi da vile stavljaJ novo-st- i
iz Ju£0sl-ij- e, od Rusije i od
ostalih i$tono-e-ropski- h zemalja,
takodjer i od Kine Vijesti iz re-6en- ih
zemalja su korisne za sva-ko- g
naieg iseljenika i bude gi
iz sna u koji je uspavan
Sto se te izdaanja no%-in- e na
tn jezika, smatram da bi ju met-nu- li
na jednu trelinu rijednostt
Ja midim da ste i taj rezultat
poluili i prije jer svaka narod-nos- t
profita Stio sopa jezika. a
dnigo ispusti Ta se moie uiniti
ocjena na tome da du'jc 1гсЛпеЈ
pube .rijednost
Sto se tite ijesti da se za omla-din- u
tiskaju Hind u enpleskom
jeziku. to bi itctilo prostoru no
vine Roditelji $%-o- je djece su nji
VEZI PREOKONVENCIJSKE DISKUSIJE
Xehm da i ja doprinescm opt'oj
diskusiji sa ciljem da se svi dobro
i urcdimo i joJ bo-Ij- e
i ttUc pravac pisanja nale no-in- e
"Jcdinstvo". Kao scljaki-radnik- i
sin od jedne siromaSne
familije sa Korduna. kao najstariji
djcak u киб pormgao sam ocu u
sim doma6m poslovima i uzdria-anj- u
mladje brafc i sestara i s ra-zloga
toga nisam potpuno zavrJio
ni риЛи Skolu Po dolasku u ол-- и
zemlju sproco sam desetak godina
pod zemljom u zlatnim rudnicima
u Sjeernom Ontanju i pod tim us-Ioi- ma
teJko se ovjek odlufl da
postane pisac ill politiar Medju-tim.
kao stari pretplatnik i dan
naSih organizacija joS od pocetka J
pokretanja naSe Stampc i naSih pr-ganizac- ija
(1930.), ielio bi da opi-Se- m
moje miSljenjc kako da proSi-rim- o
niSu noinu "Jedinsto"
Pno, Jto se tic"c romana "Kle-ta- "
koji sada izlazi u nowni, mi-sli- m
da nije baS tako pogodan s
razloga Sto se viSc puta po neki
broj na poiti di negdje izgubi, Sto
pretplatnici po neki put podju ne-djcl- ju
i vise dana od kuce t tako s
izgubi jenih nekoliko brojeva noi-n- e
6taoc izgubi ezu romana i tako
prestaje da ga dalje c"ita On u
isto %njcme zauzima dosta лп jed-nog
prostora u noini Moida bi u
torn slucaju bdo bolje da uredm'Jto
nabai knjigu romana za one koji
ga vole itati.
Drugo, pitanje da Ii bi bilo bolje
pokrenuti posebne novine a Hnra-te- .
Srbe i Slovene, ja misiim da za
tak%e пом'пс ne bi imali dovoljan
broj pretplatnika i da e ne bi mo-gl- e
uzdriavatt Dalje, ta miIun da
bi bilo jako uspjeino kada bi se
pokrenula jedna novina na cngle-sko-m
jeziku u sc Slavcne. Mi-sli- m
da bi u czi ovog pitanja ured-mitv- o
"Jcdinstvo" raspisak) upit-mk- e
na pretplatnike noine da Ii
oni ieie da se pretplate na srpsku
novmu Stampanu ciriltcom. tako j
da se jedna zemlja za£aan od
svih prilika, uslova i uticaja Sto ju
okrufyju Pa onda. ko bi htio takav
povratak dak i kad bt bio mogW
Siecajmo se samo vnska u NTema-dk- oj kad su neki prrttavnta u Sje-dtnjent- fn Drzavama predktiili da
se Htu pevrati u Sfto aptlnrHume
zemifti N"e da to netke megoo
ostvartti. aii tarn predloc dtto je
grozote kod weg njenrvWVoc naro-da.
ttkifbwiv samih seisaka Svaka
zendta e iacrm i otrm da te bar
donekle indtfstnvaltttra. jer ostati
na &)o sHi-Л- от
" poloiaKi znafi
ostati zarisan o dngna na era
t podnaSati najvefe ekonomske mu
ke t terete, pobtufku podvtienost
stanje u koir- - su bila prije neco 1 1 sooialnu neiadnakost
su se tspr Ja) kao Sto ima traibtna Pa kad se nazad u predkapita
u s i j a
hovi ufiteljt i trebah su ju naufiti
materinskt jeztk. tako kao Sto ra-d- e
rCijemci, Japanci, Kinezi i
Indusi u ovoj zemlji. Л ako je ta
naia omladina zainteresirana u pro-gresivn- u
Jtampit. ovdje u Kanadi
ima propresi%nih noina i knjiga
na cnIeskom jeziku pa se mogu
pretplatiti i itati
Sto se ttfe romana, ja sam proti
toga. Prostor koji zaprema roman, , smo polu6ili pnliine rezul-mog- li
mrstiti korisne ijesti J U cemo ih ob-T- ko
--.oliitat treba . navljati kako budu istjecale
porufit da gi kupi, tako bi taj lo
vjck fitao fitam knjlgu, i ne od
lomke u novini
Л1 Durjlija
(Sapomena urtJmUra. Nek
drugovi fitaoci su pogreSno slnatili
da se prcdlaie da "JttJ'nst%o" do-nosi
Jtio u firilici i na s!oenskom
jeziku To je jednom pokusano i
odbaeno kao 'nepraktino Ono Jto
treba ispitati je mogufaost pokre-tanj- a
posebnih srpskih i sloenskih
listova, kao Sto smo imali ranije )
U
isto i za slocnsku помпи i upit-ni- k
da h bi zelio da sc izdaje jedna
wiovina za se Slavene na engleskom
jeziku Sto se tice samih dopisa u
nouni bilo bi dobro kada bi naSi
farmcri pisah o som i radi6'
svojim problemima, kao i naSi lju-di
koji su aktixni u unijskom po-kret- u
isticati koliko su rad-nicl.- e
unije dobra doneslc naSim
radnirima Sto sc tufc rada na kul-turnom
polju, po mom miSljenju
dosta slabo ide Da bi se oo pita-nje
poprailo treba predidjcti us-postavlja- nje
Skolc u ec"im nasclji
ma za m'Su naobrazbu — SM'ranje,
pjesme i igre Zaostajemo takodjer
u inicijativi za otaranje Skolc za
mladju djecu u pouavanju hnat-sko-srpsk- og
jezika. koje bi trebah
otvarati u sim naSim nascljima
Po ovim valnim pitanjima trebalo
bi voditi kurs da ot'aranjc tih Sko-l- a
za podu&vanjc mladeli naSeg
jezika podupiru si naSi ljudi. bez
razhke da Ii je clan naSe ih ncke
druge organizacije, jere ill nacije
Za ovu plemcnitu star trebala bi
se na prvom mjcstu zauzeti naSa
potporna druStxa, kao i pojedinci
koji imaju s%'oju dj'ecu
Smatram takodjer da bi naSa no-in- a
trebala donositi tfgoa£kc og-Ias- e
od raznih firma, jer bi sa
time osigurali ebki dio financij-ski- h
troikoa oko tzdaanja noine
IVormaiizaciju cdnosa izmedju
Jugoslavijc, Sojctskog Savcza i
drugili zemalja narodne demokra-cijc- ,
kao i posjet HruSfota i Bulga-njin- a
Jugoslav i ji i tieogradsku dc-klarac-iju
koja todi boljim odnost-n- u
i dopnnaJa svjetskom mini,
treba pozdrav iti. Voditi borbu za
ocuianje sxjetskog mira je danas
zadaca sakog pojedinca i cijelog
miroljubivog fovjc5anst%a. Sovjet-sk- a
miroljubha politika pokazala
je cijelom sijetu da oni fele nrir
i da poziaju i druge driave da s
njima saradjuju za mir
OSVRT NA MACEKOV CLANAK
Samo u cvrstom savezu sa radnickom klasom lezi spas
i buducnost za seljastvo
kapwUtickih
ftfeJkapitaBsticle
mdtMtnjiiizitana.
EKSPLOATAajI
pfedkapkiKnif-ki- h
sporazumijemo
Iistictte tHfeve ве i©e, a za o-grom- rra
veiSnu seliaka je viSe nego
pakao etati ped danalnjim kaprta-WtCkff- ii v4evtma ih ptfa-kaj- u j imtltaraM, pkanje se end
poiuvifa. ke da se radi So je
itiiz za sefftke'
voju budtrfno--t. a to CVR5TI SAE2 S RAD.VIKOM KLA-SOM
PROTIV KAPITALISTIC-KO- G
PLJACKAN'JA KOJE
GN'IAVI I IZRABLJUJE RAD-NIK- E I SOMASN'E SELJAKE
Dragi put je podvr6 se kapitaliz--
Schumacher ispunw
kvotu u noWm pretpla- -
Schumacher, Ont. — Sto-va-ni
drugovi, u listu Saljemo
$81.00 za slijedece: obnove
$20.CO, nova plata 55 00
i ostalih $5G.00 u fond na
габип пабе noiane kote.
Sa ovom posiljkom smo is-pu- nili kvotu u fondu, u
novim pretplatama pre§h
kvotu za 2 pretplate, a £to
se ti£e obnova i na torn pdlju
biste tate. buduce
roman. mu rre
inotu
Treba
koje
pret
пабц
Rad za nasu Stampu ne pre-staje,
narofiito cemo se po-trud- iti da ovo do posljednje
tablice dobijemo јоб koju
novu pretplatu.
Ima tome pnlidno vreme-n- a
da se nisam javljao u pra-vi
"Jidinstva". Uzrokom je
bila prehlada. Sada sam o-p- et malo ozdravio i posvetit
du viSe vremena radu za no-vin- u, a osobito za nove pret-plate.
U posljednjoj tablici
ja i drug Tomljenovic iz
Vancouvera imamo svaki po
12 novih pretplata. Ovom
prilikom poruiujem drugu
Tomljenovicu dn mu treba
bar 15 noih ako ce me po-bjed- iti. Sada imam 13 novih,
a vjerojatno cu jos dobiti
dvije noe, ako me zdravlje
posluzi, ovo dok se objavi
posljednja tnblica.
Mnogo drugarskih poz-drnv- a,
M. Boljkovac.
JOS 6 OBNOVA IZ
VANCOUVERU
Vancouver, B. C. — Dragi
drugovi, pnlazem c"ek od
$30.00 za G godiSnjih obno-va.
Medju ovjm obnovama
ima dvije za promjenu adre-s- e. Pripazite na ove stvari.
Mi cemo nastojati obnoviti
sve pretplate u koliko su ti
pretplatnici u mjestu 1 u ko-liko
ljudi imaju novca da ob-nove
svoju pretplatu, jer se
pokazuje nesta&ica posto su
ljudi bez posla
Primite drugarski pozdrav
od svih nas. Za odbor kam-panje.
T. Kangrga.
Diskusija jc bila dobro
djelo
USA — Drugovi, u ovom listu
e'etc md 56 0O za godiinju obnovu.
Diskusija o urcdjivanjii novine je
bila dobro djelo Ona je pokazala
dcmokratifriovt i nepristranost no-vi- ne
Sto se tice Jugoslavije, ja mi-sli- m
da se je pisalo neoprav dano u
proSlosti. Zaboravimo Sto je prije
bilo. ProSlost je mm a. Duducnost
je ziva stvar i treba voditi габша
o iivotu, a ne o mrtvim stvanma
Prilike koje su Jugoslaviju vo-dtl- e
u proUosti, mogufe je takovo
podneblje bilo, a sada je podneblje
za budunost. njen &vot i napre
dak Zato svi prijatclji svoga na-roda
— Jugoslaveni t?r moralno
moraju pomagati svoj narod u nje
govom rtremljcnju i radu za srrt-ni- ji
iivot. odaosno njegom naprcd-k- u
Uvjcrenja sc treba jy mjenjati
kad se clnjeflke mjefljaju. Tvrdo-glavn&-st
e egmntn i provto glu-p- ot
, Sada eUjte zdravo,
D. B.
One St Ma&k prediaie — bez
obzira ho on sam to o terne subjek-tivn- o ast4i — zaafi podvrgavati
sdjake svwn mtkama t greretama
kaprtaIi4ikog pjja£kanja, izrablji-vaflf- a
i upropaScivanfa.
Ta) savez isnedj radmia i se-lja- ka je potreban dok traie sam
kapftaltzara da ve sdjaci zaltite od
pretjerane pljacke. ti koliko se to
raeeii pod ukvwna kapttahzam za-fertr- ti.
u jo{ -- tie potreban takav
saves da se vkteu sam izrabljiva-ck- i
talevi. koji tfite, urabtmju. u-gnjet- avaj
i utamaAfUJvt kako rad-ra'k- e. tako i seijake, pa da se srveri
vicufaa t vKt омаасаоц, jadje
--. — - -- - i- - - Jai1TL L-Zl-
— _iZH i tnHKi m piaimm nUi rrvtat
.arf; . ,- --... . .„UrJ.t.. i Г4- -" iv — ekonemtki kvthvmi.
t
©пга1м
Kako --no vi rantjen Иаокм re-k- !i takav rvre a-- ez temedfm rad-nik- a
i seijaka епо%кн e radnom
narnd-- i — radmcima i selaoma —
w RiHMt t Km da zbace sa svojih
iedja sve gvdtkeie t pifarice i da
n, ko znia podTt5 se uskmma 2™ " Итеи М5и
kori ne samo mvace. nego HpropaS-- ! te "
ceju sdjake (Konic)