Jedinstvo, April 13, 1956

              иииши ттттттттттттт
ВЛ LET "D J AV О U
Jugoslavenski prilog kanadskom
kulturnom zivotu
7.tarrhfflt "V . tt i I' i tirtlrtou "fSuIturj ft ft пгаг1л
objatto je tianak
neumo.
Vtd je praizvedba baleta "Djavo
u selu" u februam godine 1935.
na seen i zuriikog Stadtheatra bila
prai prodor i senzacionalni uspjeh
nale jednostavne, topic i svjezc
scoske poezije "Ncuc Zuncher
Zeitung" rczimirao jc to kao "Kul-turn- u
invaziju Jugosla.ena", dok
je glasoviti munchenski kritidar
Alexander Berschc — prigodom iz-ved- be
tog baleta cctiri godine ka-sm- jc
istakao: "Opravdano jc da
smo kod ovakvog uspjcha bill za-vid- ni,
Sto tako istinito zrelp djelo
scljacke poezije nijc nastalo pod
nasim nebom i na naloj zemJi".
L' Zjgrcbu je avaj balct postavljcn
ttk 1937. godine kad je na cvrop-ski- m
pozornicama ved bio postigao
soj puni uspjeh "Djavo u selu"
izvcdcn je na mnogim evropskim
pozornicama, a narodito na izvcd-bam- a
u Londonu u januaru 1955.
godine Cyril Beaumont posvetio
jeu svojoj knjizi "Ballet", izdanjc
1953 godine, opliran prikaz o
autonma baleta "Djavo u selu"
(Pia i Pino Mlakar scenanj t ko- -
reografija i Fran Lhotka kompo- - '
zitor), podevli od praizvedbc u
Londonu s tocnim popisom svih
umjetnidkih suradnika i interpreta
na svim pozornicama i u $vim zc-mljama.
No, jravi triumfalni us-pjeh
postigao je taj balct na otvo-renj- u
I intcrnacionalnog baletnog
festivala u Gcnovi pocctkom jula
193 godine "Djao u selu" na-la- zi
se i sada na repcrtoaru baleta
berhnske Komische Oper u istod-no- m
dijelu Bcrlina.
Ovom originalnom baletnom
djclu uvjetovali su uspjeh sretno
komponirani scenarij Pije i Pina
Mlakara i muzicka partitura Ггапа
predsjednika SSSR Vorosifova novo?
jugoslavenskog ambasadora Micunovica
Moskva. — Novi jugosla-venski
ambnsador u Moskvi
Veljko Midunovic predao
avoje akreditive predsjedni-k- u
Prczidijuma Vrhovno
sovjeta SSSR KJimentu Vo-ro§ilo- vu.
Primajudi akreditive Vo-roJil- ov jc istakao da su od
Beogradske dekleracije u
odnosima izmedju dvijc ze-ml- je
postignuti krupni us-pje- si
i da je Beojrradska de-klarac- ija doprinjela pobolj-Sanj- u
odnosa i jadanju iskre- -
Izlozba u
Beograd — Posle oslobodjenja
poduzimano je vise mcra u Jugo-slavi- ji
da se putcm Jtampe i na ra-zn- e
druge nadine Ito bolje upozna
nal narod u zemlji o kulturno
prosvetnoj i drugoj delatnosti na-ii- h
ieljcnika NaJ narod amo i
onda kada se on bono za svoju slo-boda
i nezavisnost znao je da se
iscljenki simpatijama i delom na-laz- e
na njegctvoj strani. To je kon-kretn- o
porvrdjeno ratnih godma t
u danima obnove zemlje obilnom
kako moralnom, tako i materijal-no- m
pomoct od st rane iseljenika.
Ta pomod visoko se cent u naioj
zemlji. isto tako kao Ito i iseljenici
znaju da sa ponosom i poltovanjem
govore i osedaju o svojoj matid ze-mJ-ji
kada o njoj razgovaraju i oce-njuj- u
njena herojska dela tz pro
Itosti i udalnjosti.
Jedan izmedja mnogih dragth
гиЛпа o obaveltavanja naroda u
zemlji o liTOtu-- i radu iseljenika
bto je svakako i preko Idrenke
ulo&K kefa fe odtiarana a Beo-gra-dj
krajem prolle. 19' godine
Ora 10-dncv- na izloiba. koju je
ganizoralo Udralenje iselienik-a--
povrarnika SrWje. iako skromna
uzirnafucj u obzir kakav bogat ma-terijal
postoji o iseljentdma rase- -
S Е L 1Г
Bostljke Рл-rf-PajJt- f, kojega otJje
Lhotke, koja se oslanja na narodni
melos. Veliko tehnicko znanje Fra-n- a
Lhotke '"premostilo" je uprao
folkiornu senzibilnost muzike i do
one publike u svijetu, kojoj bi naS
narodni mclos mozda bio t stran.
Sada je ova Ijepota scljacke poezije.
ornamentike i plcsa osojila t po-zorni- ce
Novog svi j eta. Lhotkin ba-lct
"Djavo u selu" prvo je naic
jugoslavcnsko muzicko scensko dje-l- o
uopde, koje e dosad izvedeno u
Americi Zanimljivo je kod toga.
da su amencXi muziclci krugo i v ed
ranije bill upoznati s muzikom tog
baleta, er je-- londonsko poduzece
"Dccca" snimilo u decembru 1954.
godine na gramofonske pIoce tu
muziku s orkestrom zagrebackc o-pc- rc
pod vodstvom kompozitora
Frana Lhotka. Engleska "SaturJay
Renew" posctila e studiozan
clanak muzici nalih kompozitora
Lhotke, Вагапомса i Slavcnskog
istiduli originalnost i svjeiinu mo-tiv-a
melosa Juinih SIacna Nclto
kasnije zatrazio jc i ncwvorlki
International Music Institut Frana
Lliotku za punomoc" da zastupa
ploce. Amertfki muzicki krugoi
zivo sa se zaintercsirali za djcla ,
nale baletnc literature, traicdi da
doiive njihov ne samo muzidki,
nego i puni scenski izraz. U sep-tcmbr- u
projlc godine, a poe'etkom
ove kazalilne sczone dobio je nal
poznati umjetnik Ncnad Lhotka
poziv kanadskog "Tlie Royal Win-nipe- g
Ballcta" da preuzme vodstvo
trupe kao lef i korcograf.
0aj renomirani kanadski balct
radi pod umjetnickim odstsom
Betty Farrally, muziclcim vodstvom
Erica Wilda i strucnim suradnici-m- a
John Russcle i Pegg)' Green
nop: prijateljstva i suradnje,
Sto odgovara teinjama oba
nnroda.
Jugoslavenski ambasador
Midunovid, rekao je, da su
postignuti krupni uspjesi u
prijateljskoj suradnji koja
jc uspostavljenn izmedju
dviju zemalja i da oni udvr-Sdu- ju
ubjedjenje da ce daljl
napor u torn pravcu dati joS
vede rezultate u interesu
obiju zemalja, mira i pro-Kre- sa
u cijelom svijetu.
Izjave i
or-- !
je iseljenika.
Ito
ovakve
zivala u zemlji. Udruicnie
je u ovoj akciji imalo svestranu po
mod i podrlku drugih kulrurno-prosvetni- h
i dniltvcnih organiza-dja- .
Na izloibi je prikazano oko 200
raznih fotografija, raznih knji-f:- x
koje su svojevrcmeno р!мН ise-Ijeni- ri;
prilidan broj dasopisa i
drugih pisanih dokumenata. Izme-dju
ovog materijala bilo je izlo-icn-o
i 33 iseljcnicVa lista medju
kojima neki iz 1903 godine. Ove
listen izdavali ili ih joS izdaju
nali iseljcntri lirom sveta — u
SAD. Kanadi, Australiji, Argenti-n- L
Urugvaju, Cil-- u,
Belgiji. SSSR-- u Sem tega izlagani
su i umetniclj radovi iseljenika-povratnilc- a. sMara: MiJene Gafi-novid-Setr- e.
prefesera Dragirtina
Mimnortda i v-аЦ-
га Dems Ana-stasfjerj- a.
Iz svega eveg mate-rija- Lt
gtedaed su debUi potpwrrtje
prettar i jVasnrje $44m kwttvtme-prosvetnO- f.
politifkoi t dne©i de
latnosti nate iseljene brade kefa im !
ranije nje ovaxo otta lasna, prern
Ito je Itampa i pre i sada pisali
u ttjelojti pre~
Na temclju poznaranja muzicke
partiture "Djavla a selu" zamohla
je dirckcija baleta Nenada Lhotku
da postaxi u Winnipegu to djelo
14. 15 i 16. novembra 1955.
izcden je "Djavo uiselu" u okviru
otorenja sezone, %elike premijerne
izedbe — "The Gala Opening
Performance" u reziji i korcogra-fij- i
Nenada Lhotke. scenografskoj
suradnji Ted Korala i realizaciji
kostima Constance Offteier. Muzi- -
dko vodsto bilo je u rukama Erica
Wilda Glane diomce plesah su
pnaci trupe Pady Mclntyrc (D;a-vo- ).
Marine Katronis (Dja-ohca)- ,
Jill Alis-Lhotk- a (Jela) i Bill
McGrath (Mirko). Kanadska pu-blik- a,
koja je u sojoj sredini gle-dal- a
ct! esto puta pnorazredne
plesne trupe i soliste kao Sadler's
Wells. Festnal Ballet, New York
City Ballet. Margo Fonten, Aliriu
Marko-u- , Eglcvskog, Dolina i
mnoge druge, oduievila se izcd-bo- m
baleta kao ncc'im noim i
svjeiim clemcntima folklora. Ka-nadski
odetfi hstoi kao "Tlic
Winnipeg Tribune", "The Edmon-ton
Journal", "Winnipeg Ггсс
Press", "The Vernon News", 'The
Leader Post", "The Daily Colo-nist"
i drugi pisali su stupce naj-pohvalnij- ih
kritika Kanadjani su
zaicljch da gotoo u svakom c-Je- m
mjestu Mde to uspjelo djelo,
tako da je i na izxcdbama u grado-vim-a
Vancouscru, Edmontonu,
Victoria, Port Alberni, Vernomi i
Regini postignut fcnomenalni us-pjeh.
Pozisi za gostovanje "Royal
Winnipeg Ballcta" doest c ka-nads-ku
trupu i u mnoge gradoe
USA.
Ubijstvo sckretara
KP 31aroka
Pariz. — List "Humanite"
saopdava da je 31. marta u
Kasablanci ubijen sekretar
Komunistidke partijc Maro-k- a
Abd-el-Kri- m ben Abdal-la- .
Ubijstvo jc djelo bandc
tcrorista, koji djeluju po di-rektiva- ma kolonizatora.
Dosad na Cipru poinula
71 osoba, -- 100 ranjeno
Nikozija — posljcdnjih go-din- u
dana, od pocctka ncmira na
Cipru, ubijena je 71 osoba a мЈс
400 osoba je ozlijedjeno Ubije-na
su 22 pripadnika britanskih o-ruia- nih
snaga, jedan britanski po-licijs- ki
narednik, osam ciparskih
pohcajaca i 40 ciparskih gradjana.
Od 418 ozlijedjcnih osoba 20) su
Britanci i to 181 ojmk i 22 chila
zemlii. Ito ie rarumliivt). Izlolba
je u neku ruku otvorila put da se
Itampa pozabav i i onom drugom
stranom delatnosti iseljenika, jer su
slike i druga izlozbcna dokumenta
o tome dali dokaze Ona su sve-dodi- la
o jednom dugogodilniem
dosta iivom i bujnom kulturnom,
prosvetnom i politiciom iivotnom
pbanju nale isdjene brace Doku-men- ti
su takodje dali dokaza o nji-hovi- m
naporima i irtvama koje su
ulagali kao svoj deo u privrednom
i kultumom uzdizanju svojih no-vi-h
domova: naporima i Irtvama
koje su ulagali u borbi protiv fali-sttdk- ih
agresora i tome slidno.
Utisci posctilaca
Kakav znadaj je ova izle&a prct-stavlja- la
vidi se ne samo vo tome
kako je o njoj pehvatno гчмк '
Jtampa. nepe i po tome, kakav je
janpo svetu, inula veliki znadaj mnogo o iivotu
Znadaj je tim vile, je ovo prvai Mcdjutim, ranije se vile pisalo
izlolba vrste koja se prika- - o materijal noj pomoci iseljenika '
naloj
76
e su
Francuskoj,
izle&eneg
o
Za
od
"Ova izlofiu je krapno dele. Za-- 1
ista zasluiuje i dobar deo prostora '
Za
RPP u Saskatchewanu za izbor CCF vlade
Regina. — Nelson Clarke,
vodja Radnidke progresivne
partije u provinciji Saskat-chewan
je izjavio, da nje-go- va partija podupire pono- -
vni izbor CCF vlade i sma-tr- a
da je suradnja dviju par-tija
uslov pobjede.
U svom govoru preko tele-vizijs- ke stanice CKCK Clar-ke
je upozorio na nastojanja
liberala da se povrate na
vlast, Sto bi bila pobjeda za
krupni kapital koji stoji iza
te partije.
Clarke je kazao da je u
radu CCF vlade bilo manj-kavost- i,
ali ipak to je naj-bolj- a
vlada §to ju je Saskat-chewan
ikada imao.
On je osudio politiku fe-- I deralne liberalne lade.
"Pravda" za suradju socijal--
demokratskih komunistickih
partija u svijetu
Moskva. — "Pravda" pise, da
problem jcdinstva radnidkog po-kret- a
na bazi borbe za intcresc rad-nidke
klase dobixa u susremenim
uvjetima istaknuto znaccnje i da jc
potrebno ostvariti kontakte i cze
izmedju najvec'ih politickih radni-clci- h
partija List smatra, da "uspo-stasljanj- e
radnc i iskrcnc suradnje
izmedju socijaldcmokratskih i ko-munistickih
partija radi jacanja za-jednic- kih
pozicija socijalistic'kih
snaga predstalja osnovni problem
suvremenog radnickog pokreta".
"Prasda" istic, da iisot zahti-jes-- a
uspostavljanje kontakta i su-radnje
izmedju razlicitih pohtidkih
partija radnidke klase i dodaje, da
se pomanjkanje jcdinstva radnifkih
partija ncgatisno odrazilo na pozi
ctje radnicl.e klase.
Isticudi, da postoji nesumnjiva
korist od kontakta i suradnje izme
VELIKI USPJEH
SLAVENA U
(Nastavak sa str. 2)
Vclika pobjcdrv kod
mctalskih radnika
U izborima za radnidke
savjetc u metalnoj industriji
napredni sindikati su dobili
1115 glasova, a desnidari
23.1 glasa.
Ova pobjeda je bila ode- -
kivana i ako nc sa ovolikom
razlikom jersu u proSlim iz- -
u naloj istoriji — istoriji naroda
Jugoslavije da se opile iivot i dcla
nalih iscljcnika,,t ubeleiio je Dj.
Grkavac u kniici utisaka.
"U svim oslobodilackim rato- -
vima — pile jedan drugi — od
1912. nali iseljenici u prekomor-ski- m
zcmljama pruiili su obilnu
pomod svojoj otadibini. Oni su bill
veoma aktivni j na drugim polji-ma- ,
Sto se vidi i iz ove izlozbe,
koja je dobar podetak da se i ove
njihov e aktivnosti bolje upoznaju
kod nas.
Izloiba ostavlja lep utisak. Ini-cijatori-ma
se moie destitati na za
podetom radu talcve vrste i pozeliti
im da ga sa uspehom nastave i u
budade."
Posetilac Radosav Mitovid na-vod- i:
"Izleiba je veoma interesantna
i dkljiva jer pokazuje detimicmi
stikv Hv&ti i rada nalih iscljemka
m inetranrvu koji i pored srofih
sefstrrn3i bnga i problem ne za
svim nafim iseljentdma na sve ono
Ito su na bilo koji nadin pomogli i
Beogradu o zivotu i radu
tttmk ostavili na poetioce i It a ' boravtjaf svoj staru domovimi
su oni o nfoi gevoriK. Ovde a-- 1 Oni su desta pomogli podizanj
vedkn nelcettke takv#i prknera iz ' svete ratem pontlene domes kie ka-knji- ge
tttwaka keje sa zabcieiavaJi ko pesle I sretskog rata, tako i po-posetm- d: Isle Dracog Iskreno zahvalfejen
FpajajUBUi-l- P 5 ;,р"-ир,зри- а ч%1' "'ч' ipwvaPMnmpwmHi
STRANA 3 jedinstvo radnicke
koja je upropastila kanad-ska
tr2i£ta i prouzrodila
zitnu krizu. Uberalna vlada
takodjer sprovodi politiku
predaje kanadskih sirovina
ameridkim korporacijama u-mje- sto razvitka domace in-dust- rije Ona troSi ogromne
sume na naoruzanje, dok
potrebe naroda ostaju ne-podmir- ene.
"Mi od Radnidke progre-sivne
partije vjerujemo —
rekao je Clarke — da je naj-jad- a
sila za progres, za raz-vita- k
blagostanja, osigura-nj- e
mira i demokraciju je-dinstvo
progresivnih i socija-listid- ki nastrojenih ljudi —
iznad svega drugog akciono
jedinstvo clanova i pristali-c- a
CCF i RPP. To ce spnje-dit- i
pokusaje krupnog kapi--
dju komunistickih i socijahstickih
partia, Pravda" se zalaic za pro-nalaien- je
baze za uzajamno razu-mijcvanj- c.
List smatra, da sc mogu
u susrctima izmedju predstavnika
komunistickih i socijaldcmokratskih
partija razmatrati i teorijski i filo-zofs- ki
prohlemi, kako to predlaiu
u pnom rcdu odjc nckih socijal-dmcokratsk- ih
stranaka, ah bi danas
bilo pravilnijc u temclje odnosa
izmedju partija "unijeti ono, Jto ill
i zbliiava".
Postoji nesumnjiso mnogo pro-blem- a,
o kojima socijalisti, u pr-o- m
rcdu funkcionari socijalisti6
kih partija, imaju poglede, koji se
razlikuju od komunistickih i zato
su potrebne diskusije. List smatra
da bi se mogla razmijcniti miJlje-nj-a
i postici jedinstvo akcije u pro-blcmim- a
vojne opasnosti militari-zma- ,
zbJiiavanja sa socijahsticlim
zcmljama, jcdinstva radnickog po--
XIII. KONVENCIJE
URUGVAJU
borima desnidari dobili ЗЗг
glasova a na5i drugovi G7r.
Nije se odekivalo da de raz-lik- a
biti u naSu korist toli-k- a:
82,7 prema МГс.
I ovoga puta jc krahirala
hajka i lov na vjcStice koje-g- a
su ovda§nji makartijevci
poduzeli.
Petar Kurtic.
Montevideo, 30 marta '5G.
iseljenika
svojoj staroj domovini
"Posctili smo ovu izloibu dana
19. XII 1933 koja nas je mnogo
odulevila i nadahnula gledajudi
nale Ijude, bradu koja scbore da--
leko od svoje rodjene zemlje za
dobro svoje stare i nose domovinc
— Mido Gvordid, Zivko Viljujevid
i Rade Martinovid
I dalje — "Zaista mi je milo
gledajudi ovakvu izloibu a osobito
uzimajudi u obzir vrcdnost doku-menata
nama vrlo oskudno poznata.
A sada, hstajudt ova dokumenta
vidim da smo imali dobrog prija-telj- a
iako daleko od rule domovine,
ali istinske prijatelje koji su napu-Ita- li
svoju zemlju jol kao mali . .
Bilo bi poieljno kad bi ova izlozba
ilia po svim republikama ili bar po
vedim gradovima — Danilo Bani-kori- d.
student slikar."
RazgIedajedi ovu izloibu, divili
smo se nalim sunarodmcima — :sc--
Ijenkima u SAD i drugim zemjf-a-- ?
ma, nj ihovoj aktivnoj delatnosti na
©pltem rolju i pomoci svojoj ma-- 1
lid FXRJ. i
Izlozbeni deo o iivotu i rada
TikoIe Tesle zadivio nas je, a na- -
rodito njegovi pronalasd i otkrida.
Ovim izjaTljujemo da bi trrbalo
t dati vile publidteta, pdnosno dx se
tala da zauzme vlast u Sas-katchewanu.
To ce ponovno
izabrati CCF vladu".
Clarke je zatim rekao da
bi CCF vlada trebala poja-da- ti pritisak na Ottawu da
odobri vede svote novca za
Skolstvo. Ona bi trebala da
razradi program razvitka
plina, hidroelektridne ener-gij- e, ugljena i uranijuma.
Ona bi trebala da podupre
izgradnju plinovoda kao na-cionaln- og projekta te izgra-dnju
nasipa na rijeci SOuth
Saskatchewan.
Izbor nekoliko predstav-nik- a
Radnidke progresivne
partije u provincijalnu Za-konodav- nu skuptinu bio bi
koristan za CCF vladu. re-kao
je Clarke.
i
kreta — a to bi sc mogla biti baza
za postizanje sporazuma u prsom
rcdu o problcmima kao Jto su —
srrunjcnje medjunarodne zategnu-tosti- ,
razoruianjc, zabrana atom-sko- g
oruija i uspostavljanje me-djunarodne
kontrolc, zattm stvara-nj- e
opdeev ropskog sistema kolck-tivn- c
sigurnosti i ujedinjcnje Nje-nWk- e
na miroljubivoj demokrat-sko- j
bazi.
"Prada" istic, da bi "pohticlc
snage radnidke klase" mogle raz-motri- ti
zajedno i mnoge problcme
od vclikog privrednog znadenja.
Na kraju "Pravda" isticc, da se
otvaraju iirokc perspektive za su-radn- ju
komumsta t socijaldemo-krat- a
za postizanje konacnog so-cijal
izma kao cilja radnidke klase
Zasjedanje Svjetske
Prag. — IzvrJni biro Svjetske
sindikalne federacije odriao je u
Pragu zasjedanje, na kome je raz-motrc- no
pitanje jcdinstva sindikal-ni- h
pokreta u svijetu U rezoluciji
koju je biro usvojio podvlaci se da
tefnja trudbenika ka jcdinstvu
prcdstavlja u sadainjem trenutku
najkarakteristicruju crtu medjuna-rodno- g
sindikalnog pokreta. Ukla-njznj- e
svjh zaprcka na putu medju-narodno- g
sindikalnog jcdinstva,
kafe sc u rezoluciji, prcdstavlja za-data- k
svih sindikalnih organizacija
koje su uclanjcne u Svjctskoj sin-dikaln- oj
fedcraciji, Mcdjunarodnoj
konferenciji slobodnih sindikata t
svih nezavisnih sindikata
U rczoludji Izvrjnog bifoa SSF
Itampa celokupno delo Tesle na
srpsko-hrvatsko- m jeziku, a bilo bi
poieljno da se uvede po svim vilim
Skolama predmet za vanredno izu-davan- je
Nikole Tesle kao neobave-za- n
predmet. — Rad. Mihajlovid,
Mitra Mihajlovid, Lj Cukid i Mia-denovi- d.
Intercsantne su redi ovog pose-tioc- a:
"Ponosim se istorskim delima
nalih naroda. Ali sada kada sam
na ovoj izloibi video kako su ziveli
i radili nali iseljenici — kakvt se
njihova delatnost razvijala, sada se
jol vile ponosim Ito sam Jugoslo-ve- n
— R. Radovid.
Hi, redmo, ovoga:
"Znao sam da su se uvck nali
iseljenici prijateljski odnosili pre-ma
svom narodu od kojeg potidu
i da su simpatijama bili na strani
nale borbe za slobodu, nezavisnost
i bolji iivot Medjatim, sve do ove
izlozbe nije mi bilo poznato da su
iseljenici bili toliko aktivni na kul-turnom,
prosvetnom i politidkom
polju, da su se oni junadki borili
i u savcznidktm armijama protiv
naleg zajednidkog neprijatelja —
Vojin RadosvIjevid
"Cestitam oreanizatorirna jzloibe j
o iseljentdma koji su nam sa ovim
omegiadtli da se bolje upoznamo o !
njthovom dm venom iivotu i ra-da
Zbtlja, ntlta ne moie biti pie-meniti- je
ni dasnije, nego iiveti van
svoje otadibme tako dugo a ne n--
klase!
RPP u B.G. poziva CCF
na
Vancouver, B.C. — Pro-vincija- lni
vodja Radnidke
progresivne partije Nigel
Morgan u pismu provincijal-no- j
konvenciji CCF apelirao
je na suradnju CCF i RPP
u borbi protiv antinarodne
i antiradnidke politike soci-jalkrediter- ske vlade premi-jer- a
Bennetta i za razvitak
Britanske Kolumbije.
Morgan ka2e da je upliv
Bennetove vlade u opada-nj- u. Xjezin ugled potkopali
su razni skandali i prcdaja
prirodnih bogatstava ameri-dki- m trustovima.
"Ujedinjeni narod B. C.
moze da udini kraj izdaji
nacionalnih interesa", kazao
jo Morgan. .
Morgan je izjavio da Rad-nidk- a
progresivna partija
pozdravlja stav nekih CCP
dlanova provincijalne Zako-nodav- ne skup§tine po pita-nj- u
mira, sumskog bogat-stv- a, radnidkog zakonodav-stv- a
i gradjanskih prava.
Uspjesi bi bili jos vedi da su
progresivne sile bile ujedi-njen- e
i aktovale sporazu-mn- o. Sada§nja razjedinje-nos- t
mora biti savladana.
"Zajednidki interesi naro-da
B.C. traic od svih dije-lov- a
radnidkog i progresiv-no- g
pokreta da gurnu u stra-n- u
medjusobna optuiivanja,
da traze dodirne todkc i na
toj bazi poloze temelj sura-dnji",
piSe Morgan.
On jo ukazao na znadaj
ujedinjenjn tredunijskog po-kreta
i povecanje suradnje
izmedju radnidkih unija i
farmerskih organizacija.
Morgan jo istakao pro-gram
od cetiri todke kao ba-z- u
za suradnju.
sindikalne federacije
takodjer se istidc, da SSF pozdra.
vlja Savez sindikata Jugoslavijc i
potvrdjuje rczoluciju usvojenu na
svom 28. zasjcdanju o ukidanju
ncpravilne odluke doncscne 1930.
godine kao protiv ne mcdjunarod-noj
politici ujedinjenja svih sin
dikata.
Kako sc dalje podvlaci u rezo
luciji, povedanje plada, smanjenje
radnog vrcmena, smanjenje naoru-ianj- a,
poputtanjc medjunarodne
zatcgnutosti, nezavisnost naroda i
poitovanje sindikalnih prava i de-mokrats-kih
sloboda prcdstavljaju
dvrstu osnovu za zbliienje i surad-nju
izmedju svih sindikalnih orga-nizacija
boraviti na svoja ognjilta i svoj na-rod
od kojeg su se fizicki, ali ne i
duhovno odvojili. — Ljubcnko Mi-trovid- ."
Takodje su interesantni utisd o
izloibi posctioca Manojla Randje
lovida koje je ubeleiio slededim re--di
ma:
"Posetio sam do sada skoro sve
izlozbe od oslobodjenja zemlje do
danas. Po vremenu ovu sam najvile
razgledao, ali je toliko vrcdna pa-in- je
da bi je trebalo jol dugo gle-dat- i.
Jer, ova izlozba je delo, krv
i jezik nale brade i sestara koji su
za koru hleba otilli u dalek svrt,
dak i u Atjasku gde nisam znao
da ima Jugoslovcna. Oni nose tu-in- o
ime — ""iseljenika. Ali oni
iako su otilli — oni nisu zaboravili
na svoju rodnu grudu Tamo su
orginizovani i njihov 60-godil- nji
rad, gledan kroz dokumenta ove
izloibe, bio je stalan kontakt sa
ostavljenom domovinom pored po-rn
adi u raznoj robi jol i kulturni
moralni i politidki
Ja ovu izloibe ovalco shvadam i
od srea zahvaljttjem svim radnki-rrv- a
clja s dela izleiena kao i ini-eifativno- m odbont za tdeje otvara
nja ove izloibe
PrikupUanjc i cuvanjc
istoriskih dokumenata
Ovde su tzneseni utisci samo ne-koliko
posctilaca izmedju stotina i
fNastavak na str 4)