Nase Novine, June 22, 1977

              K
I
гпшмМмтаиДОМШР W Al
May 4, 1977 D
Velike nade polagane u
novi Kongres i novog pred-sjedni- ka
u Bijeloj Ku6i po
vodstvu AFL-CI- O (America
Federacija Rada-Kongr- es In-dustrij- skih
Unija) IzjaloviSe
se i stvoriSe veliko razofia-ranj- e
medu radniCkim fekeri-m- a, a medu neprijateljima
radniCke klase radost i liko-vanj- e.
Vodstvo ove radnicke sre-diSnji- ce
lakovjerno je mislilo
da je novcanom potporom u
iznosu od kojih 11 milijuna
dolara i agltiranjem za izbor
novog predsjednika i clanova
Kongresa osiguralo usvoje-nj- e
nekoliko veoma vaznih
zakonskih prijedloga. Vode
su bili toliko uvjereni u svoju
pobjedu da nakon izbora
nisu gotovo niSta poduzeli
da clanstvo mobiliziraju za
uobidajnu kampanju medu
kongresmanima i senatori-m- a
za usvojenje toliko traze-no- g
zakona, koji bi unijama
gradevnih radnika dozvolio
piketiranje i potpuno obus-tavljan- je rada na pojedinim
projektima, cak i u sluCaje-vim- a
gdje postoji spor samo
s jednlm potkontraktorom
uposlenim po glavnom kon-trakto- ru
za izvrSenje izvjes-no- g
posla.
Proturadni6ke snage radi-l- e
su punom parom i vjeroja-tn- o
dobro podmazale pojedi-n- e
zakonodavce da glasuju
protiv tog prijedloga. Kad su
se glasovi prebrojili, fekeri
ostaSe pokunjeni a Trgovac-k- a
Komora i ostale proturad-niCk- e
ustanove likovaSe od
radosti. Sto je najvaznije i
najznafcajnije je to da su tim
porazom umanjeni izgledi za
usvojenje drugih radnickih
prijedloga. Reakcionarne
snage su osokoljene a zako-nodav- ci
dignuSe nos i hvale
se "kako radniStvo nije tako
тобпо kako se je mislilo".
Novi stanovnik Bijele Ku-c- e
takoder nije pokazao
mnogo sklonosti radniStvu.
Ne samo Sto nije ni prstom
maknuo da nagovori Kong-res
o potrebi usvojenja prije
spomenutog prijedloga I ta-ko
se bar donekle oduzi rad-niStvu
za podrSku koju mu je
daio u izborima, nego je
preko tajnika Odjeljenja Ra-da
poslao Kongresu prepo-ruk- u
da minimalnu placu
povisi samo do $2.50 umjes-t- o
$3.00 na sat koliko je unij-s- ki
pokret traiio. Fekeri na
6elu AFL-CI- O kriknuSe da je
to sramota, ali Cart era,
izgleda, ne pece savjest.
Jedan od predstavnika Fe-derac- ije
priznao je da vod-stvo
nije radilo kako treba,
rekavSI: "Dobili smo neke
pouke. NauCismo da mora-m- o
agitirati kod kuce da
izvojStlmo zakone u Washin-gton
u. Takoder saznasmo da
nam trebaju prijatelji. Sami
ne mozemo izvojStlti bitke".
Prema miSljenJu nekojih
studenata politiCkog proce-s- a
u Washingtonu, vodstvo
AFL-CI- O treba joS nauciti da
Kongres i Bijela Ku6a nisu
ono Sto je mislilo da ce biti.
Kongres 6e izgledno uskoro
proturiti zakonski prijedlog
za рибко financiranje svojih
izbomih kampanja pa mu po
miSljenju tih promatraCa ne-c- e
trebati unijski novae, a
krupni kapital ce svakako
znati osigurati izbor svojih
zagovaratelja. Predsjednik
Carter takoder ne dijeli miS-Ijen- je da je izabran s radniC-ko- m
podrSkom.
Carterova vlada je mnogo
konzervativnija nego su unij-ski
fekeri o6ekivali da 6e biti
na socijalnim i ekonomskim
pitanjima. Krupni kapital
ima svoje ljude na kljucnim
polozajima. Direktor budzeta
bankar Bert Lance glavni
ekonomski savjetnik Charles
L. Schultze imaju velikl utje-c- aj
na smjer Carterove vlade,
kaiu nekoji promatrafii do-gada- ja
u Washingtonu. Tu
su, naravno, i drugi pred-stavni- ci
vladajuce klase koji
raznim kanalima utjeCu na
vladine odluke.
ZASTRASIVANJE KAO CINILAC U
DIZANJU CENA!
Novost dana: 18. aprila javljeno
e na kanadskom radlju da de
predsednlk Sjedinjenlh Ameridklh
Drzava, Karter, podneti Kongresu
predlog za novu energetsku polltl-k- u,
udarajudi glasom na nedovolj-nos- t
postojedih energetskih sred-stav- a
i na potrebu za dubokim pro-mena- ma
kako u proizvodnji tako i u
potroSnjI. Docnlje u toku dana, u
dnevnoj Stampl zabelezena je slld-n- a
vest sa dodatkom da Je Pred-sednlk
izjavio naameridkoj televizi-jl:"l- li
ce Sjedlnjene Ameridke Drza-v- e
da pristanu sada na zrtve ill da
ce dozlveti pravu energetsku kata-strofu- !"
Istovremeno, kale se u
radio emlsiji, da prema IzvrSenom
Ispitivanju, ameridki narod u vedi-n- i,
preko 50%, ne veruje u nesta&l-c- u
fosilnih gorlva. I zato ce, kako
se smatra, Predsednlk Imatl teSko-c- a
da ubedi kako Kongres tako I
Siroku amerlcku publiku?
kod nas, u Kanadi, postoji
slicno stanje, sa razllkom da mi
raspolazemo sa daleko veclm rezer-vam- a
u fosilnim gorlvima, mada
nam se ved nekoliko godina nago-veStav- a,
cas da ih ima a баз da ih
nema? Odgovornl clnioci јоб nisu
naSli pravog odgovora na kanadsko
energetsko pitanje I zbog toga,
mada smo vec ranlje u nekoliko
maha plsall opSirnije, moracemo
da se na Isto ponovo vratlmo. Jer I
zato Sto ne samo da je ovo po vaz-nos- tl
broj jedan na listl kanadeklh
problema, nego i zato Sto je ener-gets- ka
politika federalne vlade iz
50.000 DM
MARXOV
Bonn — Na aukclji u pro-dajn- oj
galeriji "Stargardt" u
Marburgu prodano je nedav-no
1400 pisama, rukopisa i
biljezaka slavnih ljudi. Na
aukciji je vodena zestoka
borba za jedan Marxov ruko-pi- s,
koji su zeljele kupiti
drzavne biblioteke IstoSne i
Zapadne NjemaCke. Medu-ti- m,
rukopis je kupio jedan
OCito je da radniStvo nema
predstavnika niti u zakono-davno- m,
niti pravosudnom
niti izvrSnom odjeljenju vla-de.
U koliko u vladi ima poje-dina- ca
radniCkog porijekla,
oni su postali sluge vladaju-ce
klase i sve Sto rade uskla-duj- u
s njezinim interesima.
RadniStvu je namijenjeno da
se zadovolji s mrvicama s
gospodskog stola.
Nema nikakva znaka da su
fekeri na celu AFL-CI- O doSli
do spoznaje da je doSao 6as
kad se mora prekinuti sa
starom praksom oslanjanja
na svoje "prijatelje" u Kon-gresu
i Bijeloj Kuci. Nitko ne
moze sluziti dva gospodara.
Interest rada i kapitala su
opreCni i nepremostivi. Poje- -
osnova pogreSna.
U ovakvoj proceni mi nismo
usamljenl. Danas, cak i oni krugovi
koji su ranlje, ponekad kriticki,
ponekad sa odobravanjem, bili na
strani tvoraca i rukovodilaca plano-v- a
za IskoriScavanje energetskih
izvora, Istupaju oStro protiv njih i
traze napuStanje postojeclh pute-v- a,
da se sve Sto je u vezi sa
snabdevanjem energije cele Kana-d- e,
preispita odmah, da bi se na
vreme stanovniStvo I industrija
obezbedile i sirovom naftom i
prirodnim gasom, i istovremeno
pristupllo pronalazenju drugih ene-rgetskih
izvora koji bi zamenili
fosllne kada ovi budu iscrpljeni.
Svakako da se ovaj preokret
mora da pozdravl. Samo je pitanje
da II ce pojedincl, usamljeni glaso-vi
biti dovoljnl? Ovakvih ukazlvanja
bilo je i ranije ali se nije skoro niSta
postlglo. Daleko bi uspeSnije bilo
kada bl se na sceni pojavila cela
Kanada kao jedan ogroman "lobil"
Njegova ogromna snaga pokrenula
bi Federalnu vladu da napusti
dosadaSnji pogreSan rad, da se
najozbiljnije, prvo, preda, izucava-nj- u
stvarnog stanja kanadskih
energetskih izvora, ne obzirudl se
na postojece procene, ma od koga
dolazile, i drugo, da onda odredl I
izradl novi plan energetike.
Do sada imali smo veoma
пез!дигпо i neodredeno stanje u
energeticl, kako 8 pogledom na
.postoje6e rezerve tako i na nova
istrazivanja I nalazenja, pa se je
ZA JEDAN
RUKOPIS
privatni kolekcionar za
50.000 DM. I jedno pismo
Friedricha Engelsa prodano
je privatnom kolekcionaru.
Na istoj aukciji su proda-n-a
pisma 14-godlSn- jeg Mo-zar- ta
njegovoj sestri, pismo
koje je George Washington
poslao svom obu6aru te
jedan Goetheov uvojak.
dinci izabrani s novcanom
potporom i podrSkom apara-t- a
vladajuce kapital istiCke
klase, pa makar imali i
nekoje radnifike simpatije,
slgurno ce se na6i na
gospodskoj strani kad dode
do spora izmedu radnika I
poslodavacaizmedu intere-s- a
rada i kapitala. To je
dokazano bezbroj puta.
Vrijeme je da radniStvo
робпе ozbiljnije misliti o
svojim interesima. Jedan,
neSto napredniji dio unij-sko- g
pokreta uvida potrebu
nezavisne politiCke akcije.
Mnogi trebaju joS doci do te
spoznaje. Najnoviji poraz u
Kongresu ирибије na razmi-Sljan- je
i ispitivanje djelotvor-nos- ti
dosadaSnjeg stanoviS- -
uglavnom pristupalo trazenju reSe-nj- a
kroz politlku stalnog dlzanja
cena, kao potstrek korporacijama
koje se bave istrazivanjlma i isko-riSdavanj- em fosilnih goriva i drugih
izvora.
To nas Je dovelo u teSku sltuaci-ju- ,
da su troSkovi energije znatno
skocili, da je zbog toga i Inflacija
povecana, nezaposlenost porasla i
Jos uvek raste, da je otezan zivot
vecine, poglavito onih sa malim I
utvrdenlm primanjima, a da nije
time naden pravl odgovor.
Poznato je da povecane cene
nisu uticale kao potstrek. Za svaki
dolar povecanja, federalna vlada i
provincijske, uzele su na ime taksi
odredene delove, i ono Sto je
ostalo da navodno sluzi korporaci-jama
kao podsticaj, nije tome
posluzilol
U vezi s ovlm, nedavno je bilo
odrzano zasedanje federalnog i
provincljskih minlstara Energije u
Ottawi, ali opet je odgovor energet-sk- oj
"krlzl" trazen u povedanju
cena i politicl "zastraSivanja", a ne
u jednoj novoj energetskoj politici!
Do dogovora nije doSlo jer se
ministri nisu mogli da sloze oko
iznosa povecanja. Dok зи provincij-sk- i
ministri Cije provincije nemaju
naftonosna polja ni izvora prirod-no- g
gasa, zahtevali da se ne
pristupa nikakvom dizanju cena,
dotle Je Alberta, koja proizvodi
Za putovanje u Jugoslaviju ill bilo
GLOBE TOURS.
1066BloorS. W.
Toronto, Ont.
Phone 531-359- 3
EAST-WE- ST TRAVEL.
10553-A-97S- t.
Edmonton, Alta.
Phone 424-990- 7
" ''HI
—.
-
I
GEORGE MEANY
ta na politi6kom polju. Na-da- ti
se je da ce u unijskim
redovima do6i do zivljih pre-viran- ja
i копабпо do spozna-je
da je doSlo vrijeme da se
radniStvo osovi na vlastite
noge i stupi u nezavisnu
politiCku akciju.
Promatrac
85% kanadske strove nafte, insis-tiral- a
da se cene povecaju na nivo
medunarodnih.
Zanimljiv je po ovome stav
Federalne vlade, ciji je minister
Energije dao izjavu novinarima:
"Pitanje je prosto! Ill ce se cene
did! Hi nece biti sirove nafte!... Te-ku- ce
rezerve se smanjuju i Kanada
6e zato da zavisi od uvoza... Ali ni
svetski proizvodadi sirove nafte
nede biti u stanju da oko 1985. za-dovo- lje
sve potrebe... Najbolja
zaStita za Kanadu je da svoje potre-be
zadovolji Iz sopstvenih izvora.."
To je tadno! Ali nikako sa
dosadaSnjom politikom!
Na sastanku su izneSeni podaci
da je povedanje cena u proSlosti
navodno uticalo na povedanje
izdataka oko novih istrazivanja?
Ceni se da su u 197677, kada su
cene bile povedane, korporacije
zaradile ekstra 1.7 biliona dolara I
da su od toga na nova istrazivanja
utroslle skoro 700 miliona dolara.
Koliko je to tadno, teSko je da se
utvrdi.
Jedno je pak tadno: da se stalno
zahteva povedanje cena i da se
time, I Federalna vlada i provincije
proizvodadi i korporacije, sluze kao
bidem, kojim vitlaju nad naSim
glavama, kako bl nas zastraSile i
naterale da bez protivljenja plada-m- o
kolikogod se to zahteval
D. Jovanovid
koju drugu zemlju. obratite se na
GLOBE TOURS.
61 5 Selkirk Ave.
Winnipeg 4, Man.
Phone 586-- 1 886
INTER-NAT- ION TRAVEL,
1605 Centre St. North,
Calgary, Alta.
Phone 277-262- 6
ШПГТшК+Т7;јл
1