Nase Novine, March 31, 1982

              V "' r ,li " uf; Mi vi-t- " ,.
'.
tf
February 3, 1982, NASE NOVINE --7
— ' —— 1 POLOZA3 NA
1
:- -E3
VARSAVA (Tanjug) — U Poljskoj je u
toku takozvana verifikacija kadrova na svim
nivoima i u svim oblastinna drufitveno-poli-tiCko- g
i privrednog zivota. Inostrani pos-matra- ci
smatraju da ta provera kadrova, po
svojoj fiirini, razmerama i tempu kojim se
sprovodi, podseca na davna vremena
neposredno posle drugog svetskog rata i
na period iz pedesetih godina o kojima
danafinje generacije Poljaka znaju samo iz
pri6a svojih oceva i majki.
Organ Ministarstva narodne odbrane
Poljske, dnevnik "Zolnjez volnofici" piSe
tim povodom da "vreme ratnog stanja
stvara i idealne uslove za sprovodenje
istinske i uspefine, a ne formalne verifika-cij- e
kadrova u Partiji, administrativnom
aparatu, privredi, Skolstvu, fitampi, na
radiju i televiziji, a takode i u nizu drugih
oblasti nafieg zivota".
"Kucnuo je. trenutak", podvladi vojni
dnevnik, da se tim pitanjima pride "na
marksisticki nacin". "Dosledno CiScenje
nafieg zivota od zla treba poceti upravo od
solidne i dosledne verifikacije kadrova na
svim nivoima, znacajnim za nafie narodno
bice, i to a komesarski nafiin". Kucnuo je
trenutak, podvla6i list, da se "ideolofiko-politifiki- m
protivnicima" odlucno, "kome-sarski",
kaze — ne.
Vojni komesari deluju u citavoj Poljskoj
od trenutka kad je u zemlji zavedeno ratno
stanje. Vojni komesari se nalaze u predu-zecim- a,
opfitinama, gradovima, vojvod-stvim- a
i direktno su podredeni Vojnom
savetu nacionalnog spasa, koji u stvore-ni- m
uslovima rukovodi zemljom.
Na vojnicki nacin
Clanak u listu "2olnjez volnofi6i", u
kojem se govori o ovim pitanjima, jeste
autorski. Iza njega stoji jedan potpukovnik,
doktor nauka, Adam Rostovski.
On se, dakle, zalaze da se pro ra
kadrova, га koju kaze da je u tohu,
sprovodi efikasno i dosledno, na vojnifiki
naCin. Zalazuci se za takav nacin delova-nj- a,
potpukovnik kaze da "profilaktifiki"
razgovori nisu bili "potpuno uspefini".
Razradujuci tu tezu, potpukovnik Adam
Rostovski pifie o potrebi da se sada sa
raznih rukovode6ih i uticajnih polozaja
uklone razni "dvolidni" ljudi, koji su se u
".ocekivanju" fita ce se desiti 6ak izjafinja-va- li
na strani "politickog protivnika", a
sada se "menjaju kao kameleoni". "To su
veoma opasni ljudi jer svojim odnosom
prema idejno-politicki- m pitanjima lansira-j- u
svojevrsno shvaceni oportunizam, neod-lucno- st
i dvolifinost".
Autorsu u svom ilanku, ipak, zalaze da
se u toku provera kadrova "ne uiini
nepravda" onim ljudima koji su zaista
dobri strufcnjaci, koji su skromni i koji
zbog tih svojih osobina jednostavno nisu u
stanju da "glasno brane svoje partikularis-tifik- e
interese".
4
Washingtonske igre
PALESTINACA OKUPIRANIM TERITORDIMA
Г £VOPf.
L'Humanlto (France)
Ali, zato, prema mifiljenju pomenutog
potpukovnika, ne treba s druge strane,
dopustiti "toleranciju, slabost, kolebanja i
nedostatak odluCnosti" kad se radi o
ljudima koji su sebe svojim stavom
diskreditovali i koji bi zeleli da ponovo,
pod plastom svojevrsno shvacene lojalnos-ti- ,
iskoriste narednu politicku priliku.
Novinari prvi na udaru
To je prvi clanak takve vrste koji se od
zavodenja ratog stanja, 13. decembra
profile godine, pojavljuje u poljskoj cen-traln- oj
fitampi. Javna je tajna, medutim, da
se u izmenjenoj politifikoj situaciji u
zemlji, provera kadrova vrfii na veoma
fiirokom planu i u svim oblastima drufitve-- "
no-politifik- og i privrednog zivota. Prvi na
udaru te provere bili su novinari. Ve6 13.
decembra, dakle prvog dana od zavodenja
ratnog stanja, odredena i svakako unapred
pripremljena iistka sprovedena je na
televiziji i radiju, a zatim je nastavljena u
redakcijama listova.
Sa ekrana televizije od tog dana nestala
su neka poznata lica, a pojavila su se nova.
Voditelji dnevnika su i dalje u uniformama i
sa epoletama raznih cinova, od obifinih
vojnika do kapetana. Na stranicama 6etiri
centralna lista, 6ije je izlazenje postepeno
obnavljano, nestala su imena novinara koji
su pre zavodenja ratnog stanja imali svoje
stalne "rubrike" i Clanke.
Uostalom, jofi na §estom planumu CK
PURP, odrzanom poslednjih dana novem-br- a
profile godine, jedan od zakljufiaka je
bio da treba, "u fiirokom obimu", sprovesti
"pregled" novinarskog kadra. Bila je to,
ofiigledno, samo jedna u nizu priprema
koje su se vec tada obavljale za zavodenje
stanja koje je proglafieno 13. decembra
profile godine. Novinarska rec, koja se u
procesu obnove od avgusta 80. godine
postepeno i s mukom oslobadala pritisaka
cenzure — koja je delovala na osnovu
dekreta iz 1946. godine — zasmetala je
odbrani jednog cilja. Posle zavodenja
ratnog stanja postalo je jasno da je taj cilj
— takozvani realni socijalizam.
Na toj osnovi sprovodi se sada i
provera kadrova na svim nivoima u Partiji,
drzavnoj administraciji, privredi i fikolstvu.
Poljska Partija, koja je pred poljskim
drufitvom odgovorna da pruzi i sprovede
refienja za prevazilazenje postojece drufi-tven- e,
politicke i ekonomske krize, ima —
prema uverenju ovdafinjih posmatraca —
odlucujucu ulogu i odgovornost. Plenum
Centralnog komiteta Partije, prema uvere-nju
ovdafinjih posmatraca, u toku je
odgovarajucih priprema. Od tog sastanka
najvifieg partijskog foruma ocekuje se da
odgovori na kljudna pitanja, koja ne
pogadaju samo Poljake i poljske saveznike
u okviru Varfiavskog ugovora, nego — u
sklopu postojece poljske krize — i citavu
Evropu i svet.
Godina borbe
protiv aparthejda
UJEDINJENE NACIJE - Speci-jal- ni
komitet UN za borbu protiv
aparthejda najavio je pocetak me-dunarod- ne
godine sankcija protiv
rasisticke Juznoafricke Republike.
Obrafiajuci se ovom specijalnom
komitetu generalni sekretar UN
izjavio je da je osuda aparthejda
kao zlocina protiv savesti i dosto-janstv- a
Covjeka — od strane svih
clanica Ujedinjenih nacija bila ne
samo izraz negodovanja pred svire-pofic- u
i represalija rezima u Pretori-ji- ,
vec predstavlja i potvrdu da je
rasizam Juzne Afrike sistematsko
guSenje prava crnog stanovniStva i
da predstavlja zlofiin prema Covje-Sajstv- u.
KAIRO (Od dopisnika Tanjuga)
— Palestinski pisac i dramaturg
Gasan Kanafani u jednom od
svojih djela opisuje bijeg zemljaka
Abu Kalsa iz okupirane Palestine i
njegovu srecu kratkoga vijeka:
prilikom prijelaza liz jedne u drugu
"prijateljsku arapsku zemlju" slu-бајп- о
ga ubija graniCar. Ni Kanafa-ni
nije bio bolje srece: ubili su ga
izraeJski agenti, prije nekoliko
godina, u srcu Bejruta.
Za mnoge druge Kaisove i Kana-fanijevezemlja- ke
put u izbjegliStvo
nije tako tragifino zavrSio. Tko su
medutim, Palestinci i cime se bave
od dana kada su morali pobjeci iz
svoje domovine. Cak i danas, kada
svijet sve viSe govori o nepravdi
u6injenoj Palestincima, kad zahti-jev- a
da se ona ispravi i kad
naglaSava njihovo pravo na domo-vin- u,
o tim izbjeglicama se vrlo
malo zna. Dok je slika boraca s
"kalaSnjikovom" u ruci ili izglad-njeli- h
izbjeglica vec odavno posta-l- a
poznata, o ovim "drugim" Pales-tincima
gotovo nitko ne piSe, a jos"
manje o njihovom doprinosu zem-Ijam- a
koje su im ukazale gosto-primstv- o.
Prema podacima koji su upravo
objavljeni, u svijetu danas zivi vi§e
od tri i pol milijuna Palestinaca, od
беда oko 45 posto pod izraelskom
okupacijom, na teritorijima okupi-rani- m
1948. i 1967. godine. Ostatak
od ne§to vi§e od dva milijuna, ili 54
posto, zivi u arapskom svijetu, a
drugih 50.000, ili jedan posto, u
Sjedinjenim Drzavama, Zapadnoj
Evropi, Latinskoj Americi i AfricL
Od onih u arapskom svijetu, najvi-S- e Palestinaca zivi u Jordanu, gdje
safiinjavaju polovicu stanovniStva
haSemitske kraljevine.
. Drugih 350.000 zivi u Libanonu,
175.000 u Siriji, 145.000 u Kuvajtu,
a znatno ih je manje u Egiptu,
Saudijskoj Arabiji, Libiji, Iraku i
drugim zemljama zaljeva. Samo
650.000 njili ima naziv "izbjeglica" i
zivi u izbjeglifikim logorima po
NEW YORK (Tanjug) — "Jugo-slavia
je uvijek na jasan i nedvo-smisle- n
naCin bila angazirana u
borbi protiv medunarodnog teroriz-m- a.
Ni za koga ne moze biti isprike
niti opravdanja da vrSi ili na bilo
koji na6in pomaze ili tolerira
terorizam. Mi smo spremni da se
sa svim drugim drzavama angaiira-m- o
u daljoj borbi protiv terorizma
i обекијето da ce i drugi pokazati
istu spremnost", izjavio je jugosla-vens-ki
delegat Goran Kapetanovid
u Pravnom komitetu Generalne
skupStine UN u kome se vodi
debata o mjerama za spre6avanje
medunarodnog terorizma. On se
slozio sa izlaganjima mnogih go-vorni- ka
koji su rekli da se toririzam
Siri usprkos postojedim pravnim i
politiCkim instrumentima.
Problem je u neispunjavanju
prihvacenih obaveza, a posebno
poduzimanja mjera za sprefiavanje
terorizma prije nego Sto se on
pojavi. Postoje slufiajevi izbjega-vanj- a
poduzimanja tih mjera, a
Jordanu, na Zapadnoj obali i u
oblasti Gaze, Libanonu i Siriji, te
dobiva pomoc od Ujedinjenih naro-d- a.
Borba za odgovaraju6i smeStaj,
zaposljavanje, Skolovanje i zdrav-stven-u
zaStitu trajala je cijelu jednu
generaciju, kojaje morala bjezati iz
Palestine. Oni koji su imali sre£e
da se skoluju za vrijeme britanskog
mandata u Palestini dobivali su
posao odmah, osobito u bogatim
zemljama Zaljeva koje su oskudije-val- e
struCnom radnom snagom.
Oni drugi su pak ufiili, svjesni da
im jedino znanje moze osigurati
bolji zivot, premda ne i sigurnost,
jer su uvijek bili i ostali gradani
drugog reda. Kako je to ponekad
izgledalo opisuje prvi palestinski
"ministar" prosvjete u izbjegliStvu
Borhan Dadzani, danas ugledni
poslovni dovjek u Bejrutu: "Oti§ao
sam jednog dana u Ramalu. A
tamo, u Satoru, velika grupa djece.
UCiteljica, mlada Palestinka, pravi-l- a
je rukama neke Cudne znakove i
onda shvatio da to ona u6i djecu
pisati. Bez olovke i papira, bez
Skolske р1обе... jednostavno ispi-siva- la
je slova u zraku".
A djeca su, naravno, ufiila i
danas ima viSe od 80.000 Palesti-naca
sa sveuCiliSnim diplomama,
Sto ih — u odnosu na brojno stanje
— 6ini najobrazovanijim narodom
u svijetu. Oko 50 posto tih Palesti-naca
daje arapskom svijetu aka-demik- e,
profesore i vosokokvalifi-cira- ni
strufini kadar za drzavni
aparat. Drugih 17 posto su inzenje-r- i, deset posto su lijefinici, a ostali
znanstvenici, arhitekti, novinari,
umjetnici, pravnici i menadzeri.
Ova "zed za naukom" kod Palesti-naca
u izbjegliStvu zapravo je zed
za zivotom i ako se sadaSnji trend
nastavi, do kraja 2000. godine bit
ce oko trista tisu6a Palestinaca sa
sveuCiliSnim diplomama. One im
pruzaju mnogo — ali ne mogu ipak
zamijeniti izgubljenu domovinu.
M.VlSNJlC
{швгшвБ&ЕзашгкЕШЕшшгшвввтгашдашшшдш игагвЕгпгаг
nerijetko se cak nastoje prona6i
razne olakSavajuce okolnosti za
hladnokrvne izvrSioce nekih vrsta
teroristiCkih akata.
Mi ne moZemo prihvatiti, istakao
je jugoslavenski delegat, nikakve
izgovoreza neizvrSavanje preuzetih
medunarodnih obaveza, niti objaS-njen- ja da se efikasne mjere za
spredavanje terorizma ne mogu
sprovesti u djelozbog unutraSnjih
politifikih prilika ili odredene vrste
druStvenopoliti6kog sistema.
PokuSaji identifikacije oslobodi-laCki- h
pokreta s terorizmom su
pravno apsurdni. Ti pokreti pred-stavlja- ju stranu u ratnom sukobu, a
to znafii da se moraju ponaSati u
skladu sa zenevskim konvencijama
i protokolima. U pogledu driavnog
terorizma, Kapetanovic je rekao da
on obuhva6a sve oblike nasilnog
ponaSanja driava, da je neosporna
odgovornost drzava angaziranih u
tim aktima i da bi bilp korisno da
se taj problem jednom razmotri u
odgovarajucem forumu UN.