Nase Novine, November 01, 1978

              rraJWjU.WfiMWdlwWWm
®i&M:
Tii:!i'4V-a- :
здл-к-ч
„МУзг----
MciHfiH . wm.m. ' " .$'? дммешшшаш ...~Лј-шшзш?;ж$£-
M M M M M M M Ш MM 1Ш ШМШМММШМ ill III —' жжж гл 1Д.и.иииу,Иј1иддмиими1 V' "- - 3J: ! .1 if
PISe: KATARINA' KOSTIC ,
!.'' 2?' donskqg ".
Festivali su uvek povoljna prilika dase sretnu saradnici, Hi
upoznaju oni 0 kojima'se prlfia
zbog njihovih aktivnosti.
Imali smo prlliku da u Detroitu
porazgovaramo sa aktivnlm poje-dinci- ma
i predstavnlclma onih
klubova koji ve6 zaslu-2uj- u da se nadu na stranicama
пабед lista.
. Odmah napominjemo da su u pjtanju dva populama fudbalska
kluba; "Besa" i pa clanke
0 njima, zajedno sa fotografijama,
na6i cete na strani ovog i
broja lista. A uskoro cete
6ltati i 0 klubu "Lov6en".
Ovde cemo vam predstavitl jed-n- u
veoma interesantnu M6nost, sa
zeljom da se Sto veci broj naslh
dltalaca, narofiito Makedonaca, za-interes- uje za casopis "Makedonski
zbor" koji ve6 godinu dana izlazi u
Detroitu,
Grozdanovski
Sotir
UREDNIK MESECNOG 6ASOPISA
"MAKEDONSKI ZBOR"
Ваб u vreme trajanja Jugosloven-sko- g
festivala, u avgustu mesecu,
navrSena je godina dana od izlaze-nj- a
"Mkedonskog zbora". To smo
saznali od glavnog urednika Sotira
Grozdanovskog, koji Je svo vreme
trajanja festivala proveo pored
"butika" veoma dobro reklamira-no- g
poredanim primercima "Make- -
(2)
lMMMe-ff- l ШГЈЖШжЈЈАаШМШ1ИУЖашЛКЖЖЈЖг.ЖЖЈЗЖ!
... kli
GVATEMALSKI MUZI6ARI
:zbbra''L
prljatelji,
poodavno
"Vardar",
sportskoj
sledeceg
SUSRETI SA OMLADINSKIM
DELEGACIJAMA
Drugi dan po dolasku u Havanu
sludajno sam proveta jedan ceo
dan vede sa grupom lialljanske
omiadine. Bilo iti je nafmanje detr-cfese- f.. Jedan deg je prlpadao zva-nidn- oj
delegaciji, a 0stall su tako-de.bi- li
ukljudeni u program italijan-skeldru- ge
deiegaclje, jer su doSIl
organlzoyano u veiikoj grupi od
preko stotinu, a imali su od
podetka kao vodida jednog kuban-sko- g
studenta. Uppznala sam Ih na
autobuskdj stanici preko puta ho-te- fa
u kqme sam odsela, odakle
smo svlpoSII u prtivcu letrije pozor-nic- e
Ferlade la Juventud,' na kojoj
se toga dana davao, pored ostalih,
I program italijanske deiegaclje.
Okrugla letnja pozornlca bila je
prepuna posetllaca svlh naclonal-nos- ti
(moida najviSe Iz julnoame-ridkl- h
zemalja) kada smo tamo
stigll. Po ivlci improvfzovanog zida
arene leprSale su raznobojne zasta-ve- ,
sa_ simboidm festivala. Medu
zgradama koje su Je pkruilvale
mteresovao nas e ore sveaa
poypd za pokretanje ovog Casopi-sa- :
.. — Moja ideja je bila — роШао
je da nam saieto objasni Grozda-novski
— da makedonsku civiliza-cij- u
i kulturu priblitimo ne samo
naSIm narodima, ve6 i ameridko
sredlni. A medu samim Makedon-cJm- a
odavno ne silazi sa dnevnog
reda svlh diskusia potreba posto-janj- a
novina na makedonskom
jezlku. NaSa etnidka grupa je
velika, imamo I Skole za jezik, ima-m- o talentovane IJude od pera, a
druStvenih I kultumih dogadaja
ima stafno. Izlaiene makedonske
strane u "NaSfm novinama" mnogo
nam korlsti. Povedava se broj
saradnika koji se osposobljavaju
da pi§u za novlne na makedons-kom
jezlku.
Zatim nam.je Sotir Grozdanovski
govorio o konkretnim problemima
kod uredlvanja lista, o planovlma
za uvodenje novih rubrika, kao I 0
dosadaSnJim saradnicima "Make-donskog
zbora".
— Podetak'je bio najteii. Poma-gal- e su mi jedino moja iena Ana i
бегка, a iskustvo na uredenju lista
nismo imali Sada mole bltf samo
bolje,, stedeno iskustvo nam njno-g- o korlsti u radu, dobijamo sarad-nik- e.
NaS prvi i najrevnosniji sarad-nl- k je Petar Qinevski, koga svi
znaju I kao saradnika "Nam
novina". Njegova podrSka i dopri-no- s
listu su od vellkog гпабаја.
Lиф vole da бНаји njegovedopise,
jer obraduju, aktuelne teme iz na§e
sredlne.. Stain! saf'adhik nam je I
",'?0 rt!.- -
nitb&tAj Ж,лЖ№Ж¥m'mЖi' :. ЖШШШГ' " "
domlnlrao je vrh Spomenfka revo-luclj- e.
Prvi deo programa pripao je
Italljanlma. Orkestar Canzonlere
Del Lazlo, od petfilanova i sollst-klnjo-m, imao je na repertoaru avan-gard- nu zabavnu Ttallfansku muzi-k- u,
ne tollko pristupadnu i privlad-n- u,
kako mi se dinllo, za Siroku
publiku.
All zato kada je deiegaclje Gvate-mal- e
podeia svo program, zavla-dal- o
je izvanredno raspoloienje.
Taj program je, po izjavama mno-gl- h,
blp jedan od
pa 6u mu posyetiti malo vISe
prostora. Onopo demu se izuzetno
pamti.i zbog беда je dotidni ambl-je-nt
bio pogodeno mesto za Izvo-den- je
Jednog ovakvog programa, to
Je revoluclonarni duh, svojstven
celoj Julnoj Americi. Kroz auten-tidn- u
gvatemalsku folklornu muzi-k-u,
koja Je ina6e veoma privladna,
svo vreme taf zajedni-бк- 1
imenltelj men-talltet- a,
ta vokaclja revoluclfe I
slobode. Sadrilnu svake pesme
prethodho Je obJaSnjavao Set orke- -
'
јшТ'Г'"Г7" — ro,r~'y,,;T;,,!:l',afflF
шДЈаАклгпгги%иЗ(Г-- ћ ж%!ж,'љжжш#%тт"Л№шшжш . v-к-
л ws a ti
" Ј1иЖ§§ШЛШ11шш1ж1И --
.
" "F
SOTIR GROZDANOVSKI SA KCERKOM I2ENOM
Katlca Mlsailovl6, uditeljlca iz De-trol- ta
k'oja ureduje dediju rubriku.
Od ostalfh saradnika spomenudu
jo8 Simeona Zafirovskog, arhitektu
iz Chlcaga, koji Ima aflnltet prema
makedonskim spomeniclma I Mila-ta
Topafovskog, dipt, arheooga
koji 6e davati napise 0 arheoloSkim
nalazlStima u Makedonfji. Trudlmo
se da podriimo domade talente.
Nastojlmo da u svakom broju
objavjujemo poeziju pesnjkaama-ter- a
f to budf sve ve6e interesova-nj- e
f dobijamo nove 61'taoce. Uvo-defn- je novih rubrika je najboljl
nadin da se poboljSava kvalitet
lista. Trenutno nas najvlSe intere-suj- e
uvodenje rubrike: Portreti
Makedonaca u Americi, narodito
onih koji su odavno doSIl na ovaj
kontlnent. Takvf napI si bi doprlneli
dobijanfu jasnfje sllke o riama kao
etnidkoj grupi i uopSte 0 istorlji
makedonskoglsetjenlStva. Pianlra-m- o, takode, da uvedemo rubriku za
ибепје makedonskog jezika. Ost--
stra, sastavlfenog od sedamnaest
б'1'anova, obu6enlh u naclbnalne
folklorne kostlme. A pesme su
govorlle o demokratljl, borbi, oslo-bodenj- u. Refren mnogih od njih je:
"Viva la RevCiutlon". Melodlje su
uglavriom u po6etku nostalgidne,
pune- - dozfvaибе бе1пје; stvaraju
vizlju ispruienih ruku prema nada-njim- a
koja dolaze sa veltke daljlne.
Zatim te nostalgl6ne akorde sme-njuj- e
ubrzani rltam, kao izraz bude-nj-a
I revolta, a u fihalu pesme vrata
se готапибпо prileljkivanje, sate-t- o
u геб! "La revolution". РгШбап
broj pesama izvedenih na ovom
koncertu su poznatog gvatemals-ko-g
kompozitora Mariana Alberte.
Kakva se mogla odekivati reakcl-j-a
publlke-- , pogotovu onog njenog
dela Iz Juinoamerl6klh zemalja!
Aplauz se pretvarao u skandlranje
"Viva Cuba", "Viva Gvatemala".
Mote se re6l da su aplauzi I odu-Sevlje- nje publlke na vedini prlredbi
delovali kao produienl deo pred-stav-e. Kada Juinoamerlkanci izgo-vara- fu imena Fldela Castra I Che
Gevare — simbola njihovih revolu-clj- a,
ceo prostor odzvanja njlho-vo- m
dramatl6nqm istorljom — nji-hovi- m patnjama I nadahjima.
Posle gvaiemalskog, gledali
smo programa Jos' neklh legacija,
all 6u festivalsko raspoloienje'
pokuSati da opiSem I kroz druge
detalje, dolivljene Istog dana, u
dru&tyu italijanske omiadine.
Kretanje mladlh u grupama, po
ulicama Havane, bilo Je ne$to kao
stihljsko radanje pfedstava na sva-kom
koraku. Naroftto su bill spek-takula- mi susreifsa predstavnlcima
druglh delegaclja. On! su bill obos-tra- nl povod da se Izmenjaju infor-maci- je odakle Je koja delegaclja,
varenje te ideje se vezuje za otvara-nj- e
Skole pri kulturnom centru koji
6e bitl podignut zajedno sa make-donskom
crkvom u Detroitu. Teme-I-jl
crkve su postavljenl 13. avgusta
1978. Radl se o IzgradnjTvellkog
kompleksa sa nekollko zgrada u
kojlma 6e se odvijati druStvenl i
kulturnl iivot preko dvadeset hllja-d- a
Makedonaca iz Detroita I njego-v- e
okollne.
Uredlvanje lista bite u mnogome
olakSano nabavkom novih maSina
kojaje upravo u toku. Uprvom redu
demo postidl to da nam list izlazi
redovno u prvoj polovlni svakog
meseca.
Optimizam sa kojim nam je Sotir
govorio o perspektivama lista koji
ureduje pove6ao je i naSe nade 0
svetlijoj buducnosti jugoslovenske
etnifike Stampe na Severnoamer6-ko- m kontinentu. Razgovorsmo
zavrSili sporazumom o kontinuira-no- j
saradnji izmedu "NaSih novina"
i "Makedonskog zbora".
Uki sa svetskoa festivala ombdine u Havani
najinteresantni-jlh- ,
provejavaofe
juinoameridkog
ИцјјшхВВ
da se prijateljski porazgovaraju i
najzad izrazi soiidarnost razlogu
organlzovanja ovakvih festivala
kroz spontano izgovaranje revolu-clonarn- ih
parola usmerenih protiv
svake vrste agresije 'rdiskrimina-cij- e
— za mlr I prljatejsku saradnju
medu narodima.
U jednom trenutku nadosmo se
upravom karnevalskom ambljentu.
Zaplsala sam ime ulice — zove se
Compostela — u kojoj se odigrala
prava fiesta. Odjednom. se stvori
mnogo naroda oko mladlh Itallja-n- a. Робе odnekuda da se sluii pivo
I ко1аб1. Neko iz italijanske grupe
me obavesti da su oni upravo
postal! gosti Komiteta odbrane te
ulice. Kao odgovor ovom gosto-primstv- u,
mladl Italijani робе$е da
pevaju i igraju, u бети ubrzo робе
sudelovati cela ulica. Igra je preki-dan- a
da bi se Izgovarale revolucio-narn- e
parole kojima su mladi Itali-jani
izraiavali divljenje i soiidar-nost
prema kubanskom narodu.
Kubanci su na istl nadln odgovorl-- '.
Iznenada se stvori i pravi
orkestar na kraju ulice. Muzidarl su
pomno udarali tam-ta- m, a svi
prisuthi se uhvatiSe za ramena i
робебе se kretati" u torn pomam-no- m ritmu kome su, neprekidno
uzvikivane revolucionarne parole,
.davale JoS ve6u sillnu. To je trajalo
satlma. Olnilo mi se da se asfalt i
zgrade te uske ulice, zajedno sa
ljudima, njiSu pod naletom uraga-n- a.
1 Kada se ргагп1бпа bura u neko
doba no6i stiSala, zapamtih ozare-n- a
lica mladlh Italljana i njihov
komentar: "Postojl li jo§ negde
ovako gostoprimljlv I sredan narod
kao Sto su Kubanci".
Katarina Kostid