Nase Novine, August 09, 1978

              mmШШШш,'ШшчттМжРветЖиИ1ЖШ
Шшж
Sf ,lVr 'I ' .i-- i. J, '.,'. .. .,Л ' , ._ ,.,. Ј ..
вд. А Za sva obaveStenja u vezi Otvore- - ' Vi'iPA ' ' '.; T.- -
;'? nog; prvenstva Kariade: ii '(fiahu
, ... , . , Н Н Ч, ' -- ч- Н г. --w hi т „ — I ,1" Г ; oDraiiie se na aaresu: uanaaian
Open Organizing Committee,
P.O. Box 304, Station 8, Hamil-ton,
Ont.
KITCHENERSKI ENTUZUASTI
1930. godine — 13 ucesnika, 1978 — 95
Na prvom svetskom prvenstvu
1930. godine u Urugvaju uCestvova-l- o
je 13 eklpa. Tada Je FIFA imala
41. zemlju u svom Clanstvu, all su
mnoge od us tale zbog dalekog puta
i troskova. Iz godine u godlnu ta]
broj se povedavao, a sve vecl broj
u6esnika dolazio je iz Afrike i Azije:
nove, nezavlsne zemlje, posvetlle
su vellku pa2nju fudbalu i redovno I
sve masovnije Igraju u kvalifikacl-jam- a
za ufiesde na zavrsnom turni-r- u.
U kvallflkacijama I na zavr5nom
turnlru 10. svetskog prvenstva
1974. u SR Nemadkoj ufiestvovalo
je 95 zemalja I to je rekord.
Ina6e, broj ufiesnika na zavrSnlm
turnirima se ne menja. Na prvom i
Cetvrtom svetskom prvenstvu —
odrzanom u Urugvaju I Brazilu, u
jo§ nesredenim politifikim I eko-nomskl- m
uslovima — bllo je po 13
finalista, 1938. u Francuskoj 15, a
na svim ostallm samplonatlma —
po 16. Toliko 6e in bit! I u Argen-tina
na 11. svetskom prvenstvu
koje poCinje 1. juna utakmlcom
Poljska — SR NemaCka u Buenos
Alresu.
Jedna velika grupa zemalja iz
Afrike i Azije nezadovoljna je tret-mano- m
u FIFI I trail ve6i broj
mesta na zavrfinom turnlru. Zanim-Ijiv- o
je da je Brazilac Zoao Avelanz,
u svojoj kampanji za izbor na
mesto predsednika FIFE, obefiavao
da 6e broj finalista pove6ati sa 16
na 24. To jo obe5anje vaiilo i za
ovo, jedanaesto svetsko prvenstvo.
Medutlm, on to nije uspeo da
sprovede. Pre nekoliko dana on je
objavloda6e1982. godine u Finalu
bit! 20 ekipa — Sto je, po njemu,
deflnitivno.
Svetsko firvenstvo 1982. odrzace
se u Spaniji, a jedan od potencijal-ni- h
organizatora svetskog Samplo-nat- a
1990. godine je I Jugoslavia
kojaje ve6 obavestila FIFO o svojoj
namerl da se, eventual no, kandi-duj- e.
"PLAVI" U
POLUFINALU
Ovlh dana, kada 16 zemalja po6l-nj- u
borbeza 11. svetsko prvenstvo,
sliCnlh uzbudenja u nas nemfe.
Jugoslavija se nije kvallflkovala za
finalni turn I r posle neuspeha u kva-llflkacijama
sa Spanijom I Rumu-nljo- m.
To ce bltl petl put da Jugo-slavija
ne igra na zavrsnom turnlru
— posle 1934, 1938, 1966. I 1970.
godine.
Medutlm, ovo je prilika da se
podsetimo na ибеббе jugosloven-sk- e
eklpe na prvom svetskom
prvenstvu, 1930. godine u Monte-video
Imali smo tada veomadobar
tim, all kada je stlgao u Montevi-deo
— smatran je za najveceg aut-sajde- ra.
Jula 14, na stadion "Na-clona- l"
u Montevideu, pred sudiju
Urugvajca Tehadu I 30.000 posma-trafi- a,
savezpl kapiten Вобко Slmo-novl- c
posiao je bvaj nas tim:
JakSI6 - Ivkovld, D. Mihajlovi6
— Arsenlievl6, Stevanovid, M. Do-ki- d
— Tirnanid, B. Marjanovld,
Bek, Vujadinovld, Sekulte.
Relativno in lad a ekipa. To je bila
prva utakmlca Stevanovicu, druga
Mihajlovl£u, treca Jaksi6u, Doki6u
I Beku, ietvrta Banetu Sekuli£u...
Najiskusnlji medu njima bill su
Ivkovic, Arsenljevl6 i Blagoje --М- оба
Marjanovl5.
Na drugoj stranl terena — jedan
od najve6lh favorita, slavna brazil-sk- a
reprezentacija. Pa ipak, Urug-v- aj
je zanemeo od Iznenadenja:
Jugoslavija je golovlma Tlrnanlca I
Beka povela sa 2:0 u prvom polu-vremen- u.
Brazilci su opsedali nas
gol u druglh 45 mlnuta, all Milovan
Jaksl6 je einlo Cuda I primlo je
samo jedan gol. Preko noJI je proz-va- n
"El gran Milovan", Jugoslavija
je skoClla u red favorita, a o naSem
tlmu pisalo se nasiroko i nadugai-ko- .
Nova utakmlca — nov uspehl
Bollvlja je pobedena sa 4:0, efek-tno.sjajno- m
igrom u drugom polu-vremen- u,
golovlma koje su poatigll
Bek (2), Marjanovl6 i Vujadlnovic.
No, to je bio i krajnji domet
ekipe, koja nije mogla da se nos'l sa
boljlm i pripremljenijim ekipama. U
poluflnalu, Urugvaj je pobedlo
Jugoslavlju sa 6:1 . NaS tim je vec u
4. mlnutu poveo sa 1:0 golom
Oorda Vujadlnovica i oko 100.000
gledalaca bllo je uplaSeno da pred-sto- ji
novo, joS vece iznenadenje.
Ova utakmlca ostace zabelezena
u anal I ma svetsklh prvenstava po
svakako najnelogiftnijem sudenju.
Nalme, posle vodstva od 1 :0 Jugo-slavija
se uspeSno branila I parall-sal- a
sve napade Urugvaja. Za
mnoge" je to bio nagovefitaj jos
jednog iznenadenja. Medutlm, do-ба- о
je trenutak sudijske nepravde.
Jedan od udaraca urugvajskih na-pada- £a
otiSao je pored gola u aut.
Pollcajac iza gola vratio je loptu na
tereh, a jedan od urugvajskih napa-dafi- a,
Ijut zbog mnoglh promaSaja,
oStro je sutlrao na gol. Jaksic nije
ni pokusao da brani — pa lopta je
Od svih 16 ucesnlkazavrfinog turnira na 11. svet-skom
prvenstvu u Argentini, najvece
na prethodnlm takml6enjima je Brazil:
tri i po drugi, tree! i detvrtl. Sem
svetskl prvaci su jos bill: Italija puta) I
ekipa
doSIa Iz auta. No, sudija je mlslio
sasvl druk6ije. Prlznao je gol. Elan
Jugoslovenskih mladida naglo je
splasnuo. Poirtvovanje je otislo u
nepovrat. Jaksic se viSe nije mogao --
ni prepoznatl. Prlmiojegolove koje
bi ina6e lako branlo. Sa druge
strane, urugvajskl tim kao da je
doblo krila — Sto se I moglo o6ekl-vat- i.
Копабп) rezuitat bio je 6:1 za
Urugvaj,
Jugoslaviji je tako ostalo da sa
druglm porazenim poluflnalistom,
ekipom SAD, podeli 3. 1 4. mesto, a
za tltulu prvog svetskog prvaka
borlll su se Urugvaj I Argentina.
Pobedlo je Urugvaj sa 4:2 (1:2).
Domadi fudbaleri povell su sa 1 :0,
2:1, a u drugom poluvremenu
Urugvajcl su dali jos tri gola I u
1930, postall prvl svetskl prvaci u
istoriji fudbala.
Jo5 samo jednom Jugoslavija je
dospela do polufinala svetskog
prvenstva'. Taj uspeh "plavi" su
ponovlll 1962. u Cileu. U prvoj
utakmlci, nas tim je porazen u igri
sa Sovjetsklm Savezom (0:2), ali je
sledece dve dobio (Urugvaj 3:1,
Kolumbija 5:0), i kao drugi u grupl
kvallflkovao se u 6etvrtflnale, da bi
se sastao sa jednlm od favorita,
Zapadnom Nema6kom. Na§ tim je
pobedlo sa 1:0 golom Petra Rada-kovlc- a
I ибао u poluflnale, ali je
zatim porazen u igri sa Cehoslova6-ko- m
(1:3) I jo5 jednom, u borbi za
tre6e mesto, u теби sa Clleom
(0:1). Tako nam Je pripalo cVtvrto
mesto na svetu.
NEDOSTI2NI
FONTEN
Daleko najbolji strelac ,na svim
dosadaSnjIm prvenstvima
bio je francuskl reprezentatlyac
Fonten, koji je na prvenstvu 1958.
godine postlgao 13 golova. Posle
njega sa po 10 dolaze Madar Ko6ls
(1954) I Zapadni Nemac Miler
(1970), po devet su postigll Brazi-lac
Ademir (1950) I fenomenalnl
Portugalac Eusebio (1966), osam je
postlgao Argentlnac Stabile (1930)
ltd. Od Jugoslovena samo se jedan
upisao u llstu najboljih strelaca na
jednom svetskom prvenstvu. Bio je
to Drazen Jerkovld kojl Je 1962.
godine podelio tltulu najboljeg
strelca sa Madarom Albertom i Bra-zllci- ma
Vavom i Заг1пбот. Svl su
postigll po detlri gola. To prvenstvo
bllo je I najsiromaSnije za strelce u
dosadaSnjoJ Istoriji svetsklh prven-stava.
FINALISTI U ARGENTINI NA DOSADASNJIM
SVETSKIM —PRVENSTVIMA
s SR Nema6ka (dva puta). Domadln Argentina, najve6i
fudbalskom
uspehe imao
puta prvak, jednom
Brazila, (dva
svetskim
uspeh postlgla je 1930, kada je bila druga, iza Urug-vaja.
Iran i Tunis nikada ranlje nisu igrall na zavrS-no- m
turniru. Kako se iz tabele vidi, Brazil je jedini
koji je u6estvovao na svim dosadaSnjim prvenstvi-ma.
1930. 1914. 1938. ' 1950. 1954. 195B. 1962. 1966. 1970. 197Г
SR Nema6ka л 1. 4. ' 5- -e. ч ' 2. Г. l.
Brazil 5- -8. 9--16. 3. 2. 5- -8. 1. 1. 9—12. 1. 4.
Argentina 2. 9-- 16. '13-- 16. 9-- 12. 5- -e. _ 7.
Holandija 9-- 16. 9-- 16. 2.
Poljska - 9--16. ' 3.
-I- talija 1. 1. 5- -8. 9-- 12. 9-- 12. 9-- 12. 2. 9-- 12.
Spanila 5- -8. 4. 13-- 16 9-- 12. Skotska 13-- 16. 13-- 16. 9-- 12.
Meksiko - 9~12' '- -'
Peru 9--12. 13-- 16. 13-- 16. 9-- 12. 5- -8.
Madarska —ti' 2. N 2. 5- -e. 5- -e. 5- -в.
Au3trija' 4. . 9-- 16. 3. 13-- 16.
Francuska 9--12. 9—16. 5- -8. 9-- 12. 3. 13—16.
Svedska 5-- e.., 4. 3. '2. 9-- 12. 5.
.Iran ,
. Tunis
1
Ljepotica
Bivsi svjetski prvak Mihail Botvi-ni- k
godinama je suvereno, vladao
sahovskim arenama. Igrao je
naudni Sah, vrlo precizno i racio-nalfi- o,
ali kad jeto pozicija dozvo-Ijaval- a
sijevale su munje, kojima je
kaznjavao nepreciznosti protivnika.
Za jednu partiju dobio je nagradu
za Ijepotu. Odigrao ju je u vec
poodmaklim godinama, all po duhu
vrlo mladalacki, tako da su zrtve
sijevale sa svih strana. Pogledajmo
tu partiju.
ENGLESKA - Bijoll: Botvirtlk' - Cml: РогШ (Monte Carlo,
1S68J: 1. c4, e5, 2. Sc3, S(6, 3.
g3, d5, 4. cd, S:d5, 5. Lg2, Lo6, 6.
Sf3( Sc6, 7. 0-- 0, Sb6, 8. d3, Le7, 9.
o3, eS, 10. Lo3, 0--0, 11. Sa4, S4,
12. Dta4, Ld5, 13. Tfd, Te8, 14.
Tc2, Ш, 15. Tad, Sb8, 16. T:c7,
Lc6, 17. Tl:c6, be, 18. Trf7, h6, 19.
Tb7, DcS, 20. Do4+, Kh8, 21.
SMI, DA7, 22. Sg6+, Kh7, 23.
Lo4, LdS, 24. S:e5+, g€, 25.
L:g6+, Kg7, 26. LA6+, cml pre-daj-o.
ORGANMING COMMITTEE
"1978 CANADIAN OPEN"
P.O.Box 304, Station "B"
Hamilton, Ontario, Canada L8L 7V7
Name
Address .
City, Prov
CFC No
Mark Section entered: Open П Class
Prl sportskom klubu Balkan u
Kitcheneru osnovana je nedavno
Sahovska sekcija, koja je okupila
veliki broj entuzijasta. Ve6 je odi-gran- o
I prvo prvenstvo koje se,
posle mnogo borbi, zavrSilo pode-lo- m
prvog mesta. Prvi prvaci su
Rasim Bajramovl6 I Јобко DamSid.
Na tredem mestu je Ranko Ranko-vi- d,
na detvrtom Joia JuriSid, ltd.
Klub je polovinom maja odrzao i
zabavu, na kojoj su na svedan
na6in podeljeni trofeji пајизребпј-ji- m
takmi6arima. Bila je to jedna od
veoma uspelih zabava u Kitchene-ru,
kako po organizaciji, tako i po
izvanrednoj poseti.
lako svi dele zaslugu za odlidan
po6etak rada ove sekcije, ne moze-m- o
se oteti utisku da bez Ratka
Radakovida, pravog Sahovskog en-tuzijas- te,
ne bi bllo mnogo posti-gnut- o.
Kako saznajemo, grupa kitche-nersk- ih
gahista priprema se za
nastup na Otvorenom prvenstvu
Kanade u Hamiltonu.
ENTRY FORM
Entry Fee enclosed $
Tel.
Rating
D
signature
1978 CANADIAN OPEN ]
CHESS CHAMPIONSHIP
11 Round Swise System Clue Tournament
Organized by Svetozar GUgoric Chess Club and Canadian Chess Chat
JULY 3 - JULY 15, 1978 in HAMILTON, ONTARIO
$10,000 minimum Prize Fund
Open Section: 1st $130; 2nd - $900; 3rd - $650; 4th - $450; 5th- - $300;
6th $200; 7th to 15th $100; Plus Class Prizes for the Experts;
Top Under 2000 $100; Top Junior - $100; Top Senior - $100.
Class Prizes: (In each of the following categories: Expert; Class A;
Class B; Class C; Class D) 1st - 250; 2nd $200; 3rd $150; 4th - $100;
5th - $90; 6th - $80; 7th - $70; 8th - $60.
— Plus over 30 Valuable Trophies.
The tournament is C.F.C. Rated and all the participants mustube .'v
or become members of the Canadian Chess Federation.-$£v'- X :
OPEN SECTION: Mandatory for players rated 2001 and over, but
open to anyone wishing to play in this section.
CLASS A: Open to players rated 1801-200- 0; CLASS B: Open to
players rated 16011800; CLASS C: Open to players rated 1401-160- 0;
CLASS D: Open to players rated 1400 and under.
Unrated players may enter in Open Section and Class D.
Playing Schedule: Rd. Monday, July 3 at 6:00 p.m. — Rd. 2:
Tuesday, July 4 at 6:00 p.m. — Rd. 3: Wednesday, July 5 at 6:00
p.m. — Rd. 4: Thursday, July 6 at 6:00 p.m. — Rd. 5: Friday, July 7
at 6:00 p.m. — No play on Saturday, July 8 — Rd. 6: Sunday, July 9
at 2:00 p.m. - Rd. 7: Monday. July 10 at 6:00 p.m. - Rd. 8: Tuesday,
July 11 at 6:00 p.m. - Rd. 9: Wednesday, July 12 at 6:00 p.m. --
V C.F.C. Annual Meeting: Thursday. July 13 at 10:00 a.m.
Rd. 10: Friday, July 14 at 6:00 p.m. - Rd. 11: Saturday, July 15
at 2:00 p.m. —
Closing Ceremonies, Prize Awards: Saturday, July 15 at 8:00 p.m.
Entry Fee: Before January 1: $40.00; Before March 1: $50.00;
after March 1 and at the site: $60.00.
Send your entry, or contact for more information:
CANADIAN OPEN 1978 ORGANIZING COMMITTEE
P.O.Box 304, Station W - Hamilton, Ontario, Canada L8L 7V7
Telephone: [416] 549-234- 2
Svi zainteresovani Sahisti u Kanadi i Americiristu prijavu
mezete koristiti za uces6e na simultanki protiv nasih
velemajstora koji ce igrati 2. Jula na Jugoslovenskom
pikniku u Mississaugi po ceni od $10 a $60 za ucesce
na Internaciohalnom prvenstvu Kanade.