Nase Novine, January 07, 1981

              x- -
" i
. "11
f taMjS 1ГЈЖ January,?, in - .
. V. л
iNastavak iz proSlog broja
DR LADSLA. TOMOVlC:
w
таштиждж
Г; — Sto zelite da nam
kazete o "Na§im novinama",
koje vas svakako intere-siraju- ?
0: — Vrlo je teSko, mi-sli- m,
zamisliti jednu za-jedni- cu
kao Sto je zajednica,
Jugoslovena u Kanadi. Bez
obzira na to Sto smo hete-roge- ni
u mnogodemu, ipak
imamo dosta zajednidkog, a
to zajednidko je vrlo zna-бајп- о
i simbolidno. A toje —
da imamo zajednidku domo-vin- u,
da smo svi potekli iz
zemlje koja je obitavaliSte
Juznih Slovene — iz Jugo-slavij- e.
Ako niSta drugo, 6injenica
da smo rodeni u jednoj te
istoj dedovini vezuje nas za
jedno zajednistvo, bez obzira
na jezidne i druge razlike. Mi
smo se stoljedima borili
protiv stranih okupatora na
torn tlu. Povezali smo se
jedni s drugima kroz krv
revolucije, ustanke, oslo-boden- ja
i aspiracije za jednu
zajednicu, koja je istorijski,
kao Sto znamo, kreirana dva
puta, i da smo od 1945.
godine, posle mnogih sto-Ije6- a,
postal i jedna zajednica
udruzenih ravnopravnih na-ro- da
— Juinih Slovena, i
tako dalje.
Sama ta dinjenica navodi
nas na potrebu jednog za-jednidkog
glasila u ino-stranst- vu,
u zemljama kao
Sto su — Australia, Novi
Zeland, Kanada i Sjedinjene
Ameridke Driave. Naialost,
ekonomske teSkode one-mogud- ile
su odrzavanje ovih
glasila koja su bila pokre-tan-a
u raznim periodima.
Medutim, sredna je okol-no- st
da danas ipak imamo
50. godiSnju tradiciju na-pred- ne
Stampe u Kanadi,
kojaje menjala formu listova
i naslove, alije to ipak ostalo
jedno zajednidko glasilo
trudbenika koji su ovamo
doSH pod najtetim okolno-stim- a
u svome iivotu. I ako
baS hodemo — i najtezim
okolnostima koje je istorija
6ovedanstva do sada za-beleii- la,
a to su godine
depresije, velike ekonomske
krize.
Cinjenica da su se naSli
ljudi koji su 1931. godine
shvatili znadaj jedne takve
institucije kao Sto je za-jednidko
glasilo Hi list, na-vodi
nas na jedan apsolutno
pozitivan zakljudak, tj. da su
"Nate novine", koje su rezul-t- at
pedesetgodiSnjeg napora
jednog broja dalekovidnih,
progresivnih trudbenika, ap-solutno
potrebne i jedan
takav list treba da podrza-vam- o,
gajimo, Sirimo i sa
njim saradujemo. Moj lidni
stav prema "NaSim novi-- .
nama" je, dakle, pozitivan. A
ako se tu i tamo prave —
kako drugi to zovu — greSke,
ja ih ne smatram greSkama,
ved smatram da jedan list u
demokratskim zemljama kao
Sto su Amerika i Kanada ima
pravo na sopstveho izraza-vanj- e,
kao $to to, uostalom,
dine i listovi u Jugoslaviji,
jer im ustav, specijalno od
1974. godine, garantuje po-trebu
objekivnog informi-- "
лја.
Pa, ako "Nate novine"
objektivno informiSu o doga-dajim- a
u svetu, sa osedajem
potrebe, duznosti, i ako
hodemo, u skladu demo-kratsk- ih
principa, zaSto bho
nekome smetalo? Zato se
desto puta ljutim kad vidim
izvesne ljude koji ne razu-mej- u
skalu demokratidnosti,
jer definicija demokratid-nosti
varira od kulture do
kulture, od naroda do na-rod- a,
od jednog sisterna do
drugog, i na kraju, od jedne
institucije do druge.
Treba biti dalekovidan i
razumeti znadaj uslova pod
koji ma jedna institucija
funkcioniSe. I ako smo spo-sob- ni
da prevazidemo uska
shvatanja i uska gledanja i
subjektivnosti, onda demo
uveksa ljubavlju ceniti ono
Sto stvaramo na ovom kon-tinent- u,
bez obzira na to da
takve institucije nisu sto-procent- no
u duhu onoga Sto
bi mi zeljeli da imamo. Ni
dva doveka nisu jednaka, pa
prema tome ni dva lista ne
mogu da budu jednaka.
Sto joS da vam kalem?
Kad pogledate listu urednika
i onih pojedinaca koji su
radili na naprednoj Stampi
Srba, Hrvata, Slovenaca itd.
morate da se divite i poStu-jet- e
ljude koji su pod vrlo
teSkim uslovima radili za
druStvenu zajednicu. Uz-mi- mo
primer doskoraSnjeg
urednika "NaSih novina"dru-ga
MioSida. Taj je dovek
proveo period od 1935. go-dine
naovamo na duinosti
urednika pod najtezim fina-sijski- m
uslovima, irtvujudi
sopstvenu ekonomsku pozi-cij- u,
podizudi porodicu pod
daleko gorim uslovima nego
§to bi radio da se prihvatio
nekog drugog posla u indu-stri- ji
i tako dalje. Odigledno,
ljudi kao $to je MioSid,
zrtvovali su se za stvar
zajednice naSih iseljenika u
ovoj zemlji.
Ne zaboravimo i to — da
su to bilejedine institucije u
najtezim momentima, kao
§to je bio drugi svetski rat,
koje su shvatile tezinu rata u
Staroj domovini i pozitivno
se odazvale. Tako neposred-n- a
pomod poslala Jugo-slaviji
od 1946. do 1948.
godine iznosi 2,8 miliona
Mm
ЈШжФ
YVjS- - 4 £
ШЖ?,'.
ШШт' ш
ш$!шШшШж
јж.
Prof. Dr. Vladislav Tomovic
dolara. Njihovu arhivu sam
sistematski pregledao i uve-ri- o
se da smo tih dana, kroz
de-fac- to instituciju nate
Stampe, diji su rukovodioci
formirali takozvano Vijede
Juinih Slvena, poslali opre-m- e,
$to ja kazem — od
ribarskih mreza do dizel
lokomotiva.
Ja lelim, i ako imam
moralno pravo, da apelujem
na naS narod u Kanadi, da se
list kao §to su "Nate no-vine- ",
oduva, i da se oduva
sa velikom ljubavlju i zeljom
da taj list pozivi joS sto
godina — ane samo pedeset
— za dobro nate dece, naSih
potomaka. Jer, ugasi II se
jedan takav list, u danaSnjim
ekonomskim uslovima pro-st- o
je nemogude zamisliti
kreiranje, osnivanje i razvi-janj- e
novog lista, jer mi
nismo u poziciji da pokre-dem- o
jedan list, da bismo
zamjenili postojedi. Prema
tome, bez obzira na slaganja
i neslaganja sa urednidkim
pogledima "NaSih novina",
takav list — pa uostalom i
radio programe — treba
duvati, jer nam je sve to
potrebno za na§u kulturu i
druStvenu aktivnost.
P: — Sto mislite o natem
iseljeniStvu opcenito?
: — 0 natem iseljeniStvu,
uops~te,mislim slidno Micha-el- u
Bori Petrovichu Iz Wis-consin- a,
koji je u intervjuu
za "NIN" drugu MISi Mite-vid- u
rekao: "Kako god gle-da- li
na nate iseljenis'tvo,
jedan zakljudak je nemi-nova- n.
NaSe iseljcniZtvo se
sve viSe okredc prema svojoj
staroj postojbini, prevazilazi
svoje ideoloSko-politidk- e ra
4ЗДЖ
'ШШШкШж
, " V' ' - '
шШШт
zlike, deca onih koji su
ogordeni prema natej domo-vini,
prvenstveno politidki
emigranti, brzo de izgubiti
znadaj svojih ideoloskih po-zicij- a,
ier su one istorijski
neodrzive".
Ne mozemo generacije ko-je
nastaju u Kanadi vaspi-tava- ti
u duhu koji je uperen
protiv njihove dedovine. Pri-to- m
mislim da su godine
odbrojane za sve one koji
misle da razvijaju neprija-teljs- ki
stav prema narodima
Jugoslavije, jer jugosloven-sk- a
zajednica, specijalno po-sle
smrti predsjednika Tita,
pokazala je da je u stanju da
vodi svoje poslove bez inter-venci- je
stranih sila i ideolo-gij- a.
Mi znamo da u Americi, od
nekih dva miliona iseljenika
(radunajudi narodene), ma-nj- e
od 70,000 su takozvani
"refugees", a u Kanadi od
250,000, nekih 7,000 su po-litidki
emigranti, koji su
doSli ovamo izmedu 1946. i
1951. godine. Dekle, to je
zrno peska u moru. Prema
tome, mi imamo jedan fan-tastid- an
fundamenat za dru-Stve- no
razvijanje. Mi danas
imamo ljude koji dolaze sa
dobrim kvalifikacijal brzo se
ukljuduju u kanadski dru-Stveno-privre- dni
zivot. I uto-lik- o
vite — zato Sto se lakte
funkcionalno integri&u u ka-nads- ko
drus~tvo — biti de im
potrebno radi dutevne ba-Stin- e,
ako se tako mogu
izraziti, da odrzavaju veze sa
svojim organizacijama, sa
svojim drus~tvom, da razvi-jaju
svoje kultume i druge
klubove u ovoj zemlji.
yfJ'-'- V My'
I o tome, u stvari, ved
imamo evidencije. Sve detee
i detee nailazimo, iako ne na
mnogobrojno dlanstvo, a
ono na izvesne organizacije
koje se razvijaju u duhu
pros' irivanja saradnje izmedu
stare i nove domovine. Uz-mi- mo
kao primer decu do-puns- ke
Skole za jugosloven-sk- e
jezike "Nikola Tesla" u
Torontu, i druge organiza-cije,
pa bratimljenje Brant-ford- a
i Osijeka i slidne
primere. Sve je to uradeno
na inicijativu naSih gradana
u Kanadi. Mozemo kod toga
navesti i primer bratimljenja
Niagare Falls, New York, i
Gospida proSlog leta, i tako
dalje.
' U najnovijim psiholoSkim
analizama iseljenistva kon-statu- je
se da "egzajetnost"
(nespokoj i druge depresivne
dutevne forme) osedaju se
prvenstveno kod apatidnih i
neukljudenih u zajednicu
gradana. Psiholozi sugeri-raj- u
no vim doseljenicima, da
kako oni tako i njihova
obitelj, Sto detee proSiruju
takozvani radijus druStvene
aktivnosti. Ako se udaure u
sopstvenu porodidnu aktiv-nost,
neuroze i razna psi-hid- ka
poremedenja mogu da
prate takve ljude.
Covek je druStveno bide.
Covek je, kao Sto rekoh,
vezan za zajednicu. Medu-tim,
mnogi ljudi pokuSavajw
da izbegnu zajednice pod,
molda desto puta laznim,
pretpostavkama koje su ne-odrzive.
Kao — da njima vis~e
nije potrebna veza sa naSim
narodom, da na§ narod ne-m- a
§ta da im ponudi i slidno.
Ja mislim da su to fatalne
pozicije Hi stavke nekih na-§i- h
gradana koji misle da sa
ulaskom u ovu zemlju treba
da prekinu kontakt sa svojim
narodom, tradicijom i obi-dajim-a.
Naprotiv, odavno je
redeno, i ne bih znao red! ko
je rekao, da ne mote mo biti
dobri Kanadani ako nismo i
dobri poStovaoci sovje stare
domovine. Prema tome, da
budemo dobri Kanadani, tre-ba
da budemo prvenstveno i
dobri ljudi.
Ovde du povudi jednu
paralelu: Profesor David Kirk
sa University of Waterloo,
studirao je odaptaciju, od-nos- no
usvajanje sirodadi u
Kanadi putem nekih 15,000
sludajeva. I on je zajedno sa
drugim psiholozima pro-nate- o
da je neophodno po-trebno
adaptiranoj deci redi
Sto pozitivnije o njihovim
roditeljima. Jer kroz to 6e
ona razviti daleko pozitivniji
odnos prema sebi, bududi dr
de verovati da su po)ekl8ocj
(Nasiavak na st. 3)