Nase Novine, November 07, 1985

              RHfeV''№f&1f%Vl'''W''B4l:'i!i'J,f "" ''NWftVVfJ „V S№j(1'.tJ,(t, IJJIljWW'-t- "П- - -- ,t ч-- l Vfft-"-4' " "4 " " liI'J 4 V tHfj№ V " Ш&гттжЖ шзша ' "' -- v-
ЈИ?.ЉЈ ж 6
г-Н-
М ft ЛVдfl I y
?
GORBACOV OSTRO KRITIKOVAO STANJE U SIBIRU NEMA LAKO
МЗцж%Ж©§ MidJN mLs Јјгжж3 m JtL
Sprovodeci uporno i dosledno u
delo svoj proklamovani princip da o
svemu treba govoriti otvoreno, argu-mentova- no
i kriticki, generalni sekre-ta- r
CK KPSS Mihail Gorbacov ucinio
je to i ovoga puta u Tjumenu, centru
industrijski i energetski izuzetno vaz-no- g
zapadnog Sibira. Njegov govor
pred partijsko-privredni- m aktivom
Tjumenske i Tomske oblasti preno-sil- a
je televizija u celini, a objavljen
je u skracenoj verziji u novinama.
Iz ovog kraja dobija se vise od polo-vin- e
ukupne sovjetske proizvodnje
nafte i prirodnog gasa. Rec je o "ener-getsko- m
srcu zemlje" od znacaja za
opsti privredni zivot zemlje.
Negativna ocena rukovodstvu
Priznajuci trudbenicima Sibira da
su u mnogim oblastima postigli dobre
rezultate, Gorbacov je odmah, na sebi
svojstven neposredan nacin, izrekao
kljucnu i najtezu primedbu: vec tri
godine ovde se ne ispunjavaju pla-no- vi proizvodnje nafte, sto ima, teske
i negativne posledice na ukupnu so-vjets- ku privredu.
Generalni sekretar je ukazao i na
uzroke ovakvog stanja: rukovodstvo,
pre svega nadlezni ministri, ministar-stv- a
i uprave, nisu se na vreme prila-godi- li
novonastalim uslovima, kada
se dosadasnji bogati izvori nafte po-lak- o
isprljaju, a druge treba brzo tra-zi- ti
na teze dostupnim mestima i od-mah
sagledati cinjenicu da eksploa-tacij- a
zahteva mnogo vise napora.
Iz nekih tonova ovog govora moze
se steci utisak da je prvi covek parti-je- ,
u stvari, zvao na uzbunu da ne bi
Glasilo jugoslovenskih iseljenika i niihovih
potomaV.a na Severnoamerickom kontinentu.
Published every Thursday by YUGOSLAV
CANADIAN PUBLISHERS INC. 119 Spadina
Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1.
~"~ Telefon- - (416) 593-502- 5
PREDSEDNIK: Prof. Adela Polancec
SEKRETARLBoxidarPavkoviciSoftiaHermg,
BLAGAJNIK: Anka No?.mic
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK- -
"Vladislav Gacic
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Stjepan
UlioSic, proL Ivan Dolenc, Daniel Pvxiades,
3elenaGavnlovic,Pero Kovafcevic,BataBatic,
Шке Grbic, Milenko Popovic.
DOPISNICI: Prof. "Vladimir Tomovic, (Uni-versity
of St. Chatharines), Anion Kostelac
(Welland), Dusan Putnik (Chicago), Boza
Spafcek (New York), Prank Puduric (Vancou-ver),
3osip Stanic-Stanio- s (Rim, Italija), Lepa
Teofanovic (Remacheid, Zap. Nemacka),Mra
Strbac (Pariz, Francuska).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Wrko
Markovic, Luka Markovic, Petar Kurtife, Ш1об
Kondife, Aleksandar Ciric, Strabinja Maletic,
Novica Milic, prof. Dusanka Uvc'vna i Nikola
Drenovac.
IZDAVACKI SAVET: Voiin Grbic, 3osip
Kovafcic, Stanko Mudieka,KatarnaKostic,Mi-len- a
Bozic, Ana Durovic,LepaPvainovic,Bori-sla- v
Nefckovic, Pvozalvja Dvvjakovic, Du.ro
lAalikovic, Ivan Pribanic, Mile Baljak, llija
Bubalo, Pavao Badmanic, Ostoja Kovacevic,
Viktor Arar, "Dusan Stanar, Milvjan Petrovife,
Jolvn Severinski, Mate SiauS, Martin Karava-nic-,
Srdan Bodic, Peko Dtnitrovic, Milica
Miucb'm, A. Gerlach, 1ло Bacicb. Bosko Ша-denovi- c,
Milos Vukfcevic, Josip Suljic, Budi
Gregoras, Stanko Bolt, Josip Gabre, Aca Pet-rovife.
Subscriptions $35.00 per year. (First Class
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti-sing
rates on request Second Class Mail Re--,
gistration NO. 0378.
Broj tekuceg габипа: Yug. Can. Pub. 970401
Toronto Dominion Bank, Branch 119 Spadina
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada.
"NaSe novine" izlaze cetvrtkom. Pretplata
iznosi $35.00 godisnje, pojedini primjerak 75
centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Na5e novine"
su' nasljednik "Jedinstva", kome su pretho-dil-i
listovi "Novosti", "Srpski glasnik"; "Edi-nost-",
"Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba",
kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni li-stovi
koji su mu prethodili u Sjedinjenim
Drzavama.
I
N.euiiK.cna ou&ovara no.pvsane maie- - 4,
rvjale. Potpisani tlanci iiraiavaju mifeljenje
autora. Dopisi ne vrafcaiu.
§
z.a
2
ae
########tf###############MMk###X
doslo do energetske krize. "Nema
vi§e lako dobijene nafte, proslo je
zauvek vreme zlatnih fontana", rekao
je on i dodao da su rukovodioci "posli
linijom manjeg otpora" i nedostatke
pravovremenih inicijativa prikrivali
neracionalnim izvlacenjem maksi-malni- h kolicina petroleja iz postoje-ci- h nalazista, zaboravljajuci na bla-govreme- ne pripreme za buducnost,
sto se sada sveti citavoj privredi.
Zaostajanje je ustanovljeno i u pri-me- ni najnovijih tehnickih dostignu-ca- .
Gorbacov upozorava da je nedopu-stiv- o ponasanje pojedinih uprava i
ministarstava koji su "naucne insti-tute
pretvorili u advokatske kancela-rije"- .
Gorbacov je takode rekao da ima
velikih promasaja i u masinogradnji,
koja ne dostavlja na vreme naftasima
kvalitetnu opremu, a nije zadovolja-vjuc- e
stanje ni u gradevinarstvu i
transportu. U stvari, na ovom primeru
prvi covek partije ponovo otvara pita-nj- e nedostataka dosadasnjeg "pri-vredno- g
mehanizma", gde svako mi-nistarst- vo brine samo svoju brigu i in-tere- s,
ne vodeci racuna o sudbini i
kvalitetu konacnog rezultata zajed-nicko- g rada. Zato se dogadalo da svi
pojedinacno ispune planove, a da u
krajnjem ishodu plan ostane neispu-nje- n
ili da izostane ocekivani kvalitet
finalnog proizvoda.
Ostricu kritike Gorbacov je usme-ri- o
prema Ministarstvu geologije, za-kljucuj- uci da ono ne ulaze dovoljno
napora za pronalazenje novih nalazi-sta
nafte. Negativna ocena data je i
proizvodacima elektricne energije
koji ne snabdevaju naftase strujom,
sto, opet dovodi do velikih gubitaka
u proizvodnji nafte i gasa.
Protiv lakirovke
Pozivajuci se na Lenjina, Gorbacov
je u Tjumenu kritikovao jos jednu ka-rakteristi-cnu
pojavu u ponasanju ru-kovodil- aca
i to ne samo sibirskih: us-kraciva- nje objektivnih i tacnih infor-macij-a
o pravom stanju stvari u pri-vredi.
On, izmedu ostalog, kaze:
"Neki rukovodioci nisu mogli ili nisu
hteli da sagledaju realnu situaciju i
da o njoj blagovremeno obaveste Cen-tral- ni komitet i vladu. Tako se dalje
ne moze. Ovakav pristup vodi samo
novim propustima i promasajima, a
sagledano u velikim dimenzijama ci-ta- ve privrede sigurno donosi
ogromne gubitke...".
Medutim, glavna primedba koju je
Mihail Gorbacov uputio na racun ru-kovodil- aca
u Sibiru je nedovoljna
briga o ljudima, koja bi po njegovom
misljenju, morala apsolutno da dode
na prvo mesto. Generalni sekretar je
rekao da jeentuzijazampioniradosta
oslabio: "Ako mi ovaj prostrani kraj
ne pretvorimo u udobno mesto za zi-vot
coveka, moramo znati da ce svi
nasi planovi o razvoju ostati mrtvo
slovo na papiru...". Naveo je i odgova-rajuc- e
primere: u nekim mestima u
Sibiru najveci stimulans koji moze da
se ponudi najboljim radnicima su
bioskopske karte, jer filmova i dvo-ran- a
nema dovoljno, dok trgovina po-nek- ad salje ovamo nekvalitetnu robu
koju niko drugi u unutrasnjosti zem-lje
nece da kupi.
Posle posete Tjumenu Gorbacov je
otputovao u Kazahstan, pravo na no-voosvoje- ne ledine. Tamo ce, prema
ocekivanjima, pokrenuti pitanja po-ljoprivre- de
i proizvodnje hrane u ce-lini.
A rezultati u poljoprivredi, ko-lik- o
se zna takode nisu najbolji.
Cji— ~__И1 lP
OTVORENO PISMO
PREMIJERU
MULKONEY-- u
U martu ove godine u Ottawi je odr-zan-a
Nacionalna ekonomska konfe-rencij- a
(National Economic Confe-rence).
Konferenciju je sazvala kon-zervativ- na vlada a predsjedavao je
premijer Brian Mulroney. Cilj je bio
da se razmjene misljenja o ekonom-sko- m
kursu zemlje i da to dode do
izrazaja u federalnom budzetu, pod-nijeto- m
u maju. Pedeset i osam uce-snik- a
konferencije je (17. septembra)
uputilo "otvoreno pismo" premijeru
Mulroney da kazu da ih je iznevjerio.
Vecina potpisnika "otvorenog pis-ma- "
su predstavnici raznih radnickih
unija, ali ima i drugih (penzioneri, cr-kv- e,
itd.)
"Mi smo ocekivali — kaze se u "otvo-reno- m
pismu" premijeru — da cete
uzeti u obzir nasa gledista. Ali vi ste
nas iznevjerili".
Oni ponavljaju svoje prijedloge na
cetiri teme, iako ne vjeruju da ce se
uvaziti. Vladini postupci su poznati.
Najprije govore o nezaposlenosti
kao "najozbiljnijem ekonomskom i
drustvenom problemu". Oni traze da
se stvaraju povoljniji uvjeti za zapo-slenj- e
i prekvalivikaciju radnog pu-canst- va
i tako stvori "osnovu za pra-vedni- ji
i trajniji ekonomski opora-vak- ".
Treba sprovesti programe koji
"ukljucuju jednaku placu za jednaki
rad". Oni dalje govore o zaposljava-nj- u
omladine, starosjedjelaca i "ras-ni- h
manjina" itd.
"Mi ne dijelimo misljenje da ce
oslonac na privatni sektor i trziste do-voljno
zadovoljiti potrebu stvaranja
radnih mjesta ili neravnopravnost u
radnoj snazi", naglasava se u "otvore-no- m
pismu".
Zatim se kaze da je potrebno cuvati
socijalne programe kao sto su osigu-ranj- e
protiv nezaposlenosti, penzije,
obiteljski dodatak (za djecu). Naro-cit- o
je vazno da se ocuva "univerzal-nost- j'
(opcenitost) tih programa.
Potpisnici "otvorenog pisma" drze
da je vladin cilj da potkopa i izmjeni
neke programe, a to sude i po debati
o obiteljskom dodatku.
Oni takoder traze "reformu" pore-zno- g sistema kako bi "svi pojedinci i
sve korporacije" doprinosile drzav-ni-m
prihodima.
Potpisnici isticu da je vlada vec
smanjila neke poreze pa ce za deset
godina korporacije placati 2 mili-jard- e dolara manje nego placaju sa-da,
a gradani ce placati 4 milijarde
vise. Porez na promet ce biti povecan
za 3 milijarde.
"Umjesto pravednije podjele pore-zno- g
tereta, mjere kao §to su iznimke
na porez na kapitalnu dobit ce samo
pojacati postojecu neravnopravnost i
dovesti do vece podjele izmedu bo-gatst- va
i siromastva", tvrdi se u "otvo-reno- m
pismu".
Sta dalje? "Otvoreno pismo" kaze:
"U toku prve godine vase vlade po- -
IZBORI U SVEDSKOJ
PALME OSTAJE
NA VLASTI
Socijaldemokrati na celu s Olofom
Palmeom zadrzali su, uz pomoc komu-nist- a,
vecinu u parlamentu, iako ne-§t- o
umanjenu. To je ishod opcih iz-bo- ra
u Svedskoj. Tako su se svedski
biraci opredijelili za nastavak Pal-meo- ve
politike "drzave blagostanja",
a "slobodarski" konzervativni model
koji zapostavlja drustvenu solidar-nos- t
pao je jo§ jedanput na izbornom
ispitu.
Najveci brojcani uspjeh postigli su,
medutim, liberali Bengta Wester-berg-a
koji su vise nego udvostrucili
broj poslani6kih mjesta. Westerberg
se stoga spominje kao moguci kandi-datgradansk- ih
stranaka za premijer-sk-i
polozaj na izborima za tri godine.
lagalo se malo paznje na ono sto smo
mi predlozili na Nacionalnoj eko-nomsk- oj
konferenciji. Dapafie, iz-gle- da da postoji znatna razlika iz-medu
na§eg i vladinog dnevnog reda.
Mi vidimo buducnost ispunjenu viso-ko- m
nezaposleno§cu, ugrozenim dru-stveni- m
(socijalnim) programima,
Kanadane niskog i srednjeg dohotka
pritisnute poreznim bremenom, sma-njeni- m исебсет vlade u kriticnim
podrucjima kanadaskog zivota —
ukratko, gorom i tezom buducnosti
vecine Kanadana.
Ne mora biti tako.
... Pozivamo vas da pocnete slusati
sve Kanadane, ne samo one koji
potvrduju glediste vase vlade. To je
pravi put konzesusu (suglasnosti) u
kanadskoj zajednici."
JUGOSLOVENSKA LIGA ZA MIR,
POVODOM DANA MIRA
Povodom dana otvaranja zasedanja
Generalne skupstine UN 17. septem-bra,
koji se u svetu obelezava kao
Medunarodni dan mira, Jugosloven-sk- a liga za mir, nezavisnost i ravno-pravno- st naroda izrazava ozbiljnu za-brinut- ost
zbog stalnog pogorsanja
medunarodne situacije, a istovre-men- o
zbjog toga protestuje i zahteva
da se zaustave tokovi medunarodnog
zaostravanja, da pobedi razum, sa-radn- ja, mir i progres.
Jugoslovenska liga za mir, jugoslo-vensk- a
javnost, radni ljudi i gradani,
nalaze se u redovima ovih dru§tvenih
snaga i pokreta u svetu koji se sa ne-zavisn- ih slobodnih pozicija, bore za
razoruzanje i stvarni mir, za saradnju
medu narodima, za Slobodan eko-nomski,
politicki i drugi razvoj, za slo-bod- u
i dostojanstvo coveka i naroda.
Isticuci nezamenljivu ulogu Ujedi-njeni- h
nacija u ostvarivanju ovih ci-ljev- a,
Jugoslovenska liga za mir radi
na stalnom podizanju mirovne kul-tur- e
i okupljanju svih boraca za mir
na principima Povelje Ujedinjenih
nacija, politike nesvrstanosti i miro-ljubiv- e
aktivne koegzistencije.
Mir nije samo univerzalno pravo
vec i univerzalna obaveza svakog co-veka,
svakog naroda i svake zemlje.
JUGOSLOVENSKA POMOC
NIKARAGVI
Brod "Jugolinije" "3. maj" dopre-mi- o je u pacificku luku Korinto po-mo- c
koju je Jugoslavia uputila Nika-ragv- i.
Pomoc se sastoji od prehram-beni- h
proizvoda, medicinske opre-m- e,
lekova, jednog montaznog objek-ta- ,
gumenih cizama za rad na pirinca-ni- m
poljima i drugih proizvoda.
111.'-- .
-- ,.--
---
Ai ЛЦШШШ:::'
Nakon prebrojavanja, pobjednik Pal-me
(prvi na slid desno) prima ce-stit- ke od porazenog Adelsohna.
4