Nase Novine, March 29, 1978

              јкЉгШШ '.Л1 ',r#
. "- - „ r" " vi
'. ' I f i 'U . 't i ii i...A .. 1jCL4.i . '„f ",А'Г " J'"' ' ,{ ' ' 1 Ј ' 1 '
„ .'V--, "w
гад w- - № :.iVw v w,v v,, , ? г г ,' .. , у,
'
i v„аn Ј- - L л. V. . Л ј. I 1Ј.?7
и.,
vnr "Mtf?
V.i'.t У1?15Пf ." : ;.' ' '' V.:".? ,' -- 'i. ,г '' ' . ... nv . " .- - ?W# .SfY '. '#,
SA HERCEGOVACKE razglednice
Treblnje Ima prodavnice "Borova", "Ju-goplasti- ke"
I "Varteksa", all I velegradsku
robnu kucu travnldkog komblnata "Borac".
Tu ]e i specljallzovana prodavnlca "Beka",
posebna prodavnlca "Novoteksa" iz Novog
Mesta, zastupljeno je i trgovafiko poduze-6- e
"Buducnost" Iz Dubrovnlka, zemljorad-пЈбк- а
zadruga "Crvena zvijezda" Iz Clllpa
(dubrova6ka opStlna), pa mostarske flr-me- ...
Grad na Treblsnjlci, razume se, Ima I
svoju radnu organizaclju za trgovlnu, "Tra-vunlj- u"
koja 6e u ovoj godlni verovatno
ostvaritl bllzu 300 mlllona ukupnog prlho-d- a.
Planska predvldanja do kraja ove dece-ntje
bice nadmaSena, Jer pod "Istl krov"
ulaze ovdaSnJa zemljoradnteka zadruga I
ceo sektor trgovlne HEPOK-ovo- g OOUR
Treblnje.
Glavninu kupovne mocl trldesetak hllja-d- a
etanovnlka ove opStlne Cine llfinl dohocl
7.500 zaposlenih 2ltelja.
— .PogreSno bi bllo zakljufiltl da na tre-blnjsk- om
tri&tu nekome mora bltl tesno
— kaie Mensur Rokolj, predsednlk Izvrfi-no- g
odbora Sk'upstlne opStlne Treblnje.
Ceo koncept razvoja komune zasniva se na
da prosperlteta nema ukollko
ee omedimo opdtlnekim granlcama, Raz-noliko- 3t
u nasoj trgovafikoj mrezl aamo je
jedna etrana treblnjske realnostl — Istl6e
Rokolj. Pogledajte: nekadasnji "Naprljed"
sada je u sastavu бабапзкод "Autoprevo-za- ",
tvornlca gradevlnske etolarlje I nameS-taj- a
"LuC" u "Slpadu", ugostltelj3tvo u
8arajev8kom "EHOS-u- ", Slovencl su earn I
ponudill otvaranje fabrlke. Nasa Industrija
alata gradl fabrlke po Hercegovlnl (Posus-je- ,
Neveslnje), gradevinarl takode Imaju
OOUR-- e u hercegovafiklm komunama..."
' Rednlk na stolu
Industrija alata je najmodnlji radnl kole-kti- v
u komunl, u kome radno mesto Ima
ekoro svaki tre6i Treblnjac ea radnom knjl-2lco- m.
Mo2e se reft I da je IAT plonlr Indu-8trljallzac- ije
ovog kraja.
A najmlada fabrlka je I najbolja ilustracl-j- a
otvorenoetl ovog grada. Pre Cetlrl godi-ne,
ovde je pofiela da radl prva "zenska"
fabrlka, pogon "Novoteksa" Iz Novog Mes-ta.
Sa oko 220 radnlh mesta treblnjskl
pogon se ukljufilo' u serljsku proizvodnju
konfekclje, uz prethodnu obuku radnlca u
Novom Mestu. U Treblnje su stlgle tada
najmodernfje maSlne.. Danas, odavde, u
zemlju I 8vet putuju pantalone po Karde--
"Veljko Vlahovi6"
Marlbor (B. б.) — U Mariboru je
poCela gradnja Osnovne Skole Ta-bor
koja ce nositi Ime revoluclona-r- a
Veljka Vlahovlca. Gradnja i op-re- ma
stajat ce ne§to viSe od pede-s- et
milijuna dlnara. Prvi uCenlci ce
sjestl u klupe nove Skole u sep-temb- ru
Idu6e godine.
NtS чЧваЦЈ ЦЈЏкЈчаЈ! ЦЈђЧадДнЈ IJJxIVeVVJ
opredeljenju
Skola
Sirom otvorena vrata Treblnja
novom kroju I druga konfekclja za celu
porodlcu u obimu od mlllon komada godls-nj- e.
Medu brojnlm spisima na stolu dlrektora
Bore VuCurevIca posetllac pre ostalog prl-me- tl
slovenadko-srpskohrvate- ki reCnlk.
— Ml u Novo Mesto pISemo srpskohr-vatsk- i,
onl nama slovenaCkl I odllftno se
razumemo — ka2e dlrektor I dodaje — u
poslu, 8amoupravljanju I sporazumevanju,
kao da I nema Izmedu nas udaljenostl od
preko 600 km. Postajemo OOUR, na Insls-tlran- je
"centrale".. Dogovorlll smo se da I
posle osamostaljlvanja Imamo zajodnlcke
osnove razvoja, objedlnjene sluzbe za
Izvoz, Istl kreatorekl biro..."
"Treblnjetrans", OOUR
6a6anskog "Autoprevoza"
"Treblnjetrans" sa 160 zaposlenih obez-bedu- je
putnlikl I teretnl saobradaj u Trebl-nj- u
I susednlm komunama. U sastavu
"Autoprevoza" Je od pq6etka 1971 . godine.
Ima 8ve Sto prlpada OOUR, a od nove godi-ne
ce postatl radna organlzaclja sa OOUR
u Treblnju I Blleftl. Za novu autobusku
stanlcu u Treblnju malo je redl — lepa.
Kula kojoj
se rodlo knjlievnlk Tin Ujevlc, od 6. dece-mbr- a
poetala je druStveno vlasnlstvo.
Otkupnu svotu od 400.000 dlnara osigurall
su RSIZ za kulturu I opclna Vrgorac.
Zgrada je Imala fortlflkaclonu namjenu,
koja, posebno nakon obavljenih manjlh
restauratoreklh radova 1964. godine, dola-z- l
do punog Izrazaja. Na svlm pro6eljlma
nalazl se po nekollko otvora puSkarnlca.
Prekrlvena je kamenlm р1обата, koje su
veftlm dljelom Izmljenjene 1964. godine.
Poellje epomenutlh zahvata te godine dr
Cvlto Flekovlb Je na zldovima pronaSao
dvje uklesane brojke: 1705. I 1690. Prema
Iskazu Komlslje za reglstraclju spomenlka
kulture prl Reglonalnom zavodu za zastltu
spomenlka kulture, od 10. fobruara 1975.
godine, ocljenjepo Je da su te brojke odno-sn- o
godine I da se "odnose na evokaclju
i
HLREdEVOi - U povodu godi&njlco tragI6no emrtl predejodnika SIV-- a
DSomala BfJodl6a, njogovo supruge I purodnlka na mjeotu певрсбо otkrive-n- a
Jo opomon plo6a. '
Na elicit otkrlvanjo opomon plo6e na planlnl InoC (Foto Tanjug)
— "Autoprevoz" Ima OOUR u tri repub-llk- e
I obe pokrajlne, kaie Novak Drlnjak,
dlrektor "Treblnjetransa". Dohodak je brlga
I svojlna zaposlenih u svakoj OOUR, a zaje-dnlst- vo
ostvarujomo dogovaranjem I
spo-razumevanj- em.
Ispomaiemo se, all na
prlnclpu "Clstlh raCuna" (kreditl, pozajml-c- e
I si). Zajednlfike sluibe su raclonalno
organlzovane, паз su lane "kostale" svega
oko 200.000 dlnara. Samojedan primer: prl
kupovlnl vozlla pro'lzvodaC daje bonlflka-olj- u
na vellke porudiblno. Sllino je I kod
druge opreme, rezervnlh delova. Malo bl ko
od nas pojedlnaino to doblo. A re6 je o
mlllonlma novlh dlnara uStede..."
I ovde ka2u da Ih bllzu 400 kllometara
razdaljlne do CaCka — ne dell.
Orago Ma rid
("Politika")
oiKUPuenn nnovn
Roonn Mien
Dlzdarevl(5a-Kapetanovl6a,- u
stanovnlfitva povodom oslobadanja Vrgor-c- a
od Turaka".
Ne zna se to6no kad Je kula gradena. U
Vrgorcu Ima nekollko sa6uvanlh kula, koje
su sluille kao utvrde. Dlzdareva ill Kapeta-nov- a
kula medu njlmaje najvefta, najvlsa, a
razlikuje se I po nadlnu gradnje od kula
koje su Turcl gradlll. Prema arhlvskoj grad-n- jl
o ovoj ku£l, odnosno rukoplsu pok. Ive
MEDUNARODNI FOND "GLADNO DIJETE"
Риб1ба, vrgora6kog veterlnara, iz 1963.
godine, kojl se ргоибауапјет rodne kuce
Tina Ujevl6a dugo bavlo, stoji ovo: "Zna se
da Je ovu ku5u (Dizdara-Franid- a kulu) gra-dl- o
krSdanln I to prije dolaska Turaka u
Vrgorac (1482. godine)?" Osim po na6inu
gradenja on to гак1јибије i na temelju pre-pis- ke
8 pok. Antom Franicem, jednim od
vlasnlka kule, kojl mu je pisao da se "kad
se probijao prozor prema zapadu, na dru-go- m
podu, naSao u vrlo tvrdom zldu kalef
od kristala". Ante Frani6 smatra to doka-zo- m da je ta kula gradena od vlasnlka krs-6anin- a,
"pa Je ofilto" — pise PuSI6 — "da
Je gradena prije 1482. godine, I zato se raz-likuje
'l vell6lnom I tvrdodom grade od
Fratareke kule, koju je u tursko doba dao
sagradltl beg Cukarinovlc".
Prema" zamlsli Vrgor6ana, rodna киба
Tlna'Ujevi6a Imat 5e prvenstveno memori-Jaln-u
namjenu, sa stalnom Izloibom koja
бе predstavljati bogat opus knjiievnog
stvaralastva toga velikana пабе pisane rije-б- !.
Tome se dodaje I muzejski prostor za
predmete I umjetnlne Iz kulturne bastlne
Vrgora6ke.Krajlne.
Projekt rekonstrukcije Tlnove rodne кибе
Izradili su stru6njacl Regionalnog zavoda
za zastltu spomenlka kulture I ostaje јоб da
se oslguraju sredstva. Vrgorcanl su I u
tome optimist!. Razumije se, ne bi to
mogli sami, all se nadaju da ce u tome
Imatl podrsku naSe kulturne javnostl, te 6e
uz pomoc Sire drustvene zajednice I taj
zadatak uspjeSno prlvestl kraju.
POKLON
BOLESNOJ DJECI ZEMALJA U RAZVOJU
Zagreb — Medunarodni fond --"Gladno dijete" iz Zagreba poklanja 12
sariitetskih automobila Hje6nicima koji u teSkim uvjetima Ијебе djecu obo-Ijel- u
od lepre, malarije te onu mentalno retardiranu u siromaSnlnvprovinci-jam- a
Indlje, Burme, Indonezije, Tanzanije, Kolumblje, Mozambika, kao I
djecu izbjeglica u Zambiji i Dibutiju.
To je krajem decembra saopceno na konferenciji za novinare u prosto-rijam- a
Medunarodnog fonda "Gladno dijete" u Zagrebu.
Tom prilikom predsjednik Fonda dr Pavle Gregori6 je rekao kako je ovo
prilika da se joS jednom istaknu napori koje naSa zemlja ula2e za unaprede-nj- e
zdravstva u zemljama u razvoju.