Nase Novine, March 29, 1978

              s
" ШДШРИШата
#1ММ1АМ1АаЈч
"'Vi'i ,"!.t:. J' ;? ", 1. (, '
Pro,,dr
Prilazeci pitanju penzio-nisanj- a
iz ovakvog aspekta,
iz aspekta dugove6nosti; nl-- je te§ko uofciti da s penzio-nisanje- m
"po sili zakona"
ne§to nije u redu. Nije u redu
бак ni iz aspekta samouprav-no-g
druStva, samoupravnog
rada (proSlog, tekudeg i bu-du6e- g).
Ovde, u najmanju
ruku, "si la zakona" ne doz-volja- va
kolektivu, a kamo li
pojedincu, da odlu6uje ltd.,
Trujspada i razrada ибепја
(kad'ogranka gerdntologlje)
0 pravilnom koriS6enju slo-bodn- og
vremena, koga 6e u
druStvu biti sve vi§e kod
odraslog stanovniStva, (na
bazi porasta produktivnosti
rada i druStvenih proizvod-ni- h
snaga), a naro6ito kod
stanovniStva u pdmaklim go-dinamaziv- ota. Zaovu drugu
Rategoriju stanovniStva sta-габ- кј
domovl ovakvi kakvi su
danas — nisu reSenje. Nije
reSenje u izolovanju osam-Ijeni- h
starijih osoba od uze i
Sire zajednice, §to pretezno
karakteriSe postoje5e starad-k- e
domove. BaS obrnuto, taj
deo stanovniStva treba da
ostaje u kontaktu s druStve-no- m
sredinom, ali naosnovu
radne aktivnosti ove ill one
vrste.
Covek i njegova okolina
Covekova okolina je dvo-jak- a:
prirodna i druStvena.
Jednostavno гебепо, on je
relativno izdvojeni bioloSko--druStve- ni sistem u toj dvo-lik- oj
okoiini. Uticaj okojine
--na coveka, pa i na njegovu
dugovefinost, je nerazdvojan
od uticaja fioveka na tu oko-lin- u.
DruStvena okolina se
menja na osnovu zakona raz-vit- ka
druStva, a prirodna —
na osnovu sve dubljeg pro-do- ra
6oveka u prirodu i njene
zakone, na osnovu razvitka
proizvodnih snaga — osvaja-ju- ci
sve nove i nove prlrodne
zakone i njenu materiju u
svoju korist, u korlst druSt-va.
Ima tome ve6 tridesetak
godina od kada je ta nasa
dvolika okolina pod veoma
snaznim uticajem savremene
naufino-tehnidk- e revolucije,
kojoj se kraj joS, ne moze
sagledati. Prodor Coveka u
kosmos, savladivanje atom-sk- e
energije, izrada kompju-ter- a
sa milijardu operacija u
sekundi, momentalno preno-Senjeinformaci- jau
likovnom
obliku na celoj zemljinoj
kugli, zastra§uju6e mogu6-nos- ti
izmena u geneticf — da
navedem samo neke manife-stacij- e
savremenog паибпо--tehnidko- g
progresa, koje
neminovno udaraju neizbri- -
,v 'fr'1 '"''
siv pe6at na dovekovu (pri-rodn- u) okolinu. NiSta manji
skokovi nisu nastali ni u
druStvenom razvitku: od Ok-tob- ra
1917. godine do danas
socijalizam je nezadrzlvo
prodro, ne samo u obliku
petnaestak.socijallsti6kih
zemalja, medu kojima i naj-ved- ih
u svetu, ve6 јоб viSe u
obliku ideja, koje su danas
prodrle i zavladale kako u
najdublje radne slojeve razvi-jen- ih
zemalja Zapada; tako i
,. u јибегабпје kolonije i polu-koloni- je.
Ddnas u novonas-tali- m
drzavama, doju6era§-nji- m
kolonijama, njifiovi li-d- eri
пајбеббе istupaju za
socijalisti6kl put razvitka.
Dakle, iz ma kog ugla pri-laz- ili
danaSnjoj 6ovekovoj
okoiini vidi se, da je ona pod
snaznim uticajem novih fak-tor- a,
koji nelzbezno dovode
do naglih promena. Te.pro-men- e
se neminovno odraza-vaj- u
— posredno ill neposre-dn- o, odmah ili kasnije — na
zdravlje ljudi, na njihovu
dugove6nost.
Opravdano se danas 6esto
бији pesimisti6ke pretpos-tavk- e
na габип Stetnih po
ljudski rod izmena u prirodi.
Jedan od bitnih faktora,
. koji danas negativno uti6u
nadugoyeciost 6oveka, to je
zloupotreba dostignu6a nau-,6np-tehni6- kog
progresa. Ra-dj- se
o dvojakoj zloupotrebi:
0 proizvodnji ranije nevide-no- g
strahovitog oruzja za
masovno uniStavanje ljudi,
teo mirnodopskom nakarad-no- m
koriS6enju mnogih dos-tignu- 6a
nau6no-tehni6ko- g
progresa, naro6ito s podru6-j- a
biohemije, biofizike i si.
Ova druga vrsta zloupotrebe
dovodi do katastrofalnog za-gadiva- nja osnovnih izvora
zivota — vazduha, vode, tla,
odnosno hrane.
Kapitalisti6ko druStvo, ko-je
razdiru klasni antagoniz-m- i,
anarhija, stihijnost i sli6-- ni
poroci, nije u stanju da
reSi ovaj zadatak. Sveto pra-v- o
privatne svojine stvara
tolike prepreke na piitu naci-bhaln- og
programa zaStite
6ovekove okoline, da .takvi
program!, ukoliko se i pojav-Ijuj- u,
ostaju apstrakcija. Sa-mo
socijalizam otkriva mo-gu6n- ost planske zaStite бо-veko- ve okoline, zaStlte zas-nova- ne
na паибпо) bazi —
preko rigorozne kontrole i
onemogu6avanja svake ak-tivnosti,
makar i ekonomske,
koja ovako ili onako truje
боуекоуи okolinu, koja mu
oduzima objektivne тодиб-nos- ti
dugove6nosti.
(Nastavi6e se)
1 I
February ДШДН
."SiHH анин O ЕШтЗЕШ ВШјМШГ
Г X
=1 .ци'№..-;- Д NOVO! NOVO!
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
DIREKTNI LETOVI -- 1978
TORONTO ZAGREB TORONTO
DATE OF DATE OF
DEPARTURE RETURN
May 23 Apr.
May 23 Apr.
May 23 Apr.
Jun 12 Apr.
Jun 21 May
Jun 21 May
Jun 21 May
Jul May
Jul 4 May
Jul 4 May
Jul 25 Jun
Jul 25 Jun
Aug. Jun
Aug. Jun
Aug. 23 Jul
ЊЈ
' - 11978
COST
DAYS SEAT
$449.00
100 $479.00
112
28 44 $449.00
$469.00
$469.00
83 $469.00
$469.00
$469.00
$469.00
30 $469.00
43 $469.00
$459.00
$459.00
34 $449.00
LAST DATE
FOR BOOKING
,iff:-n"f'iii'- : -
vi
L
V-iL- " " --— —...— -- ... .li...... — i 1
, i _
- -
4
1
1
V
NO. OF
PER
8 71
8
8
7 42
7 71
7
20 29
20 58
20 70
10
10
17 23
17 36
19
,-'#?-
;;..
FINAL
PAYMENT
Jun 17
Jun 17
Jul 19
Plus Canadian departure tax $8.00 & Yugoslav departure tax 50 Yugoslav Dinars.
Svi cWteri odobreni po propisima ABC od strane CTC. Linija Quebecair.
Avion Boeing - 707.
Deposit $50.00 po qsobi.
aorairt#MmiH
$479.00'
AKO ZIVITE VAN HAMlLTONA ZA NOVE REZERVACIJE ZOVITE
NAS COLLECT NA TELEFOJM: (416) 547-365- 2
4
Vlado Balac - Manager
li L 182 Ottawa Street North
Hamilton, Ontario L8H3Z5
Tel. (416) 547-365- 2
TO
Preporu6ujemo da Vase rezervacije napravite odmah sada toku ovog mje-sec- a,
buduci neki letovi vec skoro rasprodani.
ваи
f'1
,' ;' Af Vtev
u
- I
1 n I
su
fin Ш]
i H
У!№ШШШЖУшПт}'ШћЧТУЛУШШШШГШ
1 ' Ш&
1