Nase Novine, March 29, 1978

              глvжЛоумvклиЛраs- - WfiMli ' w
V. I . .
.
(
V I'M ' ' V t. V :v ?
Februar1, 1978 штттшшшш шшшт r
Liu ojevBaCr
,
i
Beogradska "Politika" objavlla Je
6lanak o Jugoslovenskom fudbalu,
kojega ovde prenoslmo u neSto
skradenom obliku:
Ve6 odavno medu najboljlm na-Si- m
sportistlma nema i fudbalera.
Na "Politikinlm" godi§njlm rang--listam- a,
za poslednjlh 12 godlna
— dakle u perlodu u kojem su igra-- li
fudbaleri od kojlh su poneki joS
na sceni polako se pripremajucl da
окабе корабке o kiln — pomlnje se
samo jedno fudbalsko ime. To Je
Dragan Dzajid, kojf je 1969. doblo
робазпо, prvo mesto, a 1970. zau-ze- d
Se3to na naSoj rang-llst- i.
I to je sve. Za 12 godlna — samo
jedno ime, za 12 godlna — samo
dva mesta za fudbalere od 120
namenjenih izabranlm sportistlma!
Pre dva dana objavljeni su rezul-ta- ti
godiSnje ankete "Slobodne
Dalmaclje" i kojoj je ufiestvovao
veliki broj Ijubltelja sporta. Ivica
Surjak, jugoslovenski fudbaler go-din- e,
zauzeo je tek vrlo skromno,
5esto mesto! Fudbaleri, o6igledno,
nisu sportski idoli.
Ima tu i protesta. Neuspeh u kva-lifikacija- ma
za svetsko prvenstvo
se ne opraSta i ne zaboravlja, a
pamti se neSto drugo.
Beara je ostao legenda, od Stan-kovi- da
vise nikad nismo Imali
boljeg beka, halflinfji Cuvenog
olimpijskog tima Cajkovskl — Hor-v- at
— BoSkov, kasnije bi mogao da
konkurlSe verovatno samo Vaso-vi- c,
a od desetak najboljih posle-ratni- h
fudbalera za pet' mesta u
naval! (po nekadaSnjem rasporedu
Igra6a) sem Dzaji6a svi su zavrSIII
karijeru, neki odavno: Bobek, Mi-ti- c,
Sekularac, Mllutinovic, Zebec,
Vukas, Frane MatoSic, Veselino-vi- c,
Bora Kostic, Skoblar... Idealni
jugoslovenski tim za poslednje tri
decenije, ostao bi bez savremeni-ka- ,
jer jednostavno idealnih medu
njima nema.
Ko su bili junaci fudbalsklh dana
u poslednjoj deceniji? Dzajic (koji
je svoj maksimum dao ranlj6), Ba-jevi- c,
Marie, Katalinski, Jerkovic,
бигјак, Acimovlc, Oblak, Hadzlab-dl- c,
Buljan, Muzinlc, Vabec, Bogl-cevi- c,
Petrovic, Vladic, Bjekovic,
Vukotic, Popivoda...
Klub sa najvi§e trofeja, Crvena
zvezda,' imao je ranije mnogo vl§e
navijaca na tribinama. All, I kada je
pobedivao I osvajao prva mesta,
broj gledalaca nije rastao napro-ti- v.
ObjaSnjenje nije teSko pronabi.
Crvena zvezda je u svojlm redovl-m- a
uvek imala bar jednog asa svet-sko- g
super-format- a: od Rajka i Sta-net- a,
preko Bore I Sekija, sve do
Dzaje, s tim Sto su doSljaci (Beara,
Zebec, Vasovic) samo uvellcavali
galeriju vrh'unskih fudbalera cija je
igra bila po volji publici. Postojao
je jedan kontinuitet i Igre i igraca.
Odlaskom Dragana Dzajica, Cr-vena
zvezda je ostala bez super--Samplo- na
u evojoj ekipi. Novog
nije uspela da stvori I u nizu
uspeha to je njen najveci neuspeh.
Greske u pocetku
Beara i Vukas doSli su u tim u
kome jo vec igrao fudbaler ekstra
— klase (Frane Mato5i6) i bllo im je
lakfie da napreduju, da se razvijaju.
Kostic je morao da sluSa I u6i u
send Mitida, Stankovl£a, Ognja-nov- a,
Dajica, kasnije Sekularac
isto'tako. Kada je poilnjao kao
sedamnaestogodiSnJI prvotlmac,
Dzaji6 je imao od koga da se uCI.
Zebec je u Partizanu zatekao Bobo-k- a
I Cajkovskog, Milutlnovlc svu
trojicu. I svima njima bilo je lakSe
da postepeno, polako all sigurno, u
zavetrini, stasaju, sazrovaju da bi
jednoga dana I sami postal! asovl
Iste snage kao njihovi prothodnicl.
Danas takvu srecu nema nljedan"
mladi daroviti fudbaler. On je u
situacijl da odjednom prlmi na
pleca sav teret slave i obaveza,
popularnosti i odgovornosti. Nije
mu lako I on podinje da posustaje,
da viSe nikad ne dostlgne vrhunac
na koji je pre vremena, nejakih
krila, uzdlzan.
Clni nam se da se prva greSka
javlja vrlo rano. U ogranifienlm us-lovi- ma
odabiranja I godinama spu-tava- ne
selekcije talenata ka vISim
stepenima takmicenja, vebim klu-bovl- ma
I boljim uslovlma rada —
na§! vrhunskf klubovi od trenera
mladih kategorija zahtevali su sa-mo
jedno: Sto pre pripremlti Igrada
za prvi tim, za bftku za bodove,
makar I po cenu preranog napuSta-nj- a
fudbalske Skole. Mnogi daroviti
igrafii zastali su na polovini puta i
nikad nisu dali niti ce dati ono Sto
su mogli.
Tacno je to da se pravi fudbalski
kvalltet moze afirmlsati ve6 u 18,
19: godini I vi odmah mozete
nabrojati mnoStvo naSih fudbalera
za koje se znalo da ce biti asovl jo§
dok su imali 17 — 18 godina:,Tlr-nanl- c,
Miiutinovid, Sekularac, Dza-j!6- ...
All, zahtevi savremenog fud-ba- la
su drugacijl i da bi se neko
danas u fudbalu proslavio u tlnej-dzerski- m
godinama, morao bi da
ima odgovarajucu dugotrajnu pri-ргеф- и.
A nema je.
Industrija bodova preti da uniSti
super-kvalit- et u naSem fudbalu.
Ali,-n-e mora da bude tako. U Inos-transtv- u,
fudbalski biznis nije one-moguc- io
da se aflrmlSu izuzetni
Igra6ki kvaliteti. Za bodove i titule
prvaka nISta manje nisu bili zainte-resova- ni
— nekada a I sada — nji-hovi
klubovi pa to nije smetalo Di
Stefanu, Kopi, Bekenbaueru, Euze-bij- u,
Krojfu, Riveri, Bobl Muru,
Slmonsenu... da pokafu, sve Sto
znaju, izmedu ostalog I to da im
pripada mesto u galeriji asova.
All, u пабет radu nema kontinu-itet- a.
Nepuna godlna od neuspeha
u jednim kvalifikacijama do pofiel-k- a
novlh, u neprestanim cikluslma
svetsko prvenstvo — evropski Sam-plon- at,
suvlSe je kratak rok za nas.
NaS fudbal ne moze da se regene-riS- e
tako brzo posle nezadrzivog
izvoza najboljih fudbalera I najbo-ljih
trenera. Prekine se lanac i
gotovol
Kada su se, pre 20 — 25 godlna,
sa Pratera povukli Hanapi i Ocvirk,
nastala je oseka u austrijskom fud-balu
I pad, koji se nije mogao zaus-tavi- ti
sve do danaSnjlh dana. Cetvrt
veka bllo je potrebno Austrijancl-- .
ma, nekada§njim Samplonima, da
ponovo privire u svetsku konkuren-ciju- l
Sli6nu sudbinu bill su dozive-I- I
I Madari.
Akosenesretnu...
Mnogo okolnosti treba da' se
stekne u isti cas pa da jedan talen-tova- nl
omladinac postane svetska
fudbalska klasa. Izmedu ostalog, i
ona najvaznlja: treba u pravo vreme
i na pravom mestu da se sretnu
daroviti fudbaler I vrhunski stru6-n)a- k.
Ne dogodl II se to, nema
asova onakvog kalibra kakvi nam
danas nedostaju.
Samo jedno veliko fudbalsko ime
za 12 godlna — to je zaista zabri-njavajud- e,
Postojl vellka opasnost
da so utopimo u evropski fudbalski
prosek. Za poslednjlh 10 godlna,
паб fudbalski sport Imao je jedan
veliki uspeh (drugo mosto 1968. u
Kupu naclja) I jedan solldan rezul-ta- t
(4. mesto u Kupu naclja 1976).
Nije nas bilo na ollmpijadama
1968, 1972, 1976; nas drzavnl tim
Glimlnisan je u kvalifikacijama za
svetska prvenstva 1970. i 1978, a na
Na poslednjoj list! Medunarodne
Sahovske Federacije (FIDE) nalazl
se 144 aktivnih velemajstora. Naj-veci
broj ih je Iz SSSR-- a (37), zatim
iz Jugoslavije (23), a onda slede
Madarska I USA (po 14), Argentina
i Z. Nemacka (po 7), ltd.
Dominacija sovjetsklh velemaj-stora
je i razumljiva, jer sa neSto
preko cetiri miliona reglstrovanih
Sahista ima viSe reglstrovanih Igra-ca
nego sve ostale clanice FIDE
zajedno. Ilustraclje radi naveScemo
da Madarska ima oko 57.000 regls-trovanih
Sahista, Z. Nemacka oko
52.000, USA oko 50.000, DR Ne-таб- ка
oko 33.000 ltd.
Na tabeli velemajstora koji imaju
2.500 I vISe poena prvi je, normal-no- ,
svetski Sampion Anatolij Kar-po- v
sa 2690 poena, a slede ga Kor-in- oj
I Petrosjan sa po 2645 (Korc-n- oj
je posle pobede nad Spasklm
po broju poena svakako popravio
plasman I odvojio od Petrosjana a
prlblizio se i Karpovu, all neznamo
koliko), zatim dolazi brazilski vele-majst- or
Mecklng I drugl. Zanim-Ijiv- o
je da je drug! finalista meca
kandidata, bivSi svetski prvak Boris
Spaski pred pocetak meCa bio tek
na jedanaestom mestu sa 2610
poena. Sada ih svakako ima manje.
Od jugosiovenskih velemajstora
najuspeSniji je Ljubomlr Ljuboje-vi- 6
koji dell deveto i deseto mesto
sa Larsenom (2615 poena), zatim
dolazi Gllgorl6 koji deli 23-2- 7 mes-to
(2565 poena). Na list! najboljih
90 od Jugoslovena nalaze se joS
Kurajica I Parma (po 2530 poena),
Hulak i Vellmirovic(po 2525), Ivkov
i Matulovlc (po 2510), Matanovic
(2505) I Knezevi6 (2500).
Svetski rekord
Horta
Cehoslovafiki velemajstor Vlasti-m- il
Hort odigrao je proSle godine
simultanku na 550 tabli na Islandu.
Doblo je 477, remlzlrao 63, a izgu-bl- o
samo 10. Ovo je svetski rekord
kako po broju ploca, tako I po
procentu uspeha na masovnlm
simultankama.
Simultanka je trajala 24 fiasa i 20
minuta I za to vreme Hort je prope-Sa6i- o
80 kilometara (50 milja),
popio 20 litara (oko 4.5 galona)
soka od pomarandze I — oslabio
dva kilograma (oko pet funti).
Kontehzvani6ni
izazivafi Parlova
Meksiko — Novl svetski prvak u
poluteSkoj kategorljl u profoslonal-no- m
boksu Mate Parlov ve6 je
doblo zvanicnog izazivafia. Svetski
bokserski savet (WBC), u cijoj ver-zi- ji
je Parlov osvojlo Sampionsku
titulu, proglasio je britanskog bok-eer- a
Dzona Konteha za zvan!6nog
izazivaca. Predsednik WBC Hose
Sulejman izjavio je — kako javlja
"Rojter" — da bi Parlov I Konteh
trebalo da se dogovoro o uslovlma
теба u roku od 30 dana, a borba se
mora odrzatl najdalje za 90 dana.
svetskom prvenstvu 1974. bili smo
osml, Sto je slablje od cetvrtog
mesta u Evropl; eliminisani smo Iz
Kupa naclja 1972.
Sa zabrlnutoS6u бекато (shod
vesti Iz Parlza, iz "Frans fudbala":
sleduje nam neko mesto oko
dvadesetog na godiSnjoj rang-lls- ti
evropskih reprezentacija. Nismo u
reprezentaciji imali nijednog fud-balera
ekstra-klas- e koji bi bio u
stanju da u krltldnlm trenuclma
ufilni neSto Sto niko drug! neco
modi.
To jo naS hendikep, 6ije posle-dlcojjjacamo-prelask- om
u nizi rang
svejskih.ekipa.
Rade Stanojevic
Nezadovoljstvo
Spaskog
Boris Spaski nije zadovoljan ulo-go- m
sudlja u njegovom теби sa
Viktorom Когбпојет; okrivio je
predsednlka FIDE dr Maksa Evea I
glavnog sudiju теба Bo2idara Ka-21- ба
da su ga svojlm odlukama
omeli da, Izolovan od protivnika,
nesmetano razmiSIJa o svojlm po-tezim- a.
BivSi Sampion sveta smatra da je
najbolju Igru dao u 11. partiji, a
Когбпој u 7. partiji теба. 2alio se
da ga Je protlvnik za vreme 10. par-tij- e
ometao grlmasama I da mu je
zaklanjao demonstracionu tablu.
Stekao je utlsak da ga je sudlja
Ка2!б za vreme 17. parti je namerno
"flkslrao" I da ga je u 18. partiji
oStetio prekidajull ga u razmiSlja-nju- ,
dok je bio u cajtnotu, da bi mu
saopStio Kor6noJevu ponudu reml-JaJ"Za- to
sam odlu6lo da prekinem
теб", rekao Je Spaski.
Dodao je da na organizaciju pri-red- be,
!пабе, nema prigovora. Nje-go- v
sekundant Igor Bondarevski
pohvalioje beogradsku publiku, all
je izjavio "da su sudlje bile pris-trasne- ".
Spaski smatra da 6e Когбпој
irrfati malo SansI u predstojedem
теби sa svetskim prvakom Karpo-vo- m,
koga je nazvao harmonl6nlm I
plasti6nim Sahlstom. Odao je priz-nan- je
Когбпоји na dobrom Izra6u-navan- ju
varljanata, all je miSljenja
da on loSe ocenjuje pozlciju, Sto je
posledica "nevelikog talenta". Naj-verovatn- lje
бе odluCiti razllka u
godinama i nervi. "Меб se dobija
nervima" konstatovao je Spaski.
qq5tF44t4iIHSs
NAJBOLJA KOSARKASlCA
U rang-lis- ti "Politika" najboljih
koSarkaSIca Jugoslavije prvo mes-to
zauzela je Sofija Pekic iz "Crve-n- e
zvezde".
STOP PAYING
_" --LET OTHERS
If you want
Condominium,
ZA SVE INPORMACUE
MILAN
$56,000.00., Central location,
just reduced. 11 rooms, solid
brick, Victorian style. Good in-come
potential.
TAKMlCENJE najboljih
НОКЕЈАбА
Nacionalna hokejaSka liga na-mjera- va
da predlozi susret najbo-ljih
igrata iz svojih tlmova sa naj-boljlm
sovjetsklm hokejaSima, jav-lja
"New York Times". Такт1бепје
bi se odrzalo u Madison Square
Gardens u New Yorku I trajalo bi
tjedan dana.
Plan NHL objavio je njezln pred-sjedn- ik
John Ziegler.
sportskasuradnja
kanadeikube
Prema kanadsko-kubansko- m
sporazumu o suradnji na sport-sko- m
polju, kanadski rvafii бе se
takml6lti na Kubi od 12. do 15. fe-brua- ra,
ma6evaoci i jahaCi u martu,
atletiCari u maju, gimnastiCari u
junu.
Kubanski rvaii nastupaju u Ka-na- di
od 12. do 21. marta, vaterpo-list- i
(u Edmontonu)'20. — 27. mar-ta,
pliva6l (u Winnipegu) 7. — 14.
maja.
K APETANOVlC "COACH"
METROS-CROA- TIE
"Coach" fudbalske mom-ca- di
Metros-Croati- e u dola-zec- oj sezoni bice Domagoj
Kapetanovic, koji je taj polo-z- aj zauzimao pretprosie go-din- e,
kad je Metros-Croati- a
osvojio prvenstvo North A-meri- can Soccer League. Pro-slogodis- nji "coach" Metros--Croat- ie
Ivan Sangulin ce biti
pomocnik Kapetanovica.
Ovo je javio Toronto Star.
BOGlCEVlC POTPISAO za kosmos:
Reuter javlja iz New Yorka da je
half beogradske Crvene zvezde Vla-dislav
Bogi6evl6 potpisao trogodiS-- .
njl ugovors njujorSkim fudbalskim
klubom Kosmos.
RENT TO OTHERS
PAY RENT TO YOU
to SELL or BUV: House,
Business, Land,- -
CALL ME NOW!
NANASEM JEZIKU. ОВПАТ1ТЕ SE NATEL
535-310- 3 JQJKICrepresentatK
$54,000.00., $3,000.00 down,
two-on- e mortgage. Buy this
4-bedr-oom,
broadloomed 16,000
sq. ft. condo. Immediate pos- session.
u
9
i ;
N
1
ч
41
в