Nase Novine, April 13, 1977

              l vs4.um шниммпма rttit нДО14.Чкчл4"Мн4,м,ч .!, У Imim.. wW 4r № ftw
(8
February 1в, 1977
№
l.i
ђ
Л .wjji i--
4 - '4.
1228kilomstara
novih casta
Do 1980. godlne u JugoslavlJI
treba da se Izgradi I rekonstrulra
1226 kllometara osnovne mreie
auto-cest- a. U to te se, prema
procjenl, ulozltl oko 26,525 millju-n- a
dlnara.
VISe od polovlne te sume (14.106
milljuna dinara) bit ce angailrano
za Izgradnju 432 kilometre najsu-yremenlj- lh casta na maglstrall
Karavanke — OevdelIJa (auto-o- ut
"Bratatvo-jedlnstvo"- ). Dogovor
predvlda da do 1980. godlne na
glavnom putnom pravcu zemlje
budu Izgradene alijedece dionlce:
Naklo — Kranj — Ljubljana (27
kllometara), Crnuce — Dolgi most
— SkoflJIca (43), tunel kroz
Karavanke u duzlnl od Seat kllome-tara,
ZapreSI6 — Zagreb — Okuca-n- l
(148 kllometara), Surcln — Be-ogr- ad
— Batofilna (118), Jovano-- ,
vafika Reka — Dellgrad (20), Juznl
obilazak NiSa u duzlnl od sedam
kllometara I dionlce Kumanovo —
Skoplje — Tltov Veles (50).
Takoder te bltl Izgradeno I 13
kllometara auto-cest- e Izmedu Kuz-min- a
I Dobanovaca.
Predvlda se I gradnja vise druglh
maglstralnlh cesta. To su, medu
ostallm, dlonlca Sarajevo— KonJIc
(50 kllometara), Banja Luka —
UNiSu
proizvedeno
200.000 televizora
NiSka Elektronska industrija (Fa-bri- ka
za prolzvodnju televizora I
radlo-akusticn- ih uredaja) ostvarlla
je u 1976. godinl rekordnu prolz-vodnju
u vrednostl od Jedne mlll-Jar- de
dlnara. Domacim I inostra-ni- m
kupcima u 1976. godinl isporu-cen- o
Je 200.000 televizora 1 100.000
radio-aparat- a. U odnosu na 1975.
godinu, proizvodnja televizora u
1 976. Je veca za 35 procenata.
Ocekuje se povecanje prolzvod-nj- e
televizora I u 1977. godinl
takode za 35 posto.
"BANATSKI
GradltelJI "Banatskog Aauana",
dzlnovake brane na Tlsi kod No-vo- g
Beceja, vode sada pravu bitku
s vremenom, kako bl nadoknadili
Izgubljeno I ovaj objekt zavrSili do
5. eeptembra ove godlne.
Ove godlne, Ina6e, graditelji ka-na- la
Dunav — Tlsa — Dunav elavi-- ti
ce JublleJ, 30-godlSnJ- lcu od po-cet- ka
radova na izgradnji ovog na-Jve6- eg
hldroslstema u zemlji. Zna
уШ'Жг" - ' ' ' ' - ' - ц iiii'iv '"''ГГтгТшшИШчУШшаИма
Sa kanala Dunav —
KlaSnlce (10), prolaz kroz Sarajevo
(13), Razdrto — Sezana — Jugo-slavensko-talljan- ska
granlca (31),
Bavne — Kambroeko — Solkan-Br-d- a
(14), Lomnlca — Kaldrma (21),
Grobnlk — Gornje Jelenje (10), 14
kllometara obllaznog puta oko
Rljeke, Feketlc — Novl Sad —
Indija (52) Novl Sad — Zrenjanln
(46), PanCevo — Beograd (23),
Leakovac — Pristine (49), Veternlk
— Stimlje (28), Istocnl obHazak
NISa (15) i obllaacl Bele Palanke I
Pirota — u ukupnoj duilnl od devet
kllometara.
Oelm toga, dogovor predvlda I
gradnju joS 385 kllometara magls-tralnifvees- ta
u gotovo evlm krajevl-m- a
naSe zemlje.
TUNEIKRQZ
n
Prije godinu dana Gradevlnsko
poduzede "Konatruktor" Iz Splita
pocelo Je radove na probijanju
tunela kroz planinu Mosor, dugog
9.300 metara. Uza sve neprljatnostl
koje im Je prlredivao kraSkl teren,
gradevinari su profile godlne probill
2.100 metara tunela. Kada tunel
bude gotov, njime ce se voda rljeke
Cetine kod Pranjcevlca skrenuti na
turbine hldroelektrane Zakucec,
koja treba da bude gotova u drugoj
polovlni 1978. godlne.
1 55,000 tona
anodnogbakra
Bor (Tanjug) — Osnovna orga--"
nlzaclja udruzenog rada Toplonlce
bakra u Boru ove ce godlne pro-izve- stl
155 tieuca tona anodnog
bakra. Prihvacajuli plan prolzvod-nj- e,
topionicarl I metalurzl obave-za- li
su ae da ce proizveati 105
tieuca tona bakra I koncentrata iz
flotaclja u Boru I Majdanpeku, Sto
Je za cetlrl tlsu6e tona vide nego
'Sto Je prolzvedeno[ profile godlne.
Ostali bakar prolzveet 5e se iz
sekundarnih sirovlna.
Usporedo a ovako velikim
plansklm zadatkom, ove godlne
topionlcari treba da rekonstrulraju
tehnoloSku llniju broj Jedan. Kako
ce rekonstrukclja trajatl 75 dana,
planeke zadatke ce biti teze ostva-rit- i.
Medutim, ako se dan po Jutru
poznaje, onda Je ve6 sada sigurno
da ce se plan ostvarltl. U prvom
mjesecu ove godlne toDlonlcari su
vec proizveli 13.800 tona anodnog
bakra, odnosno 32 tone bakra vise
od plana za prvl mjesec.
U zavlsnosti od plana prolzvod-nj- e,
predvldeno Je da osobnl
dohocl toplonlcara rastu za 10 do
12 posto u toku godlne.
ASUAN"
se, nalme, daje prokapanje Kana-l-a
zapocelo kod sela PotopIJa u
Banatu 1947. godlne.
ZavrSetak ovog objekta Je zna-caja- n
ne samo zbog regullranja
vode u Banatu, ve6 i kao vazan sa-obraca- jnl
Cvor. Preko njega prela-z- i
drumekl most. Izgradnjom prls-tupn- lh
puteva skratlt ce se veza na
relaclji Klkinda — Novl Sad.
Tlsa — Dunav i wwwv wwv ч (МЈбшлумгптлкллимт
... Л --- " ' -- - ' "- - ЈХЈМ&чП
lyiiBLJH Willi III WM Ч Ц
, јашичИи '' i t uiku'kw
Ш V "Ififr. S 0RVAR BAN3ALUKM 9L ' ЈРШвЈ£л. Ш
Ш ТУ If ,Л( )Ш % 'Љ MAKARSKA "#, f ., Ч% Ш
Ш Гчг-- --т утту—vTrr..rT4W ЛГ?СР Г . : %д:ч м siBENiisgsiitgj iy --=
Ћ
GE6TA KNIN-OBROV- AC
ц — MA6OFDAELRTN1R1ZA1TRAMTZ CPEOMSEOtIf
'" ЖZГAUMЛAZAЖ0E6TEЖМ4Ж#ЖЖШЖАШ
Magistralna cesta Trllj-Cis- ta Pro-v- o,
jedinl nedovrSeni dlo tzv. zagor-sk- e
dalmatlneke magistrale, otere-tl- t
ce Jadransku magistralu, a ata-novnlci- ma
Krajine osigurati rados-nij- u
eutraSnJIcu.
Naime, asfalt se na izlazu iz Trl-I- Ja
zauetavlo nadomak Blorina I o-da- tle
pa do Clate Provo su samo 22
kilometre. U kISnom razdoblju taj
dlo puta nallkuje na "reljef" — 8 tl-su- 6u
I Jednlm jezerom. Tollko Je ta
makadamska prometnlca, Izrasla
na zagorekom krSu JoS u rlmskom
Zimski zlatarski
karavani
Kada zaveje aneg planinu Zlatar
Izmedu reka Uvea, Loplzanske,
MlleSeve, Lima, Bistrice I Zlatarske
I puteve Nova VaroS — SJenlca I
Prijepolje — SJenlca, kao I asfaltni
put Nova VaroS — hotel "Panora-ma",
I sa njima planlnske vrhove
Zlatar (1478 M). Branjak (1408 M),
Suhobor (1100 M), podnozjem pla-ni- ne
I njenlm padlnama, putevima
kojl su asfaltlranl, a pokrivenl sne-go- m,
krecu se po belom pokrivacu I
danas karavani, konj za konjem,
natovarenl iz sela za varoS
ogrevnlm drvetom, a iz varoSI zi-votn- lm
namlrnicama. To je I potre-b- a
stanovnIStva ovog planlnskog
podrufija, a I navika s lepom tradi-cljo- m
udruzenog, slgumljeg puto-vanj- a.
Obrazovanje u
Makedoniji
Skoplje — Na Skopskom unlver-zitet- u
etudlra vISe od 10.000 van-redn- ih
studenata. ProSle godlne u
Makedoniji su radile 23 Skole za
srednjoSkolsko obrazovanje odras-ll- h,
koje je pohadalo vISe od 3.600
eluSalaca. Osnovne Skole ove Re-publi- ke
uspele su da oplsmene
znatan broj odrasllh neplsmenlh
Ilea. Ovi podacl Izneseni su pred
delegatima Sobranja (SkupStine)
Makedoniji, kojl su razmatrall
oetvarlvanje Rezoluclje o perma-nentno- m
obrazovanju odrasllh
(doneta 1973. godlne).
Napredovanje
Bitolja
Bltolj — Do 1980. te ae na pod-ruC- ju
bltoljake opStlne, kako Je to
predvldeno plansklm dokumen-tom- ,
otvorlti 7.800 novlh radnlh
meeta i Izgradltl oko 5.000 stanova.
Da bl se to postlglo, kao I planirana
stopa raata Industrljske proizvod-nja
od 15,2 procenta godiSnje,
neophodno Je, zakljucuju planer),
investlratl 12,867 mllljardl dinara u
industrljske I druge objekte na pod-ruC- ju
ove opStine.
LEQENDA
T!S mm
--гr4ЈgГ; ——r--. Ч. —Џ£ &t s
±EL3EZNICA — REPUBUGKE QRANCE
jjP Р
vremenu, Izlokana, puna rupfiaga i
cestareke nebrige. Ljetl rupe, pra-Si- na
I opaeno kamenje, zimi blato,
kaljuza, baruStlna, Jad od ceste.
Medutim, Iz raporta splitskog ce-etovn- og
SIZ-- a vldi se da ce osuvre-menjlvan- je
ceste s "tisu6u I jednlm
barom" stajati oko 120 milljuna I
moglo bi bitl zavrSeno za najzad
dvlje godlne.
Njenlm dovrSenjem be se tada iz
Trilja modi t na eve Cetlrl strane
svijeta: zapadno prema Splitu; sje-ver- no
prema Sinju i Zagrebu; istofi--
MOSTAR —
GRAD!
Mostar (Tanjug) — Sredi-no- m februara Mostar posta-j-e
Cetvrti 8veu6ili§ni grad u
SR BiH fcosamnaesti u пабој
zemlji. U sastav ovog naj-mlad- eg sveuftliSta u6i 6e
strojarski, ekonomski i prav-n-i
fakulteti, zatim PedagoS-k- a
akademija te dva institu-ta- :
duhanski I istrazivacko--razvoj- ni centar HEPOK-- a.
Inicijativa za osnivanje
sveuciliSta u Mostaru pokre-nut-a
je joS prije dvije godine.
U februaru profile godine o-samost- aljen
je strojarski, a
od septembra i ekonomski i
pravni fakultet. Krajem 1976.
svi fakulteti, PedagoSka aka-demija,
Duhanski i HEPOK--o- v
institut, potplsali su I
sporazum o udruzivanju u
sveuciliSte. Trenutno na sva
tri mostarska fakulteta i Pe-dago§- koj
akademlji redovno
i izvanredno studira blizu
4500 studenata.
Osnivanje Mostarskog u-niver- ziteta svakako je rezul-ta- t
intenzivnog druStveno-e-konomsko- g
razvoja Herce-govin- e
i naraslih potreba za
Uskorofilmo
Nikoli Tesli
Za nekoliko mjeseel zapocet de
se u Smiljanu u Lici, rodnom
mjestu NikoleTesle, sa anlmanjem
Igranog filma o torn slavnom
znanetveniku. Film "2lvot Nikole
Tesle" bit ce produkcija "Zagreb--filma- "
Iz Zagreba I partnera Iz
SJed. Drzava.
Kako se predvlda, film ce obu-hvat- itl
bogatu I orlginalnu zivotnu
prlcu Nikole Tesle, njegov zlvotnl
put od SmIIJana, evropsklh sveu6i-MSt- a
u Evropl do Sjedinjenih Drza-va,
a zapravo de bltl, prema rijeci-m- a
reditelja fllma, pravl most
putem kojeg te zlvotna prlca I Istl-n- a
o tpm vellkom umu doprljetl do
etotlna milljuna gledalaca.
iI
швии.. MA61STRALNA CESTA
_ =
ш6Јат1љШш1т—ШШШшшт к ш ђгг : ir~i til: и шжп .rzr 1
ASFALT TUCAIK TIRANA DION1CA - TRrILo3-CISoTAPiROi- iVOAiirrms = џ £--4- rxikAyrviCl ТГ) ~
08TAUE A5FALTIRANE — I VWalSTHALNE UE6TE — w
no prema Llvnu I Bosni I jugoistod-n- o
prema Imotskom I Mostaru.
Za Izgradnju ovog puta ve6 je
1962. prikupljan zajam od stanovni-ka- ,
pa utroSen na neSto drugo. Prl-liko- m
ponovog skupljanja morat 6e
se ljudlma to objasnitl I uvjeriti ih
da 6e se cesta ovog puta izgradltl.
— NaSI 6e Ijudl pomo6i, — kaie
predsjednik МЈезпе zajednice Pro-vo,
Milan Situm. — Jer nova, mo-der- na
prometnlca otvoritl ce 2ivot-nevldi- ke
i ponuditi radosniju sutra-Snjicu- ...
SVEUClLlSNI
visokoSkolskim strudnjaci-ma- .
Sa jo§ ubrzanijim priv-rednl- m
I drufitvenim preobra-iaje- m
Hercegovine kako pre-dvida- ju
dugorofini i srednjo-rofi- ni
planovi njenog razvo-ja,
potrebe za strudnjacima
bit 6e јоб izrazenije. S obzi-ro- m da se dosad samo 6etiri
posto svrsenih studenata na-ko- n
diplomiranja vra6alo u
svoj rodni kraj sigurno je da
bi takav priliv bio nedovo-Ija- n.
Tek osnivanjem sveufii-li§t- a
i stalnim otvaranjem
novih fakulteta prema potre-bam- a
udruzenog rada osigu-ra- t
6e se dovoljno strudnjaka
neposredno, na "кибпот
pragu".
Na§adoma6a
baseda
Nemojte pozabit
Na uzancu
Ca su nan
NaSI start
Pustili,
Ni na lipu
Domacu besedu
Ku su nas navadili.
Skuda smo
Po besede se pozna,
Da smo odonuda
Otkud bura puSe,
Kamik I more huCe.
Pod Ufckun
Tezak se j' boril
Na svojoj Skrtoj zemlje.
Do svoje besedl j' puno drzal
I zemlju brand,
S njun se j' ponosll.
NaSu defilcu navadlmo
Da starinu poStuju,
RI6 domafiu ne pozabe,
Pa te ih bit
Lipo cut,
I naSa domafia beseda
Se пебе zatrt.
Gustica Mikulieid