Nase Novine, April 13, 1977

              ШШШШКШШШвШШШвИШШШШШШШШШШШШвШШШвШШШШШШШШШШШШШШШШШШШвШвШКШШШШШШШвШвШШШвШШвШИШШШШКШШШШШШШШШввШШШввШШШШШШШ' ишшш
§ Ш ® B -
нмммммшнмв1нна11нннвннвннн.нн.м1шнмними шл ш Hi н вн пш Ћжм вв set uzs maw № Pise
дшинигдч— .!.—— — —— '" "———
: Katarina Kosti6
— „I . I 1..ШЈ.
Plsati naclonalnlm jezikom u 18
veku bila je retkost kod naslh
naroda. U hrvatskoj I dubrovaCkoj
knjizevnosti postojala je Izrazita
tendencija upotrebe latinskog i ita-lijansk- og
jezika. U Sevemoj Hrvat-skoj
druStvo se smatralo obrazo-vanl- m
tek ako ne govori hrvatski.
Ova dekadenclja knjizevnosti i je-zika,
Cljl je jedan od uzroka bila
stagnacija evropske arlstokratlje,
morala je pokrenuti duhove I prl-prem- iti
klimu za nove knjlzevne po-kret- e.
Sledi budenje nacionalnih
svesti I oiivljavanje i uvodenje na-rodn- ih
jezika u knjizevnosti, kao
suprostavljanje kanonima klasis-tlfik- e
estetike.
Hrvatski nacionalizam je bio
jedan od prvih I najsnaznijlh u Ev-ro- pl.
Uporedo sa idejom naciona-llzm- a,
u hrvatsku a kasnije i u
ostale jugoslovenske knjizevnosti,
naglo prodire deseterac i duh
narodne pesme uz gusle. Jedna od
najznaCajnljih uloga u popularlsa-nj- u
nase narodne poezije, ne samo
kod naSlh naroda ved i u Evropi,
odigrao je Andrija Kadld-Mlosl- d.
On je i sam plsao pesme u duhu
narodnih koje je narod prlhvatlo
kao svoje. Ogromna je zasluga
Kadldeva za afirmaciju hrvatskog
jezika proizaslog Iz narodnog —
jasnog, logidnog i razumljivog, kao
I za afirmaciju Stokavatlne u hrvat-skoj
knjizevnosti.
Andrija KaCic-MioS- ic se rodlo
1702 u primorskom selu Brlstu,
pored Makarske. Prezime Kadid od
koga potide pesnik spominje se јоб
od 1102 godine, medu dvanaest
najpoznatijih hrvatskih plemena.
Pleme Kacica bllo je narodito
uticajno u severnom primorju, oko
uSda reke Cetine, kod grada
Omisa, kao i u Makarskoj. Oni su
podigll grad Gradac na moru.
Posto je Andrija jos kao dete
pokazao izrazite umne sposobnos-ti- ,
njegov ujak Luka Tomasevid
odvede ga u manastlr Zaostrog da
udi za redovnlka. 1720 polozio je
zakletvu kao iskusenlk. Studije
teologije i filozofije nastavlo je u
Budimu. U Mleclmaje1728 polozio
ispit koji mu je dao zvanje udltelja
filozofije i teologije. Kako nlje
odmah dobio posao za koji je
stekao kvallf ikacije, predavao je
neko vreme fllozoflju u Zaostrogu,
dok 1737 ne bese naimenovan za
ucitelja u udillstu Sv. Kovre, u
Sibeniku, gde je ostao punlh deset
godlna. Zbog sposobnosti i zaslu-ga
koje je stekao za vreme uditelja-vanj- a,
dobio je titulu jubilata koja
mu je data pravo da uzme udesde u
odludlvanju na svlm vaznljlm zbo-rovl- ma
u drzavl.
Od 1748-175- 0 proveo je kao
upravnik manastira Sv. Martin na
otoku Bracu. Zbog razborite up ra-ve
I velikih zasluga postao je apos-tols- kl
poslanik. Obllazeci franje-vafik- e
manastlre proputovao je Dal-macij- u,
Boanu i Hercegovinu.
Skoro celog ilvota on je putovao.
Na tim putovanjlma koja je obav-Ija- o
peSlce, kako se u to vreme
uglavnom dinilo, Kadld je prouda-va- o
narod, razgovarao sa ljudima,
prlkupljao narodne umotvorlne i
podatke o ietorisklm dogadajlma
koje je kasnije u svojlm pesmama
opevao. Poslednje godine svog
ilvota proveo je Kadid u manastlru
Zaostrogu, kao stareslna. Sva
druga zvanja koja su mu nudena
odbijao je, u zeljl da se potpuno
preda knjlzevnom radu.
Andrija Kadld-Mlosl- d je u narodu
imao popularno Ime "starac Mllo- -
van" kako se earn u pesmama
nazlvao. On sebe oplsuje kao
starca koji je tesko oboleo,
ohrorrrto I oelepeo ("Evo sam ti
tesko obolio — Ohromlo I joS osll-jepio- ").
Uporeduje sebe sa slepim
guslarom koji ide od mesta do
mesta, opeva junake, a za uzdarje
dobija dasu vina. U pesmama on
sebe бак vidi I na umoru:
Milovan je starac na umoru
Ve6 ne mote vISe govoriti
Ni delije po imenu zvati.
Krojite mu do zemlfe mantije,
U бет te se starac ukopati.
Naravno da te резп1бке vizlje I
metafore ne treba shvatiti doslov-n- o.
1пабе je tadno da je starac M-ilovan
bio osetljlvog zdravlja, Sto ga
nlje spredavalo da, пагобНо роз-lednj- lh
godlna, mnogo radl. Umro
Je1760.
Andrija Kadld-MloS- id je ostavlo
iza sebe trl dela: "Elementaperlpa-tetica- ",
"Razgovor ugodini naroda
slovinskoga" i Korabljlcu, б1ј1 je
potpuni naslov: "Korabljlca pisma
svetoga i svih vikovah svita
dogagjajih poglavltlh, u dva pog-lavl- ja
razdlgllena". Prvo delo, napi-san- o
na latlnskom, neka vrsta pre-davan- ja
iz filozofije, namenjen fra-njevci- ma
u Zaostrogu, nlje mnogo
vredno. Mnogo su znadajnlja druga
dva dela, napisana na hrvatskom
jeziku. "Korabljlca" je neka vrsta
hronike, u kojoj se dogadaji, osla-пјаји- б!
se na blbllske podatke,
navode hronolosklm redom od
postanka sveta do vremena u kome
je pisac Jiveo. Delo je naplsano u
prozi i nlje mnogo originalno.
Najbolje I za nas najvaznije je
Kadidevo delo "Razgovor ugodlnl
naroda slovinskoga". Pisano je u
prozi i stlhu, takode kao hronika
dogadaja. Prvi deo роб!пје oplsom
Jlvota Aleksandra Makedonskog,
kao slovenskog kralja, pa se zatim
navode dogadaji iz domade istorije
do pada Carigrada 1453. Drug! deo,
koji je preteZno u stihovima,
oplsuje najviSe bojeve s Turcima i
јипабка dela vitezova iz tin bojeva.
Pesnik sam kale da je cilj pisanja
ovih uesama bio da se dela
narodnih junaka ne zaborave, ve6
da 2ive u knjigama i da se predaju
potomstvu. U pleanju "Razgovora"
Каб!б se oslanjao na istorlju I naro-dne
pesme. Od prve je uzeo
sadriaj, a od druge formu
Izrazavanja. Narodito je nastojao
da tema njegovog pripovedanja
bude uvek istinita. Da bi tu istinu
saznao, on putuje kao starac
Milovan, poput narodnih реуаба,
slep, s guslama u ruci. Kao pravl
hronidar, nastoji da svaki dogadaj
koji ce opevati dokaze Istoriskim
svedodanstvlma I uvek navodi
izvore za svoju literarnu gradu. Ako
Ih sam nema, poziva se na hronl-6ar- e
od kojlh je uzeo, uglavnom
italljanske i latlnske. Za najnovlje
Istorlske dogadaje, on je uglavnom
sam skupio materijal, u arhlvama,
manastlrlma, Hi od samih junaka i
njlhovlh potomaka, kao i od ode-vida- ca
dogadaja. U svojoj dosled-nos- ti
prema Istinltim dogadajlma,
on je isao dotle da na primer u
njegovoj knjlzi nema nl jedne
pesme o Kraljevldu Marku, mada
ga spominje kao velikog junaka.
Pesnik kaze da on nlje krlv ako
junaci nemaju svedodanstva za
svoja јипабка dela "Ako II se u
mojlm pismam ne nahode, ja krlv
nemam bit), Sto oni junaci nisu
bill; ako li su bill taki, jer starcu
Milovanu ne pokazase svoje karte s
pedatom od viadalaca utvrdene,
kadno se s guslam skitase od
Skadra do Zadra, od Mostara do
Kotara". Ka6i6evl ljublmci medu
junacima, koje je najvlSe opevao
bill su Sibinjanin Janko i Vojvoda
Sekula.
Da Je komu posluSati bllo,
Sto govore krajiSnici Turcl!
Vele oni: "Jao, naSa majko!
Pogubl nas vofevoda Janko.
Ne vidiS II, svede Muhamede,
Sto se 6ini od dispeta tvoga?
Kamo tvoja sablja okovana?
Jer ne sides' duSmanina svoga?
PoSII bana Kastrlot!6 Jurja
Nlje zmlje nad vojvodu Janka:
Svu je tursku zemlju poroblo
Do Jedrene, grada bijeloga.
Mnoge paSe I mladi veziri
Boljak bi&e s vojevodom Jankom.
Каб1б je veliki patriot, vellki
Hrvat. Ponosan je Sto su njegovi
dedovl desto prollvali krv za
njegovu domovinu.
Andrija Kadld-MloSi- d, medutim,
nlje bio samo veliki Hrvat. On je bio
i veliki Sloven. Njegova je velika
zasluga za sirenje ideje slovenstva
u hrvatskoj i jugoslovenskoj knji-zevnosti.
Ideja slovenstva rodena je
јоб u renesansi. Otkrice bratsklh
naroda srodnoga jezika deluje u
knjizevnoj svesti renesansnih hrva-tskih
knjizevnika kao otkrice novog
sveta. Za razllku od tog fiktivno--utoplsko- g
karaktera ideje o slo-venstv- u,
Kaciceva Ideja se oslanja
nazivi, izvorni patriotizam najnizih
i najsirih slojeva naroda. Njegova
misao prevazilazi okvire I verske i
drzavne. "Nacija za Kadlda nlje je-dlnst- vo
drzavne i crkvene vlastl
nego flzidki pojam koji se prije
svega 03niva na "slovinskom
jeziku..." Kamen temeljac slovin-sko- g
patrlotlzma je njegov nepo-sred- ni
hrvatski patriotizam. Slovin-8tv- o
je ponekad sinonlm za hrvat-stv- o:
A kraljuje sva rabrenost
u narodu slovlnskomu,
snaga, jakost I srdanost
u vojniku rvatskomu
Klasldnl evropski patriotizam
sastoji se iz vjernosti kralju, kao
vojnifikom starjeslni, I rodnoj grudi
koja je posve konkretna I omedena.
Kaclcev patriotizam sastoji se u
fizickoj prlpadnostl slovinskom
rodu 6lja se Individualnost tek
odreduje i cljl se prlpadnicl tek
otkrlvaju".
KaClcevo slovenstvo bilo je
putanja vodilja kasnije pesniclma i
knjlzevnlclma koji su se okupljali
oko llirskog pokreta sa idejom da
ujedine knjizevnosti svlh Juinlh
Slovene.
Ljubav KaClceva za istorlske
motive prijala je romantlCarskom
raspoloienju pesnika 19 veka, pa
se u vreme preporoda on mnogo
clta I popularise. Kacicevo delo je,
na pr., Insplrisalo Mazuranlca za
njegovu prvu mladalaCku pesmu
"Vinodolskl dolfie da si zdravo",
Preradovida za njegovu prvu hrvat-sku
pesmu, kao I mnoge druge
pesnike llirskog pokreta.
Andrija KaCI6-MioS- ic spada u
onu grupu pesnika za koje se kaze
j da "2lve vefino u srclma potoma- -
f~ February 16, 1977
I
TlSina...
Bole me trenutci Iza danonocnlh oluja
Slijepac sam u prafiini razrovanlh tvrdava
tako visoklh bedema I tako zelenlh vrtova
I tako crvenih stijena
koje su dosezale do iznad sunca i sna
moga djefcaStva
Zahuktao sam se prije svanuca
a ljudi su rekli da sam poranio
jer otkrlo sam raj ovdje
na ovoj sirini i duzini sunca
jer sam se kretao dubinama dana
ranjen u po6etku svoga hodanja
uzdignut u poietku ljubavi
I prosut na oStricama starenja
Da
bio sam objavljen u nagovjeStaJu dana
jer u men! su svitale zore usred noci
kao za Inat zakonima
I pravilima rastenja i zivljenja
U kapi istine — bio sam laz
U snopu svijetla — tamnio sam
U najezdi rde — sjajio sam
U dobru — gladan sam bio hljeba
U gladi — glad nijesam znao
jer bio sam krivudava rijeka
u svemu 5to je dosezalo do neba...
I — gle — Cuda!
Razvio sam se u plimu
u prelaienje ka samom sebi
u vrtlogu ocaravajucih lazi
Postao sam poznat
kao Put Istina i Zivot..!
Jer sam volio sebe I sebi ravne:
Ljude sa sjenkama sunca
Ljude koji prerastaju u divove..!
D. Pixiades
Stjepane!
2ao mi je, tako neizmjerno zao, sto
se, dragi i voljeni druze, povlafiis sa svo-ga
polozaja, gdje si izgarao za tako pra-ved- nu
stvar! Da, "Na mladima ostaje
svijet". — to si rekao, kao da sam ja!
AM, budi sa nama do kraja. Jer, ipak,
znaS i sam, volimo te: zbog svega onog
sto si dao. Cijena covjekovog davanja je
ogromna i straSna. Pozdravi "dolazenje"
novoga druga, A. Kostelca, i u moje
ime.
T v o i Daniel
ka", kako je to pesnifiki Iskazao
Petar Preradovic:
2iviS svuda joSte medu nama
Ko da smrtna ne krije te tama,
Te da stupiS sada na vidjelo,
Ne bi 6uda ved radosti bilo.
Ne mogu propustiti da kazem
nasim cltaoclma, da ta ista stara i
Cuvena dalmatlnska familija Ka6ic--Miosi- c,
koja je u 18 veku dala
hrvatskoj I jugoslovenskoj knjizev-nosti
zasluznog naclonalnog barda
I pesnika Andriju, dala je i nama,
okupljenlm oko "NaSlh novina",
naSeg dugogodlsnjeg urednika
Stjepana MioSlca. Kao njegov
veliki predak Andrija, i Stjepan je
posvetlo svoj ilvot Idejl bratstva I
jedinstva naSih naroda koja se vec
45 godlna manlfestuje kroz posto-janj- e
I sadriaj "NaSih novina", jedl-no- g
jugoslovenskog llsta na Ame-ri6ko- m
kontinentu.
lako je rano da se pISe Stjepano-v- a
blografija, njegov 2ivot i rad su
ved Insplrisall neke stvaraoce u
nasoj sredini. Objavldemo ovde
pesmu koju je naSem Mlo§icu
posvetlo saradnlk naSeg llsta,
pesnik Pixiades. Uz pesmu objav-Ijujem- o
i propratni tekst.