Nase Novine, April 13, 1977

              Kraj kontroll inflaclje?
IlllllllltllllllllllllllllllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
1 ill I. тШ
Pi§e: D. Jovanovi6
Profile nedelje odrzan je sasta-na- k
u Ottawi federalnog i provin-cljski- h
mlnistara Flnansijao prlvre-dni- m
problemlma zemlje. Na llstl
za razgovore broj jedan pitanje je
bilo 5ta da se radl sa postojedom
kontrolom Inflaclje, u stvarl kon-trolo- m
nadnica i cena, koja Istlce
krajem 1978?
Ova kontrola se sprovodl ve6
godinu I skoro 4 meseca i za svo
ovo vreme u kanadsko] Javnosti
Izrazeno je veliko nezadovoljstvo
protiv iste I stalna teznja da se
ukloni.
Kanadski radnickl kongres pod-ne- o
je proSlog meseca joS jedan
predlog, u nizu istrajnlh nastoja-nja- ,
Federalnoj vladl, podvladeci
svoje protlvljenje kontroli nadnica,
zahtevajuci da se ova stavi van
snage.
Na Konferenciji mlnistara flnan-sij- a
nije postlgnut sporazum, jer se
pokazalo da postoje duboke razll-k- e
u shvatanjima. Dok je na primer
minlstar Finansija Ontarija predlo-zi- o
da se odmah prestane sa kon-trolom
proflta korporacija a sa
kontrolom nadnica "neSto docni-je- ",
dotle je minlstar Finansija
Brltanske Kolumblje bio za zadrza-vanj- e
kontrole do kraja odredenog
roka. Ostali mlnistri nlsu zauzell
odredenl stav all se Iz njlhovlh
Izjava vidi da su vISe naklonjeni 5to
skorijem ukldanju. Kebek je pak
vecdoneoodluku i ukinuo postoje-c- i
provincljski Odbor za kontrolu
nadnica i cena, odredlvSI da Isti
sada moze samo da pratl razvoj
njlhovlh kretanja.
Na sastanku je bilo i red 5ta da
se radl posle ukidanja kontrole.
Federalni minister fell da se u jav-nosti
povede ozblljna dlskuslja o
ovome, istlfiucl potrebu za nekom
vrstom strukturnih promena, valjda
misleci da se uradl sllCno onome
5to je ve6 Kebek uclnio?
Po IzveStajIma koje je doneo
"The Financial РозГ od 29 Januara
1977, izgleda da vec postoji gotov
plan Federalne vlade Sta da se u
torn post-kontrolno- m perlodu ura-dl.
Ministarstvo Finansija u torn
elaboratu, koji se za sada "drzl u
tajnosti", Iznosi da ce se ukldanje
kontrole izvesti u etapama i kao
prvo smatra se da 6e pocetak blti
raniji nego §to je odredeno? Kao
razlog za ovo ranije ukldanje navodi
seda kontrolne mere smetaju Inve-sticija- ma
kapitala?
U isto vreme Federalni minlstar
Finansija kale da "radnistvo ne
moze da ofiekuje da ce posle ukida-nja
kontrolnih mera, modi da nado-kna- di
izgubljeno, jer bl to odvelo
ponovnoj inflacijl". To je upudeno
radnicima. All o korporacijama
nema govora? Da li to znafil da je
njima ostavljena sloboda da i dalje
povecavaju cene a etlm profit i dlvl-dend- e,
kako bi mogle "da dodu do
kapitala za investlranja?"
Podvla6e6l pak potrebu za prace-nje- m
kretanja nadnica i toboz cena
u ovom post-kontrolno- m vremenu,
on poziva na ustanovljavanje
"norm! Hi deflnlclja o odgovornom
ponaSanju".
Kada ovo piSem je 5. februar I
bad eluSajuci CBC radio Cujem
kako se javlja da je minlstar Finan-sija
Federalne vlade izjavio "da od-rediva- nje
vremena za ukldanje kon-trolnih
mera zavisl od saradnje
radnlka i poslodavaca".
Sta to znacl?
Iz ranljlh iskustava znamo da to
za radnike znacl prlstanak da ne
zahtevaju povecanje nadnica, da
DON MACDONALD
se, kako se to kaze, "ne utrkuju u
nadoknadivanju onog §to su u iste-klo- m
vremenu izgublli", a za
poslodavce, videli smo da ogranl-5enj- a
nema, I onl ce svakako sara-diva- ti
sa vladom, kao §to to uvek I
rade.
Ovaj poslednji zahtev sadrzl u
sebi I izvesnu pretnju radnicima, da
bi trebalo "da sluSaju" poslodavce,
da se sa njima dogovaraju I spora-zumevaj- u,
da prihvataju diktate I da
ne Idu na Strajkove!
Tvrdenje pak da kontrolne mere
smetaju Investlcljama, jer "da se
zbog smanjenlh proflta I Investlci-j- e
smanjuju, koje se dobrlm delom
Iz proflta uzimaju", trebalo bl
Ispltati I sa druge stranel
PREZADU2ENOST
PRIVREDE — PREZADU2E- -
NOST KANADE ZBOG NEU- -
RAVNOTE2ENOSTI INVES- -
TICIJA.
Investicije, koje korporaclje zele
"da uvecaju" ukldanjem kontrole
nad profitima, I koje bi trebalo da
posluze kao sredstvo za povecanje
zaposlenosti i poboljSanja (doml-naclj- e
I monopola) kanadskog "tak-mlfiarsko- g"
polozaja na meduna-rodno- m
trzlStu, do sada su зе izvo-dll- e
najveclm delom putem spolj-nl- h
zajmova, na Inostranom nov-cano- m
trzlStu, amerldkom, evrop-sko- m,
na kome su I kanadska vlada
I korporaclje prodavale hartije od
vrednosti.
Dugovl su rasli Iz godine u
godinu I Kanada je zbog toga pos-taja- la
zavisna od tudeg kapitala.
To je dostiglo takve razmere da
su se Cak I strand pocell da pitaju
zaSto se to tako radl? ZaSto se ne
posveti painja domadem kapltalu i
zafito se ne povede racuna kako da
se industrija razvija, gde se ovaj
uvezenl kapital troSi I kako se sve
to odrazava na opSte kanadske
prllike? Onl smatraju da je Kanada
preplavljena ovakvim kapltalom i
savetuju nam da bi trebalo da se
pristupi nekom preuredivanju kako
bi isti efikasnije posluzlo stvarnlm
potrebamal
Blago nama kada smo uspell da
dostignemo polozaj u kome ne
samo da nemllice pozajmljujemo,
nego i nemllice troSimo, i tudl,
"dobronameml" zajmodavci nas
savetuju Sta bl trebalo da se uradl!
Zbog ovakvog poslovanja, Kana-da
ima ogromnl deficit, deficit koji
se gomila u sve vecl dug strancl-m- a,
koji ce trajati ne godlnama
VEC DECENIJAMA, kako je ovlh
dana jedan flnansijski strucnjak
Izjavio na nekom skupu u Montre-alu- .
Iznos ovog def icita je oko 4 do 5
blllona dolara godlSnje I mi placa-m- o
samo Interes na isti oko $400
do $500 miliona svake godinel
Zaista je divno cudo sto Jo§ zemlja
nije bankrotiralal
"U ovakvoj sltuaciji", rekao je
pomenuti struCnjak' "i ako Kanada
ne smanji pozajmljivanja u Inos-transtv- u,
moze da se desl da zaj-modavci
postavljaju teSke uslove I
da to dovede do ugrozavanja пабе
suverenostl". Naveo je primer
Velike Britanije koja je do gu§e
duzna I koja zbog toga mora da
prima, za sada samo dellmicno,
исебсе stranlh zajmodavaca u up-ravlja- nju
svoje privrede. U sllcnoj je
sltuaciji I Italija, u koju ulazi
mnogo tudeg kapitala I tl zajmo-davci
takode traze ибеббе u uprav-Ijanj- u
italljanske privrede. Llbija je
pozajmila $250 mlliona za sanaciju
fabrlke automobila "Flat" i sa torn
pozajmicom je dobila I pravo na
исеббе u rukovodenju ove velike
industrije.
Uprkos svemu ovome, samo
ргоб1е godine, Kanadska vlada I
korporaclje pozajmili su $9.2
blllona!
Ovo utice I na veStadku visoku
vrednost пабед dolara I na poveca-vanj- e
teSkoca koje se bad zele da
izbegnu: паб izvozje skup I zato ne
moze da se takmlcl na spoljnjem
trztetu. A to nam se opet vraca kroz
povecanu nezaposlenost.
Kao Sto se to fiesto navodi:
davolski krug Iz koga nema Izlaska!
Profiti vazniji od
zivota gradana
Gornjem naslovu upravo dogova-r- a
dogadaj u Clevelandu prvog tjed-n- a
ovog mjeseca. Nalme, saznalo
se da Ben I Mary Banaszewskl ne-ma- ju
u evojoj kucl ni pllna ni elek-triCn- e
struje. Gradska komlsija Im
je Iste isklJuClla kad nlsu mogll pla-ti- ri
racun. Za udes ovih ljudi sazna-lo
se kad je Ben od hladnoce mala-ksa- o
na ullci grada. Na njemu su
bile citave naslage odjece, a svo
grljanje koje je par Imao bilo je jed-n- o
malo grljalo na butan.
Senator driave Ohio J. Timothy
McCormack zatrazlo je od gradskih
komlsija da prekinu sa iskljuclva-nje- m
struje I pllna do proljeca, all
ni to ne pomaze mnogo kad kod ne-ki- h
obitelji racuni za ogrjev u svjet-l- o
iznose viбe od sto dolara mjese-cn- o.
U Amerlcl se inafie vodi kampa-nj- a
za uvodenjem plana po kome bl
se barem na ovlm osnovnlm stva-rlm- a
olakSao teret slromaSnima i
starima.
BESPOSLICA
(Nastavak sa st. 1)
Opravdanja za neke od o-v- ih
poviSica ekonomisti su
pronaSli u stvarima kao sto
je mraz u Floridi, poplave u
Braziliji i propast plantaza
kave i sli6no. Osim toga se
joS nagovjesrjuje i poviSenje
cljene elektri6noj struji, po-viSenje
cijene benzinu i dru-gi- m
gorivima u martu.
Tako ispada da ste za na-mirni- ce
u vrijednosti 100 do-lara
u 1971 . u januaru proSle
godine morall platltl 145 do-lara,
proSlog decembra 152,
a proSlog mjeseca 154 dola-ra.
Kupovna mo6 dolara u po-reden- ju
sa 1971-o- m spala je
proSlog mjeseca na 65 centl.
February 16, 1977
Ottawa zabrinuta zbog arsena
Minlstar odjela za oCuvanje 6ovjekove okoline
izjavio je da su federalne vlasti zabrinute zbog ko-liCi- ne
arsena u rudnicima zlata u Yellowknifeu,
Sjeverozapadni teritorij.
Arsen se "dobija" kao nuz-produ- kt prilikom
vadenja zlata iz ruda6e. Kao otrov u stanju je da
prouzrokuje rak u ljudskom organizmu. U ovim
rudnicima zlata ima ga mnogo, naime i suviSe ga
je putem dima iz talionica iSlo u atmosferu, pa su
ga joS prije 6etiri godine poCeli hvatati u narofiite
vre6e i zakapati u ve6 izradene rudnike, stare Sah-tov- e.
Ti su Sahtovi navodno u trajnom zamrznutom
stanju, pa je opasnost od arsena uklonjena.
Tako se je barem vjerovalo do sada, dok ne-ko- me
nije palo na pamet da bi Steta bila katastro-faln- a
u slu6aju da dode do taljenja u ovim Sahtovi-m- a,
6ime bi arsen istovremeno bio osloboden.
Stari Sahtovi se nalaze ispod onih u kojima se joS
radi, a kad i ovi budu izradeni i zatrpaju se, posto-ji
mogu6nost da dode do plavljenja 6ime bi
300,000 tona arsena (koliko ga do sada ima tu
zakopanog) zajedno s vodom dospjelo u Great
Slave Lake, veliku vodenu masu koja je povezana
sa glavnim rije6nim sistemom Sjevera.
Zasad po torn pitanju nisu poduzete neke oz-biljn- ije
mjere, osim Sto se povremeno provjerava
temperatura u starim Sahtovima. Odjeli za ove
stvari nisu odredili budzet zaprojekt kojim bi se
sprije6ila eventualna opasnost od arsena, niti su
se'suglasili da se o tome debatira na odredenom
nivou.
Unionist! ce zahtijevati
rjesenje za krizu besposlice
U zajednickoj akciji dva 6e
sindikata, UE i IUE (unije
elektri6arskih radnika) sasta-vi- ti
delegaciju od 50 clanova,
koja ce se 24. februara sasta-t- i
u Ottawi sa predstavnici-m- a
svih politiCkih partija.
Sindikalisti 6e torn prili-kom
podnijeti zahtjev za rje-Sen- je ekonomske krlze u ze-ml- ji,
a glavne taCke rasprave
biti 6e: 1) ukidanje federal-ne
kontrole nadnica i cijena
Za ill obratite se na
GLOBE TOURS,
1066BloorS. W.
Toronto,
531
EAST-WE- ST TRAVEL,
10553-- A — 97 St.
Edmonton, Alta
424-990- 7
sa uvjetom da se radnicima
plate zaostaci 14. oktob-r- a
1975.) јпабе oduzeti po
komisiji za kontrolu; 2) zaht-jev
da vlada izradi jedan ma-siv- an
program za rjeSenje
stambene krize; momen-tal- ni
porezni popust od 15%
za sve one koji zaraduju ma-n- je
od 20,000 dolara godiS-nj- e,
kao i poviSica od 15% za
sve gradane socijalno osigu-ran- e.
putovanje u Jugoslavia bilo koju drugu zemtju.
Ont
Phone -- 3593
Phone
(do
3)
GLOBE TOURS,
61 5 Selkirk Ave.
Winnipeg 4, Man.
Phone 586-- 1 886
INTER-NAT- ION TRAVEL,
1605 Centre St. North,
Calgary, Alta.
Phone 277-262- 6