Nase Novine, July 13, 1977

              MESEC JUGOSLOVENSKE May 25. 1977
Mateja Matevski:
Vlegov vo krugot od negovata
PiSe: Katarina Kosti6 kkrruugg vvoonkrkurguogtot dodeka vremeto ja roni svojata
ЧЦУШЈДИЧ11Ц.И.Ш.Ц.ШИ1ИИИШИ1.1.1М1 дшжипинттгЈШИ
SUSRET JUGOSLOVENSKIH PESNIKA SA AMERlCKOM OMLADINOM -
Udenici i studenti su oduvek bili
najzahvalnija publika. Tamo gde su
oni prisutni postoji intenzitet u pra-denj- u
i reagovanju na dogadaj
kome je posvedena paznja. Takav je
bio slucaj i prilikom nedavnog pri-sustvova- nja
ameridkih srednjosTo-lac- a
i studenata recitalu jugoslo-vensk- e
poezije, odrzanom 28.
aprila, kao zavrsnoj svecanosti
"Meseca jugoslovenske kulture u
Pittsburghu". Za ovu priliku oda-bran- o
je oko 200 ucenika zavrsnih
razreda nekoliko gimnazija (High
School).
Jugoslovensku literaturu pred-stavljal- a
su detiri autora iz razliditih
republika. Trojica su poznati pes-ni- ci
srednje generacije: Stevan
Raickovic, iz Beograda, Mateja
Matevski, iz Skoplja, i Tone
Pavdek, iz Ljubljane. Cetvrti je ug-led- ni
esejista i kritidar Mldhat
Begic, Iz Sarajeva.
Petl 6lan grupe, zagrebacki knji-zevnl- k
Joza Horvat, doputovao je u
Pittsburgh nekoliko casova kasni-je- ,
tako da nije prisustvovao
recitalu.
Uvodnu red u ovaj dogadaj dao je
Mr. Dick Wells. Zatim je Duquesne
University Tamburitzans Institute
of Folk Arts — DUTIFA direktor
Walter Kolar, predstavio jugoslo-venske
autore auditoriju. Pesme
Raidkovida, Matevskog i Pavdeka
citali su na engleskom Walter Kolar
i George Lukid, profesor slavistike
na Pittsburgh University. Odlomak
iz eseja "Raskrsda" od Begica,
procitala je na engleskom g-- da
Begid.
Pesnici su proditali po jednu
svoju pesmu na maternjim jezici-ma- :
srpskohrvatskom, makedon-sko- m
i slovenadkom.
Nastava na
jezicima
narodnosti
U ostvarivanju politike na-ciona- lne
ravnopravnosti i
socijalistifikog zajedniStva
naroda i narodnosti Vojvodi-n- i
u srednjem obrazovanju i
odgoju zapazen je u posled-njedv- e
godine izrazit uspon.
Ve6 u proSloj godini u nas-ta- vi
na jezicima narodnosti
upisano je u prve razrede
zajedni6kog srednjeg obra-zovan- ja
3,737 ucenika viSe
nego predhodne godine.
Cim se citanje zavrsilo, iz audito-rij- a
su pocela navirati pitanja sa
svih strana. Radoznalost mladih je
bila neiscrpna. Navescemo neka od
tin pitanja i odgovora koja mogu
biti interesantna za nase ditaoce,
ljubitelje literature, a narodito za
naSe saradnike i sve druge koji se i
sami bave pisanjem.
Na pitanje; "Kako ocenjujete
vrednost jedne pesme" odgovorio
je esejista Midhat Begic:
— Spontano, jednostavno, kao
muziku, zatim sve dublje, svestra-nije- ,
konstruktivnije, kao slikar-sk- u
kompoziciju, ili filozofiju. Po
mom misljenju, danas preovladava
vise filozofski metod, ali poezija,
red, mora da se seca detinjstva.
Zatim je Begic rekao da u
prisustvu pesnika nije lako govoriti
o poeziji, o stvaralackom procesu,
pa je ustupio rec pesnicima.
Evo kako su pesnici odgovorili
na takva pitanja koja obuhvataju
univerzalne probleme stvaranja:
Tone Pavdek: — Kad stvara,
dovek trazi nesto sto je u njemu.
Kad zavrsi pesmu, oseca da nije
nasao ono Sto je hteo.
Mateja Matevski: — Pesnik, kao
i svaki umetnik, buneci se protiv
nesavrSenstva sveta, u svojoj teznji
za lepim, za postizanjem harmoni-je- ,
u stalnom je traganju za tim
idealom, ali mu on uvek izmice,
kao sto nam izmice horizont kada
mu se priblizavamo. Tako je pesnik
stalno nezadovoljan, i to ga inspi-ris- e
da dalje trazi i stvara, da kreira
sve bolja dela.
Stevan Raidkovid je u svom
odgovoru obuhvatio i pitanje da li
pesnik stvara da zadovolji sebe ili
druge:
"U pocetku pesnik obicno imiti-r- a
druge. Oni koji nisu pesnici, vrlo
brzo napustaju pisanje. U drugoj
fazi, obicno u mladim godinama,
pesnik nastoji da se nametne
drugima. Vremenom, poezija pres-taj- e
da bude samo navika. Ona je
potreba i nadin da dovek zivi. Tada
pesnik ne pise ni radi sebe, ni radi
publike, vec, jednostavno, da bi
mogao da zivi".
Stevan Raickovic je osetio potre-b- u
da nesto kaze i o prevodenju,
naveden na to, verovatno, konkret-no- m
situacijom, slusajuci svoje
pesme izgovarane na stranom
jeziku:
"Prevodim i sam strane pesnike,
narocito slovenske. Cak sam pre-pev- ao
Sekspirove sonete, iako ne
znam engleskl. U knjlzi mojih pre-vod- a
velikih slovenskih pesnika,
Cvetajeve, Bloka, Pasternaka, Je-senjln- a,
I drugih, napisao sam ovu
redenicu: "U jednoj pesmi ono
IpillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllimilM
Gradit ce se babilonska kula!
Irak namjerava opet sagraditi babilonsku
kulu u rusevinama Babilona, stare drzave u,
Aziji, simbola bogatstva i okrutnosti. Ono sto
je Aleksandar Veliki planirao prije otprilike
dva i po tisucljeca, vlada Iraka sada zeli ost-vari- ti
uz ротоб prihoda od nafto, naime, po-nov- no
sagraditi kulu u njozinu prvotnom
oblicju, koja je bila razorona u doba per-zijs- ke
vlasti prije Aleksandra Velikog.
Babilon sadasnjice, gledan predodzbama
negdasnjeg svjetskog grada, daje razocara-juc- i
prizor — to je sada prasno boljo isko-pin- a
bez bilo kakvih vidljivih svjedocanstava
pradavne monumentalnosti. Cuveni visedi
vrtovi nisu nista drugo nego hrpa.crijepida.
Prema Bibliji, izgradnja tornja koji je trebao
doprijeti do neba, sprijecila jo pomotnja
zbog mnogih jezika graditelja. Oni se nisu
mogli medusobno razumjeti i toranj ie ostao
nedovrsen.
mesto je poezija koje se ne moze
prevesti na drugi jezik. Ja neznam
kako je nasa poezija zvucila na
engleskom i izvinjavam se ako nije
zvucila dobro".
Na pitanje u kom dobu zivota su
prisutni pesnici poceli da pisu
poeziju, odgovor je dao Mateja
Matevski:
"Poezija se pocinje pisati uglav-no- m
u ranoj mladosti. Neki se zau-stav- e,
neki nastave. Neki pesnici
se kasnije orijentisu na prozu,
kritiku, esejistiku, ali osnovna
vokacija pesnikova ostaje poezija,
bez obzira na primenjivanje drugih
duhovnih grana. Poezija svakog od
nas dozivljava evoluciju u zavisnos-t- i
od iskustva, od saznanja, od svih
drustvenih i duhovnih vibracija koje
odreduju i nasu sudbinu i nasu
pesmu. U torn procesu, sin se ose-cajnos- t,
saznajni horizonti, pro-dublju- ju
se shvatanja, a sve sto
cini nase iskustvo, projektuje se u
nasoj pesmi. U kolikoj meri dajemo
i nov kvalitet, to ocenjuju publika i
kritika".
Amencki studenti su stekli uti-sa- k
da so u Jugoslaviji stvaralac-ki- m
radom bave uglavnom muskar-ci- .
Medu prisutnim jugoslovenskim
autorima nije bila ni jedna zena.
Tone Pavcek je odgovorio:
"U nasoj zemlji ima dosta zena
koje pisu pesme. Skoro je boravila
na ovom kontinentu velika pesniki-nj- a
Desanka Maksimovic. U Va-singto- nu
zivi pesnikinja Vesna
Krmpotic. Hrvatska pesnikinja Ves-na
Parun je veoma popularna.
Njene pesme su usle u mnoge
antologije. U torn pogledu smo
potpuno ravnopravni. Poezija ne
pita ko je pise: zena ili muskarac.
Poezija je zemlja lepote, ljubavi,
razumevanja. Sustina je u poruci.
Poezija je teren na kome se ljudi
bolje razumeju i lakse zblizavaju
nego u zivotu".
Bilo je jos pitanja u vezi kojih se
odvijao vrlo lep razgovor izmedu
pesnika i publike.
Organizatorl su morali voditi
racuna o vrcmenu, jer su pesnike
odekivali novi susreti i drugi
gradovi u Sjedinjenim Drzavama.
U ime svoje i ostalih kolega jugo-slovensk- ih
pesnika, Mateja Matev-ski
je zahvalio skupu na paznji.
Izmedu ostalog je rekao: "Prenece-m- o
utisak koji smo poneli o ovom
malom doprinosu u priblizavanju
naroda i zemalja, kada se vratimo u
Jugoslaviju. Mi cenimo savremenu
knjizevnost vase zemlje. Vasl dra-ms- ki
pisci su igrani na nasim
scenama, a vasi pesnici su nam
dobro poznati i nadamo se da demo
in videti u nasoj zemlji".
1 I
Kralj Nabukadonezar (605-58- 9 pr. a e.)
htio je uljepsati Babilon s velikim javnim gra-devlnam- a.
K tome je pripadao i plan takvog
tornja u obliku zigurata to jest stepenicaste
plramide s kipom mjesnog bozanstva na vrhu
kako su je gradili u Mezopotomaiji. Kralj je
dopremio kao gradevinske radnike tisuce ro-bo- va
iz razlicitih dijelova svopa kraljevstva.
Oni su goyorili raznolikim jezicima sto je raz-jasnjen- je
spomenute pometnje jezika.
Zigurati fu 6etverokutna ili pacetvorina-st- a
visekatna zdanja od crijepica na cijim su
izvanjskim stranama vodile gore pregrade i
stube. Nekoliko uscuvanih gradevina poka-zuj- u
da nisu prelazili iznad odredene visine.
Zigurat u Uru, juzno od Babilona, bio je vjsok
20 metara. Prema izvjestaju najstarijeg
grckog povjesnicara Herodota (5. st. pr. n.
e.), babilonski toranj imao je za tadasnje
doba jmpozar)tnu vismu od 60 metara. (mr)
f 1 1 1 J 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 r 3 1 1 1 1 M 1 1 1 1 1 1 1 f M 1 1 1 1 1 1 i 1 1 1 1 1 1 1 1 II 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 U E 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 H 1 1 1 1 f M 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 M 1 1 1 1 1 i f 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 П 1 1 1 1 ! I U
pU " .
vnatreSna strana
karpa od-vrem-e
Kako cvetot sto pada
od sina nesonica
kamenot kako sto ita
po svojata isplaSena senka
kako vodata vedra
vrz dlankata na sonceto
Krugot se otvora bavno za novi krugovi
damnesni pejsazi na postojanata idnina
vo niv me prepoznavaat moite bledi sinkopi
zaludno nalakten na rabot na horizontot
Vlegov vo krugot od negovata nadvoresna strana
krug vo krugot
krug von krugot
vo svetla bespatica
Na mojata zaboravena prasina
vremeto ja gradi
svojata karpa od vreme
Stevan Raickovic:
Tone Pavcek:
Uspavajte se gde ste zateceni .
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,
Zarastite u plav san kameni
Vi zivi, vi sutra ubijeni,
Vi erne vode u belicastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,
Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tuzni, umoreni.
Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.
Zapisi
ш B
(&Lasp§ b IS 8 B
In vendar:
nekdo bo moral ostati
na tej zemlji, na teh kamnih,
nekomu mora zemlja — storoka mati
dati sad prednikov davnih.
Nekdo bo moral ljubiti
ajdo in brajde, koruzne late,
nekdo bo moral z rokami izbiti
v kamen svoje iniciale.
Nekdo bo moral, moral ostati,
drzati na plefiih razmajani krov,
nekdo bo moral predati
zanamcem stafeto rodov.
IZL02BA NAIVNE
UMJETNOSTI
MAY 12 — 31
galerie
scollard
CENTRE
rcPuiulluTlFiWoOWR 9PH" O5NЛE 1.9Л67Ни748S0IKttl' IUHUNIU UN1AHIU
IN VISION ШЛМ-6РМ- 1