Nase Novine, July 13, 1977

              t
May 25. 1977
Ekspres Orijent
po posljednji put
Dana 19. maja ove godine.
posljednji put je, u pet minu-t- a
do ponoci, krenuo ne toli-k- o
Cuveni koliko razvikani i
romantizirani vlak Ekspres
Orijent iz Pariza za Istanbul.
Kao glavni razlog ukidanja
ove zeljeznifike linije navodi
se neekonomifcnost, poseb-n- o
za balkanske zemlje. U
zadnjih nekoliko godina spa-vac- a
kola ovog vlaka bila su
uglavnom prazna. Put od
Pariza do Istanbula iznosio
je 1900 milja, a putovanje je . trajalo dva i pol dana. U
zadnje vrijeme taj put je
stajao 375 dolara.
Vlak Ekspres Orijent prvi
put je krenuo iz Pariza za Is-tanbul
1. juna 1889. gddine.
U oba svjetska rata linija je
bila ukidana. Po drugom
svjetskom ratu linija je obno-vljen- a
tek u martu 1953.
godine. Ekspres je mace
pripadao Francuskoj, gdje
su izjavili da je ukidanje'
linije копабпо.
PoCelo sudenje
nacistu Mentenu
U Amsterdamu je nedavno
po6elo sudenje nacistickom
zlo6incu Piteru Mentenu,
koji je optuzen da je kriv za
smrt stotina nevinih ljudi u
istofcnoj Evropi, za vrijeme
nacistifike okupacije tokom
drugog svjetskog rata. Men-teno- v
slu6aj istrazivali su
sovjetski i nizozemski prav-nic- i.
Cim su mu dopustiii da
govori, Menten je rekao da
nije kriv i da ima "24 razloga
na osnovi kojih bi mogao
suce proglasiti nepodobni-ma- ".
Po nizozemskim zakoni-m- a
Menten moze biti osuden
na smrtnu kaznu.
Honeker;
Potvrdena
neophodnost
berlinskogzida
Prvu zvanifinu ocenu lon-dons- ke
deklaracije tri zapa-dn- e
sile o Berlinu dao je
generalni sekretar CK JSPN i
predsednik Drzavnog saveta
NDR Erik Honeker izjavivSi
da je njome "joS ubedljivije
potvrdena istorijska neop-hodnost
postojanja zida".
Honeker je rekao da su mere
od 13. avgusta 1961 . koje su,
kao Sto je poznato, imale
kao rezultat pojavu zida koji
deli dvadela Berlina, "dovele
do smirivanja situacije u
Evropi i bile preduslov za sve
one korake koji su uSIi u
istoriju Evrope pod pojmom
— popuStanje".
INTERVJU JASERA ARAFATA "POLITICI"
Bejrut, maja
Rano je za neobjektivan optimi-za- m
na Bliskom istoku. Palestincl
podriavaju mir, ali veruju da do
njega predstojt јоб duga borba.
Ovo je u ekskluzivnom intervjuu
"Politici" izjavio Jaser Arafat doda-vs- i
da "nema nikakvih znakova da
6e 1977. biti godina Bliskog
istoka". Lider palestinske revolucl-j- e
smatra da izraelsko ропабапје
nagovestava peti rat.
Govoreci o razvoju palestinske
revolucije u ovom trenutku pred-sednik
Izvrsnog komiteta PLO
naglaSava da je ona "trijumfovala
nad svim pokusajima da bude ugu-sen- a,
izolovana i potcinjena tuto-ru- ",
i da "ne moze biti ignorisana u
bilo kakvom resenju na Bliskom
istoku", vec da sigurno когаба ka
stvaranju nezavisne drzave.
Govoreci o Jugoslaviji i posebno
o njenom Predsedniku, Jaser Ara-fat
istlce da je "Tito jedan od slm-bol- a
borbe u dvadesetom veku", a
паба zemlja "bllzak i snazan prija-te- lj
PLO".
Nepomirljiv stav Izraela
— Stvarl JoS nlsu Jasne na Blis-kom
istoku — upozorio je Jaser
Arafat na podetku intervjua na
pitanje kako u ovom trenutku
Izgledaju mogucnosti za trajno
reSenje, posebno uz akcije arap-skl- h
drzavnika, Asada, Sadata i
drugih kao i dosad poznate Karte-rov- e
i druge Ideje, lider PLO je
odgovorio:
— Jos preovladava izraelska
nepomirljlvost. Izraelci i dalje odbi-jaj- u
da priznaju palestinski narod i
njegova prava na samoopredelje-nje- .
Nastavljaju, takode, da odbija-j- u
da priznaju PLO kao jedinog
zakonitog predstavnika palestin-sko- g
naroda. Ne znam kako oni
mogu da govore o pravednom miru
na Bliskom istoku mimo zakonltih i
trajnih prava palestinskog naroda.
Sto se tide ove godine kao godine
Bliskog Istoka mi nemamo nikak-vih
znakova da ce tako biti. Mi
podrzavamo mir, ali pravedan.
Odbijamo lazan, coji bi bio uspos-tavlje- n
na radun naSeg, palestin-skog
naroda i njegovlh prava na
samoodludlvanje. Izraelci odbijaju
da se povuku sa arapskih teritorlja
koje su okupirali 1967. godine. Oni
Izgraduju nova naselja na okupira-ni- m
teritorijama na zapadnoj oball
reke Jordana i u Gazl, kao i na
Golanu I na Sinaju. Ovo su znaci da
mir nije blizu. Njihove pripreme I
kupovina supermodernog oruija
nagoveStavaju novi rat u ovom"
podrudju koji de Izrael zapodetl
protlv susednih arapskih zemalja.
Izjave odgovornlh izraelsklh vojnlh
stareslna I tajni pokretl su pokaza-telj- i
ove opasne namere.
— Poslednjl diplomatskl potezl
— nastavio je Arafat — sefova
arapskih drzava kpnfrontacije u Va-slngto- nu
I Moskvi su bill neopho-dn- l
kako bi se razmenila gledista sa
prijateljlma koji podrzavaju nasu
stvar i dak sa onima koji podrzavaju
naSeg izraelskog neprijatelja. Preu-ranjen- o
Je da nas zahvati neobjek-tivan
optimizam. Ali znamo yrlo
dobro da se osovina istorije ok rede
u naSu korlst i u korist svih potla-denl- h
naroda. FaSizam mo2e da
vlada samo u kratkom periodu. Na
kraju pobeda ce biti saveznik revo-lucije
1 masa. Koliko god da su
clonisti nepopustljivl I nabusltl,
trljumf tie postlcl nas narod zbog
toga sto je njegova stvar pravedna I
zato Sto, oteran sa svoje zemlje, Iz
evojlh domova i ugnjetavan van
domovlne, poznaje put borbe ko-Jo- m
de povratlti slobodu, prava I
otadzblnu.
Mars prema pobedi
Osvrdudl se na nedavni kongres
Palestinskog nacionalnog saveta,
odrzan u Kalru, Arafat je navoo da
su redovi jedinstveniji pod PLO
nego ikad, Sto proSiruje horizont i
stabilnost pokretu. On dodaje da je
palestinski narod ujedinjen pod
vodstvom PLO. Iz libanskog rata je
pokret IzaSao obogacen velikim is-kustv- om.
Odbranjena je palestin-sk- a
revolucija, kaze Arafat, poraze-n- e
su sve zavere koje su bile usme-ren- e
da likvidiraju palestinski po-kret,
da ga Use samostalnosti i da
mu nametnu tutore. Palestinska
revolucija je, po misljenju Arafata,
postala osnovni element ravnoteze
na Bliskom istoku, tako da se ne
moze ignorisati prllikom trazenja
izlaza iz postojece nesredene situ-acije.
Dodajuci da su propali impe-rijalistic- ki
I clonisticki pokusaji da
se Palestincima oduzmu legitimna
prava, Arafat kaze:
— Na§a revolucija je stvarnost.
Clonisti, okupatori i osvajadi ne
mogu preci preko "palestinske
dinjenlce". Ona de neizbeino biti
ubelezena na geografskoj karti i
dobide medunarodno priznanje.
Arafat navodi, takode, da pales-tinski
pokret sebe smatra Integral-ni- m
delom medunarodnog oslobo-diladko- g
strujanja I avangardom
агарзкод oslobodlladkog pokreta.
Blizak prijatelj PLO
Jaser Arafat je Imao viSe susreta
s predsednikom Titom. U godini
dvostrukog Predsednlkovog jubile- -
SUDENJE RASIZMU I
APARTHAJ
Maputo — "Najve6e javno
sudenje rasizmu I aparthajdu
za posljednjih nekoliko godi-na",
svakako je medunarod-n- a
konferencija solidarnosti
s borbom naroda Zimbabve i
Namibije, koja je odrzana od
16. do 21 . maja u Maputu. 0
vaznosti ovog skupa govori i
6injenica da je konferenciju
otvorio generalni sekretar
Ujedinjenih naroda Kurt
Waldheim.
Konferencija je — ocjenju-j- e
se ovdje — sazvana "u
pravom trenutku" dok John
Vorster namjerava iz "ustav-ni- h
pregovora" o nezavisnos-t- i
Namibije (zemlje koju je
juznoafrifika vojska okupira-lajoS191- 5.
godine) iskljuCiti
oslobodilaCki pokret SWA-P- O
(kojeg za jedinog legi-timn- og predstavnika nami-bijsko- g naroda priznaju UN,
nesvrstane zemlje i OAJ),
dotle Ian Smith nastoji vlast
"predati" bilo kome samo ne
Patrlotskoj fronti Zimbabve,
istinskom poborniku nezavi-snost!
Rodezije, tog posljed-nje- g
britanskog kolonijalnog
posjeda u Africi.
Do konferencije je doSlo i
u 6asu kad su prema nekim
miSIJenjima zapadne zemlje
isforsiranom dramatizacijom
i "internacionalizacijom" ne-mi- ra
u Zairu pokusale da
pa2nju svijeta i Afrike odvra-t- e
od manevara 6iji je cilj
o6uvanje kolonijalizma na
jugu "crnog kontinenta".
Mozambik, koji je i sam
prestao biti kolonijom prije
nepune dvije godine, nije
slu6ajno Izabran za mjesto
odrzavanja ovog skupa. Ma
J J
ja i slavlja, palestinski lider istlce:
— Borca, predsednika Josipa
Broza Tita karakterise mudrost,
oStroumnost i prijateljski odnos
prema ljudima. Predsednik Tito je
nesumnjivo simbol ne samo jedin-stv- a
i borbe jugoslovenskog, nego
takode tefnji i drugih naroda koji
se bore za slobodu i nezavisnost.
Bio je na celu borbe svoje Partije
protiv nacisiidke okupacije za vre-m- e
drugog svetskog rata i doveo je
svoju zemlju do pobede pod
jednom zastavom. Posle drugog
svetskog rata zauzima istaknuto
mesto medu nesvrstanim narodi-m- a.
Predsednik Tito je jedan od
osnivaca I pionlra nesvrstavanja i
jedan od simbola borbe u dvadese-tom
veku. Predsednik Tito je u
srcima svih koji se bore za pravdu i
slobodu, zbog svojlh herojskih
dostignuca, narodito za novooslo-boden- e
narode Azije, Afrike i Latin-sk- e
Amerike. On ima posebno
mesto u mom srcu I medu mojim
drugovlma revolucionarima. Za vre-m- e
naseg posted njeg susreta rekao
sam predsedniku Titu: "Ne5u Vam
se obratiti kao sefu drzave. 0 bra-ca- m
Vam se kao revoluclonaru na
celu driave". Osecao sam da mi je
u torn trenutku bio jos blizi.
Abu Amar — kako Palestine!
zovu Jasera Arafata — zatim je
govorio o prijateljstvu i saradnji sa
naSom zemljom.
DU
puto ne samo Sto je postao
"prijestolnica oslobodilaCke
borbe afrifckog juga", nego je
mlada republika izlozena
stalnoj agresiji rasisti6kih
susjeda. Za posljednjih go-di- nu
dana, rodezijske trupe
su — primjera radi —
cetrdeset i tri puta prelazile
granicu Mozambika.
Sudionicima konferencije
bio je podijeljen opSiran i
V
yipy ''$?,; va ЧЖ--. s. v '
M
- л1оМХ'ИШШЏ1Нш . f £
Wm Ш w!" , km X ' Ј$Ш' Ш , "$?& мШ
'ЈШтлшШШИш
х ваииии „. V '?''' Ш&$ШжШ&№!№&Ш
tI
' жџШбШШШ
frJ Шч :ЈШШишж
' i Шж ''-Ј-
Ш Jt J J
' 1 Шж-ШШШШшШМ-
ш Jaser Arafat
— Odnosi izmedu PLO i Jugo-slavi- je
su bliski i snalni. To su
odnosi prijateljstva koji zdruiuju
dva naroda, povezana zajednidkim
prlncipima i teinjom za slobodom,
nezavisnosdu i bezbednosdu za sve
koji su potladeni i koji se bore. U
svojoj revoluciji na§ narod gleda na
primer jugoslovenske revolucije I
njenog lidera predsednika Tita kao
na primer duge, teSke i napome
borbe.
dokumentiran materijal ne
samo o onome Sto se danas
deSava u Namibiji i Zimbab-v- i,
ve6 i o "sistematskom i
potpunom guSenju najele-mentamij- ih
prava сгпабкод
naroda" u tim zemljama,
po6evSi od dolaska prvih
bijelih kolona na jug Afrike.
Namibiju je na ovom sku-p- u
predstavljao predsjednik
oslobodila6kog pokreta
SWAPO Sam Nujoma, dok
su delegaciju Patriotske fro-n- te Zimbabve predvodili nje-go- vi vode DzoSua Nkomo i
Robert Mugabe.
Dobitnici Lenjinove
nagradezamir
Ovogodlsnjl dobitnici Lenjinove nagrade "Za Jacanje Mlra
medu narodlma" jesu — s lijeva na desno, gornjl red: Janos Kadar,
Prvi sekretar Socljalistidke radnlfike partije Madarske; Agostinho
Neto, voda Narodnog pokreta za oslobodenje Angole (MPLA);
Molse3 Machel, voda Oslobodlladkog pokreta Mozambika; Horten-ci- a
Allende, Istaknuta politidka lifinost Cilea.
DonJI red, s lijeva na desno: Sean McBride, istaknuta drzavna,
javna I polltldka lldnost u Irskoj; Pierre Pouyade, dobro poznata
javna lidnost u Francuskoj; Yannis Ritsos, slavnl pjesnik i Javnl
radnlk u Grdkoj.