Nase Novine, August 24, 1983

              rtt, i :W Af" I ' vil- - ' ) Љ
2-- NASE NOVINE, June 29,1983.
Opasni zaftn u zajednfekom loncu
(Nastavak iz proSlog broja)
Da li srpski naclonallzam, onakav kakav
se sada izralava, vu6e korene iz proSlostl III
je prolstekao iz nekin sadaSnjih negativnih
strujanja?
— Naclonallzam starog druStva je ostavlo
korene. Mada se uvek ne izraiava dlrektno,
ovo naslede je prlkriveno I ispoljava se
podsvesno. NJegovi ostacl su doboko
prisutni u nama. Ima u tome I prlkrivene
nostalglje I protesta, kod dela srpske
Intellgencije, zbog Izgubljenlh prlvlleglja
Izgradnjom ovog druStva... Naclonallzam se
narofilto Ispoljava u ekonomsklm all I
drugim teSkocama, kad se seje sumnJI6a-vos- t
I neverica i traie krivci u druglma a ne i unamasamlma... Birokratski naclonallzam,
po5to ne nalazl podrSku u radnlikoj klasi,
окгебе se drugim "savezniclma", pre svega
Inteligenciji u kulturnoj sferi I zato u
poslednje vreme ima "sluCajeva" s piscima i
umetnicima koje nacionalistl iele da prikaiu
kao Izraz sukoba ро!Шбага I Intellgencije...
Iza egoizma se vrlo Sesto krije naclonallzam,
бак I u delegatskim forumima, kad se toil da
seza "svoju" republiku, pokrajlnu, opStinu,
mesnu zajednicu ili radnu organlzaciju
obezbedl povlaSceni poloiaj, mimo stvarnih
rezultata rada, a na габип drugih. Cesto se
pod potrebom zaStite interesa "svoje"
nacije, u stvari kriju drug! egoistiiki interesi
— karijerizam, pa I pravdanje sopstvene
nesposobnosti.
Pazljivo prema mladima
Gde nacionalizam ima najvede uporiSte:
u starfoj, srednjoj ili najmladoj generaciji?
— Omladina bl trebalo da bude najmanje
opterecena. BaS kao I radnlSka klasa. Ali,
kako ce se ponaSati mladi, umnogome zavisi
od odnosa njihovih roditelja i uze okoline
prema nacionalizmu. A stariji ponekad I u
najobiinijim razgovorima, I nesvesno, uplo-v- e
u vode nacionalizma. To se dogada бак i borclma koji su prolivali krv za slobodu i bratstvo I jedinstvo... Mladi ispoljavaju
nacionallsti6ka osecanja I kad ih "povu6e"
neki dogadaj ili podstakne nekl drug!
nacionalizam. U svakom slufiaju, moramo
pazljivo da procenjujemo da II su njihovi
postupci nacionalisti6ki ili nisu I kako da
reagujemo, Jer pogreSnaocena i prilaz mogu
da ostave dublji trag i da ih svrstaju u drugl
tabor.
Jma miSljenja da je stvaranje republid-ki- h
ekonomija podstaklo nacionalizam?
0
Ш1Ј53ЕЕШЗЕЕЕ1аЕгарГГЕЕ
MIHAILO
LALIC :
DR. КОСА JONCI6
— Stvaranje republidkih ekonomija zbog
sopstvenog druStvenog razvoja samo po
sebl ne podstiCe nacionalizam. All, Јабапје
republi6kog i pokrajlnskog, pa i opStinskog
etatizma, egoizma I zatvaranja, ozbiljno je
poremetilo ieljeni sklad. Dolazi u neklm
slu6ajevima do sprege politiCara, privredni-k- a
i bankara pa se, ponekad, pod plaStom
formalne samoupravne procedure, guraju u
svojoj republic! ili pokrajini i one investiclje
koje su бак protiv interesa Sire zajednice i
sopstvenog trajnog interesa. Kad ovo rade,
oni kaiu da nisu nacionalistl, ali njihovi
postupci, u stvari to jesu.
Seobe prema matici? Ne!
Rezultati poslednjeg popisa naoko
pokazuju da se stanovnIStvo, posmatrano po
nacionalnosti, кгебе ka matidnim nacijam'a.'
agrada, oznacena imenom pjesnika Ivana Gorana
Kovacica, za mene i moj knjizevni rad, je vrlo drago
i znacaino Driznanie. Znacaino ie Donaivi£e svoiim
j imenom, jer to ime je svijetii znak na nebu nasegiuhov-no- g zivota i razvitka, naseg zajedni§tva i pjesnistva - ono
je primjer za.ugled, pravac misljenja i djelovanja svakom
piscu koji s ozbiljnoscu i odgovorno§cu shvata svoj poziv
u nasoj visenacionalnoj zajednicl
To4 me ime Goranovo nadahnjuje i odvodi u vec dosta
daleka sjecanja Prvi objavljeni knjizevni sastavi Ivana Ko-vaci-da,
u to vrijeme srednjoSkolca ili student vezali su
moju paznju na melodio'zne njegove stihove iz kojih je zra-ci- o nov i svjez talenat, gdje se pokazivala kultura stiha i
umjetnost da se bljesak talenta oplemeni njeznim osjeca-nje- m sauceSca, za sve sto pati, te da se ziv muzikalni ritam
usaglasi sa humanim smislom i sadrzajera
U ivoW se nikad ni za trenutak ne sretosmo. Nekako
sam i predosje6ao da se nikad пеби sresti sa Ivanom Ko--' vacidem, starijim pd mene samo neSto vi§e od godine da--.
na, no osjelao sam bliskost, zelju, 6ak i uvjerenje da demo
biti na istoj strani u velikom obraiunu koji se tako nemi-lpsn- o nametao prijeteci generaciji osudenoj na prerano
. sazrijevanje i padanje. I bili smo na istoj strani. ali je Ivanu
Goranu Kovacicu bilo sudeno da prije drugih postane pri- mjer za ugledanje i da bude tragicni putokaz na nasem
putu iz koljastva. i varvarstva u svijetle prostore slobode.
I" I to ne primjer kratkog sjaja i vijeka no uklesan nezabo-- 1 ravnim stihovima i potvrden, zape£acen pjesnikovom vre-lo- m krvlju. -
Uporedo s Goranovim zavjestanjem, a vodeni svako svo- jim iskustvima, ppdstrecima, motivima, ranjavani razlifii-- ,' tim nasiljima u razliCite uniforme obucenih zulumcara -
U Beogradu je sve vISe Srba koji dolaze ne
samo sa Kosova, odakle se vedlna iseljava
podpritiskom, ved I iz Bosne I Hercegovine i
Hrvatske. Ima I pojava da se Albanci s Juga
Srbije sele na Kosovo. Da li je to tako, ako
jeste — zaSto?
— Ne bih rekao da je kretanje stanovnlS-tv-a
prvenstveno usmereno ka etn!6kim
maticama. Re6 je, pre svega, o migracijama
zbog brie Industrljallzacije. Beograd je tek
posle ovpg rata Izrastao ujak industrijski
kulturnl I administratlvni centar pa je postao
viSenaclonalni grad, jugoslovenskl u pravom
smislu te геб!. Zato rado dolaze da iive ne
samo Srbi, ve6 i drugi. Cini mi se da u njemu
Ima vi5e Dalmatinaca pa i Istrana nego u
Zagrebu. Migracije su, 1пабе, i prema
drugim gradovima u Jugoslaviji koji su
postali јаб! industrijski centri. Na primer, u
Ribnici, predgradu Kraljeva, danas iive ljudi
dvanaest nacionalnosti a sll6no je u Boru,
Mariboru, Karlovcu... Intellgencija posebno
teii ka ve6im naseljlma zbog mogu6nosti
brie afirmacije.
Karakteristi6no Je da i borci u velikom
broju dolaze u Beograd s drugih podrutja...
— Zaista, u Beogradu je sada, prema
nekim podacima, oko 100.000 bora6kih
porodica. Ali onl koji su doSli sa strane nisu
potegli da bi bili bliie naciohalnoj matici.
Neki su doSli preme§tajem u sluibi, drugi da
bi im deca nastavila Skolovanje, tre6i
jednostavno zato 5to iele da iive u ovom
gradu.
Smatrate li da nema drugih pobuda?
— Svakako, imaonlh koji su nezadovoljni
poloiajemu nekoj sredini i iele da je
promene, a traie argumente I u nacionalnoj
zapostavljenosti ili sli6no. No, ne treba na
njih gledati kao na karakteristl6nu grupu za
seobe. Takode, s Kosova se nisu svi iselill
zbog pritlsaka albanskih nacionalista. Ve6i-na- —
da, I tu uzroci su nedopustlvi, ali ima I
takvih б!је su pobude sasvim druk6ije.
РгМаб! ih vedazarada, bolji posao, гоАабке
veze I ostalo.
Ideja da se seobama stvore etnidki
diste sredine nije se rodila samo u glavama
albanskih nacionalista, ispoljava se i kod
drugih...
— Табпо je to. Razmi§ljaju6i o izvoriStlma
nacionalizma posmatrao sam etni6ku mapu
Jugoslavije, radenu prema popisu stanov-ni§tv- a
iz 1971. godine. Na njoj su grafi6ki
obeleiena tamnijom bojom podru6ja gde
dominira osnovna nacija a svetlom ona sa
nacionalno meSovitim stanovniStvom. Za
ijec prilikom primanja Vjesnikove
nagrade Goran za 1982. godinu u
Lukovdolu
ispisali smo mnoge varijante te zalosne specificno naSe
tematike na kojoj nam ne zavidi niko zivi. Vikalo se s raz-ni- h strana da je najzad dosta toga otkrivanja i raskopa-vanj-a, ali - vidi se da nije dosta
Kazu da se istorija ne ponavlja, ali ipak — neke stvari
se ponavljaju u odredenim razmacima Sunce izlazi i za-la- zi svakog dana, smjenjuju se i sezone po utvrdenom re-doslje- du, te ako ima zlog drveca — naci ce se povremeno
oko njega zlih plodova i omlada 2ilava je glupost ljudska,
neiskorjenljiv je egoizam. lako se obnavlja zelja da se zivi
na tud racun vezana sa zvjerskom snalailjivo§cu i lukav-stvo- m. Jos nijesu mrtve uspomene na vremena kad je mo-gl- o da se zulumcari i beguje u ime Turske. kad je moglo
da se tlaci i gospoduje u ime Веба, ili da se krvavo sveti
pa i pljacka u ime Srpstva
No osim te nase folklorne flore i faune postoji i druga,
nista bolja Postoje karteli i trustovi, multinacionalne kom-panije- .i
prozdrljivi imperijalizmi, nagooi da se osvoje tr-zis- ta
i izvori sirovina; postoje njihove agenture. spijunaze.
diplomatije, policije, strucne sluzbe i specijalisti s razrade-ni- m programima infiltracija i prodora kroz sve pore dru-
Stvenog zivota. Rade i kod nas, Salju i pare, pa nam se
desava da se na grobu cetnickog koljaca ргекопоб pojavi
spomenik u vidu dvoglavog orla ili da se o drugom koljacu
javno stampa u uglednom listu rasplakana zalopojka, i
desava se na stratistu gdje je trebalo da se podigne spo
Slovenlju, Srbiju, Crnu Goru pa I Makedonl-j- u
karakteristttno je da svetllje boje Ima,
samo na periferiji. U Bosnl i Hercegovinl Je
to specif !6no zbog izmesanosti tri naroda. U
Hrvatekoj, pak, u njenom sredlSnom delu
dominira ta svetlija boja Jer su najbrojnljl
Srbi (na Kordunu, u BanIJi I Llci). Srblu se
tu doselill ne neklm osvajanjlma ve6 beie6i
od Turaka, 6ak i na poziv hrvatskih feudalaca
i оебкод dvorada bi bill branadaljem Sirenju
Otomanskog carstva. Hrvatskim nacionalis-tim- a,
Doganu I njemu sll6nlma, smetaju
upravo ovl Srbi. Nije ni 6udo. Svaki
nacionalizam je uperen protiv druge nacije.
U programu SKJ, medutim, jasno je гебепо
da je izmeSanost stanovniStva ne samo u
Jugoslaviji ve6 i u Evropi realnost i ne moie
da se resava seobama ili pomeranjem
granice, nego uspostavljanjem ravnopravnlh
odnosa.
Kako gledati na porast broja ljudi koji
su se izjasnili kao Jugosloveni. Da li je to
protest prema nacionalizmu?
— Ne treba gledati na opredeljivanje za
jugoslovenstvo kao na inat. Bar ne u popisu
iz 1981. godine kad se izjasnilo 1.219.000
ljudi. Ako je геб o inatu, njega je pre bilo u
prethodnom popisu kada su oni koji su se
izja§njavali kao Jugosloveni upisivani kao
neopredeljeni. Bilo je tada i pritisaka za
izja§njavanje, pa su neki gradani, u znak
protesta, traiili da budu upisani kao Eskimi
ili Kinezi... Za mene je pove6an broj
Jugoslovena na poslednjem popisu proiste-ka- o
zbog migracije ljudi u industrljske
centre. Time je doSlo do nacionalnog
razdvajanja i mno5tva meSovitih brakova.
Pored, toga, sazrela je i svest da svako moie
da se opredeli kako zeli. Uostalom, Ustav
SFRJ garantuje gradanima da mogu da se
nacionalno opredele, da se ne opredele ili da
se uopSte ne Izjasne. Dr Dusan Bilandii6 je
ovo prevideo pa je svojim insistiranjem da
svako mora da bude opredeljen za odredenu
nacionalnost i aprioristi6kom sumnjom u
pobude Jugoslovena, izazvao burna reago-vanj- a.
Ali I u njegovoj porodici, kollko se
secam, nekoliko 6lanova se opredelilo kao
Jugosloveni.
S vremena na vreme dolazi i do
nacionalistidkih koSkanja zbog Jezika...
— To оШбпо zakuvaju nacionalisti6ki
opredeljen! Iingvisti6ki, knjiievni i neki drugi
krugovi. Narodi jedni druge dobro razumeju.
Samo jezi6ke razlike se moraju uvaiavati.
Kod nas se to ponekad ne 6ini lako za to
nema opravdanja. ZaSto se, na primer, u
avionima JAT--a prilikom leta za Ljubljanju
ne daju obaveStenja I na slovena6kom,
prema Skoplju I na makedonskom, a prema
PrIStini i na albanskom? To bi bio osnovni
red kao Sto bi i doplsivanje srpskih sa
slovena6klm ili makedonsklm preduze6lma
trebalo da bude uzajamno i na slovena6kom,
makedonskom I srpskohrvatskom. Svako da
pi§e na svom jezlku.
menik zrtvama dize crkva ih dzamija u kojo) ce se ostnti
nozevi
Ukratko receno: socijalizam, cija je humana ideologija
i perspektiva ujedinjavala i ujedinila nase narode da izdr-z- e strahoterata i teskoce oporavljanja poslije strasnih pu-stose- nja - ne moze samo da se izgraduje, nego mora 1 da se brani. Na odbranu obavezuje ne samo buducnost
istorijom uslovljene zajednice nasih naroda. no i proslost
sa svijetlim tradicijama, sa svijetlim imenima i ostvarenji-m- a gdje je ime i Iirika i poema Goranova i njegova lirski
intonirana poruka u stihovima postala jedan od putokaza
na nasem putu uspinjanja i razvitka.
Nije bilo lako Goranu dok je nizao stihove 1 strofe Jame,
prozivljavajuci slike strave. scene patnje i uzasa paklenije
od slika iz Pakla. Nije ih pisao da se zaborave no, naprotv,
d-a jseerpzaambtoeraivd'jaeovpaormljiivnijuliijepkr,eokpliankjui ldijaeks.e lvaizsei ngelupmoanoivzea
koje se krije zlopamcenje i vreba osveta. Zaborav je pra-stan- je i milost dzelatima i posljednja nepravda zrtvama.
Na torn pravcu opomene Goran nije bio usamljen; on
je samo najuspjeliji i najveci, jer je stigao da zavrsi zrelo,
sjajno, nezaboravno poetsko djelo. U isto vrijeme. uporedo,
u redovima partizana, u svim nasim krajevima, i svim na-si-m narodima gdje se borilo i ginulo, Goranovi savreme-nic- i, suborci i sapatnici pisali su. stvarali i ostavljali u
pjesmama. sto su najcesce i ostale nedovrsene, fragmen-tarn- e. izgubljene, optuzbe klanja cetnickih, ustaskih i ba-listick- ih, zlocina, zuluma i bestijanja bijele garde i musli-mans- ke milicije Ta poetska svjedocanstva sacuvana ili za-na- s
izgubljena, potvrdili su mnogi od njih svojom krvlju
i mrtvim glavama. kao i Goran. Zato bi ovaj Goranov dan
u Goranovom Lukovdolu mogao da bude dan sjecanja na
sve pjesnike poginule, na njihove zaklane pjesme. On to
i jeste.