Nase Novine, November 23, 1983

              "™
j4=JSJi!P_yiNL..0ctfibecJfl. 1983. ФА. IP rift f Mat ши
la nasi тШш '1 i_x ЛУ DSeacljoi,te
likovne
svoje
radove
literarne i
ЈМШШШ)иииМ1ШИМИОТ m 1'ii'lqiiiiimiui..nTiiifiii.m
UREDNIK: JELENA O.S. GAVRILOVIC
BSD
KOLO DANCERS from CNH Hamilton iunlor tammies delighted audience at CFU Tamburltza
Festival.
0&NJAK divlje svsnje
Te jeseni neko je rovio po naSem krompiriStu u Aluzi. Pomislio sam da su to neke
skitnice Sto se vrzmaju po selu. Neke od njih su dolazile i naSoj kuci, navodno u potrazi
za poslom, a u stvari sa zeljom da Stogod dipe i nestanu. Znao sam jednog od takvih
koji je trazio prenociSte, pa kad smo ga primili na konak, trazio je da pecemo pitu s kaj-mako- m,
da mu damo vunene carape i Sal i, uopste, da se ponaSamo prema njemu kao
da je kakav uvazeni gost. Dakle, prvo sam pomislio da je Stetu u krompiriStu napravio
jedan od tih. Kada sam o §teti rekao roditeljima, otac je, mirno ispuStajuci duvanski dim,
rekao da se ne radi o skitnicama, vec o divljim svinjama. Ujesen, kad ogladne, one zna-j- u
da sidu u selo i da rove po njivama.
Aha, to je neka druga vrsta skitnica. Sumskih. Njih nikada nisam vidio, mada nam je
ku6a blizu §ume - iza same kuce pocinje sjenoviti bukovi omar, koji se nastavija na bor-j- e
Sarigore.
Danima sam razmiSljao o divljoj svinji. Cuvajuci krave po omaru, napregnuto sam
motrio kroz bufcje ne bih li je gdie ugledao. Jedne vefieri rekoh starijem bratu RaSu da
bi dobro bilo da je potrazimo u Sarigori. On se prvo nasmija, a zatim kao da se zamisli.
Neofcekivano, i na moju veliku radost, rece: - Nije ti loS taj predlog, mogli bi poci u nedjelju ujutru.
Jedva sam do6ekao nedjeljno jutro. Probudio sam se u cik zore i probudio RaSa, koji
je vec zaboravio Sta je rekao. Spavalo mu se jo§, ali je na moje navaljivanje ipak ustao
gundajuci. Krisom smo uzeli - Raso ocev karabin, a ja lovaiku рибки - i Smugnuli
u jutarnjom maglom i slanom natopljen bukovi omar. Podrhtavao sam, ne§to od hlad-поб- е,
a joS vi5e od uzbudenja. Eto, i ja postajem lovac i to - na divlje svinje. NiSta
manje!
Dugo smo lutali po Sarigori i kad smo, vec razodarani, htjeli da se vratimo, nabasas-m- o
na trag divlje svinje! Vodio je prema jednom cestaru u podnozju visoke litice.
Kad dodosmo do cestara, trag viSe nismo mogli slijediti, jer ispod gustih grana sitnogo-ric- e
nije bilo slane. RijeSismo da se razdvojimo i da naporedo pretrazujemo cestar.
S mukom sam se provlacio kroz gusto, iglicasto granje, sliCno velikoj cetki. Zakla-njaju-ci
rukavom o6i, izaSao sam na omanji proplanak sa pove6om usamljenom brezom
u sredini i zastao na njegovoj ivici. OsluSkivao sam. Desno, u 6estaru, culo
se SuStanje granja. Znao sam da je to RaSo. On je zaobiSao proplanak i dosao do same
litice. Drzeci pusku na gotovs osmatrao sam zid sitnogorice. Iznenada, izmedu niskih
jela, na suprotnom kraju proplanka, izroni neSta crno, onisko. To je...! Divlja svinja!
Raso ju je pokrenuo sa poiinka.
Munjevito sam naniSanio, uz snazno lupanje srca, i pritisnuo obarac. Zvijer je
skiknula, poskocila uvis i jurnula kao zrno put mene. Sa strahom sam joj vidio ogromne
bijele ocnjake, dva ljuta sjeftva. . . U posljednjem trenu odsko&o sam u stranu, a bijes-n- a
zvjerka se o6e§ala o mene, pa pocela da pravi zaokret za novi nasrtaj. Munjevito
sam skocio do usamljene breze, zagrebao uz nju i uspuzao se oko metar i po. Za granu
mi je zapela puSka i pala pored breze, okacena kaisem o jedan барогак. Svinja je doju-ril- a,
podigla se na prednje noge i podela zestoko mahati glavom podno mojih nogu. U
torn trenutku prolomi se strahovit pucanj i svinja se skljoka zestoko trzajud nogama. Na
ivici proplanka stajao je pobjednicki moj brat sa uperenim karabinom iz 6ije se cijevi iz-vij- ao
lagani dim.
4 i?A.l'
С-У- Л --''f.'.'p
." Џ
. 4 ? £
ч5?
Mlada grupa K.U.D. "Polet" iz Hamiltona, Ontario.
СПОМЕНИК
HA СЛОБОДАТА
tot
- Мамо, Miior, tp сакам'
- A зошто мс сакаш, синс?
- Зашто си иаЈдобрата мајка na спс- -
- И уштс за што7
- Зашто си наЈхрабрата мајка na свс- -
- А зошто сум најхрабра7
- Зашто си го изгубила татко ми и
пак сс смееш
- Ти биди ми жип и здрав синс Во
тсбо го глсдам татко тч Тој запша за па-ша- та
слобода, за твоето cpckno детство
- Што е тоа слобода, мамо7
- Слободата, сине, с нешто наЈдобро,
наЈсвето, наЈпотребно . . - Таа е како тебе, мамо Кога ке пора-сна- м,
ке изградам еден голем споменик на
слободата На него ке напишам Ова е
споменик на морта мајка - слободата
Даринка ЈАНУШЕВА
'jr?~--i v ::
STARCEK IN ZELVA
NA ZANZIBARU raste karanfilic. U
Koreji 2enj2enj. U Indoneziji ima voca
i cveca i rastinja 6ija imena je teSko i
zapamtiti. U Keniji se slade papajom,
na Martiniku bananama, u Senegalu
kikirikijem. U Brazilu se osvezavaju
kafom, u AlZiru бајет od mente, u Tan-zani- ji
sokom od tek ubranog ananasa.
Cudo jedno od lepote. A svugde, od
Zanzibara do Brazila, deca jednako ra-dozna- la!
I jednako gostoljubiva!
A ja, opet, na put krenuo praznih
ruku pa nemam cime da uzvratim na
gostoprimstvu. Jedino im, uz izvinje- -
'&
~Ј №Ш1МНЧ ' г Ш?МЗВШШ 4
" ШШжШиШ" —
" llSllillP
... впкагж&-А.шг™ж- а ' . ""л&ту "miih ' it?')-- tl- -
Ansambl "VESELA Ontario
Durovic
TRAMVAJI
Tramvaji, 6eli6ne ptice,
zoblju zrna daljine,
peglaju rukave §ina.
Oni od rane zore
svoja nedra otvore,
pa tad plovimo Sinama
kao kutija sa
Plovimo u nebo plavo
plovimo vrtoglavo.
A kada stane ta kutija stara
ispadnemo iz nje kao zrna
nara
Xi'koc je ivel mo, ki mu je bilo ime Hn;imi An. ('ei)rav je ImI
star e vec kot osenuleset let, je hudil pokonc-- i kot dvajhetleten
Hint ni imel nobenea sivega lasu nobene ди1е na obrau.
Sedel je na svoji .elvi, ki je bila dolia tri Xekoc ga je
nekdo v])rasal :
— Koliko ])a je tara tvoja zelva !
— Ko si je Fu Hi izniislil mrezo in sak. je ujel to elo in jo dal
meni. uglej, kako hem od takrat e btlacil njen -- klep ! .Moja
eh a boji honcne .svetlobe in (ишпеда sija. zato izte:ne glao
iz okleja le na vsakih dva tisoc let. No. odkar imam to zial.
je petkrat pomolila glavo na svetlo.
Ljudje screkli : Huang An je star deaet tisoc let.
Kitajska pravljiru
Prevedla Kristina Brenknva
Narisala Ancka GoSnik-God- u
г
nje, ispricam poneku pricu a oni me,
zadovoljni, pocaste svojim vocem.
Jednom tako, valjda u AlZiru, zamole
me deca da im pricam o imenima naSih
devojcica. I da im kazem Sta koje ime
znaci.
f - Ljiljana, Jasmina, Ruiica, Ne-ven- a,
Ljubica, Koviljka, Cve-tan- a,
Smiljana. . .
I ne dadoSe mi dalje. - Pavi stenam doneli najlcpSi bu-ke- t! - rekoSe zadovoljni i nasmejani.
I ja otada viSe idem put bez
buketa.
'A Г ' ,
%
'х fL " V
№j vtraa s.
t nvr.:. mt,. У. 1 it ju £ V . iyM
'~„ r , .", 2±Jiri£ ttoi. . V'-h-y, "V ?£{ 1Г"М&_Z' "", f "£rs. - % " y&Z~ .s-s-yf-iM
fr£%MWBEAi-- '' i " 9TWfflKGl tf? лЈ
HAMORNIKA" iz Hamiltona,
2arko
sardinama.
iz
in m
htopinje.
se
ze
Bosiljka,
ne na
г iiwwvi№aws
~,y
Basna
KRT - MUDRAC
Nad zelenom livadom liietala tamo-am- o la-kok-rila
lastavica i u zraku lovila muhe, musice
i druge kukce. Odjednom ugleda kako po tin
gmize crni krt.
Hej ti, covjeculjce crni! oholo mu zacvr-kut-a, da si pametan kao ja, ne bi pod zem-Ijo- m trazio crve, nego gore, na bijelom danu.
Gledaj samo, koliko ja potamanim tih seljako-vi- h
neprijatelja koji mu izjedaju lisce i nasade.
Sto dobijes dolje u zemlji? Gotovo nista!
Dobro, dobro, odgovori mudri krt lastavici,
ali to mi zaista ne mozes oporeci, da su skri-ve- ni
i podmukli neprijatelji gori od poznatih i
vidljivih. Da, oni su gori, jer podgrizaju samo
korijenje koje je izvor zivota:
Sto mu je lastavica mogla uzvratiti na taj
odgovor?
Pravo velis, striko! kazala je i odletjela.
Dragotin КБТТЕ
' ,£ t- - ' '
H . 1 I.. - --.. ,4 -- Ј A' ЛГ ЛШ1
~ 3 J Sl...N ... .'-Sai.''ik-v',-
U'# V fу£ HT-WlMtJf-t
Folklorna sekcija uCenika dopunske Skole
"Nikola Tesla" izToronta, Ontario
ЛЕТЊИ CAH. Добро Je познато да због ниских
гемпература многе лшвотиље умереиог поЈаса прсспа-вај- у
зиму у пеГишама, шупљинама дрвећа и земљи-шт- у.
Међутии, извсспииааи сисари, наЈчешИе глода-р- и
који живс у пустиљама, преспавају- - лето. Да ли
због високих температура?
s~ N
Док је ниска температура основни разлог падаша
ншвотиља у зимски сан, то повлачење жгаотиња у
петњи сан иије непосредна последица високих темпе-ратур- а.
Првн разлог je суша, због које животкље не
могу да дођу до хране. д КОЛЕди„
т