Nase Novine, November 23, 1983

              KNJIZEVNOST
jcip
77 o _, ,iia f te tlinio,
Da si taka sad minima'
A no ptici it zulvori
Zu 4-j(l()i-n
lr icfyu mori :
Xi)' ii srijdu nrbo tvoje ;
Mini j, mi ij, rre moje!
Xc ( hi raj toli jitko,
Ruziil mazes jirsi Iako:
Presabe sit, izmm'ene,
A da pitknu, bez kaprene
Bile bi see ranc Ivoje ;
Mini), mini], sree moje'
Ah, stisni se u svom kutu
I pregori zelju Ijutu ;
Tople su Ii ove grudi,
Sebicni su vani fjudi:
Svuki grije srce sroje;
Miruj, miraj, srce moje!
Oj, mnhni se svijeta, mahni,
U bo est i sta ces rani?
Svijet boнје vijek ad vijeka,
Xi sum za se nema ijeka,
КшнпГ zn bol ranc tvoje ;
Miruj, mini), sree moje!
U svijetu bi bokec bib,
Plariic prage obuzio,
Svak re mislii, da ti treba
Za iitjehn mrva hjcbu.
Tko bi pozuo suze tvoje?
Miraj, miruj, srce moje!
Tinum ju, t'i bi inah na vrata
Poeceo tvoga zata!
Xije Mika I raja vise,
Vec za dnrng otia dise,
Dnnji Ijuhi zato tvoje ;
Miraj, miruj, --чге moje'
Xas prosla ljeni posiuk Polar Pre-iadoi- c
pored t- -ч j i Ii najpopular-- m
jih rodoliibiih pesama Zoru pa- ra..., Putnik, Rod u a jeziku —
ispevao jo i mnogo iskromh i oset'aj-iii- h
ljubavnih slihova. Xjeiiova je i
dohro poznata i nekada ratio pexana
posma Miruj, miruj, sire moje!,
koja pocinjo slihom Tko jc, sire, it te
iirno?
Xajeci posnik hnatskog prepo-!oda- .
Pelar Prorad it', rotten jo
1 SIS. godine u solu Crabrovniei, se- -
eioistoeno od Bjolovara, u bisoj
hrvalskt)-.s]- a onskoj Yojnoj ki'ajini,
u palrijarhalnoj, granicarskoj srp-sk- oj
pnrodioi. Xjcgoy oiac, dovan
Preradmit'. bio jo 1 sam krajiski po-(lof'ic- ir.
Poslo ooevc smrli njegova
inajka Pelagija dala ga jc jos dele-lon- i naobuku u ojnicki zavod u Bje-loar- u. odakle jo primljen u auslrij-.-- .
k u ojnu akademiju u Beckom No-t)i- n .leslu (Wiener-Neustadt- ), gde
jo prooo punih osam godina (1 830-1838- ). ()o razdoblje umnogome t'e
usltniti njego dalji ivotni pul.
Kao pilomac olilno i slroge austrij-.sk- o
vojne akatlcmijc morao jo pre
svega da protlo u kalolioku oru.
IZ STARffl PJESMARICA
Odabrao Stojan Vujicic
Daloko od r()ditol,sko kut'o i a loaja
unokoliko so otuduje i od so_r ioda.
aiosta lja matornji jo.ik, pa iako
0 ot' ode hudi u njeniii sklonosl
pronia pooip pneinje da pise
Mihoo n. i nemackom je.iku. (To.
doduse, tada i nije lako neobicno:
svoje pre, pocetnieke stihove i
Branko Badife it-j- o ispevao na ne-mackom1)
Posto je zavrsio akadomi-ju
— kiio jioiiiomk — uput'en jo na
sluhu u .Milano, gde so upoznao s
ati4Miim rodoljuhom Ivanom Ku- -
kuljevit'oin (1810— 1S80), koji je u
to vrcmo jos kao oficir bio staeioni-ra- n
u Milanu i koji ga je zagrcjao za
proj)orodiloljske idejc ilirizma. Dru-цоапј- е
s KukuljoM'oom, zasluznim
znanstvonim i knji.enim progao-oc- m
u Hrvata. slodlionikom i ju-ija-lolje-m
Ljudevita Gaja i Vuka Ka-radyio- a, hilo je za dalje (jjirodeljonjc
J'roradovit'a odluoujuoe. Tako rot'i
polpuiio zahoj'avixsi soj matornji
jozik, pontno tf; je uoio prcnodot'i
CJiiiuJuJi('ea O.smunu na nomaoki!
Kada jo proktunandovan u Zadar
(1843), po.staje jodan od najzaneso-niji- h
)ropagatora ilirske idcjo u I)almacii. Od 1847. godine pont)o
jo u Italiji. zalim stalno jirolazi
slu.hom iz irainizona n garnizon:
ZaLM-el)- . Posta, (Vcmona, 'eiona,
(Jlina. Pt)stt)jn;i, Ko in, Krdelj, Te-misa- r, Aratl. Boo. Kao ofioir posti-ga- o
jo oin gcnoral-major- a i Itilo je
izgloda da t'e hiti imcnoxan i za
bana. Ali ncsi'ot'an u obiteljskom ziotu, porl hrcmcnom poziva. koji
su mu okolnoxti nametnulc i skrlian
bolcst'u umro je na leocnju u Fahra-feldu- ,
u Donjoj Austriji 1872. godino.
Sahranjen je u Boon, odakle su mu
posmrliii ostaoi 1870. preneseni u
Zagreb i sahranjeni u Ilii-sko- j ai'kadi
na Miroiioju.
Svoje pi-av-o
knji.ev no delovanje
Proradovit' je zajxjoco tek u Zadru,
kada je 1844. godinc pokrenut ргл i
knji.ovni oasopis u Dalmaoiji na na-rodno- m
jeziku Zora dalmatinska, u
oijem jjrvom broju je obja io svoju
progi-amatsk- u pesmu Zora jiaea, bit
re tana! Iako so kao pesnik jaio
kasnije, kada je preporod vet' iio u zenitu, Proradoit' vrtogkuo izbija
,,na vrh ilirskog Jarnasa", izdi.uoi
se uz 'i-az- a i Mauramt'a. Njegova
is])t)vodna pesma Puluik (1844) snia-tran- a
jo opohalnom u to roino i о.члсч1(каа1а je nj'egov ])ом-а1а- к rodu i ]-()d(-
Mioj grudi:
Tebi opot dtisa disc,
Tcbi srce opet (ije;
I)onio ino, nu'Jko sree'e,
K lohi opet sin so krooe,
Od i-ado-sti
suze Iijc!
Prinn opot svoje dijote,
I)o ijeka (v toje hiti,
Ljubit tebo svako doba,
Г Ivoin polju daj mu groba,
Tvojini ovijet'em urob mu kiti!
l'clar Гг(Ч!н1о ic (11 - 1872) j' i-li- ranjcn
u Uofu. Jo:ui Josinoic Zmaj
jc Крелпо ou posmu U7i). jjodinc,
ioodoni prcnoHonjn njo(joih poinirtnih
oliUaka u ajiroh, u Ilirsku arkadu na
Min)o,{u (za(robaekom (jroblju). I're-iioScnjji- 'm
posnirtnih ostataka Polra
Pn'mdoAira n zavifcij ostvarila so pos-ni- Ua
zclja, koju jo izrazio jjoS u svojoj
pesmi Г1'ТЛ'1К: „U polju daj
inn (jrnhii, tvojini eijecem grob mu
kiti!" Srpsko poreklo IVtra Proradoica
i пјсполо vrhunhko mesto u pocziji-lmiitskoj- i
proporoda i ilirskocj pnkrctn
liili su pood da Joan Jovanovie Zmaj
isppa nadalinutu prsmu o Xeljenoj
i IIrata.
Njegova domoljul)iva pesma Poz-dra- v domorini svojim opredeljen jima
sasvini jc istnvetno koncij)irana kao
Szozat Yorosmartv Milialya. Tzuzot-no- m
jaoinom t'e odjekmiti 18((i.
irodine i njegova pesma Rodu o
jeziku :
Ljubi. lode, jezik iznad svega,
Г njom' .ivi, uniiri za пјеца!
Preratiovit'-- je sam rasporedio sv -- ju liriku u cikluso Pjesme jubovke,
Pjesme rodoljupke i Pjesme razlicne.
Medu njegovim ljubavnim pesmama
najpoznatija i najpopularnija je Mi-ruj,
miruj, srce moje! I ovu pesmu
jo Preradovie ispevao jos u Zadru i
objavio u zadarskoj Zori dalmatin-sko- j
])оГ'о1кот 1845. godine. Njen
prvobiini naslov je bio Srce moje.
Sas ini rano, eo 1847. ona se pooela
i pevati, i to u Slavoniji, u Osijoku.
O nastanku melodije ove Preradovi-t'ev- e
pesme imaino autentiono sve-dooanst- vo
hrvatskog muziokog j)isca,
fbikloi'iste i kompozilora Franje
Kuhaoa(Osijok 1834 -- Zagreb 1911),
koji je os u ranoj mladosti uglazbio
napo Paje Kolaru'a na stihove pes- -
nie Miruj, miruj, sree moje! Franjo
Kubao jo uoio muziku u F'esti
(1852—1854), bio mu je naslavnik i
Erkel Keren c. Poslc je u Teimaru
kratko reme (1850) bio i Lisztov
uocnik. Do znaoajne jjrekrelnice u
njegoom .ivotu doslo je 1855). godi-ne,
kada je u Peouju njegov
sine, ostavisi mu znalnu svotu
od 12 000 forinti s time, da je upo-trol- )i
,,na diku In'vatskog naroda".
Kubao se odluoio da novae koristi
za prikupljanje narodnog blaga.
Tokom dvanaost godina Kuhac je
putovao po svim juznoslovenskim
krajev sabirajut'i i beleze4 na-rod- ni
i jtevani melos. Kada se 1871.
godine preselio iz Osijeka u Zagreb,
poneo je sa sobom i zamasnu zbirku
ot I 2()(K) harmoniziranih narodnih
na)eva, vet' pripremljenu zaslampu.
Г teske materijalne rtve i odri-oanj- a
izdao jo 1878 — 1881. u eetiri
knjigc (u 10 svezaka) i do danas
October 19, 1983, NASE NOVINE --13
tvom
slozi Srba
umro
ima
valjda nas najveoi muzioko-folklor- ni zbornik Juzno-slovjens- ke narodne po-pievk- e.
Veeim Hi diclom po varodv
sam sakupio, ukajdio, gasovirsku
pratnju udesio, te izvorni ini tekst
pridodao Fr. S. Kuhac, sa ukupno
1000 napeva (jos 400 napeva je iz-da- no
u peloj knjizi, koja je stampana
prema ruko])isu 1941. godine). Na
oelo svoje velike zbirke, kao j)rvu
u svesci Ljubavne popievke iz novije
dobe Kuhac je stavio Preradovioevu
pesmu Miruj, miruj, srdce ?noje, sa
ovim komentarom: ,,Napjev toj
pjesmi izhitrise koncem godine 1847.
ili pocetkom 1848. osjeoki tan])urasi
pomot'ju rodoljuba (a kasnije narod-ntg- a
zastupnika) Paje Kolarioa.
Budut'i da niti tanburasi, niti Kola-ri- o
no bijahu vjesti kajdam, pomisli
ovaj na me, djeoaka od 13— 14 godi-na,
koji sam svojim guslanjem i
udaranjem u kitaru pozornost svoje
okolice jionesto bio obratio na se.
Nu budut'i da ja niesam donle nikada
)t)kusao ukajditi napjeva, prihvatih
ponudu Kolarit'evu samo uz taj
uvjot, da mi on tu ])Oj)iekvu dotle
]jeva dok ju se ja nauoim oponasati
na guslah. Kolario to i uoini, te kad
sam napjev shvatio, stavim ga u
kajde. . . Kolarioeva pohvala za
taj moj prvi j)okus probudi u meni
zelju, da vise takvih popievaka
ukajdini, a jer je ta popievka brzo
posla od usta do ust a i omiljela na-rod- u,
usmjelih se izvoditi svoju
zelju. . . .Ako dakle nije od ove po-pievke
prvi put zaorila suma ili.
ravno polje, to ipak neka bude radi
njene ]oviesti u ovoj sbirci na prvom
mjestu."
Uz pesmu donosimo sliku Petra
Preradovioa, koja je izradena prema
savremenoj fotografiji.
(PreStampano iz "Narodnih
novina", glasila Demokrat-sko- g
saveza JuZnih Slavena
u Madarskoj.)
w