Nase Novine, November 23, 1983

              I ч
VOL. 52, NO 40(573)
s
SVI NA ULICE!
Subota 22. oktobra je dan
medunarodnih demonstracija protiv
instaliranja americkih Cruise i Per-shing
2 raketa u Evropi.
U Kanadi ce se demonsirirati i
protiv proizvodnje (u poduzecu Lit-ton
u Torontu) i isprobavanja Cruise
raketa na kanadskom sjeveru.
Demonstracije ce se odrzati u
Torontu, Halifaxu, Montrealu, Ot-taw- i,
Kingstonu, Hamiltonu, Lon-don- u, Windsoru, Thunder Bay,
Winnipegu, Regini, Saskatoonu,
Calgary, Edmontonu, Vernonu,
Vancouveru, Victoriji i mnogim dru-gi- m gradovima.
DOGAOAJI U NIKARAGVI
MANAGVA — Nikaragvanski vat-rogas- ci
uspeli su da stave Dod
kontrolu pozare koje su izazvali
teroristi i ameri6ki pladenici u
glavnoj luci gde je uniSteno najma-nj- e
12 miliona litara petroleja.
Iz lake Corinto, 175 kilometara
severozapadno od glavnog grada
Managve iseljeno je preostalih
25.000 stanovnika.
Ameri6ki plaienici i ostaci vojske
bivseg diktatora Somoze napali su
luku istovremeno sa mora i iz
vazduha i zapalili pet stovariSta
benzina i drugih vrsta petroleja.
Steta nije joS procenjena ali se
racuna na milione dolara. Pored
stovarista za benzin unistene su
odvodne cevi, tone medicinskog
materijala, velika коИбта kafe i
stovariSta za eksport banana.
Teroristi, potpomognuti od strane
CIA (Central Intelligence Agency),
pohvalili su se sa svojom akcijom
uniStenja luke i zapretili "da je to
samo pocetak".
Vlada Nikaragve nazvala je napad
kriminalnim aktom i poslala pro-test- nu
notu атепбкот sekretaru
George Shultzu protiv атепбке
podrske terorista.
U protestnoj noti se kaze:
"Ova vrsta teroristifikog akta, koji
nikada ne bi mogao biti sproveden
bez saveta i podrSke ameri6ke
administracije, sa6injava jedan od
najzeScih пабта mrznje protiv Ijud-ski- h zivota."
Zamenik nikaragvanskog ministra
spoljnih poslova, Nora Astorga poz-va- la je ameri6kog ambasadora An-thony
Quainton da saslusa optuzbu
za ovaj teroristifiki napad koji je bio
"deo Diana CIA".
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, OCTOBER 19, 1983.
Trazit ce se zaposljavanje —
umjesto nuklearnih bombi, razoru-zavanj- e,
proglasenje Kanade beza-tomsko- m
zonom, itd.
U Torontu demonstranti ce se
iskupit na uglu University Ave. i
Queen Stret u 10:30 sati prije
podne, i mars ce krenuti u 11:30.
Zborno mjesto je Queen's park u 1
sat poslije podne.
Najvece demonstracije ocekuju se
u Zap. Njemackoj, u kojoj ce biti
postavljeno najvise americkih raketa
i koja ce najteze proci ako bombe
pocnu padati.
da
ledice stete osetiti
U sa Nikaragvom vesti govore
da ce teroristi koji se ubacuju iz
Kosta Rike biti proterani od strane
planove
jedan
izmedu
navrata
druge
RAKOWSKI
ODNOSIMA SA ZAPADOM
VARSAVA (Tanjug) Potpredsjed-ni- k
Mieczyslaw Rakow-sk- i
zainteresi-ran- a
dodajuci
smo spremni
ustupke,
suvereniteta
njego-vi- m
rijecima,
intervjuu agenciju
antipoljske
Reaganova
pritisci-m-a.
On gorcinom
konstatirao Reaganovu politiku
podrzavaju Fran-cuske
francuska
napadajuci
Francuskoj, Rakowski
ona predstavlja
izmislja.
Rakowski SR Nje-mackoj
realisticki pogledi,
au-strijs- ke
ProSle subote
demonstriralo 70.000 protiv
socijal krediterske
interese bogataSa. aa osigura
Ekonomisti predvidaju ce
Nikaragva.
kostarikanskih su njima LINZ, Lokalne
dozlogrdili. odlufcile su da postavetablu na
Kostarika je uto6iSte Somo- - kojoj
dzelatimaali nije mislila da ce u Braunau-am-ln- n, na
toliko ceugrozavati varskoj u kojoj je
kostarikansku vladu. monstruozni
kostarikanski dlanovi godinama steciSte za neonaciste
bolje izbaciti svoje raznih zemalja postala sramotan
zemlje teroriste ugrozavati za ovog mesta.
neutralnost Kostarike.
Iz Hondurasa stizu vesti da se
banditske grupe koje upadaju u
NiKaragvu iz nonaurasa ne
teroristi6ke i
nastojanja da ih koordinira.
Prema iskazima zapadnih diplo-mat- a
CIA pokuSava da
ujedinjeni front i da organizuje
zajedni6ku komandu od onih
teroristifikih operiSu iz
Hondurasa.
Ameri6ka nastojanja ujedine
teroriste nikaragvanske
na poteSkoce zbog licnih
mrznji teroristickih od
ne zajedni6ku komandu sa
oficirima diktatora Somoze.
Takozvani demokratskog
veca safiinjavaju 6lanova koji su
se za vreme sluzbovanju
Somozi, narofiito istakli sa zverskim
mufienjima i ubistvima neduznog
naroda.
U Ибпе teroristickih
grupacija итебапа vojska Hon-durasa
jer u nekoliko stala
na stranu ili grupe. Kaze
se da je neke i razoruzavala.
MIECZYSLAW O
Ogorcenost politikom
SAD i Francuske
-
poljske vlade
izjavio je da je Poljska
za poboljsanje odnosa sa Zapa-do- m, da ne oce-kiva- ti
od nas da na
koji ne bi nista drugo
nego narusavanje socija-listick-e
poljske Prema
poljske vlade
пебе diktirati ni Washington, nl Pa-rte,
niti bilo koja druga prijestolnica.
U za PAP, Ra-kow- ski
je ocijenio da na celu, kako ju
je nazvao, fronte, stoji
administracija, naglasa-vaju-ci da Poljska nece
je zatim s velikom
da
zustro rukovodioci
i da se po-liti- ka usluzno povlaci
za repom Ostro
sredstva informiranja u
je da
kao zemlju
koju razdiru potresi i sukobi, a ukoli-k- o
toga nema, se to beskrupu-lozn- o
je ocijenio da se u
a
sa zadovoljstvom istakao
kao i
DEMONSTRACIJE
UB.C.
u Vancouveru je
ljudi
vlade
ijivd na raam naroa
pos- -
cela
vezi
nava- -
vlasti jer i Austrija — vlasti
kuci
dala u je roden Hitler . zinim Ku6a
oni da i granici, roden
samu Adolf Hitler 1889 bila je
Neki vlade iz
smatraju da je iz i je
nego objekat stanovmke
mogu
pruzi
pored svih
CIA
stvori
bar
grupa koje
da
vlade
jer neki
njih zele
Front
§est
diktatoru
je i
je
'
grupe
nitko moze
znacili
drzave.
politiku
podleci
ocijenio
prema Poljskoj
americke
tvrdio
onda
odnos
vlade, Grcke.
koja
ba-se
osiliti
svade
Poljsku
javljaju
i demokratiju."
. Mft v "' "ЛЛ'гг1-л- 1
Mjgoslav Afeekly
A Community
Newspaper
Established 1931
iMiE;:r?.s;sEiiaf.;gi
50 CENTS PER COPY
MARCOS umeSan
u UBISTVO
Voda filipinske organizacije op-tuz- io je predsednika Ferdinanda
Marcosa za ubitstvo biv5eg senatora
Benigno-- a Aquino-a- .
Ovo je prvi put da je istaknuti
politiCar Mi neko od porodice ubi-jen- og senatora optuzio predsednika
ili vlast za ubistvo.
Salvador Laurel, predsednik opo-zicio- ne
koalicije sastavljene od 12
politifckih partija, poznat po imenu
UNI DO, govorio je na demonstraciji
u provincijskom gradu Batangas i
rekao: "Aquino bi bio danas ovde da
Marcos nije naredio da ga ubiju".
"Vojnici koji su sprovodili Aqui-no-
a iz aviona nisu ga mogli ubiti
bez Marcosovog naredenja."
Salvador Laurel je rekao da Mar-cos
stvarno prisiljava filipinski
narod da se digne na oruzje kad
nece da side sa vlasti.
"Ali za§to bi mi ubijali jedni druge
za ljubav 6oveka koji jedino zeli da
ostane na vlasti do smrti."
"Biv§i ameridki predsednik R-ichard
Nixon i bivSi prvi ministar
Japana Kakuei Tanaka podneli su
ostavku kada su dospeli u neprilike.
"Ako dvojica voda najmocnijih
zemalja na svetu mogu podneti
ostavke, zaSto to ne moze i Ma-rcos."
Iz Manile Assoiated Press javlja
da su svih pet Clanova komisije za
pronalazenje krivice za ubistvo Be-nigo- -a
Aquino-- a podneli ostavku.
Ovu komisiju imenovao je sam
Marcos, koji je navodno zazeleo da
ova komisija bude nepristrana.
Raspad ove komisije, koja je
da oslobodi Marcosa od
odgovomosti za ubistvo, jo§ je
jedan батаг Ferdinandu Marcosu,
kao i njegovom prijatelju Ronaldu
Reaganu, koji je morao, pod pritis-ko- m
amerifike javnosti, otkazati
svoju prijateljsku posetu.
Clan Marcosove komisije za utvr--
Uprava mesta odlu6ila je da na divanje odgovomosti za ubistvo i
kucu stavi mermednu plocu sa 6lan Nacionalne skupstine, Felix
uklesanim гебјта: Antonio rekao je da ба "narod
"Nikad vise fasizam — milioni poverovati samo onoi komisiii koia
ujediniti i stvoriti neke zajedni6ke poginulih neka nas potsete na mir, prst optuzbe na 6oveka koji
protiv
nailaze
voda
jedne
politike.
slobodu
trebala
sedi u predsedni6koj palati".
Javlja se iz Washingtona da su neke agencije izra6unale da
drzave sada tro§e 660 miiijardi dolara na naoruzanje.
Nagomilano je 50.000 nukleamog oru2ja, a snaga tog
oruZja je 5.000 puta ve6a od oruZja koje je utroSeno u Drugom
svjetskom ratu.
Pod oruzjem se nalazi 25 milijuna ljudi.
U zemljama kojima upravljaju vojni refimi five milijarda
ljudi.
U konvencijalnim ratovima ubijeno je devet milijuna ljudi
od kad je zavrsio Drugi svjetski rat.
Na izgradnji jedne podmomice na nukleami pogon potroSi
se toliko koliko na Skolstvo potroSi 23 razvijene drzave sa 160
milijuna Skolske djece.
Sjed. Drzave su platile farmerima da prekinu proizvodnju
na 40.5 milijuna hektara, a u svijetugladuje 450 milijuna ljudi.
Prije Drugog svjetskog rata Sjed. Drzave su troSile 75-dol- ara
po stanovniku na vojne pripreme, a danas troSe 855 dolara.