Nase Novine, July 24, 1986

              - " --sr- —--ч — -- П ' " " " T "" " '," чгчг n- ~ 1,--1 -- "-' H" ..""T.-- " Wi v-- ~ ",;- - s'V'SM" ?-"-
;?, — IV
"-- ? r is- - w-t- r "a-- ' ' """a "1it7 ?r ;; ,.-'-
"
'%з
1XW
i " ШШ
V A ;, i't 4V' .4,i
TEMA "iVЛГЛ"; иГОТНЕВА PAMETI IZGUBLJENI U SVEMIRU
Pitanje glasi: kakve veze imaju nasi
naucnici koji decenijama, najcesce
"zauvek", odlaze u inostranstvo, sa naj-novijo- m
jos nestisanom aferom nasta-lo- m
oko prelaska Miralema Zjaje, fud-bale- ra
drugorazredne "Iskre" iz Bu-goj- na
u beogradsku "Crvenu zvezdu"?
Odgovor je bas nikakve! 0 prelasku jed-no- g
jedinog Zjaje za otprilike pola go-din- e
napisano je i objavljeno desetine
puta vise clanaka u novinama, na radiju
i televiziji, nego o svim onim stotinama
naucnih radnika i vise hiljada ostalih
jugoslovenskih strucnjaka koje smo po-sl- e rata izgubili sirom inostranstva.
U redu, neka se nasiroko i pise 0 seo-bam- a
fudbalera, neka se, i cela strana
u dnevnim novinama, pa i celo "kino-oko- "
posveti dilemi — ko ce nam kada
biti savezni kapiten fudbalske repre-zentacij- e.
Kako, medutim, da bas nijednim
okom ne zavirimo cesce i u razloge —
zasto gubimo silne strucnjake raznih za-niman- ja,
otkud nezadrziv "odliv mozgo-va"- ?
Nema evidencije
Pre devetgodina (2. X 1977.), niko od-govor- an
za nauku u ovoj zemlji nije mo-ga- o
na pitanje potpisanog ni da se samo
priseti makar imena nasih najznacajni-ji- h
naucnika u inostranstvu koji su pre
ili kasnije uspeli da se probiju u vrh
svetske nauke. Jednostavno — nije
vodena nikakva evidencija 0 tome. Ve-lik- a
je nepoznanica bila i ma kakav po-dat- ak
o broju nasih strucnjaka koje smo
u bilo kom periodu izgubili u inostran-stvu.
U sedamdesetim godinama i pored ta-dasnj- eg
relativnog blagostanja kod nas,
ipak se iz Jugoslavije u SAD uselilo 269
inzenjera, 79 univerzitetskih profesora
i 103 naucna radnika.
One, 1977. godine negde je isceprkan
i nagovestaj da samo u Zapadnoj Nemac-ko- j
radi oko 500 jugoslovenskih lekara,
a neko je sracunao da je iz Jugoslavije
otislo bar 1200 stomatologa. (Uzgred, u
ono vreme imali smo u proseku 1,5 citav
zub u glavi, a ni sada nije mnogo bolja
situacija.) Od tada je prosla, evo, bez-mal- o
citava decenija, pa se isti novinar
s puno razloga optimizma opet obratio
nadleznim institucijama za podatke o
odlivu nasih mozgova u svet.
Kako onda, tako i sada: iz Saveznog
komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu
politiku, novinara su za te podatke upu-til- i
u Savezni biro za poslove zaposlja-vanja- ;
odande — u Savezni zavod za
medunarodnu, naucnu, kultruno-pro-svetn- u
i tehnicku saradnju (JUZAMS),
pa u Savezni zavod za statistiku, dalje
— u Savezni sekretarijat za inostrane
poslove, zatim u Juigoslovenski centar
za tehnicku i naucnu dokumentaciju, pa
u Medurepublicki koordinacioni odbor
za kulturno-prosvetn- u saradnju sa ino-stranstvo- m, odnosno zagrebacki Centar
za istrazivanje migracija, pa...
Ne, ocigledno, ne vredi vise ni samo
nabrajati usputne institucije ove zurna-slistick- e
odiseje: sasvim je izvesno da
niko u ovoj zemlji nema ni zbirke, ni
delimicne, ni ma kakve pouzdane po-datke
o neprekidnom iseljavanju jugo-slovenskih
umova, tj. 0 rasparcavanju
"sive mase", "suve inteligencije" bez
kojih ne samo da nema brzeg napretka,
vec ni brze otplate enormno velikih du-gov- a
inostranstvu.
Da li je uopste moguce prikupiti takve
podatke o odlasku nasih strucnjaka?
Zavisi:
— Od 1969. godine, od kada vodimo
evidenciju, iz Jugoslavije u inostran-stvo
otiSlo tacno 5549 fudbalera — pre-cizn- o
odgovora na nase pitanje posle
petominutnog sracunavanja Dusan Ma-ravi- c, sekretar Komisije za meduna-rodn- e
odnose Fudbalskog saveza Jugo-slavije.
Jos dodaje: — Ako zelite i po-datke
za svaku godinu posebno i to iz-dvoje- no
za profesionalne i za amatere.
Imamo i adresu svakog naseg fudbalera
na strani!
Ima, dakle, podataka, ali samo za fud- -
balere. I dobro je Sto ima makar za nj ih.
Sto se pak tice odlaska nasih naucnih
radnika, tek se u takozvanoj Fulbreito- -
voj fondaciji od direktorke Ksenije Ga- -
canovic mogli saznati, ali ipak smao je-da- n
mali podatak: za20godinaradaove
americko-jugoslovensk- e komisije od
oko 1300 jugoslovenskih stipendista
koji su boraviliu SAD, "svega" njih dva-deset- ak
se odlucilo da "zauvek" ode u
SAD.
Cuveni sovjetski akademik, atomista,
profesor Pjotor Leonidovic Kapica, jed-no- m
je, govoreci bas 0 "odlivu mozgo-va",
procenjivao ovom novinaru da je,
verovatno, dovoljno da iz jedne velike
zemlje ode 50 vrhunskih naucnika, pa
da se u njoj obezglavi nauka. Jasno, ako
iz male zemlje, poput Jugoslavije, odu
i dva-tr- i, to moze biti kobno ne samo za
nauku u toj sredini.
Razradujuci ovu misao, profesor nu-klear- ne
fizike i solarne tehnike Branko
Lalovic, ne moze ni da nasluti sta bi se,
na primer, desavalo da su kojim sluca-je- m
u inostranstvu ostali Vuk Karadzic
i Pavle Savic, koji su za to imali sasvim
realne osnove: prvi se ozenio Nemicom
i ziveo u Austro-Ugarsko- j, a drugi je zi-v- eo
u Francuskoj, gde je sa Irenom Zo-li- o
Kiri, ucestvovao u otkricu fisije. Sre-co- m,
obojica su se vratila, pa je prvi po-stav- io
temelje srpske pismenosti, a
drugi je osnivanjem Institute za atomi-stik- u
u Vinci utemeljio savremenu
nauku u istoj ovoj sredini.
Institut u Vinci kasnije je postao ra-sadn- ik
naucnika, najpre za beogradske
institute i fakultete, a zatim i za ino-stranstvo.
Po proceni sadasnjeg direk-tor- a
Instituta u Vinci dr Dorda Jovica,
odande je za poslednjih tridesetak go-di- na
u svet otislo "svega" petnaestakjs-taknuti- h
istrazivaca, bar sto se tice
onih, kako kaze, koji su tamo bili stalno
zaposleni. (Medu njima je i profesor dr
Bogdan Maglic, sada u Americi, clan
SANU, jedan od najistaknutijih atomi-sta-istraziva- ca
fuzije). Dr Jovic pripo-minj- e
da je nacionalna tragedina sva-kak- o
neuporedivo veca ako se ima u
vidu da se u inostranstvo preselilo
mnogo vise mladih ljudi koji su u Vinci
proveli neko vreme samo kao talento-van- i
postdiplomci.
Po videnju Branka Lalosica, kroz ka-pij- e
Vince u svet je samo za poslednjih
pet godina izaslo 30-4- 0 naucnih instrazi-vac- a.
' Iz 27 beogradskih instituta i fakulteta
za poslednjih 20 godina po anketi rade-no- j
pretprosle godine, u svet je otislo
96 poslenika nauke. Za neke od njih, na
zalost, ne zna se ni u kojoj su zemlji, a
kamoli u kom gradu ili laboratoriji. Ne
zna se cak ni sta rade tamo. Prema kazi-vanj- u
njihovih ovdasnjih kolega, razlog
odlaska je vec cista klasika: stan, bolji
uslovi rada, vece mogucnosti za naucnu
afirmaciju, a na kraju tog spiska istak-nbim- o
i — bolja zarada.
Mnogo ambiciozniju anketu o vec iz-gublje- nim "umovima" koju finansira
SIZ Hrvatske za naucni rad, upravo
sprovodi zagrebacki Institut za dru-stven- a
istrazivanja. Voditeljica tog pro-jekt- a, naucni asistent Katarina Prpic za
ovu priliku objasnjava svu mukotrpnost
ovog posla:
— Od oko 400 naucnih radnika za koje
smo od kancelarijskih kolega, komsija,
prijtelja, poznanika saznali da su iz Hr-vatske
otisli negde u inostranstvo, us-peli
smo da za 300 pronademo potpune
adrese i poslali smo im upitnike. Do
sada nam je odgovorilo njih stotinu, te
je jos rano za ma kakvo zakljucivanje.
Sa "zvezdom na celu"
Ali, dok mi ovde, ni posle vise dece-nija
jednosmernog putovanja nasih
naucnih istrazivaca, jos nismo spremni
za ozbiljnija zakljucivanja, migracija
strucnjaka ne jenjava. Naprotiv.
— Studenti fizike sa Prirodno-mate-maticko- g
fakulteta u Beogradu odavno
gotovo vise i ne razmisljaju da po za-vrset- ku skolovanja ovde traze posao —
prica jedan od njih, Momcilo Petrovic.
Prema pisanju stampe, nema sumnje
da na isti nacin razmisljaju i studenti
Elektrotehnickog i ostalih srodnih fa-kulteta.
Prvi cilj je — Amerika. Posle-dic- e
su davno primetljive:
— Mi u fizici gotovo ne mozemo da
dodemo do kadrova, tako su dobro is-program-irani
za odlazak u SAD, a nas
kao da i ne primecuju — danasnju pora-zn- u
istinu konstatuje akademik Stevan
Koicki iz Instituta u Vinci, koji je i sam
vise puta duze boravio u SAD radi struc-no- g
usavrsavanja, ali se nikada nije
dvoumio 0 povratku kuci. I on strepi od
toga da medu mnogima koji odlaze ode
mozda i poneki sa "zvezdom na celu",
kako opisuje izuzetno nadarene ljude
od cijep bi uticaja mogao da zavisi tok
nauke u jednoj sredini.
Ali, ako nasi studenti merkaju ino-stranstvo,
mozda jos vise iz najrazvije-ni- h
zemalja sveta merkaju nase najbo-lj- e
studente. Cak i imena izuzetno uspe-sni- h
srednjoskolaca, bilo u kojoj oblasti
da su se istakli (na raznim republickim,
saveznim i medunarodnim takmicenji-raa)- ,
gotovo se automatski skladiste u
kompjulere. Onde se potom kompjuteri-zovan- o
samo prati njihov razvojni put,
sve dok ne steknu skupocenu diplomu
i stasaju za put u inostranstvo.
Kako ih vratiti
Sve to nije samo jugoslovenska nevo-lj- a,
vec problem svih zemalja u razvoju,
pa i razvijenih zemalja Zapadne Evro-pe- ,
odakle strucnjaci takode odlaze u
SAD. Podaci o tome se, medutim, briz-ljiv- o
cuvaju u Washingtonu, pa se time
pravda i gospoda Anne Sigmund, atase
za stampu americke ambasade u Beog-rd- u,
sto ne moze da pomogne u sastav-ljanj- u
vog napisa.
Govoreci 0 odlasku, ali i povratku
naucnika, clan SANU i jedan od nasih
vodecihg roboticara profesor Miomir
Vukobratovic istice:
— Zbog opste drustvene nebrige kod
nas preu 'Hva mentalitet da se "bez
svakoga moze". E, ne moze se bez jakih
pojedinaca u nauci, tamo gde ih nema-m- o,
morali bismo da ih i uvozimo!
Drugu varijantu ove teze obrazlaze
profesor Branko Lalovic:
— Govoreci 0 odlasku naucnika, jedan
nas visoki rukovodilac nedavno rece:
"Mene ne brine sto odlaze, jer smo na-ci- ja
talenata." To, medutim, naprosto
nije tacno. Ne postoje nacije sa manje
i nacije sa vise talentovanih pojedina-ca,
te sto se toga tice ni nase nacije nisu
nadnacije. Brine sto mlad briljantan ta-len- at
kod nas nema gotovo nikakvu
sansu da se afirmise, te obicno odlazi
na Zapad.
— Samo dobrim naucnim projektima
mogu da se zadrze najtalentovaniji po-jedin- ci
da ne odu u inostranstvo — od-gonet- ku
ove drustvene brige sveo je u
jednu recenicu profesor Bogdan Maglic
na pitanje autora ovih redova prilikom
nedavnog boravka u Jugoslaviji.
Dobrih naucnih projekata na zalost
jedva i da ima, pa jugoslovenski naucni
talenti i dalje odlaze. Sa njima, po uve-renj- u dr Vladimira Ajdacica, odlaze i
buduci talenti koji se obicno radaju u
porodicama talentovanih pojedinaca.
Neki, oni najtalentovaniji, ili geniji
Medu prvima se po svetskoj slavi, jos
na pocetku svemirskih letova, procuo
inzenjer Mike Vucelic, tada jedan od
direktora vasionskog programa "NA-SA".
Po poslednjim podacima on je
sada generalni mamanger elektronske
kompanije ATT. Svojim radom i zna-nje- m
Vucelic je, kako tvrde upuceni,
"dospeo u sam vrh managera americke
elektronske industrije".
O dr Stanislavu Dorgovskom
astronomska la-borator- ija,
SAD), koji je pre nepune de-ceni- je
otisao iz Jugoslavije, ugledni
"New Scientist" (30.1 1986.) pise da je
zajedno sa profesorom Haronom Spin-rado- m
i jos dva naucnika iz Berklija ot-kr- io
da kvazari ukazuju na radanje naj-mlad- ih
galaksija. Dr Dorgovski je sa
svojim saradnicima u stvari otkrio do-sa- d
nevidljivu najudaljeniju galaksiju,
cime je prakti6no prosirio saznanje o
velicini svemira sa dosadasnjih dva-naes- t,
na trinaest i po milijardi svetlo-sni- h
godina.
Dr Miroslav Radman je u najuzem
krugu (medu prvih 20-3- 0) molekularnih
biologa u svetu ciji je najvredniji dopri-no- s
u razumevanju takozvanih SOS od
puput Nikole Tesle ili Mihajla Pupina,
mozda i treba da odu. Za razvoj takvih
genija, ukoliko se bave obla§cu koja izi-sku- je
ogromna sredstva za istrazivanje,
male zemlje obicno nemaju dovoljno
para. Kako rece magistar Nebojsa Uze-la- c
iz beogradskog Instituta za fiziku,
da je kojim slucajem Nikola Tesla ostao
u ondasnjoj Hrvatskoj, u ono vreme bi
mozda dogurao samo do dobrog inzenje-ra.
Kao sto ni Bogdan Maglic ne bi ovde
u Srbiji imao dovoljno para (ne samo u
Srbiji nego u celoj Jugoslaviji), za istra-zivanje
fuzije, kojom se sada bavi u
Americi. Mada bi, kako veruje dr Koic-ki,
Maglic i te kako koristio ovoj zemlji
kao izuzetan organizator.
Na zalost, niko pre cetvrt veka kada
je Maglic odlazio iz Vince nije nasluci-va- o
u sta ce se on ovaplotiti, niti je iko
tada o tome vodio racuna, kao sto ne
cini ni sada.
Posebno onespokojava sto niko u na-s- oj
zemlji ne odrzava ma kakve zva-nicn- e
veze sa najuspesnijim naucni-cim- a
jugoslovenskog porekla koji rade
u razvijenom svetu. A mogli bismo nji-hovi- m
posredstvom da crpimo najno-vij- a
naucna saznanja na samom izvoru
nauke, tamo gde rade. Kako kaze eks-pe- rt
Ujedinjenih nacija za ekonomiku
zdravstva zagrebackin univerzitetski
profesor dr Slaven Lerica, ovde se niko
nije setio da nasim uspesnim ljudima u
inostranstvu omoguci da se vise osecaju
Jugoslovenima. Niko im nije zadao ne-kak- va
"domaci zadatak" kako bi mogli
da pomognu svojoj zemlji. — Kada se
takvi ljudi i vrate kuci ovde profesio-naln- o
propadaju i postaju frustrirani
ljudi — iskustvo je profesora Letice.
Sumorne prognpze
— I odlazeci nasi naucnici sve vise,
jer je nasa sredina zavidljiva i sputava
svaku inovaciju — na sve opisano rea-guj- e
dr Vlastimir Matejevic iz beograd-skog
Instituta "Mihajlo Pupin".
Za proteklih desetak godina iz Insti-tuta
"Mihajlo Pupin" na Zapad je otislo
30-4- 0 ljudi i to "znacajnog naucnog po-tencijal- a", tvrdi dr Matejic, pa i on rese-nj- e
za zaustavljanje reke nasih struc-njaka
koja ide na Zapad nazire u dono-senj- u
velikih naucnih programa, a oni
bi se visestruko isplatili. Obrazlozenje
je vise nego jednostavno i zabelezeno
je po kazivanju dr Vladimira Ajdacica:
— U nauci je najskuplji covek. Naj-vredni- ja
je misao. Kada ode talentovan
naucnik u inostranstvo, to je kao da je
otislo nacionalno dobro, kao da smo iz-gubili
neku reku ili planinu. Kako uop-ste
mislimo da udemo u neko buduce
vreme, ako je i za pravljenje cipela sve
vise potrebna nauka? A mi, kada bismo
od nasih naucnika, razasutih po svetu,
sacinili jedan institut, bio bi to jedan
od najjacih multidisciplinarnih insti-tuta
na svetu. Bio bi to ogroman institut
za prodaju pameti koji smo mi prosto
poklonili bogatim strancima, zaneti afe-ram- a
oko prelaska pojedinih fudbalera
iz kluba u klub ili biranjem saveznog
kapitena fuidbalske reprezentac ije.
Toma DZADZIC
E SU, STA RADE?
(Har-vard-Smithsonijen- ova
govora u bioloskim sistemima. Struc-njaci
tvrde da on sam ima vise vrednih
naucnih radova, nego citava vincanska
laboratorija za biologiju.
Drasko Jovanovic je sef americke
Fermejeve laboratorije u Chicagu.
Za Tihomira Novakova se poslednji
put culo kada je bio direktor "Shell"-ov- e
laboratorije u Americi. On je tvorac
jedne od najboljih ideja za suptilnu he-mijs- ku
analizu, nuklearnom metodom.
Nekadasnji profesor Beogradskog
univerziteta dr Misa Mesarovic, danas
je profesor za specijalne elektronske
masine na najcuvenijem tehnickom fa-kulte- tu, Instituta za tehnologiju Mas-sachusetts
SAD.
Ekspert Ujedinjenih nacija za hidro-logij- u, dr Vujica Jevdevic, bio je i ruko-vodilac
sektora kontrole hidroloskih
problema u Drzavnoj ustanovi za stan-dard- e
u Washingtonu, SAD. Sada pre-daj- e
a Univerzitetu Fort Collins u Colo-rad- u.
Dr Nenad Tomov je na Tehnoloskom
fakultetuu Beogradu izucavao hemijske
izvore struja, ali je zbog stana otisao u
cuvenu hemijsku fabriku "Diamond"
(Nastavak na strani 9)