Nase Novine, February 10, 1982

              8— NASE NOVINE, December 1, 1982.
POLJSKA
Nacionalni sporazum,
istorijski imperativ
LONDON, Tanjug — Poljski lider general
Jaruzelski ]e u intervjuu londonskom "Gurdi-janu- "
daop§tio da buduca uloga Leha
Valense, sada poSto je on puSten na
slobodu, zavisi od njegovog ропабапја i
akcija. General Jaruzelski je jasno stavio do
znanja da ce o Lehu Valensi suditi na osnovu
discipline koju bude pokazivao, njegovih
javnih izjava, a posebno zapadnoj Stampi, i
uop§te njegove buduce aktivnosti — istiie iz
intervjua "Gurdijan".
General Jaruzelski je takode nagovestio
da je zeleo da ukine vanredno stanje u
zemlji. On je priznao da nastavljanje
vanrednog stanja stvara psiholoSku koCnicu
kretanju prema nacionalnom razumevanju
reformi koje on nastoji da primeni.
Govoreci o pitanju stvaranja osnova za
nacionalno pomirenje u Poljskoj, poljski
lider je najpre ukazao da, "sem utvrdenih
ekstremista sve najvaznije grupa i snage u
Poljskoj govore u prilog nacionalnog spora-zuma- ".
"Cvrsto sam uveren — rekao je on na
kraju — da je takav sporazum istorijski
imperativ za naSu zemlji i isto tako sam
uveren da ce sporazum biti postignut".
2IVOTNITROSKOVI
Za robu koju, smo 1971. godine
platili $100.00 sada pladamo
$269.20. To je inflacija. Snizio se
samo kvalitet. Ali govori se da
napredujemo jer u oktobru inflacija
je bila 10 posto veda nego u oktobru
1981. dok je u septembru stopa
inflacije iznosila 10.4 posto.
Oinjenica je da inflacija stalno
raste, iako media prida o smanjiva-nj- u
inflacije. Zar mora da klidemo
ako je inflacija ovog mjeseca 10
posto umjesto 10.4 posto? Zar
gospodari kapitalistidkog sistema
zaista misle da jo§ ima ljudi koji se
mogu obmanjivati takvim pri6ama?
UN 0 IZRAELSK
NASELJIMA
NEW YORK(Tanjug) - Vijece
sigurnosti UN po6elo je razmatrati
problem ubrzanog podizanja izrael-ski- h
naselja na okupiranim arapskim
teritorijima.
Izrael je dosada samo na okupira-no- m
teritoriju Zapadne obale preo-te- o
oko 50 posto zemljiSta na kojem
je izg radio 139 svojih naselja, a sada
uzurbano radi na podizanju joS 20
novih.
Istodobno, izraelska vlada pretva-r- a
vojna uporiSta na okupiranim
teritorijima u civilna naselja, proSi-ruju- 6i
postojeca u prave gradove,
narofiito ona koja se nalaze na
raskrsnicama putova na Zapadnoj
obali Jordana i u oblasti Gaze.
Ra£una se da na tim okupiranim
teritorijima Izrael danas ima 163
svoja naselja, diji su doseljenici, u
pravilu, izuzetno dobro naoruzani.
Vijece je upozoreno da je пјеб o
smiSljenom izraelskom planu da se
ubrzanim podizanjem novih naselja
svjetskazajednicastavi pred svrSeni
6in i sprijeci ostvarivanje neotudivih
prava palestinskog naroda na stva-ranj- e
vlastite drzave.
Predstavnik Maroka naglasio je da
Izrael time otvoreno krSi odluku UN,
a jordanski je predstavnik upozorio
da podizanjem novih naselja na
okupiranim teritorijima Beginova
vlada u stvari zeli minirati pregovore
o cjelovitom i pravednom rjesenju
krize. Stvorena situacija" predstavlja
izazov za Ujedinjene narode, a
posebno za autoritet Vijeca sigur-nosti,
istakli su deiegati Senegala i
Nigera, dok je promatrac PLO
pozvao Vijece da окопба sadaSnju
izraelsku akciju i omoguci palestin-sko- m
narodu da "bar na jednom
dijelu svoje domovine ostvari svoje
pravo na samoopredjeljenje".
crnbaeclkaocglapnoickareta
TridesetogodiSnja Barbara Hogan (na slid)
prva je bela zena u Juznoafridkoj Republic'!
koja je osudena na 10 godina robije zbog
navodne veleizdaje i pripadniStva zabranje-no- m
Afridkom nacionalnom kongresu diji se
pripadnici bore za svrgavanje rasistidke
vladavine bele manjine. Hoganova je pred
Vrhovnim sudom u Johanesburgu otvoreno
priznala da je 6lan сгпабкод oslobodiladkog
pokreta koji je Pretorija stavila van zakona,
ali je odbacila ovu tvrdnju o navodnoj izdaji.
Barbara Hogan je radila kao saradnik
juznoafridkog Instituta za odnose medu
rasama.
FRANCUSKA I SIBIRSKI PLINOVOD
UCJENA PROPALA
PARIZ, Tanjug — "Ucjena Ronalda Reaga-n-a
je propala" — pifie organ francuske KP
"Humanite", istifiudi da politika Francuske
ne moze biti odredivan "ni u Washingtonu,
ni drugdje".
U takvom svom videnju politike Washing-tona- ,
komunistifiki dnevnik, medutim, nije
usamljen, niti u manjini: Miteranovo "odluc-n- o
ne" Reaganu — u najnovijem razvoju
afere oko sibirskog plinovoda — vecina
francuskih listova sada pozdravlja. Mnogi
nalaze da je socijalistifiki predsjednik Fran-cuske
postupio "u duhu najboljih degolov-ski- h
tradicija" Pete republike i njene volje da
ocuva nezavisnost prema mocnom savez-nik- u.
Na odluku Reagana da skine embargo na
isporuku zapadno-evropsk- e opreme I tehno-logij- e
(po amerifikoj licenci) za sibirski
plinovod, viSe francuskih minlstara je izrazi-l- o
zadovoljstvo, ali bez ushi6enja: embargo
je, preciziraju oni, "Jednostrano" odluCen u
Bijeloj kuci, pa je prirodno da ga ona
"jednostrano" i otkloni. Francuska vlada je
pak odbacila drugi dio medusavezni6kog
sporazuma u Reaganovoj verziji, — onaj
kojim se skidanje embarga uvjetuje suglas-побс- и
o pravilima trgovine sa Sovjetskim
Savezom i istocnim zemljama.
Predsjednik Fransoa Miteran je izjavio da
je "prevagnuo zdrav smisao", da je na onima
koji su embargo uveli bilo i da ga skinu, i da
"to nije bilo za pregovore".
Rijec "diktat", u opisima amerifikog
ропабапја, moze se naci ne samo na
stupcima"Humanitea". I s drugih politi6kih
tribina рогибије se kako Francuska пебе
dopustiti nikome da joj odreduje "s kime ce i
kako trgovati". Ovako visoki i reski tonovi
nezadovoljstva na adresu Washingtona
ovdje se nisu culi od maja profile godine,
otkako je Ijevica pobijedila na izborima.
U pariSkim promatrackim krugovima proc-jenju- je
se da je spor probio okvire trgovine,
da su naglo narasle politicke dimenzije
citavog sluCaja.
Deset рготабаја
Reaganove
ekonomske politike
BERKLEY(California) — Rezultati eko-nomske
politike ameridkog predsjednika
Reagana najgori su od kraja drugog svjet-sko- g
rata, tvrde ekonomisti sveu6ili5ta
Berkeleyu. Ispitivanje koje su proveli ovi
struinjaci pokazuje da je od osam poslijerat-ni- h
ameriCkih administracija Reaganova bila
najneuspjeSnija u ekonomskoj politici. Od
Sesnaest pokazatelja ekonomskog napretka
u zemlji Reaganova politika na5la se na
zacelju Cak u deset kategorija. Stopa rasta
bruto nacionalnog dohotka, produktivnosti,
zapoSljavanja i primanja manja je u vrijeme
Reagana nego za bilo kog njegovog poslije-ratno- g
prethodnika. Reagan ovakvo stanje u
ekonomiji pokuSava pravdati nasljedenim
lo§im stanjem u zemlji. Strucnjaci iz
Berkleya htjeli su na osnovu statistike
dokazati optuzbe demokrata i ponekih
republikanaca o Reaganovoj odgovornosti
za stanje u zemlji.
. - - - -- — '— i
700FILMOVAAZIJSKE
FILMSKEPRODUKCIJE
MANILA — Drugi medunarodni filmski
festival u Manili, na Filipinima, odrzat 6e se
od 24. januara do 4.februara idude godine, a
oko 700 filmova bit ce prikazano u razlicitim
sekcijama, medu kojima su "informativna",
"prodajna" i druga.
' '"''"'шШШк' "
:6e biti
'.„" sY
Solicitor-Gener- al Robert Kaplan
je izjavio da je " federalna vlada
odlu6ila da ne pokrece sudski
postupak protiv policajaca (RCMP)
koji su nezakonito otvarali pisma i
kontrolirali poStu.
Sudac David McDonald je u
istrazi, koja je trajala tri godine,
utvrdio, izmedu ostalog, da je
izmedu 1970. i 1977. RCMP izvrSila
94 premetafiina poSte i 66 puta
otvarala pisma.
DERACINA
PoSto se prodaje bezolovni gasolin
(benzin)?
Iz Ottawe javljaju da kompanije napla6uju
12 centi po galonu previSe.
To su utvrdili drlavni strufinjaci i obavjes-til- i
vladu.
Predstavnik Environment Canada je kazao
da je razlika izmedu оШбпод i bezolovnog
gasolina neopravdana.
Jedan vladin predstavnik je kazao da
kompanije naplacuju koliko mogu. Nema
ogranicenja.
Ranije je bilo javljeno da su kompanije
koje prodaju gasolin i petroleumske proizvo-d- e
posljednjih godina od Kanadana neoprav-dan- o
ubrale 12 milijardi dolara.
AMERICKI BIZNISMENI
U MOSKVI
MOSKVA — U Moskvi je boravila grupa od
250 ameriCkihposlovnih ljudi, predstavnika
130 najvecih kompanija i banaka. Medu
njima je bio senator Robert Dole, predsjed-nik
Senatskog komiteta za finansije i jedan
od najistaknutijih republikanskih predstav-nika
i vrhu Sjed. Drzava. Oni su bili gosti
sovjetskog ministra za vanjsku trgovinu
Nikolaja Patolifieva i ucestvovali u zasjeda-nj- u
Sovjetsko-ameri6ko- g vijeca za trgovinu,
koji se posljednji put sastao 1978. godine.
Ova velika grupa biznismena predstavljala
je ameri6ke poslovne krugove zainteresirane
za ozivljavanje trgovine sa SSSR "u uslovima
sankcija", a ovdje se posebno podvlaci da su
medu njima predstavnici kompanija koje su
od amerifcke vlade trazile da ukine razna
ogranifienja na izvoz u Sovjetski Savez.
Sovjetsko-americk- o vije6e za trgovinu
okuplja predstavnike 113 sovjetskih i 210
americkih firmi.
. ZASTABILNU
LATINSKUAMERIKU
CIUDAD DE MEXICO(Tanjug) --
Generalni sekretar Organizacije
Amerifikih Drzava Alejandro Orfila
izjavio je za meksi6ki dnevnik "Uno-masun- o" da ce propasti svaki poku-б- ај
inozemne intervencije u Srednjoj
Americi, jer iza sadaSnjih previranja
u torn podru6ju stoji borba naroda
za ve6u socijalnu pravcu.
Orfila je dodao da SAD moraju
shvatiti da njihova sigurnost u
mnogome zavisi od socijalno i
ekonomski stabilne Latinske Ameri-k- e.
Orfila smatra da je nedavni
argentinsko-britans- ki rat za Falklan-dsk- e
otoke iz temelja uzdrmao ditav
interamerifiki sistem i da ce trebati
mnogo politickog i diplomatskog
rada da se on obnovi.
OPASNESUMNJE
Iz opSirne rasprave u dasopisu KP CSSR diji
autor tvrdi da "proleterski internacionalizam
sluil kao izvor snage i autoriteta svake
partije" za razliku od nepoteljnog "novog
internacionalizma".
Svet socijalizma stoji nasuprot sveta
kapitalizma. Ova cinjenica ima klasni karak-te- r.
Osnovna protivrefinost izmedu rada i
kapitala-sad- a dolazi do izrazaja ne samo
unutar kapitalistifikih drzava vec i na
medunarodnoj areni. Burzoazija svim sna-gam- a
nastoji da ovu fcinjenicu prikrije. U torn
cilju ona podelu sveta na dva druStvena
sistema prikazuje iskljucivo kao podelu na
dva suprotna bloka. Refi je o starom
odbrambenom triku reakcije sa ciljem da se
potkopavera radnih ljudi u stvarni internaci-onalizam
spoljne politike socljalistiike za-jedni- ce. Proleterski internacionalizam,
medutim, s razvojem i jacanjem svetskog
socijalistifikog sistema, ne dobija samo
vecu moralnu, vec i materijalnu snagu.
Postoje tumaCenja da dodavanje odredni-c- e
"proleterski" ogranicava ujedinjavajucu
snagu internacionalizma. U tome se бак vidi
nekakva "dvosmislenost", kada se iz nepoz-nati- h
razloga pretpostavlja da se pojam
"proleterski internacionalizam" pojavio tek s
nastankom sovjetske drzave i bio povezan s
njenom odbranom i izrazavanjem vernosti
KomunistiCkoj internacionali. Zatim se tvrdi
da danas Kominterna viSe ne postoji, da je
Sovjetski Savez postao velika sila, pa da I
solidarnost s njim ne mo2e biti sadiilna
proleterskog internacionalizma I na taj nafiln
je odavno nestalo pravo na egzistenciju"
proleterskog internacionalizma, i zato je
bolje odreci se1 tog pojma...
Upravo ono glavno pri odredivanju prole-terskog
internacionalizma — njegova klasna
sadrzina — dovodi se u sumnju pod
izgovorom da odredivanje Internacionalizma
kao proleterskog navodno ne odgovara novoj
druStvenoj stvarnosti. Umesto jasne klasne
karakteristike suStine internacionalizma,
predlaie se neklasni, amorfni pojam "novi
Internacionalizam"...
Niz komunisti6kih partija vide u pojmu
"novi internacionalizam" opasnost od od-stupa- nja
s klasnih pozicija...
U dokumentima medunarodnog komunis-tifiko- g
pokreta nailazimo na termin "medu-narodn- a
solidarnost". Internacionalna soli-darnost
je snazno oruzje radni6kog i
komunistiCkog pokreta, i ono se stalno
koristi: konkretna situacija moze da utfce
samo na formu izraza solidarnosti.
To je zapravo klasna snaga, snaga
proleterske internacionalistifike solidarnos-ti,
koja objaSnjava zaSto se svi s njim
povezani neizbezno nalaze u centru ideoloS-ki- h
bitaka izmedu socijalistickog i burfoas-ko- g
pogleda na svet. Odraz ove borbe
pojavljuje se i unutar komunistifikog pokre-ta,
u tendenciji nekih komunista da se pod
ovim ili onim izgovorom, u ovom ili onom
stepenu, odrifiu proleterskog internaciona-lizma,
da odstupaju od svog гпабајпод
principa marksizma-lenjinizm- a.
Osvrduci se na ove tendencije, drug
L.I.Breznjevje na25. kongresu KPSS rekao:
"Ali, odreci se proleterskog internacionaliz-ma
znacilo bi, sa пабед glediSta, liSiti
komunisticke partije i uopSte radniCki pokret
snaznog i proverenog oruzja. To bi bila
dobra usluga klasnom neprijatelju koji,
pored ostalog, u medunarodnim okvirima
aktivno koordinira svoje antikomunistidke
akcije. Mi, sovjetski komunisti, uzimamo
odbranu proleterskog internacionalizma kao
svetu duznost svakog marksiste-lenjiniste- ".
Internacionalizam ne ograni6ava stvara-1абк- и
samostalnost partija, ne zabranjuje im
da realizuju politiku koju su razradili,
uzimajudi u obzir specifiCnosti vlastite
zemlje, ve6 oboga6uje tu politiku svojim
Sirokim idejnim usmeravanjem. Upravo zbog
toga proleterski internacionalizam sluzi kao
izvor snage i autoriteta svake partije.
(Clanak lista "Nova Myls" iz
Cehoslovacke, prenijet iz "Po-litike")
CENTAR "SPASA"
LONDON, Reuter — Amerifiki senator
Hanry Jackson izjavio je u politickom
komitetu NATO-- a da bi Sjed. Drzave i
Sovjetski Savez trebalo da izgrade zajednifiki
konsultativni centar clji bi zadatak bio da
spase svet od nukleamog rata, izazvanog
slufiajno, дгебкот ili nesporazumom. Takav
centar bi trebalo da dopuni, a nikako da
zameni, direktnu teleprintersku vezu Kremlj
— Bela kuca.