Nase Novine, December 23, 1981

              -- ?ftii' ". г"""ч: d ' '4 vi, u -- 'Л), V%, , f i1 wpm t'
: м.' .' ' л
- " -
.
r
. Л?' л.; .Г,.£' V" , i ' -- - . )l
џ 'Ц
u
2- - NA§E NOVINE, November i;i;,i98i чЛ :'У"":'¥м::- -
' ' ~ ....,.-- .
TT JL 1 "
wwm £' Q Umro voda
kanadskih
Ukrajinaca
(Nastavak iz proslog.broja)
Zapadne kapitalisticke zemlje
(americke kompanije nafte)
izazvale su ekonomsku pometnju
jos 1973. godine kada su podigle
cene ulju. Od tada je potrosnja ulja
sa porastom od sedam posto pala
na 2 procenta a to je rezultiralo u
usporavanju ekonomskog porasta
u kapitalistickim zemljama i izaz-val- o
je nezaustavne inflacije.
Treba se podsetiti da su glavni
instrumenti medunarodne trgovine
i monetarne razmene napravljeni
od strane SAD odmah posle
drugog svetskog rata, u Bretton
Woods, N.H., 1945. godine a to su:
Opsti ugovor o carini i trgovini
(General Agreement on Tariffs and
Trade), Svetska banka (the World
Bank), i Medunarodni monetarni
fond (International Monetary
Fund). Sve je to uradeno za
direktnu korist Sjedinjenih Drzava,
ne samo zbog toga sto su one bile
inzenjeri za te instrumente svet-skog
ekonomskog zivota, nego je
do toga moglo doci, bez opozicije,
i zbog toga sto.je 1945. godine
americka ekonomija bila u punom
naponu a Evropa je lezala u
rusevinama. . Svet se od tada dosta izmenio.
Mnogi kompromisni koraci
ucinjeni su prema americkim
saveznicima a jos vise prema
onima pobedenim u ratu, ali na
bazicnu rekonstrukciju svetskog
ekonomskog sistema nije niko
smeo ni pomisliti. Gde se ucinilo
da ce se ekonomski sistem do-nek- le
izmenuti usprotivljavalo se
oruzjem (Indokina, Koreja, Kuba,
Latinska Amerika, Srednji Istok,
Kongo i drugde u Africi) i pretilo se
trecim svetskim ratom, raznosena
su i rasprostranjivana atomska
oruzja. Za masovna unistenja. Kad
se nije vise moglo odolevati
borbama naroda za slobodu,
pristajalo se na politicke neza-visnos- ti,
na slobode naroda ispod
kolonijalne vlasti Zapada, ali je i
dalje zadrzavan sistem ekonomske
zavisnosti od metropola.
Reagan je potvrdio u Cancunu da
se nista nece manjeti u medu-sobni- m ekonomskim odnosima i
arogantno je savetovao onima koji
su ocekivali neku pomoc od njega
da "nauce sami loviti ribu, jer ako
Sjedinjenim
im ribu da SAD oni ce je pojesti, pa
ce opet biti gladni sutra. Nigerij-sk- i
predsednik Shehu Shougani
primetio je na to da "vecina ljudi u
Trecem svetu nemaju udice". Na
drugu Reaganovu dosetku Indira
Gandhi je primetila da "veliki broj
ljudi u. svetu nemaju cizme".
I oni koji su branili Reaganove
istupe na konferenciji u Cancunu
sa tezom da nisu samo Sjedinjene
Drzave krive za nepravednu podelu
dobara, morali su priznati da
odgovornosti za sve nepravedne
odnose najviseV1 ipak, snose SAD
zbog njihove ogromne kontrole nad
trgovinom, prevoznim sredstvima,
komunikacijama, njihovog
uticaja na politiku i zbog
uloge koju su same izabrale da
igraju. Odgovornije su nego bilo
koja zemlja i mnogo vise nego
nerazvijene zemlje, pa bi zbog toga
morale aktivno ucestvovati u tra-zen- ju
izlaza ka boljim uslovima za
sve.
Neki su bili zadovoljni samim tim
sto se Reagan pojavio na samitu
jer se bez njega i njegove vlade ne
bi moglo ni razgovarati o pro-blemi- ma
svetskog kapitalitickog
poretka.
lako su izbegavane konfrontacija
(verbalne) i birani lepi tonovi i
maniri, ucesnici iz Treceg sveta bili
su pod dojmom da se za novo
uredenje sveta koji bi sezasnivao
na miru, saradnji i pravilnoj
raspodeli dobara, mora boriti i da
je ta borba nerazdvojna od borbe za
nove oblike ekonomskog, drust- -
vene oblike ekonomskog, drus-tveno- g
i politickog zivota u svakoj
zemlji. Koliko su se puta oni
prisetili da koreni nejednakosti,
nepravde i iskoristavanja medu
drzavama leze u podeli na eksplo-atatorsk- e
i iskoristene klase i da se
nalaze u strukturi celog kapitalis-ticko- g
sveta.
Mnogi su iz ove neuspele
konferencije izvukli zakljucke da je
jedini izlaz za resenje ekonomskih
problema sveta u socijalistickim
transformacijama kako u zemljama
Treceg sveta tako i u razvijenim
kapitalistickim zemljama. .
Zemlje Treceg sveta traze, iako
neki put na protivrecan nacin,
resenja problema na nacine koji
nisu kapitalisticki, a neke su
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS
INC., 10 St. Mary Street, Room 505 Mailing address: Box 522, Station.
F, Toronto, Ontario, M4Y 2L8 Telephone: (416) 961-80- 18
IZDAVACK! SAVET- - MiloS Grubi6, Voim Grbid, Josip Kovadid,
Stanko Muideka, Milena Boiid. Ivica JunSid, Ana Ourovid, Lepa
Rainovi6, Bonslav NeSkovii, Rozalii'a Diviakovid, Duro Malikovid, Ivan
Pnbami, Mile Baljak, lliia Bubalo, Pavao Radmanid, Bola Pavletid,
Ostoja Kova6evi6, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milian Petrovid. John
Sevennski, Luis Gregurac, Mate Siaui, Martin Karavamd, Paul Kudinid,
Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Milica Miuchin, A. Gerlach, Leo Bacich.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacid (Glavni i odgovorni
Stiepan Mioild (druStveno-politiik- a pitanja), Daniel Pixiades
(drusUena pitanja i knjiZevnost), Katarma Kosti6 (poezija i aktuelne
teme), Jeiena Gavrilovii (literature i umetnost za decu), BoSko
Mladenovid, Anka Nolinii.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevid
(Los Angeles), Miroslav Blaievid (Chicago), Bolo Spadek (New York),
Frank Fuduric (Vancouver)
SPECIJALNI SARADNICI: Prof Vladislav Tomovid (nauka i druStvo),
Prof. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publicistika u Americi),
Anton Kostelac (reportaie i price Iz useljeniKog zivota)
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovid, Luka Markovid,
Petal Kurtid.
FOTOREPORTERI: Srdan Bod',6, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ
JUGOSLAVIJE: M. Vasiljevid — Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies
50 cents.
Advertising rates on request.
Second class Mail Registration NO. 0378
"Nase novine" Izlaze srijedom. Pretplata iznosi $20.00 godiSnje;
pojedinl primjerak 50 centi. Cjene oglasa na zahtjev.
"Na5e novine" su nasljednlk "Jedinstva", kome su prethodill llstovi
"Novostl", "Srpski Glasnlk", "Edinstvo", "Slobodna Misao", "Pravda" i
"Borba", kao i "Narodnog Glasnika" I druglh naprednih llstova koji su
mu prethodill u Drzavama.
zbog
vodece
u'ednik),
izabrale, iako ne mogu da ga
slobodno primenjuju, socijalisticki
nacin ekonomije.
Konferencija u Cancunu pokazala
je da se, ranije ili kasnije, model
privrednog razvoja u razvijenim
kapitalistickim drzavama mora iz
osnova promeniti.
U celom kapitalistickom svetu
(ukljucujuci tu i neke socijalisticke
zemlje) zbog unutrasnjih protiv-recnos- ti
dolazi do raznih reak-cionarn- ih
pojava, ali se ukazuju i
nove mogucnosti za ostvarenje
teznji socijalistickim transformaci-jama.
Sve vise je onih do kojih
prodire uverenje o nuznosti
prevkladavanja kapitalizma.
. Jasno je mnogim zemljama
Treceg sveta, kojesu se oslobodile
kolonijalizma, da se odnosi ne
mogu temeljiti na starom koloni-jalno- m sistemu razmene sirovina i
potrosnih dobara izmedu Severa i
Juga i da struktura trzista, kojima
dominiraju americki monopoli i
multinacionalne kompanije ne
moze nista uciniti ni za svoju
sopstvenu propast smanjivanjem
proizvodnje i porastom cena.
Jos cemo seosvratai na odnose
medu kapitalistickim zemljama, jer
smo i mi deo stabilizatorskih
snaga koje budno paze da se opet
ne pojavi neko kao i posle Prvog
svetskog rata i da sa lozinkom
borbe protiv komunizma, zapocne
krvavoobracunavanje sa kapitalis-tickim
zemljama. Sada kad se
uocavaju ostre protivrecnosti medu
kapitalistima treba se podsetiti na
Lenjinovu misao da ce do soci-jalizm- a
doci tek kad njegova
izgradnja bude sprovedena i u
najrazvijenijim kapitalistickim
zemljama.
Jedini nacin za pravedno resenje
svetskog ekonomskog problema i
znacajan cilj mira i napretka jeste
postepeno stvaranje zajednickog
svetskog trzista gde bi ravnopravno
ucestvovale kapitalisticke, soci-jalisticke
i zemlje Treceg sveta.
Zna se, na zalost, da opozicija
tome nije samo na Severn, nego i
na Jugu gde se tome protive kaste i
deo burzoazije sa velikom kupov-no- m moci u zemljama Treceg
' sveta. Oni su organski nesposobni
da zapocnu i ostvare takvu sa-radn- ju.
Ne treba nikad smetnuti sa uma
da je za uspesnu transformaciju i
reorganizaciju medunarodnog
zivota bitna saradnja i u buduc-nos- ti
sve znacajnija funkcija Sov-jetsk- og Saveza i drugih socijali- -'
I stickih zemalja.
H и JL fT ff
MOSKVA, (Tanjug) — Voda sovjetske partije i drzave
Leonid Breznjev pozvao je ameriCkog predsjednika Reagana da izjavi
da Sjedinjene Drzave ,,odbacuju i samu pomisao na nuklearni napad
kao zloftinafiku". U izjavi vodeiem sovjetskom listu „Pravdi" Leonid
Breznjev je ponovio poznati stav da su napori SSSR-- a usmjereni na
spree avanje nuklearnog rata i na uklanjanje opasnosti od njegova
izbijanja.
Tu izjavu i poziv Reaganu Breznjev je dao u povodu nedavne
ocjene americkog Predsjednika — kako prenosi „Pravda" — da
sovjetsk'r rukovodioci „u razgovorima izmedu sebe racunaju da mogu
pobijediti u nuklearnom ratu". Breznjev na pitane partijskog lista ne
komentira tu izjavu, „ostavljajuci savjesti predsjednika Reagana da
zna o cemu medu sob no razgovaraju sovjetski mkovodioci", ali
dodaje da i u tim privatnim razgovorima vrijedi slulbeni stav. da je
bezumnofevjerovati da jedna ili druga strana moze pobijediti bilo u
trci u naoruzavanju, bilo u nuklearnom sukobu.
„Po6eti nuklearni rat u uvjerenju da se iz njega moze izi6i kao
pobjednik", ka2e Leonid Breznjev u izjavi „Pravdi", „moie samo
onaj tko je odlucio da izvrSi samoubojstvo." Sovjetski lider isticeda
bi u takvom slucaju „usiijedila neodgodivgodmazda".
My №vv iywMH7iwf ff фг" %
-- ' T3S3!?HS?W¥S'J3S3SXW53
U subotu 31 oktobra u Torontu je
preminuo Peter Prokop (Petro Prokopcak),
istaknuti voda ukrajinkskih Kanadana.
Imao je 78 godma Bio je saradmk
naprednih ukrajinskih listova, sekretar i
predsjednik udruzenja ukrajinskih Kana-dana,
clan-lzvr§no- g odbora Kom. partije
Kanade.
SUPUI USTAV
(N astavak sa st. 1 )
stavno sa izglasavanjem svojih
provincijskih amandmana. Tako
cemo sada u Kanadi, umesto
jednakih prava za sve, imati raz-lici- te
garancije prava prema
provincijama.
Najosnovnija obecanja koja je
Trudeau davao Kanadanima bila
su: Buduce ustavne promene bice
jednake sirom cele Kanade i nece
se upotrebljavati fenomen
"sahovske table" sa rezultatom da
neka provincija ostane po strani.
Mi tek sada imamo situaciju koja
dozvoljava provincijama da ne
ucestvuju u buducim ustavnim
izmenama i dopunama, ako to ne
zele.
Trudeau je do juce bio najjaci
kriticar slabih tacaka ustava, a
sada ce te iste slabosti i propusti
biti ugradene u konstituciju.
Poznata izreka prvog ministra da
"nema mesta u Kanadi za drugo-razredn- o
drzavljanstvo" (There is
no place in Canada for second--clas- s
citizenship) pretvorila se u
suprotnost jer sada, prema
usvojenom dogovoru, jednom
Kanadaninu jedne provincije mogu
biti uskracena prava gradanina, u
drugoj provinciji.
Pierre Elliott Trudeau je imao
izbor i pored pritiska kojeg su na
njega vrsili premijeri nekih" pro-vincija
(izakulisno i americka
vlada). Mogao je pitanje ustava
staviti na referendum. Imao je sva
legalna prava prema odlukama
Vrhovnog suda, da i pored ne-slaga- nja
nekih provincija, podnese
projekat pred parlament. Medutim,
on je izabrao, sto mu kanadska
istorija nece oprostiti, liniju
slabijeg otpora.
Kao sto je kapitulirao pred
Albertom po pitanju odredivanja
cena kanadskoj nafti, tako je i sada
napustio politicks cilj za kojim je i
sam tezio godinama: Kanadski
ustav jednak za sve Kanadane i za
sve provincijske vlade.
Koliko je mocni juzni sused
uticao na odluke kanadskih politi-car- a?
O tome ce se jos govoriti i
pisati.
Trudeau je izgubio hrabrost,
njegova odgovornost se pokazala
nedovoljnom i zbog toga ce svi
Kanadani biti siromasniji, eko-nomski,
politicks i u mnogim
drugim pogledima.