Nase Novine, January 27, 1982

              V
1- 0- NASE NOVINE, September 8,1982.
[{јШш
3№Кгелт1 UREDNIK JELENA O.S. GAVRILOVlC
mFiwiwmwwi. uij.iin.iwH.uilA'№iui;H'umwimviMMUMAllw им" чмшчимшшташ.дјМЈИмтениимич' ai"4..i.wai;;l
ZDRAVO 0АС1!
Ргобао је letnji
raspust
ProSao je letnji raspust
Svi to znate,
Dadke torbe postadoSe
opet valne.
Potralite knjige, sveske,
I olovke raznobojne,
Jer, blite se Skolski dani,
Bide muke, zbrke, truda,
I ибепја ko i lani.
Ali, ko se od podetka
Sa knjigama druti, mudi,
Taj 6e, deco, verujte mi,
Mnogo toga da naudi.
Jelena O.S.GAVRILOVlC
lflfF .ЈшшпШшШјШШпШШш
Zdravo svima!
Javljam se iz Cerida. To je selo kod grada
Vinkovaca. Zovem se 2eljka Varvodid.
Udenica sam 7. razreda osnovne Skole.
Odlidna sam udenica od prvog razreda.
Volim zabavnu i rok muziku, kriminalistiike i
.domade filmove. Skupljam razglednice raz-ni- h
gradova. Volim mnogo ljudi oko sebe i
zato bih zeljela da se dopisijem sa nasim
iseljenicima. Nije vazno da li djecak ili
djevojdica, samo da je mojih godina, ili
mozda godinu stariji.
ZELJKA VARVODlC
VinkovadkaH, Ceric
56221 Nustar
(Kraj Vinkovaca)
Jugoslavija
2elim se dopisivati s djevojcicom od 14
godina na maternjem jeziku iz Kanade ili
Texasa. Idem u 7. razred i stanujem u
slavonskom selu Bosnjaci kraj Zupanje.
LELA LESlC
MatijeGupca20
56275 BoSnjaci
Jugoslavija
Imam 14 godina i zeljela bih se dopisivati
s djecom naSih iseljenika u Texasu, Kalifor-nij- i
ili Arizoni. Volim sve Sto vole mladi.
SAN JA MALClC
AlejaN. Dimic39
41 040 Zagreb
Jugoslavija
Cetrnaest mi je godina. Polazim osmi
razred i ucim engleski jezik. Zeljela bih se
dopisivati sa svojim vrsnjacima (djecom
nasih iseljenika) u Velikoj Britaniji i SAD.
ELICA DRU$KO
VinogradskalO
41317 Popovada, Jugoslavija
БУВ И ЧАВКА
Bo старо време, буот летал и дење и од
ништо не се плашел Во тоа време то бил
6оаџиа My доагале многуброни птици и
го ги боел со 6о]а каква што ке сакале
црвена, сина, жолта
Го видела тоа чавката и и станало криво
Таа била горделива и сакала бувот и неа да
ja украси со најубави бои - Ваша милост, буфе.-одлетал- а чавката
еднаш ка него.-украсет- е ме и мене. - ви се
молам. намачкаЈте ме со 6oja што ниедна
друга птица а нема Сакам целиот свет да
се чуди на моата убавина - До6ро,-с- е согласил бувот
Долго размислував со Koja 6oja да а 6о-Јади- са
чавката Hajcnocne ja пикнал во еден
куп полс со црт туш Потоа ja извлекол и и
рекол - Еве, сега нема друга како гебе на
светот
Се израдувала чавката и побрзала да се
види во огледалото Co огледала и писнала
Од главата до опашот била црна - Бранави-ца- .
та не можела да разбере ни ка) и се очи-т- е.
ни ка и е носот
Се разлутила чавката - Леле. никаквец, што стори од мене'
Бувот почнал да се брани - Самата бараше да те бојадисам со
боа каква што никој нема - Запамети. запамети1 Од денеска. сме
крвни неприЈатели - загркала чавката - Јас
ке ти се одмаздам
Од тоа време бувот не лета дење Се
плаши да не го сретне чавката
(Народна приказна)
£
Prvi dan
u Skoli
Ozivela skola
Skupili se daci
Poznanici stari
I novi prvaci.
JoS nemaju knjige
To je prvi dan
Pa je svaki od njih
Vedar, nasmejan.
VELIMIR RISTIVOJEVlC
О-'''T-J'
he dream boy" Darko Divjakovic
ucenik, Chicago, USA
decu
"Kriv
Dva zedida
dva mala
os tali su daci
Zedica, k'o
ih
jer su tek
je
bez kaputa,
je dan;
svakom mokra
jer
stari
Pa se mnogo brine
kada neki
od straha se smela!
Ali kad se
spremide im
6aja vrela.
odmah de ledi
tople
dva mala repida,
dva njezina
posluSna
dva zedida.
na
u
Orkestar "Vesela harmonika" iz Hamiltona
dini 40 daka naseg porekla. Osim jedne
gitare, orkestru su harmonike.
nasu narodnu muziku: "U2icko kolo", "U
ranu zoru", "Crven fesic"... Tri-deti- ri puta
godiSnje prireduju koncerte Torontu na
v
Vsako leto prezivimo
mestu. Sevedav Nadezeli so mi
vSed travnik, posebej pa se veselim
igrisc. domovini je zame tudi bolj okusna
predvsem mi je vSed domaca sunka,
ne smem pozabiti tudi na peCenice.
Omenila bi rada Se sladoled, ki je izredno
dobrega okusa. ima: kmecke hiSice,
vse zelenju, travniki in potoki pa Se
mnogo stvari. Ne morem popisati vseh
NaSe morje je tako lepo in ada
se potapljam blizu obale in marsikaj najdem
skoljke, morske pa tudi kakSno
ploievinko, ki so jo nemarneii odvrgli. Sem
5. razreda, stara 11 let. Zelo rada bi
se dopisivala mojimi vrstniki.
VESNA NOVAK
5. razred
DRAGAN KULIDZAN, roden 1930. godine u
Mostaru. Glavni urednik dasopisa za
"Vesela sveska"
Dela: "Prida o januaru i Medi Medadaju"
(1953), "Sipajte, sipajte", pesme (1955), "Price iz
Jezevog mlina", lirska proza (1958), "Srnin
potodid", pjesme (1958), "Stanica bez sata",
pjesme za odrasle (1958), je macak", priCe
"бита i pahuljice", pesme i pride (1961),
"Vuk kod zubara", lirska proza (1966), "StraSni
miS", pesme (1972), "Djeco, dobar dan", pesme
(1973).
DVA
DVA PRVAKA
dobra
repida,
p
mati,
u Skolu prati
prvaci.
Zedica ljuta —
djeca
a kiSan
glava
joj prokiSnjava
kiSobran.
kihne,
vrati,
mati,
dosta
I
pokraj pedi
daka,
prvaka,
dobra
Sviraju
dopust istem
Jugoslaviji!
zeleni
Doma
skrite
lepih
lepot. cisto.
(1960),
ZLATOKOLO,
SREBRNKOLO
SunaSce se niz brdo
za brdo
skoturalo
do Danice,
zlatokolo, srebrnkolo.
Danica e u kolo
veselo
dozivala
zvezdice,
zlatokolo, srebrnkolo.
Zvezdice su vencom
venae
prima mile
Mesec,
zlatokolo, srebrnkolo.
Tiho kolo titra
kruni srebrn cvet,
mesedeva citra
uspavljuje svet.
Nina, nana,
do belodana.
Dragan KULID2AN
"Vesela harmonika" "lseljeni6kom letu"
Jugoslaviji
p iSf „ %%u ЏШт ' Jit ~1&w
u
u
Po6itnice moji lepi
domovini
v
V
hrana,
seveda
v
r
— zvezde
uCenka
z
sarajevskog
ZEClCA,
u
koje ne dolaze samo naSi ljudi nego i
Kanadani. Onih dana clanovi orkestra su
gosti Beograda. Udestvuju u programu
"Iseljenickog leta". Posle toga mnoga deca
de produziti boravak u Jugoslaviji, kod svoje
rodbine.
Odmor u prirodi
Ja sam dvije nedelje provela sa mamom i
tatom na katicu. NaS katic se nalazi u jednoj
Sumi na jezeru. Okolo njega je divna priroda.
Ima mnogo lijepih ptica i vjeverica. Posebno
vjeverice su jako pitome i svakodnevno
dolaze same i jedu mi iz ruke. Sretne su kad
im se da leSnika. Kupala sam se u jezeru i
uzivala u prirodi. Na jezeru sam bila dvije
nedelje a ostalo vrijeme smo proveli kod
prijatelja naSih u Hamiltonu. Sada smo kod
kuce jer uskoro moram u Skolu.
VJEKOSLAVA Marie
uienica
Sk. "Nikola Tesla"
Toronto
Ш, ffi-i,9- ' '"-,'.- '' ' ' ,Л
lllti lBruno OreSa?
Nepobedivi Bruno
Огебаг
Ovaj cetrnaestogodiSnji deiak iz Zagreba
dvostruki je pobednik trofeja "Oran2 bol", na
kojem igraju najbolji deCaci i devojCice iz
celog sveta. — Ponos svojih drugova i
nastavnika.
Decacl i devojeice Sirom Jugoslavije
rodeni 1967. godine mogu se ponositi svojih
vrSnjakom Brunom OreSarom.ucenikom VIII
razreda osnovne Skole "Ivan Mestrovic" iz
Zagreba. Ovaj deCak je, naime, vec tri
godine najbolji teniser sveta u svojoj
kategoriji. Osim toga, odlican je uiienik, i
naravno, ponos svojih drugova i nastavnika.
Bruno OreSar je dvostruki pobednik
trofeja "Oranz bol", turnira u SAD, na kojem
igraju najbolji dedaci i devojeice iz celog
sveta. Prvi put se ovim znacajnim prizna-nje- m
okitio u decembru 1979. godine u
kategoriji do 12 godina. Drugi put je to bilo
dve godine kasnije u grupi tenisera do 14
godina. Ko je i kako je postao teniser ovaj
decak za kojeg struCnjaci tvrde da se takvi
radaju "jednom u sto godina"?
Pocelo je upornim vezbanjem
Tenis ce, verovatno, biti najvazniji u zivctu
ovog momcica. Vec danas mu Bruno
posvecuje i po pet casova dnevno. A sve je
podelo jednog poslepodneva, kad je sa
svojim ocem, u jesen 1975. godine, Setao
pored obliznjih teniskih terena u sportskom
parku "Mladosti". Video je decake i devojei-ce
kako, uz starije igrace, prebacuju lopticu
preko mreze. Setio se da i on kod kuce ima
jedan stari reket i da bi mogao i on da se
prikljuci dlanovima ovog kluba.
Potvrdilo se, medutim, staro pravilo da e
"svaki pocetak tezak". Brunu su rekli da
vezba malo tehniku udarca na zidu i on je
prihvatio savet. Prolazila je i jesen, a Bruno
se nije micao od zida. Bio je, ipak, uporan,
jer ga je lopta sve viSe "sluSala". U prolece je
bio medu prvima na terenu. Ubrzo ga je
zapazio trener Ivanko LukSic. I, da ne
duzimo, te 1977. godine Bruno je na
zvanicnoj pionirskoj listi dospeo na 10.
mesto u drzavi. Pobedivao je i starije od
sebe, ali i gubio. Medu vrSnjacima nije imao
premca. Iduce godine Bruno je bio drugi na
rang-lis- ti u Jugoslaviji, naravno u svojoj
kategoriji. Sledece, 1979. godine, kao
najbolji pionir do 12 godina zastupa naSu
zemlju na cuvenom turniru "Oranz bol" u
SAD. Prvi put Bruno igra u inostranstvu, u
dalekoj Americi, i vraca se s trofejom. U
konkurenciji 128 najboljih decaka iz celog
sveta pobeduje sve redom, a u finalu
Izraelca Bluma sa 6:3, 6:3. Iduce godine na
ovom turniru igra u kategoriji starijih — do
14 godina, ali dospeva samo do drugog kola.
Naime, u ovom uzrastu razlika od godinu
dana je prilicno velika. Kuci se, ipak, vraca s
peharom, jer u Njujorku na Roleks turniru
ulazi u polufinale a u Portoriku pobeduje u
takmicenju za trofej "Koka kole".
ProSle godine Bruno OreSar postaie
ponovo najbolji na svetu jer osvaja "Oran2
bol" za decake do 14 godina.
Tezak put do uspeha
Radni dan Bruna OreSara potpuno je
ispunjen. Ustaje veoma rano. Trdi, stiCe
kondiciju, ide u Skolu ili na treninge. Isto je i
posle podne. Put do uspeha posut je zaista
trnjem. Potrebno je da se ulozi mnogo truda
da bi se stiglo do Sampionskog trona. Bruno
OreSar se opredelio za ovaj put. Zadovoljan
je i srecan. Istina, ponekad pozeli da igra i
fudbal, ili da se malo duze zadrfi sa
drugovima. Ipak stigne da bude s prijatelji-ma- ,
a nedavno je imao priliku da se pojavi i
na malom ekranu. Ali, nije bilo dovoljno
samo to Sto je teniski as pa da ga pozovu da
ucestvuje u popularnom kvizu.
— Da nije i odlican dak ne bismo ga
pozvali — rekao nam je urednik "Kviskote-ke-"
Lazo Goluza. — On je, zaista, sjajan
decak.
Tako su gledaoci televizije imali priliku da
vide buduceg Sampiona kao gosta kviza. Ali,
gotovo je sigurno da ce ga uskoro videti i u
sportskim prenosima, jer on zaista obedava
mnogo.
Z. KRSLAK
II