Nase Novine, January 27, 1982

              (Nastavak)
Beduini nikada nisu odredili kriterije po
kojima su birali 5eike ili kraljeve, iako su
uvek priznavali nekim familijama prednost
da ih vode i predstavljaju. Ako neki vladar
nije odgovarao, nije bio hrabar ili nije znao
da se pravilno postavi, u samim vladajudim
familijama uvek je bilo onih koji su jedva
dekali da zauzmu vlast makar I sa najokrutni-ji- m
obradunima protiv svoje brade. Nemilo-srdn- a
obradunavanja priznavana su kao
atribut autoriteta jer za slabide u pustinji
nema zivota. To znadi da svaki onaj koji je
postao voda mora odrZavati svoj polozaj
op5tim priznanjem i vidnim uspesima,
narocito ve5tinom u ratovanju i politici ali i
sa dareiljivoSdu u njegovom Satoru. Seik
mora biti "otac njegovog naroda" i dokazati
da je bog i sreca na njegovoj strani. Ne sme
biti sebican i mora pomagati kad ustreba jer
je za beduina najgori epitet "bakhil", cicija,
tvrdica.
2ivedi stalno u ili na samoj ivici gladi,
beduin gleda na bogatstvo kao na normalni
plen, narocito ako su to kamile drugog
plemena. Ratni pohodi i р!јабке bili su
veliko zadovoljstvo i veoma ozbiljna preoku-pacij- a.
NiSta u pustinji nije bilo sigurno ni
ki§a ni bunar koji je nekada imao vode. Ako
bog ili sreca budu naklonjeni plemenu onda
de ono munjevitom brzinom iskoristiti
Sansu, bez obzira na posledice za druge.
Ako sreda ne posluzi, §ta se tu moze, takva
je sudbina.
Suprotno prirodnoj nestabilnosti beduin-sko- g
iivota, plemena u oazama zivela. su
stabilnim zivotom. Oni su posedovali vodu i
zalihe hrane, oruzje i municiju i ostalo bez
cega se beduini ne bi mogli odrzati u
pustinji. Oazani su drzali pijace i sajmiSta na
kojima su nomadi vrSili razmene a gradove
su ogradivali zidovima i pu5karnicama koje
buduini nisu mogli osvojiti. Sa spretnim
vodama Oazani su vladali i nad nomadima.
Medutim i njima je trebalo mleko, meso i
koze od beduina a najviSe im je trebala
beduinska zaStita prilikom putovanja kroz
pustinju sa karavanima robe. Tako su dve
strane odrzavale nesigurnu ravnotezu, zazi-ru- di
jedna od druge i zavisedi jedna od
druge. U ovim odnosima suprotnih interesa
razvijali su manje ili vi5e zajednidki moralni
pogledi 6i]a je glavna karakteristika bila
duboka neodredenost, amtivalencija prema
skoro svim aspektima druStvenog zivota.
Ostalo je baza morala pustinje. Iako su Arapi
u gradovima posedovali bogatstvo beduini,
kao Slobodan i ratnidki narod, postali su
"aristokratija". Mnogi stanovnici oaza hvalill
su se "svojim" beduinskim poreklom.
Zajedni§tvo i jedinstvo nije zavisilo samo
od zrelosti pojedinca nego i od razloga i
cilja. Razlog i cilj zajedniStva i jedinstva
Arapa mogla je, od pojave Muhameda, biti
jedino religija jer ni5ta drugo nije moglo u
toj meri obuzimati i potcinjavati neobuzdanu
i neodredenu misao beduina. Beduini su
videli i osetili svemogucu prirodu oko njih i
dovek koji je mogao razjasniti uzroke
njihovih pobeda i poraza preko veza sa
svemogucim bicem, pred kirn su svi oni
odgovorni i jednaki, mogao je od njih dobiti
podrSku. U tome se i sastoji tako ogromna
privlacnost prorokove poruke islama. Sama
red islam znadi potcinjenost to jest volji
boga. Ovaj implicitni fatalizam u prilazu veri
objaSnjava i danaSnju nepraktidnost beduina
da udine neSto za izmenu situacije, stvarno
objaSnjava i njihovu malaksalost koja poga-d- a
njihov zivot, izuzev povremenih ogleda
snage.
Islam odgovara beduinskom nacinu mi§-Ijen- ja
i drustva ne samo zbog njegove proste
hijerarhije. Islam ima ljude (uleme) koji se
posvecuju izudavanju i tumadenju korana
iako nisu zvanicni popovi. Svaki dovek ima
pravo da opSti sa bogom kako on hoce, jer
svemogudi nije kao §to mnogi hriSdani
misle, on je viSe apstraktno bice koje je uvek
dostupno a beduini ga zamisljaju kao seika
koji je u vezi sa svojim plemenom.
Islam naginje iskljucivosti. U principu,
islam je sveobuhvatna, tolerantna vera,
Jevreji i hriSdani su specijalno prihvadeni
kao "narodi Korana", jer su oni joS pre
Mohameda, imali svoje proroke, kojima se
nije u potpunosti otkrio bog. To znaci
superiornost islama sastoji se u tome 5to je
PIS©: VLADISLAV GAClC
on poslednje i potpuno otkrovenje boga a
Arapi imaju specljalnu ulogu zato §to su oni
bili prvi koji su prihvatili redi proroka
Muhameda. Alah (bog) desto potseca kroz
usta proroka da je ovo poslednje otkrovenje
bozje dato na arapskom jezlku "da bl ga ti
mogao' razumeti". I jezik prema ovome dobio
je sveti status, i Arapi koji upotrebljavaju
dobili su bozjom miloScu specijalno mesto,
prednost nad ostalim narodima.
Ovaj odnos desto se vidi u Saudi Arabiji,
gde na jednoj strani gostoljubivo prihvataju
strance (Amerikance) i strane nadine zivota
u materijalnim odnosima, a na drugoj strani
se iskljucuju iz svih manifestacija religioz-no- g
zivota.
Koran obecava pravim vernicima raj. Raj
na nebu zamiSljen je kao mesto sa cvetnim
baStama i bogatim vocnjacima gde de
pravoverni uZivati na svilenim otomanima a
sluzide ih nevine devojke, koje nije pipnula
dovedja ruka, dok voda zubori, nepresuSna
voda na sve strane. Raj je, dakle, zamiSljen
kao bogata oaza za kojom su beduini stalno
zudeli. Da bi se zasluzilo rajsko naselje
izvesni zakoni i ogranidenja moraju se
poStovati narodito oni koji predstavljaju pet
stubova islama. Oni zahtevaju od vernika da
se odrekne svih bogova osim jednog boga i
da se mole pet puta na dan, podevSi od
ranog jutra pa zavrSno odmah po zalasku
sunca; da daju milostinju siromaSnim; da se
pridrzavaju postaza vreme Ramazana (kojlm
se praznuje prvi susret Muhameda sa
bogom) i da se obavi hododaSde svetom
gradu Meki (Hadz, hadziluk) bar jednom,
ako je ikako moguce u zivotu.
Najvazniji vid islama je poziv na jedinstvo.
On ne prihvaca svede, nema trojstva, bozjeg
sina — premda su Hristu i Mojsiju data
vazna mesta u parcijalnom otkrovenju boga
dovedanstva. Najosnovnije u uslamu je da je
bog jedan i nedeljiv, njegovo bozanstvo se
ne daje nikome. Cak i Muhamed je njegov
izaslanik koji samo ponavlja bozje redi tadno
onako kako ih je on duo od boga ili preko
andela Gavrila.
LJUDIBEZDOMOVINE
Podaci iz palestinskog statistidkog
godisnjaka za 1981. godinu, koje je
u Damasku objavilo Centralno sta-tistid- ko
odjeljenje PLO: Cetiri i pol
milijuna Palestinaca je bez domovi-ne- .
Precizno: 4,440.138.
Beginu trebaoduzeti
Nobelovu nagradu
RIM (ANSA) — Udruzenje talijan-sko-arapsk- og
prijateljstva pozvalo je
svjetske vlade i akademije znanosti
da se zalole za poniStenje Nobelove
nagrade koja je 1978. godine dodje-Ijen- a
izraelskom premijeru Menahe-m- u
Beginu. Potpuno je nevjerojatno
da se izraelski premijer moze hvaliti
torn dasnom titulom, koju je toliko
puta osramotio — kale se u
saopdenju te organizacije.
REAGANOVA DOZVOLA
ATLANTA — BivSi americki pred-sjedn- ik
Jimmy Carter je izjavio da su
mu "osobe koje vrlo dobro poznaju
prilike u Izraelu" rekle da je Reaga-nov- a
administracija Izraelu dala
odobrenje da upadne u Libanon.
NECENESTATI
Hasem Nusejbeh, jordanski diplo-mat
kaze:
"Palestinci nede jednostavno nes-ta- ti
s lica zemlje. Prije kraja ovog
stoljeda, $est do sedam milijuna
Palestinaca bit 6e vjerojatno narod
bez svojih korijena i s tako jakim
osjedajem nepravde koja im se
nanosi da 6e njihova veza s najvazni-ji
m zahtjevom da se uspostavi i
saduva mir i stabilnost u svijetu
postati neizbjezna i, ne treba ni redi,
katastrofalna.
Iako je Koran pozajmio mnoge pride iz
biblije i jevrejske Tore, skoro tadnim
redosledom, on se ipak razlikuje jer se
predstavlja da u njemu nisu ljudska prepri-davan- ja
i tumadenja boga i bozjeg iskustva,
nego stvarna i konadna otkrovenja samog
boga njegovim sopstvenim redima. Ovo daje
apsolutni autoritet Muslimanima, onakav
kakav samo najzagrizeniji kriSdanski funda-mentalist!
mogu otkriti u bibliji.
Zajedno su zabelezenim izrekama Muha-meda,
koran daje potpunu i tadnu sliku
moralnih odnosa za Muslimane. Iako je bilo
mnogo pokuSaja da se koran prilagodi
dvadesetom veku, Sharia, ili put koji
odreduje sveta knjiga ostala je baza zakoni-- .
ka za sve Muslimane.
U Saudi Arabiji je Sharia jedini priznat
zakon po kome se presuduje "oko za oko,
zub za zub", tako da je zemlja zadrzana,
pored svih modernih postignuda, u okviru
morala koji je vladao pre 1400 godina.
Pored sveg novca i bogatstva, pored sve
nove korupcije i dolatrije koje je bogatstvo
potpomoglo, Saudi Arabija ostala je teoret-sk- i
a i praktidno drzava zvanidno opredeljena
za oduvanje i proSirenje distog islama kako
ga je tumadio Muhamad bin Abdul Wahhab.
"Ne postoje drugi bogovi osim boga i
Muhamed je njegov prorok". Ovo verovanje
prihvadeno je od svih Muslimana u svetu ali
na saudiarabijskoj zastavi ove redi su
ispisane kao drzavni amblem.
Arapi su bili razjedinjeni i u krvnom
obradunavanju pre proroka. Muhamed je
insistirao na jedinstvu Arapa i posluSnosti
bogu jer je u tome video spas od
samouniStenja. Islam se pokazao kao cilj i
uzrok ujedinjenja Arapa. Kraljevska porodica
Saudi Arabije mozda zaista i veruje da de
ona ujediniti arapske drzave ali tu misiju
osporavaju joj, na primer, u Iranu, sa
religioznih pozicija sa pozicija nacionalnih
svearapskih interesa osporavanje dolazi sa
viSe strana, Egipat i drugi.
& 4S
; .. $W Ш l.lprjf fer PAtm Wr& '.ii w
I § i ' I V
'.tr r ч № љ
M V :-.,'-
х
-- -Ш iW ir-- ?-' a..,,. W
n i i.,'--'- i
- ---
„y
fflHBi
£S
jL'%:;
Dom za nasu paiestinsku bracu..!
(Karikatura iz lista Frankfurter Allge-mein- e)
JEVREJI UFRANCUSKOJ
"Monde", pariSki dnevnik pi§e:
"Begin izjavljuje da je spreman
'pozvati omladinu naSeg naroda u
Francuskoj da brani zivote Jevreja i
njihovo dostojanstvo'. Nismo znali
da se izraelski premijer smatra
odgovornim za zadatke policije i
izvan svoje zemlje — ili Libanona —
a jos" manje da francuske Jevreje ne
treba smatrati dijelom 'francuskog
naroda', ve6 nekog drugog".
PRIKRIVANJE
Diana, libijska novinska agencija:
"Oni koji su spremni primiti
palestinske borce (koje je cionistid-k- a
vojna masinerija prisilila da odu)
izuzevsi zemlje s linije fronta —
Libanona, Sirije i Jordana — izdali
su stvar palestinskog naroda
sudjeluju u cionistidkoj shemi protiv
tog arapskog naroda... Na koji ce
nacin oni koji namjevaraju prihvatiti
Palestince (koje su teroristi prisilili
da odu, iako su pruzali herojski
otpor) opravdati pred historijom i
slijedecim generacijama svoju
odluku?
Septembers, 1982, NASE NOVINE —9
Japanci propjevali
uz pomoc
elektronike
TOKIO - Vrijeme gejsi je proslo, nage
hostese vec postaju dosadne, ali kada se
nekoin bojailjivcu omoguii -- nastup uz
pratnju orkestra, a da to oi zvuci I dobro,
to je pravi posao. Tako ovih dana govore
vlasnici tokijskib nocnlb lokaJa ! barova,
koji biljeze novi bum gostiju zahvalfuju-i- i
novom izumu, karaokanra
Karaoke- - doslovce prevedeno znade
prazan orkestar- - i novsu izum japanskih
proizvodaca muzickih instrumenata i
elektronickih aparata. Dovoljno je samo
da se u aparat stavi muzicka kazeta na
kojoj je snimak orkestarske pratnje zelje-n- e
pjesme. uzme se mikroton koji je pri-kijuc- en na aparat i zapjeva, gledajuci tekst
koji se dobiva zajedno sa kazetom
Karaoke- - nisu isto sto l televizijski
pe bek- - jer su u njih ugradeni i sistemi
za posebne efekte. jeke i pratnje, te druga
pomagala. zahvaljujuci kojima i cesto pi-ja- n
gost, ill osoba bez ikakvog glasa i slu-h- d,
moze zapjevati poput najpopularnijeg
pjevaca s top liste. Zato -- karaoke- pomazu
u oslobadanu oa kompleksa. Sada svatko
muze uzeti mikrofon i da bez zamuckiva-ni- d
otpjeva svoju omiljenu pjesmu, a u ba-rovi-ma
koji su uveli tu novinu posao cvate.
Jer, svatko ce platiti i nesto skuplje pivo,
viski, ili nacionalni sake, samo da sebi
omoguci ono o cemu je sanjao citavog zi-votu
- da zapjeva u drustvu.
Kohko posao sa -- k&raokama- dobro ide
govore podaci da je samo tokom prosle
godine ugostiteljskim lokalima u Japanu
prodano sedam stotina tisuca komada.
Kako su, poslije dobre prodaje i nekih po-jednostavlje- nih aparata. cijene sada nesto
nize nego ranije (oko 70.000 jena ili prera-cunat- o,
14000 dinaral koliko otprilike stoji
i jeftiniji stereo sistem, -- karaoke- su poce-l- e
kupovati i privatne osobe. Kazu da je
mnogo onih, narocito medu sredovjec-ni-m
ljudima, koji kod kuce vole piti sami
ili sa drustvom, a kad raspolozenje dostig-n- e
vrhunac, oni rado qtpjevaju neku lijepu
pjesmu, sve u svemu, cmi se da ce prodaja
-- karaoka- ove godine biti i dvostruko ve-c- a
od proslogodisnjih rekorda.
SA$A 2IVIC —
PRVA
HARMONIKA
JUGOSLAVUE
2iri je na letnjoj pozomici u Soko Banji
proglasio pobednike ovogodiSnjeg takmide-nj- a
za titulu "Prva harmonika Jugoslavije". U
konkurenciji juniora obedio je predstavnik
Radio KruSevca, Sa5a 2ivid. U odnosu na
predhodna takmidenja, ove godine juniorska
konkurencija je bila izuzetno jaka, pa je time
osvajanje prvog mesta za SaSu 2ivida joS
znadajnije.
Sa nepunih sedamnaest godina SaSa je u
Soko Banji na svojoj harmonici prikazao
prave majstorije. Njegova kompozicija naiS-l- a
je na punu podrSku kod publike i zirija.
— Smatram da sam zasluieno zauzeo
prvo mesto, jer sam ulozio mnogo truda i
rada. Najvedu zahvalnost za ovaj trijumf
dugujem uditelju Zoranu Jocidu, a povreme-n- o
mi je pomagao i Vladeta Kandid - Bata
Kanda. 2elja mi je da snimim plodu na kojoj
bi se verovatno naSlo i jedno koio od Bata
Kande,sa zadovoljstvom govori SaSa.
Uspeh koji je Sasa postigao u Soko Banji
nije i njegov krajnji domet u baratanju
popularnim instrumentom. U saradnji i uz
pomod magistra harmonike Janeza Goved-nik- a,
verovatno de se ved idude godine nadi
na takmidenju za najboljeg harmonikasa
sveta.
— Na ovom takmidenju uslovi su neSto
drugadiji nego kod nas. Ne svira se narodna
muzika, ved iskljudivo dela klasike. Zbog
toga du moraii vi§e paznje da posvetim ovoj
oblasti muzike koja me takode veoma
interesujeistide Sasa.
Ne preostaje nam niSta drugo nego da
SaSi pozelimo puno uspeha u ostvarivanju
svojih zelja. A, ClRlC
POVRATNICITESKODO -
POSLA
BEOGRAD (Tanjug) — PredsjedniStvo
Vijeda Saveza sindikata Srbije razmatralo je
u utorak mogudnost zapo§ljavanja naSih
radnika koji se nalaze na privremenom radu
u inozemstvu. Od ukupnog broja Jugoslave-n- a
koji rade u inozemstvu, gotovo tredina ili
280.000 radnika je iz SR Srbije.
Zakljudeno je da povratnici iz inozemstva
teSko nalaze posao u zemlji dak i onda kad
zele posao osigurati osobnim sredstvima.