Nase Novine, July 17, 1986

              ЖЖ?$№ '""(''Vn?wrJ~l"~"Vrs.T--.ifc'r!i',:'--'-,-4 '— r; ед .-;--
.v,-.'j- ~ v ;f'fflp. т;;--,к,'!5,чаддаС-
""Т TfBFH
. „-- mi
14.,. &
IV,4' m№
wi
шI
i4f
IVA&E POETSKO
Kako da se nadu najlepse misli o zi-vo- tu izrecene? Kako da se ude u zvucnu
eriju ispevanog? Kako da se i vrhovima
prstiju i umom oseti vrednost nasa, kad
je tako pokatkad stihijno izbacena na
putove i brazde uzorane, daleko od onog
purpurnog svakog jutra nikad isceka-nog- ?
Tamo...
Treba se provlaciti kroz krvotok pe-sni- ka
da se nade takva vrednost koja
nije ni trenutna, ni nadasve stalna, vec
tako svedoceca o moci izraza, o snazi
ljudi koji se, eto, izrazavaju na nacin
pticjeg peva. A mi nismo seno, vec ziva
trava koja u vise slucajeva netaknuto
raste. Nama ne trebaju senokosi. Ne
trebaju nam sabiraci umrlog, nekog tre-zven- og
kasapljenja uvek zivog. Nama su
nuzni pesnici koji mrtvo ne vide. Koji
u svemu naziru dalji rast. Dalje grana-nje- ,
dalje osvetljavanje onog sto je od
nas ostalo. Ali...
A poetskog biserja ce biti uvek napre-tek- .
Mi cemo u nama samim da rastemo.
Da se razrastamo. Da kazujemo. Da se
suprostavljamo i da se kao takvi i voli-m- o,
Nije sve biser sto se kazuje. Nije sve
zlato sto sjaji. Ali je vrednost tu, koja
se ne moze oduzeti.
Jer, mi smo nepodmitljivi. Nezamen-ljivi- .
Neprikosnoveni i neoduzeti od
strema coveka. U vecini slucajeva od co-ve- ka
koji nas i ne razume.
Pesnistvo je odlika. To je bogomdan
dar. To je uvek vrhunac moci kojom se
poseduje. Od koje se ne odustaje. Koja
je licna i zajednicka svojina.
Dakle, nakon ovog izrecenog sta u
stvari treba da se iznese na svetlo dana?
Boje? Oblik? Dimenzije?
Ne!
Treba da se iznese pred citaoca krv
svoja. Narav svoja. Zitije svoje.
A mi smo srecni sto upravo toga i ima-m- o. Ne masta, vec zila kucavica. Ne oko,
vec bistar pogled u stvarnost. Ne jek,
vec odiek. Ne seno, vec ziva trava. Ne
glas onako usamljen, vec sazvucje.
U ostalom, ko smo mi, pesnici? Mu-ko- m
izmuceni ili dobrim udobreni? A
sta mu to znaci — dobro? Vizija? San?
Zvezdoucenije?
Ne. Ni u kom slucaju takvih konstata-cija- .
Ne poyrsno gledanje slika. Ne tako
nemilosrdno nesagledavanje stiha. Vec
porinuce u sve sto se daje. Da bude i za
sutra. Da se primi i da se u tome zivi.
Hteli mi to ili ne hteli, pesnici su ipak
narocita bica. Oni su u sebi i u drugima
znaceci. Oni se rasipaju viskom izraza
i viskom smisla. Oni su srz koja oporav-lj- a
obolele kosti. Citavo telo.
Oni su ti koji kazuju i ostvaruju.
Pa, neka se, bilo u kom obliku — pred-stave- !
Daniel PIXIADES
LJUBICU SE S TOBOM
Ceo sam zivot dane kosila
zgusnutih sila i plac samoce
u jarmu nekom nosila.
Sva htenja moja i nadna svitanja
sitnila korakom bez roptanja.
Kako te ranije nisam opazila
na putu ovom traljavom i tuznom
kada sam stobom svuda prolazila
gde me je svako video ruznom.
U sva kom
mislila sam ti si.
U nikom ti bio nisi.
Sve dok se nisam vratila sebi
sve dok se ogledala nisam u tebi.
Prigrlih te,
kao muza, kao ljubavnika
a, gle, ti si pesnik.
Ti places kao i ja.
Daniel PIXIADES
.
V
V
V
.
V
У
.1
,1
,1
I"
--
(
I'
I'
V
,
V
У
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I I
I
'
I
I
I
I
V
,1
1
Vratit ces se kuci prije leta ptica
Na njivama bas ce dozrijevati zita
Stotine te zeljnih iscekuje bica
Pozdravi nam svakog tkoiiza nas pita.
Kad stignes na zale rodene ti Istre
Uberi nam svjezeg ruzmarina kitu
Zaroni si misli u vode joj bistre
Prenesi joj barem nasu ljubav skritu.
U Rasi il Mirni okupaj si tijelo
Nek odnese voda zadnju kaplju znoja
Prirodi zahvali za to divno djeio
Biser naseg mora to je Istra tvoja.
Ceznutljivi pogled seci ce do Uckc
Kroz pitome dole klisure i drage,
Primljena ces bit i toplo objerucke
U zamomom tijelu bit ce nove snage.
Pusti suzu srece nek ti tece sama
Radosna ce majka rupcem da je brise
Ti ces ostat ponos i rodu i nama
I zato ti pjesnik lako pjesme pise.
P. KLOSTRANEC-LICANK- A
PROLECE
Prolece se zaplelo
u krosnje jorgovana,
visoku travu,
u moju kosu i mirisi
mirisi, ludo, pomamno...
Druguj sa mnom veceras
i ne zuri na pocinak.
Spusticu Ti glavu na krilo
i sanjariti sirom otvorenih ociju
o malim stvarima.
Smejes se,
godin e dodaju bore mome lieu
ali ne i mojoj dusi.
Zato,
sedi na prag pored mene
da trazimo nasu zvezdu
na tamnom nebeskom svoju
i da zajenao sanjamo
obicne, male stvari...
JESEN
Nekad sam volela jesen
zbog zrelog grozda i mirisa dunja,
zbog hrizantema carobnih boja,
zbog rumenog lisca na svakom koraku
zbog skripe kola u uskom sokaku,
zbog mirisnih jabuka u njedrima,
zbog pesme i igre na prelima...
Ne, sad je ne volim vise
jer vreme nikad da zbrise
secanje na dan kada sam odlazila
i na pragu jeseni izgubila svoj mir.
Rozalija DIVJAKOVIC
BEOGRADU
Ti pamtis najezd'i Tatara i Huna
I propast Tursko£ cara Sulejmana
Ti si svedok mnogih zavera i buna
0 ziva legendo, prohujalih dana.
Tvoje kule stare od kamena sura
Kao vecna straza oko tebe stoje
1 stotine teskih nevolja i bura
Kroz vekove davno prohujale broje
U vremena davna a ponosni grade
Lomice se koplja ispod tvojih kula
Svud okolo tebe behi[ palisade
0 koje se mnoga sila raspuknula
Gazise te besni Osmanliski hati
Palise te Turci, Nemci i Madari
A ti se ne dade, nit ces ikom dati
Da po tebi ikad nekaznjen krstari
Kupaju te snazni sa Dunava vali
Uspavljuju pesmom o ponosni grade
1 svako se sree neznoscu razgali
Kad se seti tebe, dragi Beograde
Ti pamtis najezdu Tatara i Huna
I propast Turskog cara Sulejmana
Ti si svedok mnogih zavera i buna
0 ziva legendo prohujalih dana
M. STANKOVIC
Uredjuje:
DANIEL PIXIADES jfjjjjj3f
FOVRATAK
Sad mogu ponovo da se vratim
Jer sam i ovde izvrsila samoubistvo
Priterana u hodnik nerastumacenih
zelja —
Jos uvek sedim u uglu kao osudenica
U kisna jutra kao i suncana
Trazim sebe po mozgovima
zaboravljenih
Ociju i lica svih predvecerja
Udalekim lukama na dalekim obalama
I na jednoj sasvim obicnoj klupi
pod bagremom —
Sad mogu da im donesem price
Nedozivljenih nepretresenih
dogadaja...
Sad mogu kao moreplovac
Da delim suvenire od plastike i
skoljski
Sa potvrdom deset izmucenih godina
Gde su na svim jezicima lomili moje
ime
I kao isprebijanu gladnu macku
Pustili ga da ponovo zivi pod
nebom.
(INTIMA)
Nikada nije stiglo pismo
koje sam ocekivala —
Trabalo je da i sam imam
manje duse
Da je ne poklanjam uludo
verovima
Niti jutrima
Od nade preuzetim.
Zasto ste me izneverili
Svi vi sto mi niste napisali
pismo
Sa zigom sto su moja rana —
predela
Gde sam odavno
Razdeljeno sree za islozbu
ostavila
Prolaznicima obucenim u
prasinu
I po nekom pokojniku
Ako jos moze da mrtvim ocima
gleda —
Zasto mi se niste skupili u
suzu
Pa da vas odavno
Iz progonjene duse iskapljen
Umesto sto vas trazim
Po neposlatim pismima-utvaram- a
I po mrtvim secanjima vetrova
Koja me samo lazno uspavljuju.
— To vase neposlato pismo
Da postane jos jedna ziva rana
U mojim jutrima
Kojima sam prolaznost
Predala vlastitim praznim rukama.
Jelena SAULA
ZENI
Ja poznam vrline koje tebe krase
Zdruzene u bice, sto ja zovem zena
Vrline, koje nikad se ne gase
Razum i neznost kad je udruzena
Zato ne verujem da zena tvogkova
Moze da promeni sebe iz osnova
Znam da svako bice u sebi sadrzi
Osobine koje retko izrazava
Da ljutnju ne moze nekad da zadrzi
I zato je onda tako ispoljava
Ali ti si uvek bila nezna tako
Dagruba na mozes da budesnikako
Osecaja neznih grudi su mi pune Jer milina zraci u pogledu tvome
Mrznja i zloba nece da ispune
Nikada... mesto u sreu takvome
Zato uvek budi kao sto si bila
Iskrena, nezna, osecajna, mila.
M. STANKOVIC
L
i
i
1
I1
I1
(
l'
l'
I1
I1
'
I1
I1
I'
I1
I1
I1
i'
''
''
c
'
1
1
VIZIJA OCA
Dolazig
Pulem kojima klopara
Neki loeak starih zapreznih
kola —
I put je stvar
Po zbunju visi stogodisnja
prasina
Po zutim borama bez sjaja
Izbrzadani dugi mlazevi
Od vetrova... od kisa —
cujem dobro
Rzanje starog konja "Sokola"
I dah mu skoro osecam na
obrazima
Cekam da se iza okuke pojavis
Sa uzdama u rukama
U ogrtacu prasine i sam —
Cekam da mi prides
Pored zbuna divlje kupine
polja "Kudosa"
Ceka da me blago po kosi
pomilujes.
U zutom snu zuti se prasina i dalje
Kao nestvarna magla
Aveti izgubljene po putevima
Okrecu od mene lice
I kriju ih u send
Pod okriljem tvojih
Velikih toplih dlanova —
Pitam zasto se ne vratis
Pitam kako mozes
Sa njima da se druzis
Avetima tvoja toplina ne treba
Samo se nepotrebno medu njima
gubis.
Jelena SAULA
M. JaL ЛјјС JL jjL L 4jL MIR,
Proglasite danas dan mira
vi nemirni.
Proglasite danas dan mira
vi buntovni, vi rdavi,
sumorni dan sto dira
satrto sree u covjeku tvrdavi.
Proglasite danas dan mira
vi nemirni, vi pokorni buntovni.
Proglasite dan mira, vi uplaseni!
Proglasite dan mira, vi krvolocni!
Pero KOVACEVIC
llruja o porodu iikmIii zivolinjaina nije
pravilo: u nmojjmi vrslaina nV nuli s
iiisla a inhuluitoari, pocjolovu ako su
lirojna. Hariiua nroi.vode sioiinc hilja-d- a
jajasea. a a оГ-iivaii- jr vrsic riovoljno
je da jedna hariiuja nadivi jednu iia-riiu- ju;
stojja i ne posloji rodindjska lri~
rja.
ШШЦШШ iJII, III
,
" Ш
Tipif-n- i sliiinnali мчп jujjois(()Fiic Azijo
i Moksikn imajti Mroki oltod da Id Ijudc
z;i?lilili oil sunca i Uisc.
U kalifornijskoj pustinji prona-den- e
su nasi age zemlje koja moze
da so koristi kao dcterdzent. Ovo
je zasluga veoma retkih kisa koje s
nelrim elementima iz tla prave ovo
neobicno jedinjenjo.
'
(.'ovjok voli iiiiiziku. Tu islinu polvr-duj- u
i arlu'oloski nala.i sirom Kvrope
od 25 hiljada (fodina pre nas' on. U
inno;iin zoinljaina su pionadmo pislalj-U- r
i 1'rulo izradene od izbwsYiiih kosliju
zivolinja.
Po slaroj jnpiuiskoj lindinji, Unja se i danas priinjciijiije kao old oil na siu7.l-uii- n.
a i oscilim vazuiui svn-nnostiii- u, slalko jclo s shizi kao prvi oltrok.