Jedinstvo, August 11, 1961

              ВРЗВЖ Ј W
PROJEKAT NOVOG PROGRAMA KPSS
ZADIVLJUJUC! PLAN
Izgradnja komunistickog drustva
U toku iducih dvadeset godina u So vjetskom Savezu ce biti izgradjeno komu-nistifik- o
druStvo, zajcdnica ravnopravnih ljudi, ciji clanovi doprinose prema svojim
mogucnostima a dobivaju sve Sto je potro bno.
Projekat novog programa Komunisticke partije Sovjetskog Saveza zavrsava
ovim rijecima: "Partija svecano obecava: sadasnje pokoljenje sovjetskih ljudi zivjet
to u komunizmu".
Projekat novog programa sovjetske Kompartije objavljen je 30. jula i sada se
diekusira u partijskim organizacijama i sovjetskoj javnosti. Program ce biti usvo-je- n
na Dvadeset i drugom Kongresu partije u oktobru.
Program je pobudio vcliko zanimanje u cijelom svijetu. Tekst programa objavi-l- i
SU i neki burzoaski listovi, kao Пд prim jer New York Times i Globe and Mail.
Ovo je trcci program
Komunisticke partije Sov-jetskog
Saveza (prvi jo us-voj- en
1903., drugi 1919.) i
svjedoii o ogromnom nap--
redku sovjetskog naroua
od kad je stupio na put so-cijaliz- ma.
Caraka Rusija je bila naj--saoetal- ija
zcmlja u svije-tu,
a danas je Sovjctski Sa-vc- z
jedna od dvijc vodece
dlesvijeta;onprednja6iu
mnogim stvarima, a u toku
iduih 10—20 godina pred-njaS- it
ce u svemu.
Svc jc to postignuto u
rclativno kratkom periodu
od cctrdesct godina u vrlo
teSkim uslovima (gradjan-sk- i
rat, oruzani napadaj
r„!i0i?t--n ЈЛстабке, boj- -
kot kapitalisWkog svijeta
ltd.). To jc plod vlasti ra-dni6- kc
klase u savezu sa
soljaStvom.
U novom programu se
konstantira da jo socijah-za- m
u Sovjetskom Savezu
konacno i potpuno pobijc-dl- o
i slijedeci zadatak jc
izgradnja komunistickog
dru§tva i ostvarenje njego-v- a
principa: "Od svakoga
prcma sposobnostima —
"svakome prema potreba- -
ma ii
Program navodi mjere
kojo treba poduzcti da so
to posfigne. U toku iducih
10 godina industrijska pro-izvodn- ja
do se povocati za
1G0 posto, a u 20 godina za
GOO posto. U industrijskoj
proizvodnji Sovjctski Sa-vo- z
co tada stnjati dalcko
isprcd Sjcd. Drzava.
Proizvodnja clektri5ne
enorgije co se pope na
prcko 3.000 milijardl kilo-"v- at
sati godiSnje, proizvo-dnja
бсИка na 250 miliju-n- a
tona itd. Poljoprivrcd-n- a
proizvodnja ce se po-vecati
za 2 i pol puta itd.
Istovrcmcno sa izgrad-njo- m
materijalno-tehnii-fc- o
baze komunistickog
drultva prclazit ce se na
komunietiikc principe ra-spodj- cle
prcma potrebi.
Place radnika ce biti po-veda- ne
za tri puta, a place
kolhoznika za Cotiri puta.
Radno vrijeme de biti
smnnjeno na 3G sati tjedno
(6 sati dnevno) a poslije nn
80 sati. Razlike u placama
6o so postepeno smanjiva-ti- .
GodiSnjl odmor ce biti
S tjedna a zatim mjesec
dana.
Svim gradjanima ce biti
osiguran udoban stan, Sto
je sada najtezi problem.
Cijcne ce biti smanjiva-n- o
a porezi ukinuti.
Na kraju ce biti ukinuto
placanje stanarine i placa-nje
komunalnih usluga i
gradskog prometa.
U drugoj desetljetki u
poduzecima i kolhozima ce
se davati bcsplatan rucak
Placanje u domovima o-dm- ora
cc so postepeno
smanjivati i konadno uki-nuti.
Starci i onesposobljeni
ce biti opekrbljeni.
Uveet de se obavozno
srednjoikolsko obrazova-Bj- e
itd.
Pokzeci od zakljuSka
da Je likvidacijom eksplo-atotsr- a
odumrla funkcija
galeaja kla#nog neprijate- -
CELINOGRAD je centar notoobradjenih por£ina u istocnim pre-djtlim- a
SSSR. Г njemu se podifu noti sIanoi, trgotinc, skolc itd.
Г komunistifkom driwHu nice biti razlike u nafinu Inota gradkog
i svoskog etanotnUtta.
Ija i da diktatura radnifike
klase prestajo biti neopho-dn- a
i prije nego potpuno o-du- mro
drzava, Program u-kaz- uje
na potrebu "svest-rano- g
sirenja i jacanja so-cijalisti- fike
demokracijc, a-ktiv- nog
uccsca svih gradja-n- a
u upravljanju drza-vom- ".
U torn smislu Prog-ram
odredjuje "sistemats-k- o
obnavljanje sastava ru-kovode- cih
organa". Ruko-vodio- ci
saveznih, rcpubli-cki- h
i mjesniii organa ncce
moci biti izabrani vUe ne-go
tri puta, tri izborna ro-k- a
redom. U iznimnim slu-dajevi- ma
mo2e se dozvoliti
daljnji izbor, ali je on pra-vovalj- an
samo ako kandi-da- t
dobije vi§e od tri 6etvr-tin- e
glasova. Predvidja so
daije odluSivanje o svim va
znim pitanjima na zasje-danjim- a
Sovjeta, poveca-nj- e
uloge komisija Sovjeta,
veca kontrola i kritika iz-vrs- ne
vlasti, periodicno o-slobodj- enje
poslanika od
sluzbeno duznosti zbog ra-d- a
u skupstinskim komisi-jam- a,
prenosenje na nad-lezno- st
komisija lokalnih
Sovjeta sve vcci broj pita-nj- a
koja su dosada гјеба-va- li
izvrJni organi i Sirenje
prava mjesniii Sovjeta, ka-k- o
bi копабпо rjeSavali sva
pitanja od lokalnog znaca-ja- .
Sindikati, Komsomol i
druitvene organizacije ce
dobiti pravo prijedloga za-kon- a.
Predvidja se daljnjo
"smanjenje pladenog up
ravnog aparata, kako bi
rad u aparatu u pei-spekti--
vi
preetao biti liina profe-sija-".
Program predvidja da
radnicke unno. Komsomol
i druge masovnc orgamza-cij- p
mogu podnosit, гако
nodavne prijedloge. Svi
vazniji zakonodavni prije- -
dlozi donosit ce so refe--
rendumom.
Danasnje drzavno upra-vljan- je
ce biti zamijenje-n- o
samoupravljanjcm, u
komo ce sudjelovati Sov-jet- i,
radni6ke unije, ko-operati- ve
i druge masovne
organizacije.
Program naglasava da
ce postavljeni ciljevi moci
biti ostvareni samo u uvje-tim- a
mira. Komplikovanje
situacije i povecanjo tros-kov- a
za obranu mogli bi
usporiti ostvarenje ovih
prcdvidjanja.
"Kao glavni cilj svoje
vanjskopoliti6ke djelatno-st- i
KPSSS smatra : osigura-t- i
uslovo mira za izgradnju
komunistidkog druStva u
SSSR i za razvitak svjets-ko-g
sistema socijalizma i
zajedno sa svim miroljubi-vi- m
narodima spasiti od
razornog svjctskog rata",
kaze so u programu.
Sredstvo ka postizanje o-v- og
cilja je ujedinjenje na
pora socijalistiikih zema-lj- a,
medjunarodne radni-бк- е
klase i svih snaga kojo
brane stvar mira. Ove sna-g- o
mogu sprijcCiti svjetski
rat.
Program proklamira kao
jedino razuman princip od
nosa medju razli5itim dr-zava- ma
— princip mirolju
bive koegzistencije, kao i
ravnopravnost naroda i ze
malja, pravo na samoopre
djeljenje i poJtovanje nc-zavisn- osti
i integriteta ze-mal- ja.
Kao "radikalan put" za
osiguranje trajnog mira
program istie opce i pot-puno
razoruzanje uz stro- -
gu mediunarodnu kontro
lu
lip liiitr itml ' ' i I
()ih dana u Vancouver je Higao 7.bor Crtenc Armije iz Moskte
Zbor (e natupiti u Mini trcim kanadkim Rradovima. ПоМо%апје je
organizirao kanadski ambaador u Mokvi. Za uvral u SoTJetkom Faeu ce ROHtoati MnntrraUka imfonijka orkestra.
orba radnicke klase u kapitalistickim zemljama
protivu zapadnonjemackog militarizma
U ETopi postoji samo jedna takova zemlja, koja se
nije pomirila sa vojnim porazom Hitlerovske NemaSke,
koja javno trazi reviziju, promenu drzavnih granica,
nastalih posle drugog svetskog rata. Vladajuci revan-§istick- i, militaristicki krugovi, veliki monopoli, nacisti-ck- i
oficiri, junkeri i generali bivse Hitlerovske vojske,
kao i ostatci nacistifike birokratije u zapadnoj Nema-cko- j,
nece da priznaju postojanje Nemafike Demokrat-sk- e
Republike, piTe петабке drzave MIRA Zapadno-nemac- ki
nacisti, sa vojnom silom zele da prisajedinu
miroljubivu Nemaku Demokratsku Republiku. Zahte-vaj- u
teritorije od Poljske, CehoslovaSke, ponovo bih
hteli anektirati Austriju. I na koncu spremaju vojni6ki
napad na Sovjctski Savez i ostale zemlje Narodne De-mokrat-ije.
Suprostavili su se predlogu Sovjetskog Save-za,
koji imajuci u vidu danasnje politifiko stanje u Ev-rop- i,
predlaze zakljuJenje mirovnog ugovora, sa obe
пјетабке drzave i proglasenje Berlina slobodnim gra-do- m. Memorandum koji je 17 februara 1961 g. Sovjet-sk- a
vlada uputila Bonskoj vladi, Adenauer je u svome
predizbornom govoru, odrzanom u Kelnu proglasio ne-prihvatlji- vim. Zapadnonjema6ki militaristi zele i dalje
da vode hladni rat i neprijatelji su svake mirne koeg-zistencije
i smrtni su neprijatelji mira.
Zapadnonjemacki ministar vojske Straus, poSet-ko- m
ovo godine, nakon prcuzimanja duznosti pretsed-nik- a
Kennpdya, posetio je Sjedinjene Атепбкс. Drzave
i upitan od suradnika "US NEWS AND WORLD RE-PORT-- a", da lije potrebno i dalje voditi hladni rat,
odgovorio je: "Da. Nazalost nemogu drugoja6ije
da odgovorim ..." Na jedno drugo pitanje, kojo se od-nosi- lo
na pitanje mirne koegzistencije, Straus je odgo-vorio:
"Pojedinci zele jedno копабпо resenje, da tako
kazem, izmedju Istoka i Zapada. Nema konadnog гебе-nj- a,
sve dotle, dok Euroazija lezi u rukama svetskih re-volucion- ara".
Zapadnoevropska §tampa javno pise o zlo£in£-ko- m Pariskom ugovoru, koji su potpisali pretstavnici
vlada SAD, Velike Britanije i Francuske, maja 1955 go-din- e,
prema kojemu je omoguceno pristupanje Zapad-попјетаб- ке vojske u Clanstvo NATO-a- . Ncmadka voj-sk- a
broji 12 divizija tj. 350.000 vojnika i 150.000 ljudi,
takozvane pomocne sile, naoruzanom sa najmodernijim
oruzjem. Obuka ovoga ljudstva i vojske tefe po utvrdje-no- m
planu. Ova vojska jc kadrovska vojskata ima бе-ti- ri
puta toliko oficira kao Sto je 1932 godine imao Re-ichshw- er,
a medju njima ima 139 generala, osim klasi-6no- g
vazduhoplovnog. oklopnog i artilerijskog naoru-zanj- a
danas raspolazu sa vise vrsta najmodernijeg ra-ketn- og oruzja. Isto tako vode se i pregovori da zapa
dnonjema6ka junkerska klika dobije i najmodernije
dalekomctno raketno oruzje tipa "Polaris". U Zapadnoj
Nema6koj vec ima izgradjena velika mrcza baza za
izbacivanje atomski raketa. Vec do proleca prosle go-dine
je izgradjeno vi§e od 300 baza za atomske topove i
za izbacivanje dirigovanih atomskih raketa. Ako jos
dodamo ovome i to, da je u Zapadnoj Njema6koj otpo-cct- n
izgradnja prvog broda na atomski pogon. koji je
odobren odlukom Euroatoma (Evropska atomska za-jcdnica)
da je za габип Bundeshwera mesto 250 mili-on- a
dolara, u 19G1 godini povecana na 350 miliona dola-r- a
godiSnje. Osim toga vedina zapadnonjema6ke indus-trij- e:
Ileinkel-Messei'schm- it, Bayerische Motoren- - Ver-k- e,
Klockner, Daimler-Ben- z itd. je obasuta sa raznovr-sni- m
vojnim porudzbinama. U zapadnonjema6kom bu-dze- tu od 19G1. godine koji iznosi 50 milijardi maraka,
za vojne ciljeve je obczbodjeno 23 milijarde Ovde se
jasno vide konturc zapadnonjema6ke politike.
Gazeci odluke Potsdani3kog sporazuma, bonska
militaristi6ka vlada jo5 nije potpuno iscrpila svoj zapa-dnonema6- ki militaristidki potencijal. Januara 1961.
godine, ministar bonske vlade Straus, predlozio je za
glavnog inspektora Bundeshwera ratnog zlo6inca gene-rala
Foertscha, govoreci da je u toku izgradnjc posled-nj- a faza Bundeshwera. Sta zna6i ta poslednja faza? 19
augusta 1960 godine grupa nacisti6kih generala Bun-deshwera
sastavila je jedan memorandum, kojega je o-dob- rilo ministarstvo obrane bonske vlade. U ovome me-morandu- mu se postavljaju tri glavna zahteva.
1.) Uvesti opstu vojnu obavezu, prema zakonu ko-uo- { cs tsoij os uotuz Гило) ирвјл usuoq B(!fo.sn or uSoi
donskim i pariskim ugovorom od 1951. godine)
2. augusta 1903. godine planuo jc ustanak make-donsko- g:
naroda koji jc, iako uruscii, pokazao ci
tavom svijetu, tcznjc, hrabrost i odlucnost makc-donsko- g
naroda da sc bori za svoju slobodu
Na llinden 2. augusta 1903. Ro-din
komilske cetc u dolad noi-djeno- m
broju sile s--u s planina.
l'ridrulilo gu im e tisuce ustani-ka- .
Vec drugog dana oslohodjeno
je Krufto. Makedoncl nu digli u-stan- ak
za oslohodjcnje 1 pet-je- -
kovnog omanlijskog ropstva. '
ZbrUane su u prxm naletu tur-ske
postaje i garnizoni u gotoio
jitatom biloljskom kraju. I %aljda
posljednji put u knaoj balkans-ko- j
kronologiji borbi za slobodu
— na zulumcare su pucali tres-njf- ri
topori.
Ustanak se ranplamsao po iit&-o-j
brdoitoj Makedoniji. Olobo-djen- a
su i dva grada u Egejskoj
ravnici: NeTcska i Kliura. Pod o-ruij- em
je bilo oko 30.000 ustanika.
Xarod je ee maoTnije iao u
borbu. Turske snage trpile su ©
jetne poraze.
Ipak, hrabrost i odlucnot make-donki- h
boraca nije u Ilindenu bi-la
okrunjena pobjedom. Ustanak
je krravo uguJcn. Razlozl su tI
scstrukl i da bl ih se razumjelo.
valjs promotritl situaciju u pred-те?ег- је
ustanka.
IZDAJA 'V'RHOVISTA'
Pod kraj dradeetog Tijeka od
silne o.manlij-k- e carevine malo je
ntalo. Oko toga su se glolile !
nagadjale Todece impcrijalisticke
егорчке sile. Spretnim maneri-m- a
Porta je upijeala da se odr-I- i.
Dapafe, da pod sojom lacu
zadrii dio Ilalkana. Tim prije sto
su isti tako zatojeiacku i imperi-jalU- t
icku politiku odile krune i
ladajuci krugotl balkanokih drla-y- &
koje su ec prije postale neza-in- e.
Г Makedoniji je 1893. godine os-nora- na
Vnrtrasna makedonka re- -
olucionarna organizacija (VMUO)
s ciljem oslobodilake borbe. Iako
itegalna, organizacija rxxtaje sna-Ia- n
faktor u makedonskom lio-tu- .
Priprema ustanak. Islodobno u
VMRO pored narodne inteligencije
кте Teci utjecaj imaju socijalit!
Goce Delev, Nikola Karev, Djor-dj- e
PetroT i drugi. U oima maa
borba za nacionalno oslobodjenje
trebala je biti i obrafun s feudal!-zmo- m.
Ali s druge strane pocet-ko- m
dradesetog stoljea ja?ao ]
u redovima оте organizacije i po-gub- an
utjecaj bugarkog dvora i
njegoTog "Trhovnog komiteta. Ti
takozTani "тгћо!}" upjeli su
?ak da na solunkom saitanku CK
VM!RO u proljee 1903. nametnu
odluku n dizanju orulanog utan-ka- ,
premda za to Јоч niu potoja-I- i
potrehni UTJti. Vodei prlta.
nici socijalita bill su sprijeceni
da prluttuju ovom dogovoru i
bugark hor je to dobro ikort- -
Pise: Golic
SfRANA
2.) Glavni oslonac Bundeshwera treba da budo
sNtAraTteOk,ezei mekljoenodmlasnkiece baNzAeT.O-- a treba da budu glavno
3.) Snabdeti Bundeshwer sa atomskim oruzjem. Is-punjav-anje
ovih zahtjeva je vec u toku, ukoliko jo3 oni nisu ispunjeni.
Obavezno treba ukazati na nekoliko 6injenica "po-sledn- je zeli uspefSazneo"bkoorijtei jperonteivouphozdanpoadnpoontrjeembnao6kzongati,mailkitoaris-o
zma. Робтто sa vojnim bazama. Ono sta je Hitleru
uspelo samo delomicno, i to sa upotrebom svih sretstava
koja sruatma"u isttoajsaalma onazaraksrpaotkloozevnrjeum, e,zatovrjeemsead"amunAjdee--vnaiuto- e-rgu uspelo u potpunosti, da i bez jednog pusdanoff metka ostvan. Sa odobrenjem vlada: Francuske, Por-tugali- je, Spanije, Grcke, Turske, Nonoske, Belgije i Holandijc a sada se vec pojavljuju i u Engleskoj jedini-c- e Bundeshwera, ili se vode pregovori da se za kratko
vreme pojave. Grade se vojni magacini, aerodromi, ra- ketno baze u tim zemljama. Sa francuskom vladom je sukmloaprsljierantispuorFarzaunmcusnkau o3s5n.o0v0u0 knoemjeagdakihce v1o9j6n1i.kag. odPrien-e
ma ovome sporazumu sa francuskom vladom Bundesh-wer
ce ovde jos i deponovati u glavnom ratni materijal.
Stvarajuci vojne baze u zapadno evropskim zemljama,
zapadnonjemadki militaristi nastoje da u okviru NATO
uzmu zapovednistvo u svoje ruke nad evropskim jedini-cam- a
NAT-a- . Heussinger, bivSi glavni inspektor Bun-deshwe- r-a General Speijdeelvejce pgrleatvsneidnkikomvaonjdnaongt ssarevdentajoeNvAroTpO-sak- .ih
suvozemnili snaga NATO-a- , jo3 od 1957 godine. Broj
nema6kih oficira koji su rasporedjeni po raznim duz-nosti- ma
1960. brouji NGA5T0O-o-fuiciriaz.nosio je 1959. godine 230. a vec
Sva nastojanja nema6kih militarista da dodju do
atomskog oruzja u prvom redu nailaze na jak otpor na- roda, koji je do sada uspeo da osujeti nastojanja da mi- alittoamrissktiimosotvraurzojemsv)o. je paklene ciljeve (najoruzanjc sa
Za militariste koji su sretstvo vladajuce klase ka-rakteristi-
6no je to da sve роПИбке problcme hoce da re-§- e oslanjajuci se na oruzanu silu, glavni oslonac eksplo-atators- ke klase. Glavna karaktema crta zapadnonjema-ck- e klasne borbe jeste: da su suprostavljeiic dve osno-vn- e klase, i to : radnicka klasa i burzoazija. Unutar je-d- ne nacije i zemlje, dva razlidita dru§tvcna sistema, ra-zgrani6- ena jedna od drugoga. Postojanjem Nema6kc Demokratske Republike, drzave radnika i seljaka, bon-s- ki obezmbeilditeariinsttei,revseecmnoinsoupoulissttia6nkjiuh dtrausutocveal,ojбаNк e5mtaa6vkiosej,
u Zapadnoj Ncma6koj imaju ogromne poteskoce, zbog
toga sto moraju da габипаји na socijalisticki sistem i
uticaj stanovniltva Ncma6ke Demokratske Republike. 1 bas zato, bonski militaristi da bi uevrstili svoju vlast, i
zbog svojih osvajackih ciljeva, pojacavaju ugnjetava-nj- e
i teror nad radni6kom klasom. 1 vrie provokacije
protivu Nemacke Demokratske Republike. Usvajanjcm
Bzauknodneashowveorjnjoej boiblaavscazmi oi pprriemdaignrjaa nparecdistisctkaivhljaonfjiccirvaanu
zakon,--% Nemacke Komunisticke Partije. Mislili su da co primoranjem avangarde njemacke radni6ke klase da se
p6vucc u ilegalnost lakso moci militarizirati eclu Zapa-dn- u Ncma6ku. Od tada jc ba6cno u zatvor hiljade naj-bolj- ih sinova njema6kog naroda pod optuzbom: "vcza
sa Istokom". A sada spremaju novi zakon koji ce omo-guc- iti Hitlerov"svkaeskrvslaavdaanvjien"e otorgajenizbailcaijeorgTOaDnTiz-aa-.cija Zparivsirlenmoog
rada.
Iz ovih nekoliko primera se jasno vidi, da ncmadki
militarizam nastoji da.se uvude u ceo drustveni zivot. A
zapadnonemadki kapital preko zajedni6kog trzista, na- stoji da utice na ostale карЛаНвИбке zemlje, a izgra-djivanje- m zandar u Frraankceutnskihoj i i voostjanliihm bzaazpaa,dnniamstokjiapidtaalipstoi6stkainmo
zemljama. Medjutim, u koliko петабкј militaristi pove-cava- ju broj svojh vojnih i raketnih baza i svoj vojni po- tencijal, u toliko se prosiruje antimilitaristidki front. O-bjekt-ivni
uslovi za ekonomsku i politidku borbu, koja se
povezuje raste sa frontom mira u jednoj zemlji i u mc-djunarod- nim razmerama. I tako se borbene snage fron-t- a mira u svetu sve organizovanije oslanjaju na socijall-stidk- e
snage i zemlje. na cijem delu stoji SSSR.
( Nastavice se)
llinden - praznik Makedonije
6tio. Obecana je pomoc od -- 100.000
bajoncta". (im je to saznao (loci--
DeRev i ostali, koji su dobro poz.
natali situaciju u Makedoniji, us- -
proIiili su se ooj samoubilackoj
odluci.
Medjutim, bilo je kano. Odluka
o utanku na llinden 2. augusta tri'
je prihtacena na terenu. Izdajom
"trhotista" pred sam ustanak po-gi- ba
Goce I)eler.
SOLID AltNOST IIALKAXSKIH
NAKODA I PEKIFIDNOST
HL'RiOAZIJE
Makar koliko Porta ec onda
bila trula, si a Ho naorulani, bez
c4rstog centralnog rukoodtta,
bez savcznika, uprkot hrabrosli i
telikim Irtama makedonski ro-dolju- bi nisu м--i tada mogli pobije-dit- i.
Kad je poleo ustanak iz llu-gars-ke
nije stigla pomoc. Narodi
Halkana n ocitim simpatijama pra-ti- ll
su borbu stoje brafe. Makedon-ski
student! gotore na skupotima
u Zagrebu, gdje te iskazuju im-pati- je
i skuptja pornol. U Ileogra-d- u
se odrlavaju manifestacije so-lidarno- ti.
Sakupljaju se prilozi.
Ali, srpka burloazija ne Irli po-mo- ci
utanike. c( se lakomo zala-l- e
za to da "makedonsko pitanje
rijei zainteresirani izmedju se-o-e
— to jet da лти zemlju podl.
jell s bugarkim tlastodrJcima. V
3
tim momrntima Austrija 1 NJcma-c- ka
naklonjrne su Porti.
Tako je Hahlijar-pal- a mogaa
nakon kraceg tremtna ncomt'lra
iztana krrnuti g dt-cim- a tisuca
ojnika i tekom artiljerijom lr
Kiceta, llitolja i Prilepa na gorhko
Kruseo, gdje sc u centru jedne
male republike na 1200 melara w-si- ne tijala — tad jedina u stijetii
— cnena zastata.
ODMAZDE I TEROR NAKON
PRE.STANKA IIOKUI
JoJ jednom je Makedonija wje-ti- la
odmazdu. Tisuc'e ljudi su pobi-jen- e.
Sporo su uzmicali ustanici.
Nakon teJkih bitaka kod Klisure.
Neteeke, Dcbarca, Mariora u Ko-stursk-om
kraju . . . plamtjela su
okolna scla. Sluibena Etropa nije
niJta poduzela. Najteci otpor pru-i- li
su Miik4lonci na bitoljskom po-druf- ju. Ргч1 Кгимот u planini
Meckinkamen ojiuda Pitu Ruli i
njegov odred ginu. Kruseto pada.
Upravo otaj grad i organizacija
last i u njemu karakterivticni su
za karakter uManka. V gradskom
Tijru bili su potpuno ramoprar-n- o
zastupljeni i Makedonci i 1aI
i Albanei. Zajedno su se i horill.
Proslava u Toiontu
Г nrdjelju 2. augusta loront-sk- i
Makedonci proslarili ц
stoj tcliki praznik llinden. Ita
?una so da je preko fi.OOO rl
susttotalo piknik u Drt МШ
parku.