Nase Novine, April 04, 1985

              pisma... jpisma... jpisma... Pismo iz Francuske:
PoStovano uredmstvo.
Saljom cek od SW fM Wo) I'upich
$50 00. $25 00 a ohno u i $25 00 a
fond 1 Frank iikohriihc . $30 00
$25 00 a obno u i $5 00 a I'orul
Kod n.fs mi scuti; c sitn;icii;i do
sta teska oma pola iHe,o(o o a
ml udo kop s(i lok iali i s' ' )
kusiixaju poooti nut Pruaox i milim
dii si )o mo diihvt- - i laoni s- - s ns.i
пеш .ledum minimi dn 'n м' moulo
po ot it i hi j lo м' pa mo di mi no i m
kan.uFkim 14 ohlonnm Inuuaiki
podii
uknlu ,itl( i Hoi Pupich
1
' If.. Cl -- s i '
c'jiLiU' ' ' '
-- V If?.;
V
f i i in
M. ''.
; K.tjnow
.4, Ij.t
'(sD aim in гЈјм i'
()om prilikum am salH'iu uplat
mou a $50 00 a ohnou moje pret-plat- o
i a fond lila ohm 'am тпоцо
uspolia n huducom radii Мпоцо srdac-ni- h
pozdrava м una u uredmstx u. kao
i м ?j citaocima
J. Tonkovic
Sudbur . Ont
Postovuno I :redmtvo '
Saljem vam $60 00 a fond lista na-si- h
novum, izvimto na zakasnjenju
Fjednopozdravljam Katarmu Kostic.
a vama Danielc mo rum da kazem da
su vase pesmo zaista lope, no mogu
da cutim dok nuslim na vase pesmo.
one su muzika (dull im se divi) njeni-obns- i
su coznja (sapat-snova- ) daljine
blize. nize od jedne zvez.de — all vise
od zaorane brnde. i jace od nas.
Dusica Dajcar
Bee. Austria
Postovuno I 'rodnist vo,
Zakasmla sum sa obnovom pretpla-te- .
ali posto sam hi In dugo u bolnici,
verujem da je to dobra isprika No-vin- e
mi so jako dopadaju, tako da uz
menc i muz i doto polako hoc nas je-zi- k.
Saljom $50 00 zu obnovu i zn fond
Puno lopih zolja svima u urednistvu,
Jelena Karic
Vancouver. B C
Poitovano I 'redmstx o.
Prilazem $60.00 za dvoodisnju
pretplatu na NN. a ostatak u fond
Srdacne pozdrnvo od,
T. Janosevic
Hamilton. Out
Postovani drugovi.
Saljom vam $105 00 - za sljedece-F- .
Fuduhch $40.00 — obnova i fond,
Androvicich $35.00 — obnova i fond.
i Mile Hecimovich $30.00 — obnova i
fond.
Puno pozdrava.
Frank Fudurich
Vancouver, B.C.
Vratio se malisan it skole nimalo za-brin- ut
stojopo troci put dobiojodinicu
iz raduna.
Kadga vide otac, zapita ga: "No kako
si danas ргобао ?
"Jedan, tata", kaze malisan, kao da
se nista lo§c nije dogodilo.
"Nesretnife — kaie otac — ja cu tvbe
ispisati iz svake skole, samo me bru-kas- r
"O ne, tata — rece ma IiSan — danas
je uditeljica tvrdila da pet puta po je-dan
ne dine jedan vec pet. Ja cu jo§
dvaput dobiti jedan i onda cu topomno-tit- i
i dobit 6u pet. Bit ce li sin odlikaS
i bit 6e$ ponosan.
КНШ
Pesctoo fohruara naxrsit co so pet
nodina od smrti nae dnmo kcerke
Helen Now., koja a stradala u auto-mobiFk- oi
nerooi u.lugoslaviji. a nje
m иргиц doktor Sox ill jo muoki
ubiien tri Kodme pme me mo smrti
Oplakuni ill Helenu i ladu Hole
nina majka i n.c -- etra. cottri Acer
Ei ko el l unuk
I'liiaonm $25 00 u toml .i i im
ina i $2.) 00 a ohtm u pi otplale
s an- - tin ithicm
John i Warta !opoie If
i oil it i'l i '
.iucoii rr. B C ашжвтшБШшшЕШШШшшашшшМ
SPOMEN
POK. MARKA SKKTH'A
hide-clo:- ; mar1 naiil oo sr 17
uinlma od )rП mou (1гацоц иргица
M.irka Sertira
Marko jo bio aktnan drustx em rad-nik- .
clan naprednih organiacija l ci-table
napredne stampe Radio je i po-таца- о
ме sto jo bilo dobro a radne
Ijudo
F spomen na njega pnlaem 50 do-lar- a
"Xasim novinama"
Ivka Sertic
rsssssis
Vancouver, B.C. Ш
тршш%шшшт%шшш?ш?шш&
Dragi drugovi.
F pnlogu ovog pisma dostaxijam
Vam cek na $50.00 za moju pretplatu.
a ostatak u fond
Srdacan pozdrav.
II. Justiz
New York. N.Y
Postovano uremstvo,
Saljom Vam uplatnicu za moju go-disn- ju
pretplatu. Sa pozdravom.
S. Shagat
Leamington, Ont.
JUGOSLOVENSKOG
Jugoslovenski kulturni centaru Pa-nz- u
najavio je. za mesec februar. ne-koli- ko
veoma interesantnih progra-ma- ,
koji su izazvali zivo interesovanje
ne samo medu nama, privremenim
radnicima. nego i kod siroke pariske
publike:
— 13 i 14. februara, u po.natoj kon-ccrtn- oj
sali Bleyel gostovace nas
mladi pijanist Ivo Pogorelic. sa de-lim- a
Berhoz-a- , I)if'ur-- a i Cajkovskog
--karatagoto-vovi.
se
i nema u prodaji.
Slikar Vlado Velickovic izlagace
u prostoru Fordilliers; njegova izlo-b- a
trajace citavog meseca.
— ()(i 25. februara do 5. marta, jos
jedan nas majstor Marjan Frama izla-gace
svoje si ike u Grand Palais, na
Trocadero.
— Zatim. pored predavanja "Savre-men- i
trenutak u Jugoslovenskom ka-alistu- ";
izlozbe crteza mladih beo-gradsk- ih
slikara sa Akademije za li-kov- nu
umetnost; jedne radio-dram- e l
koncerta mlade zagrebacke pijanis-tkmj- e
Aleksandre Romanic, u sali
centra davace se i video program No-vogodis- nje
noci jugoslovenskih TV
centara.
Л kada se svemu tome doda i dva
dana "Muzike sa radio Beograda: hor.
sinfonijski orkestar i ploce — "mo-em- o
slobodno rcci nasim "kanad-ski- m
zemljacima" da cemo mi, jugo-slove- ni
u Francuskoj, u ovom najkra-ce- m
mesecu — februaru, biti izdasni
pomazeni kulturnim duhom domovi-ne- .
29. januar, 1985. Mira STRBAC
ЏЏ
m
a
is
CI
!
Ш
OPOMIN
i jedim intcrvju pozajmljen iz pariske —
Postovani citaoci "Nasih novina"
vec su imali prilike. preko svojih
dnevnih inl'ormatora. da sc obaveste
o dogadajima u Nooj Kaledoniji
starosedeoci ovog ostrva narod Ka
nak trazi suverenitet .Jedan ponosm
narod, udaljen hiljadama niilja oil
"svog" centra, bon se da v lastitu slid
binu uzme u vlastite ruke kao sto
su to cinih i cine mnogi narodi na sc
tu )lc. u I'ariu Irancuska vkula i lu l.iiuciit u ci loin i' nasledu l o a]
prt'komui ski ios('(l )okusaa da uti
rr ii, i so nacm. na rao dogadaia
kuji re in (.mi oin, post a.) u s o dramatic
inn drugoi polovini lanuara, pred
sednik Mitti'raml boravio )e 12 sat i u .oo Kaledoniji. a atnn. u metropo
li nastavl)aju se dugi ragovon na
na isem imou
Progre.sivnojano mnjenje Irancu
ske. verno slobodarskim tradicijama,
podravlja borbu slobodarskih Kana-ka,
udruzenih u Pokretu a nezavi-snos- t
FLNKC Г isto vreme, to javno
mnjenje otvoreno osuduje repre-sivn- e
mere koie sadasnje vlasti pn-menju- ju
protiv FLNKC — legitimnog
predstavnika ugrozenog naroda Ka-na- k.
V Novoj Kaledoniji produzeno
je ratno-mobiln- o stanje i sa konti-nent- a
upuceno je pojacanje vojsci-brojn- e
trupe CRS-Policij- e. Jedan
deo domace desnice lije "krokodilske
suze" nad Novom Kaledonijom i tea-traln- o
i bucno, zajedno sa dominan-tno- m
grupom evropskih doseljenika
u Novoj Kaledoniji, mase francuskim
trobojkama" braneci cast domovine"
u nameri da zaustavi tocak istorije.
Mnogim francuskim gradanima,
medutim, odjeci dogadaja na ovom
dalekom ostrvu zvuee ovde, u zemlji,
poput one nezaboravljene, stravicne
jeke. izazvane pokusajima otpora Al-irs- ke nezavisnosti. Oni su zabrinuti
iz ljudskih razloga, jer je za mnoge,
lpak. istorija — uciteljica zivota. 0
svemu ovome veoma recito govori i
ovaj pozajmljeni intervju, koga vam,
u prevodu, preporucujemo. Njega je
vodio specijalni dopisnik pariskog
nedeljnika "Humanite Dimanche".
I'lorence Haguenauer, sa jednim po-tomko- m
evropskih doseljenika u
Novu Kaledoniju. Nastavnik po pro-fesij- i, tridesetogodisnji po imenu Ys-sm- et je takozvani Kaldos — tako se
nazivaju potomci evropskih osvajaca
lzgodine 1843. Evosta jeon ispricao:
— "Veoma volim moju zemlju Novu
Kaledoniju. Ja sam ovde roden. Moja
majka rodena je ovde: majka moje
majke rodena je ovde, na ovom ost-rvu.
jednom od najvecih na Pacifiku,
dva puta vecem od Korzike, ako vam
to nesto govori! Nasa zemlja veca je
od Libana, istog je prostranstva kao
Belgija — pa zasto da i ona ne bude
nezavisna? Ja, takode, volim Francu-sku- .
To je moja kultura, to je moj je-zi- k.
To je deo moje proslosti. Ali ja
se ne mogu dobro osecati na ovoj svo-jo- j
zemlji i ne mogu biti u "svojoj ko-zi- "
na njoj sve dok narod-starosede-l- ac
nema svoj suverenitet. Jer zna se
i kako smo i zasto mi ovamo dosli. Mi
smo proizasli iz najvarvarskijeg naj-stravicnij- eg perioda ljudske istorije:
iz vremena kolonijalizma. Predsed-ni- k Mitterand ovde u poseti skoro re-ka- o
nam je da se od Austrlijanaca ne-mam- o nista nauciti, jer su oni, dola-zec- i
na taj kontinent — poubijali sve
domoroce. Da li je predsednik Mitte-rand
siguran da su se ovde, na nasem
ostrvu zbivali dogadaji manjc varvar-sk- i
u isto, kolonijalno vreme? U doba
francuske kolonizacije i narod Kanak
bivao je ubijan, desetokovan, pljac-ka- n
i zemlja mu je oteta. Moze li se,
onda, na pragu 21 veka u godini 1985.
bilo koji varavrizam ocenjivati kao —
February 7, 1985, NASE NOVINE —3
JUCI ODJEK £a
MOVE KALEBONIJE
stampe
vise legitiman? Ja to ne mogu da zami-sli- m
Zbog toga l jesam, bez obzira na
moje francusko-evropsk- o poreklo, na
strain naroda Kanak Siguran sam da
neavisnost ovoga naroda ne podra-umev- a
bacanje drugih naroda u
okean To e pitanje dostojanstva I u
Francusko] domoroci Francuzi —
imaiu iua lsnost Pokret FLNKC
nudi s mi slanovnicima nove Kaledo-ni- e
nacionalnost ukoliko je oni zele
raume se. pod uslovom da se nisu
oruzjem bonli proti naroda Kanak
Ovde, mnogi p]vropljani po poreklu
]os nemaiu jasne predstave niti pove-renj- a jer im FLNKC, za sada. i ne
moze nista zakonski da garantuje, po-sto
je borba u toku. A ako izvesni
medu njima noviji doseljenici ili Kal-dos- i.
nastave da seju nepoverenje
prema narodu Kanak, ako l dalje
budu lzigravali cow-boys-- e gomila-juc- i
ubilacko oruzje i ugrozavali
borbu za nezavisnost — nezdravo sta-nje
ovde ce su prosiriti. Ako se budu
ponavljali slucajevi kao onaj, skoras-nji- ,
u Hienghene — kada su desetori-c- u
Kanaka, poput jelena ili zeceva —
ubili evropski dosljaci, — zar se, u ta-kv- oj situaciji, mozemisliti na dobro-susedsk- o
zivljenje?
Povecani broj pripadnika CRS-po-lici- je
nije ovde doneo nikakvo smiri-vanj- e. Policija zatvara oci pred uce-stali- m
provokacijama tih desnicara
koji zveckaju oruzjem. Francuska
vlada time je na sebe preuzela tesku
odgovornost zbog pogorsanja stanja.
Na zapadnoj strani ostrva, na primer,
koloni naoruzavaju do zuba ljude iz
drugih plemena: Tenela, Kone,
Ouego i huskaju ih protiv naroda Ka-nak
— sa kojima su od pamtiveka ovi
dobri ljudi prijateljski saradivali.
Sve se to radi na ocigled policije i zar
to ne izgleda zastrasujuce?
Na zalost, nije veliki broj KaldoSa
— potomaka starih evropskih doslja-ka- ,
sada na strani ponosnih Kanaka
koji traze suverenitet. Odgovor za to
i nije nikakva tajna: sav ekonomski,
kulturni i drustveni zivot drzi u svojoj
monopolistickoj ruci — dosljak, ne
Kanak. Rukovodeni kolonijalnim na-cino- m
misljenja, ove monopolisticka
grupa posmatra domoroce — koloni-jalnim
ocima. Stare ideje i sada se
lansiraju — preko novih televizora,
novih radija i — preko jedinog, njiho-vo- g
novinskog glasila "Nova Kaledo-nija"- .
To je grupa kapitalista koja
ovde ima vlast i znacajne ekonomske
interese, bogatstvo i privilegije i oni
svoju zaostalu, prokolonijalnu ideo-logij- u
suprotstavljaju suverenitetu
starosedelackog naroda Kanaka. Nji-hovo- m
nezavisnoscu — dominacija
ovog monopola prestaje. Zato se mon-po- l
i sluzi svim nacinima da se ovde
odrzi."
Na kraju ovog intervjua Ysmet je
upitao novinarku: "Da li se u Francu-skoj
zna da ovde cinovnik ima dvo-struk- o
veca primanja nego u metropo-li- ?
Da su sredstva za odmor, razono-du- ,
sport — ovde rezervisana samo za
ljude evropskog porekla? Pa iako i
ovde ima dosljaka koji su eksploati-san- i
— ima ih i medu Kaldosima —
oni su malim raznim privilegijama
dezorijentisani, okruzeni su nepove-renje- m
te i kod njih preteze koloni-jaln- a
logika".
Mira STRBAC
a
NOVINE"'