Nase Novine, January 14, 1981

              TRIVODECAKIUBA
Na T.V. "Dobar dan Jugo-slavijo- ",
redovno, na svakom
programu, mogu se cuti
vesti iz jugoslovenskih
klubova u Chicagu. To su,
medutim, u glavnom vesti iz
tri kluba: Yugoslav klub of
Chicago, drustvo "Boka" i
udruzenje "Crna Gora".
Poznato je da u ovom gradu
ima mnogo iseljenickih
drustava. Jedno veoma
dobro poznato drustvo je
"Fruska Gora," koje je aktiv-n- o
i u svom delokrugu bavi
JUGOSLOVEN-SK- I
KLUB
Poznato je da je Jugo-slovens- ki klub pretrpeo
znatne stete prilikom
podmetanja eksploziva u
prosloj. godini. Od tada pa
na ovamo vrsene su inten-zivn- e
opravke kluba, u
пебепгш ce biti i lepih
promena pa se обекије da
koncem aprila klub bude
zavrsen i ponovo dat na
upotrebu. Za odrzavanje
piknika klub ce biti u pot-pu'no- sti
gotov tako da cemo i
ove godine naSe piknike
odrzavati u lepoj basti ovoga
kluba.
HUMANA AKCIJA
SKULA
Chicago je nekada bio
poznati grad po nekvali-fikovan- oj
radnoj snazi kojaje
dolazila iz Jugoslavije. To su
bili uglavnom radnici i siro-mas- ni
seljaci iz pasivnih
krajeva Jugoslavije. Danas
su se vremena izmenila,
kako je Jugoslavia posle
rata stvorila jaku bazu za
obrazovanje strudnog kadra,
to se danas i te kako
prime6uje i medu useljeni-stvo- m.
U Chicagu danas,
pored kvalifikovanog indu-strijsk- og
kadra, imamo i
Osnivafii jugoslovenskog
veoma jaku inteligenciju
stvorenu posle rata. Jedan
od mnogobrojnih je i dr.
Skul, lekar specijalista za
zenske bolesti i porodaj.
Ovaj plemeniti 6ovek, pored
svoje zaposlenosti u Kolum-bu- s
bolnici, kao i u svojoj
privatnoj ordinaciji nade
vremena i za svoj narod ili
svoje zemljakinje, kako to on
kaze.
se sa vise raznih aktivnosti.
Ovo drustvo se nikada ne
pominje na TV. programu.
Sta sprecava drugove na
programu da i o ovom dru-stvu
kazu koju rec, tim pre
sto ovo drustvo zeli saradnju
sa svima, pa i sa ova tri
vodeca kluba. Ako postoji
neka preprekato treba sto
pre odkloniti i uspostaviti
prijateljsku saradnju. Ova
dusnost lezi jednako,kako na
tri vodeca kluba, tako i na
drustvu "Fruska Gora."
Izvestitelj
DR.
Etni6kaSkola
(i ihajlo Pupin"
Decija etnicka skola
"Mihajlo Pupin" zavrsit ce
ovogodisnju nastavu prvoga
maja. Ovo je druga godina
kako deca pohadaju skolu i
moze se reci da su prove-den- o
vreme u skoli dobro
iskoristili, jer vec sada deca
mogu pisati pisma svojim
dekama i bakama, sto deca
koja nisu pohadjala skolu ze
maternji jezik nece moce da
obraduju svoje u Domovini
sa pismom na svom jeziku.
U idu6oj godini skola ce
raditi sa dva odeljenja, jedno
odeljenje ce biti visi a jedno
nizi razred. Izvestitelj.
Dr. Skul je zapravo робео
seriju predavanja preko
jugoslovenskih TV. pro-gram- a,
o raku na zenskim
organima. Dr. Skul je
takoder ponudio dobre
usluge svim useljenickim
drustvima, obe6avsi da 6e
predavanja odrzavati u
svakom drustvu koje ga bude
pozvalo. Njegov prvi
nastup bit 6e u jugosloven-sko- m klubu u nedelju 5.
aprila, o.g.
U toku su razgovori sa dr.
Skulom o odrzavanju preda- -
kluba "FruSka Gora"
vanja u udruzenju Fruska
gora, pa je тодибе da 6e se
ovakva predavanja odrzati i u
drugim organizacijama. Inte-resant- an
je odgovor dr.
Skula na kritiku koju su mu
uputili nepoznati elementi:
"Ja, kao humanf radnik,
vrsim svoju duznost za koju
sam polozio zakletvu".
RekavSi da rak ne zna za
granice pa tako "on napada
j ')
Швв H hh l ШШ
U ovoj godini narodi Jugoslavije
obiljezit 6e ietrdesetgodiSnjicu
narodnooslobodidake borbe i
socijalistidke revolucije. U toku su
pripreme u svim radnim i druSt-veni- m
organizacijama koje 6e i u
ovom jubileju javnim manifestaci-jam- a
evocirati historij'ske dogadaje
o danima kad se udarao temelj
novoj Jugoslaviji.
Prije 6etrdeset godina na strani-cam-a
svjetske Stampe pojavila se
historijska poruka radnidke klase i
omladine Beograda parolom "Bolje
grob nego rob", kojom se svijet
upozorio na opasnosti faSistidkog
terora. Jos' u tim danima spon-tano- g
reagovanja stanovniStva
mogao se osjetiti odludan stav svih
Juinih Slavena da se kao i kroz
burna stoljetna vojevanja za
slobodu i ovog puta pod rukovod-stvo- m
Josipa Broza-Tit- a паби u
oslobodiladkom i revolucionarnom
marSu.
PoSto su NOB i socijalistidka
revolucija bili u skladu sa historij-skim-ideoloSki- m
kretanjima i
evolucijom u medudruStvenim
odnosima, to se ve6 u podetku
mogla osjetiti i odluinost naSih
naroda da svojoj borbi na svim
poljima za progres da i takav pe6at.
Stoga kad slavimo jubilej NOB-- a i
revolucije slavimo i pobjedu.
Poslije obnove i izgradnje Jugo-slavi- ja
promijenila je osnovni
karakter rada i iivota. Od agrarne,
Jugoslavija je brzim koracima
jedinstvenog socijalistidkog
planiranja prerasla u modernu
industrijaliziranu druStvenu zajed-nic- u.
Narodi Jugoslavije su u tim
prvim danima preporoda znali
kakav druStveni sistem izgradivati.
Svjedoci smo mnogih samoodri-canj- a,
racionaliziranja, Stednje u
Z3D3V3
U subotu, 4. aprila, fudbal-sk-i
klub "Sloga" Iz Toronta,
obelezio je pet godina svog
postojanja banketom na
kome su progla§eni dobit-ni- cl
trofeja na fudbalskom
turniru odrzanom istog dana
u organ izaciji "Sloge".
O zabavl "Sloge" prida se da
je po broju posetilaca
najuspelija, u ovoj godini.
Litvanska gornja sala je bila
prepuna. Program je bio
dug, ali je svo vreme privla-6i- o
interesovanje prisutnih.
Za vederu su servirani
domadi specijaliteti koje su
dlanovi kluba pripremili.
Goste je zabavljao orkestar
Mileta Jankovida.
kako Srbe tako Hrvate i
Slovence, Bosance ili Crno-gorc- e,
Francuze ili Ameri-kanc- e.
Svaku naciju, svaku
religiju i svaku rasu. Ova
opaka bolest ne zna za
granice. Upravo zbog toga,
moja je duznost da poma-ze- m
svim ljudima jednako".
Interesantno je pomenuti
da dr. Skul ni u jednom
predavanju i ni jednom
prilikom nije objavio adresu
svoga ofisa niti je pozvao
zainteresovane da dodu kod
njega na pregled, vec je
uputio poziv svim zenama da
se obavezno podvrgnu
redovnim pregledima kod
svojih lekara ili da same o
sebi vode габипа koliko to
mogu.
Za predavanja dr. Skula
postoji veliko interesovanje
pa se обекије da бе od ove
plemenite akcije biti i dobrih
rezultata. D.D. Putnik
April
i
danima udarniStva i udarnika u
svim oblicima i privrednog uzdi-zanj- a
i udvrSdivanja nezavisnosti i
teritorijalnog integriteta zemlje.
Nicali su novi tvornidki dimnjaci, u
bespudu polagali Zeljeznidki kolo-sijec- i,
novi auto-putev- i, hidroelek-trane- ,
беНбапе, Skole u kojima su
se stvarali bududi tehnidari,
inienjeri i novi uditelji. Kombajni
su danono6no brujili, kopaii pre-baciv- ali
norme, omladina uz pjes-m- u
marSirala sa kolicima i pijucima
i stvarala bratstvo i jedinstvo.
Granidar je budno pazio da izgrad-nj- a
novih druStvenih odnosa bude
u miru i sigurnosti. Ubrzo Jugo-slavija
je stekla ogroman ugled u
svijetu. Odludnost naSih naroda da
grade vlastiti put u socijalizam
respektivno se odrazila u svim
oblicima pomodi od strane razvi-jeni- h
i privredno snalnih drlava.
Relativno brz razvoj urodio je
plodom.
Danas, Jugoslavija je svijetom
poznat proizvodjai i snabdjevai
domadeg i stranih triiSta bezbro-je- m
artikala Siroke potroSnje. NaSi
graditelji privrednih objekata su
poznati cijelim svijetom. Marljivost
i zalaganje naSih radnika otvorilo je
vrata mnogih svjetskih firmi. U
danaSnjim uvjetima privredivanja
povezanih veoma tijesno sa
energetskom krizom i komplici-rani- m
ekonomskim odnosima u
svijetu odralavaju se i na naS
privredni razvoj. Ukratko rezimira-ju6- i
faze naSeg druStvenog
privrednog razvoja u proSlom 6etr-desetlje- du
izraiavamo ponos
naSim specifidnim formama
druStvenog samoupravljanja te
demo i u tekudem petogodiSnjem
planu razvoja zauzeti pravi stav i
kroditi naprijed.
Zabava je, sudedi po svemu,
bila dobro organizovana.
kulturno zabavni deo
programa imao je dosta
elemenata koji su ukazivali
na jubilej.
0 klubu "Sloga", jednom od
najpopularnijih i a najaktiv-niji- h
u naSoj sredini, ima
uvek novosti za saopSta-vanj- e.
Ukratno opisanu bio-grafi- ju
kluba duli smo na
banketu, u proditanom
govoru voditelja programa,
Milovanke Birdanin. Zbog
mnoStva vaznih podataka o
aktivnosti kluba, objavlju-jem- o
ovaj govor u celosti.
U programu su nastupila
dva folklorna ansambla:
Skola "Nikola Tesla" i novo-osnova- na
grupa "Polet".
Obe grupe su imale dobar,
raznovrstan repertoar
dobile mnogo komplimenata
Dragi posetioci, sakupili
smo se da jos jednom, po
peti put, proslavimo godiS-njic- u
osnivanja sportskog
kluba "SLOGE", kluba koji je
naSao svoje mesto u nase-obi- ni
Jugoslovena u Toro-nto
Рокибаби da u nekoliko
re6i opiSem naS petogodisnji
put.
Prve godine takmi6ili smoi
se u Ligi hotelijera. lako
novi, uspeli smo ono sto
nikome dotad nije poslo za
rukom, (ili za nogom).
Osvojili smo prvo mesto i
Kup lige.
15, 1981 Ш&ШЗШШ
revolnciie
'£1fl(ffi'f
. . Ovdje u iseljeniStvu jugoslaven-sk- i
narodi su odigrali dasnu ulogu
u odrtavanju tijesnih veza sa
domovinom i u doba NOB-- a i
socijalistidke revolucije, pa kroz
obnovu i izgradnju Jugoslavije.
Jugoslaveni okupljeni u radnidkim
udruienjima, kulturno-umje- t- nitkim druStvlma, zavliajnim
klubovima preko svoje Stampe kao
Sto su "NaSe novine" izralavali su
svoju odanost principima kojima
se rukovode jugoslavenski narodi u
izgradnji svoje zemlje.
Ovih dana kad se narodi i
narodnosti Jugoslavije pripremaju
za proslavu jubijeja i mi ovdje u
iseljeniStvu imamo nadina i forme
da izrazimo naSu solidamost sa
domovinom.
Zivimo u zemlji koja je bila i aktivni
saveznik Jugoslavije u toku godina
rata,te bismo trebali da u sastavu
druStvenih-klubski- h aktivnosti
putem dolazeteg festivala, te tele-vizijski- m
emisijama prigodnim
literarnim sadriajima i filmskim
prikazivanjima, damo spomena na
historijske dane. Nedavno for-mira- ni
Koordinacioni odbor
jugoslavenskih izeljenika i Ameri-дко-jugoslavens- ki
kulturni centar u
Chicagu trebali bi imotrativno pri&i
ka formiranju fonda kojim bi se
napokon doSlo do vlastitih prosto-rij- a
u kojima bi se nastavio rad
jugoslavenskih druStava na
kulturno-zabavno- m podrudju
uklju6uju6i realiziranje svih
planova i programa naSih klubova i
zavidajnih druStava na sjevernom
dijelu Chicaga. Neka ovo bude naS
idudi i neposredni zadatak i svaka
inicijativa ka realiziranju je dobro
doSla.
MIR0SLAVBLA2EVIC
i aplauza od publike. Mo-zem- o konstatovati da
nastupi folklornih grupa
obezdeduju uvek uspeh
kulturnih programa, bez
obzira da li ima drugih
tadaka ili ne.
Novost u programu bila je
go$6a Samira, interpretator-k-a
egzotidnih istodnjadkih
igara, dija koreografija je
bazirana na poznatim "Pri-бат- а
iz hiljadu ijedne nodi".
Ova tadke retke na naSim
zabavama.
Najspektakularniji, ipak, bio
je kraj programa. Predstav-nic- i
fudbalskih ekipa koje su
istog dana uzele ибе$6е na
fudbalskom turniru, pro-ziva- ni
su jedan za drugim na
pozornicu, da bi primili
veoma lepe pehare i plakete.
Aplauzima i OduSevljenju
prisutnih, medu kojima je
bilo najviSe mladih simpati-zer-a
sportista, nije bilo
kraja, kao ni fotografisanju,
kako na pozornici, tako i u
sali.
Slede6a sezona dovela nas
je u prvenstvo Toronta.
РобеИ smo, naravno, sa
6etvrtom divizijom. Ponovo
su nasi јдгабј blistali i tre£a
sezona postojanja kluba
dovela nas je u tre6u diviziju,
ili tredu ligu. lako smo zaista
bili najbolji, nismo uspeli da
budemo prvi, a razlozi su bili
sve pre nego sportski. Ipak,
uspeli smo da se plasiramo
u Drugu ligu. Smatramo da
je skok za dve sezone bio
viSe nego izvanredan.
Prosle godine igrali su
nasi mladi6i takode veoma
(Nastavak na st. 9)