Nase Novine, January 14, 1981

              §ll&&№]№ April 15, ?981
Uz 50-godiSnj- icu "NaSih novina" PiSe: DANIEL PIXIADES
ШШКМИИВИД
(Nastavak iz proslog broja)
Mnogi naSi iseljenici iz
Amerike i Kanade dobro-voljn- o
su se javHi u
saveznidke armije, od kojih
su neki poginuli, a neki su
udestvovali u ratu do same
pobede. Kada je Narodno-oslobodiladk- a armija
oslobodila Jugoslaviju,
posle toga kada je Crvena
armija zauzela Berlin i kada
su saveznidke trupe probile
Zapadni front, ovde kao i
svuda u svetu nastalo je
nevideno slavlje.
CetvorogodiSnji rat u
Jugoslaviji je pros' aov u
njemuje poginulo viSe od 35
miliona ljudi, a u samoj
Jugoslaviji preko miI ion i
sedamstotina hiljada.
U naSem druStvu je bilo
nevidenih aktivnosti. Sakup-Ijal- a
se ротоб ko je kako
stigao i ko je kako mogao. A
na$a Stampa je u tome bila
inicijator. Javilo se zaista
mnogo dobrovoljaca u tome.
Ne samo iz druStva, vet i
drugih postojedih organi-zacij- a
u mestu. Svak je
saose6ao s borbom i
pobedom svog naroda
prema tome i davao. Novae,
ode6u i drugo.
Svim ovim istoriskim
dogadajimaj zbivanjima koji
6e uslediti, bili su neposred-n- i
svedoci Hi udesnici
jugoslovenski ljudi iz naSeg
mesta, bilo iz starije Hi
savremene generacije. A sve
je to u njima formiralo
njihovu svest. Kristalisalo
njihov stav. DoSavSi ovamo
na bilo kakav nadin, mnogi
su prolazili kroz razna
iskuSenja, ali promenom
sredine i saznanjem o svom
radnidkom polozaju , kroz
na§u Stampu i razna svetska
zbivanja, prilazili su istini.
U posleratnom periodu,
narodito 1948. godine i
nadalje, infombirovski
dogadaji ostavili su duboke
tragove, veoma bolne
posledidne rane koje su se
morale lediti kroz generacije.
Tako je doSlo do osnivanja i
novog jugoslovenskog
druStva "Jadran" koje je
unelo nove koncepcije i novi
smisao u svoje delatnosti.
0d tada je podeo nov period
druStva, ako nekog nismo
izostavili, koji je ustvari
formirao naSu jugosloven-sk- u
misao.
Ovde nije mnogo гебепо o
periodu ratnom i poslerat-nom
kada se tako svesrdno
prikupljala pomod naSem
narodu u zemlji, aolazak
Nade Krajger i njena uloga u
naSem zivlju, kada se davala
pomod opustoSenoj Jugo-slaviji.
I mnogo $to §ta nije
redeno. O tome demo pisati
najverovatnije u posebnim
dlancima.
Na kraju, da je ovaj dlanak
napisan u okviru pedeseto-godiSnjic- e
osnivanja na§e
Stampe, onda moramo da
konstatujemo da u ovom
naSem mestu ima vi§e
pretplatnika izvan Jug.
kanadskog druStva. To su
drugovi iz jugoslovenskih
druStava, slovenadkih,
Srpskog i HBZ, o kojima
treba redi viSe pohvala jer su
to mahom aktivisti u svim
poduhvatima jugosloven-stva- .
O njima demo u
dogledno vreme napisati
dlanak, jer bi bilo pogre§no
da se ditava na$a aktivnost
rezultira samo u okviru
druStva kao Sto je Jugo-slovensko-kanads- ko.
Treba takode redi i o
drugovima koji su na$i
pretplatnici i koji za sada ne
pripadaju ni jednom od
postojecih dru§tava u naSem
mestu. Oni su i te kako
aktivni i nije nam potpuno
jasno za&to nisu udlanjeni u
jedno od jugoslovenskih
druStava. No, o tome demo
kasnije. Jer, vreme se
menja, a sa njim i sami ljudi.
Nakon rata u izgradnji na§e
matidne zemlje udestvovali
su Nikola i Ivan Uremovid,
Zaidevid, John Zlatkovid,
poznati naS pevad i muzidar,
Matter Agnot (SadaSnji zet
Maksa Ruzida), Mai id,
Francis i Iva Ruzid, Maksine
derke, od kojih su mnogi
nakon povratka uneli mnogo
zara u organizaciju. To su
bili takojvani povratnici
koji su i nakon povratka uzeli
vidnoglides'da u druStvu.
Nesumnjivo najvecu
zaslugu na Sirenju naSe
Stampe i u radu Odbora za
Stampu ima drug Marko
Butorac, neizostavni udesnik
u svim zbivanjima druStva,
'made bliski saradnik
prijatelj pokojnog Nikole
Uremovida. Zatim treba
istadi Franka Sodyija dijom
najvedom zaslugom je
kupljeno zemljiSte druStva, u
radu na njemu, pruzanju
pomodi Stampi i u opStem
radu druStva. Medu najpo-znati- ja
na§a imena spadaju
Bob Cadid i njegova supruga
Anka koji su svak na svoj
nadin doprineli u radu
druStva HBZ, te ime
KreSimira Simca koji je duze
vreme bio predsednik ove
organizacije, itd.
U najnovije vreme treba da
se istaknu imena Janeza
Drdara, Franje Torida i
njegove derke (kojaje ustvari
bila i osnivad naSeg radio
programa), onda Katarine
Zganjar i drugih.
Nesumnjivo najvedu zas-lugu
na Sirenju na$e Stampe
i u radu Odbora za Stampu
ima drug Marko Butorac,
neizostavni udesnik u svim
zbivanjima druStva, inade
bliski saradnik i prijatelj
pokojnog Nikole Uremovida.
Zatim treba istadi Franka
Sodyija dijom najvedom
zaslugom je kupljeno
zemljiSte druStva, u radu na
njemu, pruzanju pomodi
§ tarn pi i u ops' tern radu
druStva. Medu najpoznatija
na&a imena spadaju Bob
Cadid i njegova supruga
Anka koji su svak na svoj
nadin doprineli u radu dru-St- va
i HBZ, te ime KreSimira
Simca koji je duze vreme bio
predsednik ove organizacije,
itd.
Ali jugoslovensko druStvo
"Jadran", i ako je imalo
veoma plodnih aktivnosti,
njegova funkcija je zavisila
viSe od pojedinaca koji su
izgarali na svojim zadacima,
ali nije dolazilo do omasov-Ijavanj- a.
Sve se svodilo na
organizovanje banketa i
piknika i nekih drugih vidova
druStveno kulturne
delatnosti, kao i pomodi
Stampi. Mnogi na§i zitelji su
dobijali dojam da je to
organizacija sa politidkim
prof Horn izato joj iz bojazni
od vlasti nisu pristupali.
Bilo je to dob a kada je u ovo
mesto podeo da pristize velik
broj emigranata takvog Hi
onakvog porekla, donoseci
propagandu koja je bila u
suprotnosti s "Jadranom".
Tako je ovo druStvo moralo
da preuzme na sebe zadatak
pravilnog objaSnjavanja
stvarnosti u Jugoslaviji. Zato
su mu i prigovarali da se bavi
politikom. Ovde se mora
istadi ime Nikole Uremovida
koji je ditav svoj zivot
zajedno s drugovima
posvetio jugoslovenstvu.
Njegov dvrst i odludan stav
je bio presudan u mnogim
problemima druStva. On je
bio beskompromisan borac
za pravdu i istinu o naSoj
matidnoj zemlji iz koje je kao
graditelj doneo vi§e
priznanja i zvanje udarnika.
Posle iznenadne smrti druga
Uremovida nastao je kradi
period zatiSja u radu druStva.
Dolaskom glavnom urednika
"NaSih novina", MioSida,
pored Odbora za Stampu,
osnovano je i novo Jugoslo-vensko
— kanadsko druStvo.
Tad se pojavio vedi broj
mladih ljudi koji su zajedno
sa starijima dali novi smisao
u radu ove organizacije.
Pristupilo se prikupljanju
sredstava za kupovinu
zemljiSta koje de vremenom
postati pravo gradiliSte i
mesto za okupljanje naSeg
zivlja.
U svemu ovome znadajnu
ulogu odigrali su neposredni
kontakti s dlanovima redak-cij- e
novina, posete druga
MioSica i drugih pre njega.
Zatim udeSde naSih drugova
na konvencijama Stampe,
koja je ba§ zahvaljujudi
stremljenju novih genera-cij- a,
krenula kao Sto je
otpodela — putem
internacionalizma, ali u
kojem je bilo vi&e elemenata
i podataka o SFR Jugosla-viji.
Jugoslavija je u ratno i
posleratno doba odigrala
veliku ulogu u medunarod-ni- m odnosima. Bolje redeno,
onaje u tovreme,prozela na$
duh nevidenim podstrekom i
ljubavlju koje se ovde u
druStvu manifestiraln.
Ka njegovom
dosadaSnjem uspehu, koji je
zaista velik, vodila je samo
ljubav prema rodnom kraju.
ditaoci "NaSih novina" su
imali prilike da ditaju mnoge
prikaze o ostvarenom i o
planovima koji su se podeli
ostvarivati na torn ved ispla-deno- m Sumskom zemljiStu,
tj. na Jugoslovenskoj tarmi.
Tu je odiSden velik pros tor
namenjen prvenstveno
organizovanju piknika,
raznim sportskim aktivn-ost
ima, odrzavanju
sastanaka, a u prolede de
otpodeti gradnja prostorija
koje de imati veoma
znadajnu nameru u ditavoj
druStveno kulturnoj delat-nosti
druStva, tj. i sa takvim
aktivnosti ma koje do sada
nisu bile upraznjavane.
Neophodno je odati
priznanje drugovima koji su
takoredi danonodno prisutni
na svojoj farmi. Tu su ditave
na§e jugoslovenske familije:
zene, mu§karci, deca,
omladina. A svak od njih se
nedim zanima, nedim koris-ni- m
za druStvo i njegovu
bududnost. Odludeno je da
se u ove podatke ne unose
imena dlanova, §to je i
nemogude za velik broj. To
de se verovatno udiniti nakon
ostvarenih svih zamisli, ako
tome ikad bude kraj, jer
jedno druStvo kao §to je ovo
nikad nede dodi do kraja u
svojim aktivnostima. Pome-nuti- h
pedesetak dlanova,
omladine i dece, istidu se
tako da medu njima i ne
moles' nadi koji je viSe
udinio. Mi se pak nadamo da
de se neka imena ipak
neminovno pojaviti u naSoj
stampi kao §to je to bio
Sludaj u ranijim prikazima
ovog rada vrednog paznje. ne
samo u naSem zivlju i u
naSem mestu, ved i u ditavoj
jugoslovenskoj javnosti u
svetu do koje ova Stampa
dolazi.
Ovom prilikom demo navesti
imena onih drugova koji su
doprineli razvitku druStva u
naSem mestu od podetka do
osnivanja savremene organi-zacije.
Uakle, kroz decenije
su sejsticali ovi drugovi:
Petar Zapkar, Viktor Blazina
u osnivanju druStva i drugi.
U Spanskom ratu su
udestvovali Petar Lukovid,
Petar Zapkar, Petar Hrstid,
drug Sudo, a iz Dzeraltona
(koji je bio organski i idejno
povezan s naSim mestom,
Lazar Jelid (on je bio i
partizan), onda Vudko
Vudkovid itd. Neka nas
dopune drugovi koji o tome
znaju, jer vi§e imena nije
spomenuto).
A tu su i imena drugova koji
su kroz ditavo vrema posto-janj- a
druStva
_
bili aktivni
clan ovi: Petar Zapkar, Viktor
Blazina, koji imaju
neprocenjive zasluge ne
samo u osnivanju, ved i u
daljem radu dru&tva. Recimo
Viktor Blazina, koji je ditav
svoj zivot posvetio nama
Jugoslovenima, a poklanja
ga i danas zajedno sa
suprugom Anom. Zatim
druStvo su kreirali: Stjepan
Lulid, Bruketa, Stardid.
Andelo Rukavina, Risto
Lunjavac, Tomo Tomljeno-vid- ,
Valter Papid, Carli
Blazina, Vaso Mraovid, Grga
Uremovid sa sinovi ma
Nikolom i Ivanom. Zatim
Luka Kres~id, Maksim Bolid,
Ivan Zagar, Brada Cimpridi,
Frank Poje sa Surjacima,
PuSa, Ante Zagar, Ivo Edo,
Badid, Vucelja, Aleksid,
Makso Ruzid, na$ istaknuti
starina, koji je i sada postao
pretsednik druStva, Ivan
Boban, svesrdni pomagad
na§e stampe, udesnik u viSe
Konvencija naSe §tampe,
covek za dije ime su vezana
mnoga zbivanja naSe
ekzistencije bilo u Dzeral-ton- u
Hi ovde, veliki borac
za jugoslovenstvo i radnidki
pokret uopSte, dijom
zaslugom je organizovano
druStvo u Dzeraltonu,
konstruktivni kritidar
povodnik u mnogim
akcijama u bivSim i sada§-nji- m
druStvima. Naime Ivan
Boban je doSao iz Dzeraltona
1943. godine, i doneo je
vi§e svezine u dru§tvo u
pogledu borbe radni§tvat u
raznim Strajkovima. Za
njegovo ime, kako smo ved
rekli, vezano je mnogo
imena kao Sto su: . Lazar
Jelid, Jure Cvetkovid, Marko
Hadimovid, Luka Biljan,
Maks Belid i Spanski borac
Petar Vukelid. Ovde su bili
mnogi drugi koje je trebalo
spomenuti. Neka to urade
koji su poznavali dotidne. Da
nas isprave i dopune,
bidemo im zahvalni za na&
radnidki pokret.
posjet
studenata
ZAGREBU
Zagreb (Br. M.) — Studentski
centar SveuiiliSta u Zagrebu or-ganiz- ira
posjet studenata beograd-sko- g
Univerziteta u povodu 4.
travnja, Dana studenata Beograda.
Tom prilikom gosti 6e se pred-stavi- ti
muziikim i dramskim pro-gramom- #te
izlozbom.
Zajedni6ka izlozba studenata
likovnih i primijenjenih umjetnosti
iz Beograda i Zagreba bit 6e
svecano otvorena u nedjelju, 29.
ozujka, u 18 sati u Galeriji Student-sko- g
centra na Savskoj cesti. To ce
ujedno biti sluzbeni poCetak
posjeta studenata Beogradskog
univerziteta Zagrebackom sveuiili-stu- ,
a na otvorenju ce uz Guda6ki
kvartet Muzifike akademije u Za-grebu,
koji ce izvesti AmeriCki
kvartet A. Dvorzaka nastupiti, i
studenti Akademije za kazahste,
film i televiziju iz Zagreba recitalom
suvremene poezije naroda i
narodnosti SFRJ. Program se
nastavlja narednih dana prired-bam- a
i susretima.
FILMO
AN I PAVLOVOJ
Moskva — Cuvena balerina Ana
Pavlova, koja je proslavila rusku'
skolu baleta, njen pies i privatni
zivot — tema su najnovijeg filma
koji u studijima "Mosfilma" snima
sovjetski reziser Emilj Lotjanu.
Scenario za film napisao je sam
reziser koji je u svijetu poznat po
filmu "Cigani lete u nebo".
Emilj Lotjanu je reziser koji
snima filmove s potpuno otvorenim
i slobodnim formama pripovije-danj- a,
u kojima se preplicu osje-canj- a
i razum. To najbolje pokazuje
film "Cigani lete u nebo". Prema
rijecima rezisera, film o Ani Pav-lov- oj
bit ce prifia o baletu kao
umjetnosti uopce i zivotu ove
balerine poznate sirom svijeta.
I