Nase Novine, May 08, 1986

              шштттштшшшшшш®
IF
" ' '
&ад х гА-- г
£
SiP t .У-- t
" 'фЦ
l Шшtl
.-
- Ti - ufe,wrff&fe A &?IWlM.Ha''&jguw4.Vw Ж1гг№ЕЗД J1 T' S [£; -- it1 3i i
l1 #t J. I ' u - " b#p I-
-
-- N n iн. I
" s ! Jkrflj! Ур:£, ЈЛ&Алдам-)- ) tfS'Vte'Sfe-- A 1А#аЧ OS i .fcV 1 ".
fif.
ШШЋШ29ММ94ШШШШШШШ£тШМтеШШШШШШШ£ШШШГЗЛ
Urednistvu:
Prilagam vam denarza narocnino
nadaljevanije ni za fond. Srecno
Vam novo eto 1986.
Raymond Maurin
Scarborough, Ont.
Postovano urednistvo:
Saljem vam Money order od
$60.000, $35.00 za obnovu na "NN"
a $25.00 za spomen na mogpokojnog
muza S. Kajganich. Slava mu.
Svima u urednistvu zelim sretnu
novu 1986. godinu. Sa puno pozdra-va,
Mrs. M. Kajganich
Port Colborne, Ont.
Urednistvu:
Ovo je za obnovu pretplate na
"NN" a ostalo za fond.
S postovanjem, Jure Genjaga
Toronto, Ont.
Postovano urednistvo
"Nasih novina",
Saljem obnovu za dvije godine,
$70.00 za pretplate, a $30.00 u fond.
Ja slabo vidim, pa zato malo pisem.
Sve najbolje,
George U Sekula
Saskatoon, Sask.
Dragi urednici "Nasih novina".
Ovog mjeseca mi izlazi pretplata,
pa evo opet za ovu godinu za mene
i Nikolu Sajatovic iz Clevelanda.
Njegovu adresu imate.
Ovaj Money orderje za 2 pretpla-te,
a ostalo u fond naseglista. Vidio
sam u novinama da ste poveli malu
kampanju za Boba Stevanova. Zao
mi je da mi se nije javio jer sam ga
pohadao u domu vise nego iko.
Jedne nedelje sam dosao pa mi
kazu "bas je jucer u subotu otisao
u Jugoslaviju". Sretno mu. Ovaj Mo-ney
order od $50.00 posaljite Vi.
Toliko za sada. Sretan vam rad.
Vas stalni pretplatnik,
Petar Kekic
Oakville, Ont.
Pozdravljeni srcno,
Spet je leto naokoli in cas ze da
poravnam za prejemanje mojega
najdrazjega lista. Hvala Vam za
vedno tako bogato vsebino in poui-du- k. Polno srece za bodocnost caso-pis- a.
Tudimojem osebnemu znancu
Pesi se na mnoga leta srece pri de-l- ul
Hvala tudi Ivanu Dolencu za "Slo-vensk- o
stran". Stranje vedno srcna
in vsebinsko poucna. Hvalezna sem
za kar dve objavi o likovni zastavi
vLjubljani v Cankarjevem domuje
nas ponos. Koliko pomaga takle
opis ustvarjalcem sicer zelo osam-ljeni- m iskalcem. To im je v veliko
zadoscenje. Hvala za cesta in od-licn- a
priporocila o knjigah.
P. S. Mali prilog ($1 0. 00) je za caso-pis- ni sklad.
Bratsko pozdravljeni,
Zora (Zorz) Forlani
Richmond Hill, Ont.
Stovano urednistvo "NN",
Malo sam zakasnio, trebalo je da
se prijejavim da sam primio sve sto
ste poslali. Samo jedan komad
"NN" dobijam sa postom. Izgleda
da je opet nesto zapelo. Vi pro-nadi- te
da mi novine dolaze redovi-to- .
Sad vam opet saljem 5 dolara za
"Nase novine". To je sada sve za
ovaj put.
Mnogo pozdrava svima u uredu,
N. Devcic
Milwaukee, Wise.
Urednistvu,
Za sve vrijeme citanja radnicke
stampe moja pretplata valjda izla-zil- a
prvogjanuara prosle godine. Ja
sam zakasnio i obnovu poslao u
martu a vi ste tako zabiljezili. Mo-li- m da ovo ispravite. Kao ditalacne-kolik- o
novina koje izlaze dnevno i
nedeljno, NaSe novine su jedne od
najskupljih novina radnicke stam
Malo donosite novosti iz drugih s}a™°.v°i°s f nas. Jepreostalo,
socijalistickih krajeva a Jugosla- - zaboravljemi usamlje- -
vije devedeset Posto sada. b™J
Ja ocekivao druga ured- - nJe™ ™!?е svaklJan
nika borca za radni narod dulji .
™zS°™r- - Je° Ц
godina ce nesto reci o pro-mje- ni imena ulice u Beogradu.
Vidim posle smrti marsala
Tita razni Jovanovici i njegova bra-tij- a
dolaze u Kanadu i Ameriku
pomognu izrode cetnika i ustase
koji su ubijali narod a medu
drugima i moga starog brata Blago-tu- ,
jer su njegovi sinovi bili u parti-zanim- a.
Tesko zamisliti a kamoli pove-rova-ti
da ce ulica u Beogradu dobiti
ime jednog najdrskijeg i najveceg
protivnika Jugoslavije Du-cic- a)
a niko ni reci da o tomerece.
Mitar Vujovic
Detroit,
Pisalo se o sramoti u "Nasim
novinama" i u drugim listovima koji
izlaze u Jugoslaviji. Ulagani su i
protesti pojedinaca, ustanova i bo-rack- ih
organizacija. Nazivu ulice
Ducicevim imenom radovali su se
cetnici i drugi neprijatelji dana-snj- e
Jugoslavije.
UREDNIK
drugarice,
Evo opet ti se javim i saljem
$100.00 mije dala drugarica Ma-rij- a
Jovetic posaljem. Ovih
dolara ide u spomen za njenog
dobrog muza Mila Jovetica koji
zauvjek napustio.
Pokojni Milo hrabro se borio za
unijski pokret i Mine Mill Workers
America. Ucestvovao u mno-gi- m
strajkovima i rame uz rame sa
drugim Jugoslovenima i Slovenima
vodio borbu za radnicka prava i za
prava na organizovanje unije i rad-nicki- h
organizacija.
Milo Jovetic bio neobicno hra-ba- r
covek i u okrsajima sa policijom
vise puta okrvavljen. Kao
clan naprednog pokreta nije se
zaplasiti strane vlasti negoje vo-dio
borbu iskreno iponosno za bolji
zivot izrabljenih. Pretplatnik bio
na "Preoples World", "Slobodna
rec", "Narodni glasnik" i druge
americke ijugoslovenske napredne
listove. Neka laka zemlja nasem
kumu Milu i neka muje slava i hvala
za njegov doprinos u borbi za bolji
zivot radnika.
Ljubo Vukmanovic
Gabriel,
Urednistvu,
Saljem cekod $35.00 za ob-novu
i $15.00 prilog novinama.
Puno pozdrava,
Dimitrije Spasojevic
Concord, Ont.
Drago urednistvo,
Jos jedna nova
"Nase novine".
Vasa Licanka,
pretplata na
P. Klostranec
Toronto, Ont.
Postovana Gospodo:
Prilazem $35.00 Money order za
pretplatu na "Nase novine".
Mirko Popov
Huntington Station, N.Y.
Dragi drugovi i drugarice,
Evo u ovom mjesecu izlazi
pretplata, pak zelim da obnovim
na vreme. Pre svega zelim vam sve
najbolje sto se pozeliti moze u ovoj
godini, jer vi to i zasluzujete svojim
zalaganjem i radom. Nastupila su
teska vremena i da nije "Nasih no-vina''
i oko njih, onemogli
pe. to
iz
posto. m: smo P° sma
sam od nas ah
kao ?ocf" NN
niz da
da
da
nas
je
nove (J.
Mi.
toj
Drage
da
sto
da vam
sto
nas
je
of je
je
bio je
dao
od
je
je
San Ca.
$50.00,
mi
je
vas mi
nas
zivjcu unniiujcii u start: иаис. mi
smo imali neugodne dane. Posto
smo izgubili 5 nasih dobrih i cesti-ti- h
ljudi, a da nevolja budejos teza,
kod jednih je dosla i rodbina da ih
obide i prispjela je na sahranu. Svi
su bili napredni i pomagale i mnogo
su doprinijeli radnidkoj stvari u
vise od pedeset godina boravka u
ovoj zemlji. Hvala im za sve uci-njen- o i slava im vjedna.
Tomo Pesut
Vancouver, B.C.
Anegdote i Sale
U godinama
Znatizeljna susjeda Neda P. upita
svoju staru kolegicu, mozda da po-mog- ne
i sebi:
— Je li se tvoj muz izmijeno s godi-nam- a?
— Nije mnogo - odgovori kolegica.
— Ranije mi je govorio o sreu, a sa-da
cesce govori o svojoj jetri.
Zna se
Majka Zoranova je bila znatizeljna,
pa je jednog dana upitala supruga,
vjerujuci da on kao gazda u kuci
sve zna.
— Sto ce biti nas sin kad zavrsi stu--
dip
— Cetrdesetogodisnjak — odvrati
otac rezigmrano.
Slaba tocka
Neposredno pred posljednju rundu,
boksac se nalazi u svom uglu s tre-nero- m,
koji mu daje savjete i u taj
cas uzvikne:
— Sad sam mu otkrio slabu tocku
(mish na protivnika). Svaki put, kad
se ti srusis na pod, on stoji potpuno
otkriven.
Zalijevanje
Neki malisan u dvoristu mora
svaki dan pod tus, jer se stalno
igra i valja po prasini. Jednog
dana sretne ga prijateljica nje-gov- e
mame, pa mu kaze:
— Oh, djecace, ti si doista poras- -
tao!
— Moram porasti, kad me svaki
dan zalijevaju.
i IL l Iv Ш B
- Ostani kod kuce. Ne moraju bas svi zna-t- i
da smo se posvadali.
BRITANCI SE
ODRlCU PALESTINE
Od zavr§etka drugog svjetskog rata
problem britanskog mandatnog podru6ja
Palestine, u koju se iz dana u dan uselja-val- o
sve vi§e zidovskih izbjeglica, prera-sta- o
je uze okvire i postajao zariste krize
medunarodnih razmjera. Cionistifcki pr-va- ci
zagovarali su stvaranje posebne drza-v- e,
milom ili silom. Teroristifike organiza-cij-e
pod njihovom kontrolom napadale su
britanske vojne kolone, ustanove i pri-vred- ne objekte i istodobno se krvavo obra-iunava- le
s arapskim stanovniStvom.
U situaciji naraslog Sovinizma i nesno-sljivos- ti
neki je sluzbenik u Palestini upo-zori- o
britanskog ministra kolonija Ar-thu- ra
Greecha Jonesa:
— Zidovi 6e se boriti za svoja prava ne
birajuci sredstva. Mladi zidovski ekstre-mis- ti
ne poStuju toleranciju niti prihva-caj-u
kompromis. Svoje postupke smatraju
moralno opravdanim kad god odgovaraju
njihovim ciljevima....
U igru su se uplele i ostale velesile. Una-to- 6
hladnom ratu, SAD i SSSR imali su na
torn podrufiju zajednifcki interes — ukla-njanj- e
dugogodiSnje britanske domina-cij- e
pa su trazili stvaranje zidovske dr£a-v- e. Britanska vlada napokon je izgubila
dotadaSnje strpljenje i samopouzdanje
jer se njeno kolonijalno carstvo ionako
klimalo na sve strane.
Poslije sjednice vlade 7. februara 1947.
objavljen je hipokritski prijedlog da se na
teritoriju Palestine osnuju zidovska i
arapska autonomna oblast u okviru zajed-nick- e
drzave. Istodobno je vlada zatrazila
od UN da palestinski problem stavi na
dnevni red Generalne skup§tine, a onda
najavila da nekadaSnji mandat Lige na-rod- a stavija u ruke nove medunarodne or-ganizac- ije. Bio je to svojevrstan poraz bri-tanske
diplomacije, koji je uskomeSao
svjetsku scenu.
U dramati6nim raspravama arapske
zemlje zahtijevale su da UN proglase ne-zavisn- ost Palestine, a cionisticki pred-stavni- ci isticali su pravo Zidova na vla-stit- u drzavu. Najveci argument za Zidove
bio je njihovo stradanje u prethodnom ra-tu,
ali to Arapi nisu mogli prihvatiti jer se
moralna odSteta morala traziti od drugih,
a ne od njih.
Poslije mnogih zakulisnih igara, pritisa-ka- ,
nagovaranja i ucjena Generalna skup-Stin- a
UN izglasala je prijedlog specijal-no- g komiteta o podjeli Palestine. Velika
Britanija, koja je bila glavni krivac nepo-voljno- g
razvoja dogadaja na Bliskom isto-k- u, ostala je uzdrzana, sve arapske zemlje
glasale su protiv prijedloga, a tri velesile
— SAD, SSSR i Francuska — bile su za
podjelu.
Jugoslavia se u razdoblju rasprava zala-gal- a
za jedinstvenu palestinsku drzavu na
federalnom naelu s autonomijom za Zi
dove l Arape pa je giasala protiv ame-ri5ko-sovjets- kih prijedloga, 6ime se na§a
diplomacija prvi put izjasnila drukcije od
sovjetske delegacije. U zavrsnici se ipak
opredijelila za prijedlog specijalnog ko-miteta
UNSCOP-- a upozoravajudi da treba
izbjeci eskalaciju nemira i nasilja.
Upozorenja nisu bila bez osnova. Od-ma- h
poslije britanskog povla6enja u maju
1948. jednostrano je progla§ena drzava Iz-ra- el.
To je izazvalo arapasko-izraelsk- i rat,
koji u razliditim varijantama traje sve do
danas.
SLOBODA A NE
APARTHAJD
U povodu Medjunarodnog
dana iena, u Torontu 6e 7.
marta u Convocation Hall, na
torontskom univerzitetu govo-ri- ti istaknuta vodja iena u Jui-no- j
Africi. Originalno je tre-bal- a doci cerka utamnicenog
vodje crnackog naroda u Jui-noafrick- oj Uniji, Nelson Man-del- e, Zinzi Mandela, ali joj ra-sistic- ki reiim nije dozvolio iz-laza- k.
Pocetak u 7:30 p.m. Ulaznice
$4.00. Za nezaposlene $3.00. Za
informacije nazovite 654-383- 5.