Nase Novine, September 07, 1977

              Г , ил=ВДмМЛМк1МЛи)1гадЈиЈт™вки лии.
-- v
-- JLtiljLfc..w...i.j. .ni.iM'(Wl4M4MifeJrlMUM1nWUKtJ 1ЉЖИ,Л?3&
W. --- л-- --л - ,.4ri&fcnti№
'
i% 4'
L.T
Hi
Љ4'.'
IS
few? w
;l
fa
1
'!
July 13, 1077
SocijalistiCka Autonomna Pok-rajin- a
Kosovo ima 1 .243.693 stano-vnik- a.
Pokrajina ima 916.168 Alba-nac- a
ili 73,8% od ukupnog broja
stanovnika, 228.264 ili 18,4% Srba;
31 .555 ili 2,5 Crnogoraca; 26.357 ili
2,1% Muslimana; 12.244 ili 1,0%
Turaka, itd.
Od ukupnog broja stanovnika
SFR Jugoslavije na Kosovu zivi
6,07% stanovnistva, a u odnosu na
SR Srbiju 14,75% stanovnlstva ove
Republike.
Razvljajuci se u skladu s opstim
prosperitetom zemJje, bitno je
izmenjenasocijalna, kvantitativna i
kvaliflkaciona struktura stanovnika
Kosova, a posebno onih iz redova
albanske nacionalnostl. Veliki broj
je zapoelen u druStvenom sektoru,
zatim u oblasti industrije obojene
metalurglje, energetlke, Industrije
metala I nemetala, tekstilnoj Indus-tri- ji
i dr., dok je 49% zaposleno u
poljoprivrednom sektoru.
Tako je u drustvenoj delatnosti u
Pokrajini zaposleno 142.312 radnl-k- a,
a od toga su 85.356 Albanci. U
delatnostima u prlvredl radi
103.312 radnlka od kojih зи 60.527
Albanci, dok u vanprivrednlm dela-tnostima
radi 24.829 Albanaca od
39.624 zaposlenih.
Zavlsno od stepena Skolstva, u
oblaeti obrazovanja u Pokrajini radi
ukupno 20.048 radnlka, od kojih su
14.231 Albanci. Po stepenu Skol-stva
zastupljenost je sledeca: u
osnovnlm skolama radi 11.173
Albanaca od 15.206 zaposlenih, u
erednjim Skolama 2.353 Albanaca
- od 3.635 zaposlenih, na viSim Sko-lama
183 Albanca od 282 zaposle-nih
I na fakultetima 592 Albanaca
od 925 zaposlenih.
U druStvenim delatnostima od
ukupnog broja zaposlenih, — a
prema oblastlma, broj zaposlenih
Albanaca кгебе se u sledecim
odnoeima: u obrazovanju od ukup-nog
broja zapoelen Ih 60% su
Albanci, a na fakultetima I na viSIm
Skolama od 35.759 redovnlh I van-redn- lh
studenata 22.613 su studen- -
Posao za
milijardu
dolara
Bilo je planirano da jugo-slovens- ke
projektantske i
gradevinske organizacije o-bavl- jaju
posao u inostranst-v- u
od milijardu dolara godis-nj- e
tek krajem ove decenije.
Medutim, vec ovogodisnji
rezultati i zakljuceni poslovi
obecavaju da ce gradevlnari
biti blizu ove sume.
Samo u prvom tromesec-ju- ,
vrednost, obavljenih pos-lov- a
u inostranstvu dostigla
je 250 miliona dolara, sto je
gotovo za trecinu vise nego
prosle godine.
0P0L02AJU
ALBANACA U SAP
KOSOVO ti albanske nacionalnostl. U nauc-no- j
delatnosti od 425 zaposlenih
182 su Albanci, od 855 zaposlenih
u oblasti kulture i prosvete 502 su
Albanci, u zdravstvu radi 2.998
Albanaca od ukupno 6.522 zapo-slenih,
dok, u oblasti umetnosti i
zabave od ukupno 1.129 zaposle-nih
radi 756 Albanaca.
Veliki prosperitet I plodni rezul-tati
postignuti su u oblasti Infor-mativ- ne
i izdavacke delatnosti.
Radio pristine emituje na albans-ko- m
jeziku preko svoja trl progra-ma- ,
a TV PriStina Iz sopstvenog
studija i ukljuclvanjem u jugoslo-vensk- u
TV mrezu. Na Kosovu izlazi
29 redovnih nedeljnih i periodicnih
listova i fiasopisa, od cega 26 na
albanskom jeziku. U izdavackoj
delatnosti izdato je preko 100 orlgi-nalni- h
I preko 300 prevedenlh aa
srpskohrvatskog i druglh jezika.
Takode je Izdato preko 75 naslova
iz domena strucne literature. Na
albanskom jeziku je izdato i preko
3000 naslova u tlrazu od oko 20
miliona primeraka Iz oblasti nauke,
kulture I umetnosti.
u
a u navrata
bio u Pa-riz- u.
Tokom viSe
Novom I Beogra-du,
se viSe bavio
radom kao
na Akademiji
svoje I
Vojvodina razvija
re6ni saobra6aj
Novosadsko Vodoprivredno pre-duze- de
Dunav-Tisa-Duna- v ce, kako
se planira, do kraja 1980. godine
izgraditl i modernizovati pristanlS-t- a
u Apatinu, Senti, Zrenjaninu,
Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i
Pancevu. Pored ovog, podicl 6e se
veCi broj novih mehanizovanih i
dobro povezanih skladiSta na Tisi i
kanalskoj mrezi. mreze
savremenih pristamsta, skladiSta,
prisutnih puteva i refine flote Vo-jvodina
ce razviti vodeni
promet.
Na podruCju ove jugoslovenske
pokrajine nalazi se viSe od polovine
svih jugoslovenskih reinih puteva i
oko kilometara plovnih kanala.
Novi dom
zdravlja
Koceljeva, SR Srbija — U
okviru proslave julskih praz-nik- a,
u Koceljevi ce biti otvo-re- n
novi dom zdravlja u vred-nos- ti
i po miliona
dinara. Ovaj objekat izgra-de- n
je uz pomoc
zajednica in-validsko-penz-ionog
zajednice
zdravstvene zaStite u Sapcu,
fonda SkupSti-n- e
opStine Koceljeva, zapo-slenih
u Domu zdravlja i rad-ni- h
ljudi i gradana ovoga
kraja.
Najmoderniji
medicinski
objekt na
Sredozemlju
Igalo (Tanjug) — U Igalu je
Savjet Zavoda za fizikalnu
medicinu "Dr
Simo Milosevic"
donio odluku o usvajanju
investicionog programa iz-grad- nje
druge faze ovog
zavoda. Zavrsetkom te
Centar za
AVNOJ-- a (1975), "Gran pri"
za slikarstvo i keramiku na
Medunarodnoj izlozbi u Pari-z- u
1937., srebrnu medalju
nagradu lista "Politika" za
slikarstvo 1962. godine.
Nosilac je Ordena rada sa
crvenom zastavom drugih
druStvenih priznanja kao ak-tiv- ni
kultumi radnik.
Umro slikar Ivan Tabakovid
Beograd (Tanjug) — U Be- - bogato delo, koje se odlikuje
je posle кгабе bolesti istrazivanjem novih puteva u
umro, u sedamdeset i osmoj likovnom stvaralaStvu i nas- -
godinizivota, istaknuti jugo- - tojanjima da se likovnim je- -
slovenski slikar Ivan Tabako- - zikom odgovori na mnoge
vi6, redovni 6lan Srpske aka- - dileme i probleme savreme- -
demije nauka i umetnosti. nog sveta, Tabakovic je
Roden u Aradu, u Rumunlji, dobio viSe najvecih domacih
gde su se njegovi preci bill i priznanja
ranije doselili, Tabakovi6 se medu kojima Nagradu
Skolovao Beogradu i Za-greb- u,
nekoliko
je na usavrSavanju
od pola
republickih
osigura-nja- ,
Regionalne
jednoglas-n- o
veka ovaj izuzetno plodni Medunarodne akademije ke-umetn- ik
stvarao u Zagre- - ramike u Ostendeu 1959, i
bu, Sadu,
gde godina
i pedagoSkim
profesor prim-jenje- ne
umetnosti.
Za raznovrsno
Izgradnjom
snazno
600
dvanaest
zdravstvenog i
Komunalnog
i rehabilitaciju
izgra-dnj- e
fizikalnu
i
ogradu
medunarodnih
je
Alga u Tucepima
Novi hotel "Arga" u Tu6epima kod Makarske.
Kladovo (Srbija) — Kako se обеки-je- ,
uskoro ce pofteti radovi na
izgradnji hldroelektrane "Oerdap
II". Nova hidrocentrala 6e se gradi-t- i
kod Kusjaka, 80 kilometara od
"Oerdapa I" I imade snagu od 432
megavata.
Hidrocentrala "Oerdap II", koja
se gradi u zajednlci sa Rumunijom,
imace dve elektrane sa po 16
horizontalnih cevnih turbina, dve
brodske prevodnice, dok 6e duzina
brane biti 1.047 metara. Akumula-cion- o
jezero od Kusjaka do HE
"Oerdap I" bice dugo 80 kilometa-ra.
Novi Travnik (Bosna i Hercegovina)
— U Bosanekoj Dubici MetalurSko--maSins- ki
kombinat "Bratstvo" iz
Novog Travnika gradi fabriku plu-gov- a,
tanjiraca, drljafia i drugih
poljoprivrednih alatki.
U izgradnju fabrike utroSice se
120 miliona dinara, a zapoSljavace
medicinu i rehabilitaciju do-b- it
ce joS 825 bolesnickih
kreveta, a izgradit 6e se i viSe
prate6in suvremeno oprem-Ijeni- h
objekata, za Sto ce se
utroSiti 776 milijuna dinara.
DruStvenim planovima raz-vo- ja
opdine Herceg-No- vi i
SR Cme Gore do 1980. godi-ne,
gradnji druge faze novih
kapaciteta zavoda "Dr Simo
Milosevic" dan je prioritet,
tako da ce to biti najmoder-niji
medicinski objekt ove
I tt
600 radnika i godiSnje ostvarivati
ukupan dohodak od 200 miliona
dinara.
Stip (Makedonija) — U novoizgra-deno- m
fabrickom pogonu uskoro
treba da робпе proizvodnja alumi-nijski- h
Savnih cevi. Prema instali-sani- m
kapacitetima pogon u Stipu
ce u jednoj smeni proizvoditi godi-
Snje 700 tona Savnih cevi raznih
profila.
U pogonu ce se proizvoditi i raz-- ni
delovi od aluminijuma za stakle-nik- e.
Sarajevo — Ovih dana sarajevski
"Energoinvest" pustide u rad fabri-ku
separatora pare koji te biti u gra-di
van I u nuklearne elektrane i za
koje ve6 postoje narudzbe iz ino-stranst- va.
U temelje i konstrukcije
ove fabrike ugradeno je preko 3.000
tona celidnih armatura, a tezina
stubova nosa6a iznosi po 40 tona.
vrste na Sredozemlju. Dio
sredstava za gradnju i opre-m- u
suvremenim medicin-ski- m
laboratorija-ma- ,
ambulantama i drugim
uredajima osigurat ce se i od
poslovnih partnera iz zem-Ij- e
i inozemstva, s obzirom
na to da se ovdje, pored
domacih Iije6i viSe tisuda
bolesnika iz skandinavskih
zemalja, Savezne Republike
NjemaCke i zemalja Srednjeg
istoka.
I I Marie
8 Sons
radove izvodimo u okolnim mestima,
kao Sto su Toronto, Niagara falls, st. catharines, oakville, a uskoro
imacemo dozvolu i za buffalo. obra-tit- e se sa punim poverenjem na ovu
kompaniju.
complete sewer, drain instalation,
concrete work and plumbing
Hamilton, Ontario
Tel. 547-379- 5
!r'vvv'vv'v%'v'v'££&££ft&2£ft£
aparatima,