Nase Novine, June 10, 1981

              VOL. 50, NO. 10 (4410)
RONALD REAGAN U KANADI
Ronald Reagan dosao je u
Kanadu da Kanadanima u
njihovoj kiici kaze, na ulju-da- n
Mi ostriji nacin, da mu se
trebaju pokoravati.
Kanadski politicari veoma
su zabrinuti sa posetom
americkog predsednika
narocito posle nekoliko
zadnjih poteza republikan-sk- e
administracije, sa ko-jim- a
su pokazali da im nije
stalo do uske saradnje sa,
Kanadom.
Reaganov zadnji potez —
odbacivanje ugovora o
ribarenju na istocnoj obali —
toliko je iznenadid vladine
krugove da su ministar
spoljnih poslova, Mark
MacGuigan i ministar ribo-lov- a
Romeo LeBlanc morali
dati izjavu u kojoj su izrazili
"duboko razocarenje i zalje-nje-".
Ratifikacija ovog ugovora
bila je glavna tacka za
razmatranje u razgovorima
za vreme Reaganove posete.
Iza ove. prioretna diskusija
treba se voditi po pitanju
zagadivanja kanadskih reka i
jezera o kojima se Washing-ton
vec izrazio nepovoljno.
Reaganova administracija
vec je' odobrila Garrison
projekt u americkoj drzavi
Dakota gde ce isprobavati
hemijske i gasne otrove koji
ce se prenositi na kanadsku
teritoriju. Protiv ovih ispro-bavan- ja
Kanada vec deset
godina ulaze proteste.
Kanada je u zadnje vreme
ostala zbunjena i sa brzom
odlukom Washingtona da ne
zakljucuje ugovor o zakonu
na moru, priobalskim pra-vim- a,
koji je bio vec sasvim
pripremljen za potpisivanje
sa Kanadom i sa jos 150
drugih zemalja.
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MARCH 11. 1981
Ronald Reagan (karikatura)
Pored ovih gornjih razloga
postoje i drugi za negodo-vanj- e
protiv Reaganove
administracije. Tu je i pita-nj- e
kisele kise (acid rain)
hemiskog zagadivanja
kanadskih reka i jezera pro-uzrocen- og
od strane ame-ricki- h
kompanija.
Najvise sto je zapanjilo
kanadske politicare je to sto
je Reagan povukao iz ameri-ckog
Senata, sa stola za
ratifikaciju, ugovor o
ribarenju koji je stajao
potpisan vec dve godine, a
cije je samo potpisivanje
zahtevalo dve godine muko-trpno- g
truda od strane
kanadskih politicara.
MacGuigan je pre deset
dana rekao da je nepotpi-sivanj- e
ugovora od strane
americkog senata najistaknu-tij- a
bolna tacka u odnosima
izmedu dve zemlje.
U Kanadi su se nadali da ce
Reagan, pre nego sto dode u
Ottawu, staviti pitisak na
Senat da ratifikuje ugovor,
ali povlacenje ugovora iz
Senata razbilo je sve kanad-ske
iluzije.
Sta ce Kanadani uciniti za
vreme posete americkog
predsednika? Kao osnovno
govori se o tome kako cemo
biti ljubazni i za vreme
posete pokazati sve sto je u
nasoj moci da smo spremni
na dobru volju za dobre
odnose sa susedima. Mi
moramo pokazati, kazu neki,
da nam je stalo do dobrih
odnosa i da je Kanada
spremna da na sve akcije
Wahihgtona gleda sa
razumevanjem i odobrava-nje- m.
Takav kanadski stav
izneo je nedavno i Mac-
Guigan u New Yorku, ali je
on naisao na negodovanje ne
samo od strane opozicije
nego cak i od strane nekih
vladinih krugova.
Neki krugovi upucuju da se
nicemu dobrom ne treba
nadati od Reaganove
administracije, opominjuci
da je Kanada uvek imala vise
problema sa republikanskim
nego sa demokratskim pred-sednicim- a,
jer je Reaganova
administracija u svega Sest
nedelja na viasti uspela da
dode u sukob sa mnogim
drzavama u svetu a narocito
sa Kanadom
Kanadski politicki izvori
narocito istucu da je ameri-ck- a
politika za vreme Reaga-n- a
usmerena uglavnom na to
da pokaze svoju moci i da u
torn pravcu nece biti zausta-vljanj- a.
Americka politika
nije vise zadovoljna samim
pokazivanjem i isticanjem
vojne i ekonomske snage,
nego se arogantno odnosi
prema svojim prijateljima i
neskriveno govori: nasa
snaga lezi u topuzu.
Poslednja nada i jedina jos
preostala za Kanadane je ta
da se utese iz iskustva sa
Niksonovom adminlstra-cijo- m
Sto bi bilo otprilike
(Nastavak na st. 2)
Situacija kanadskog ul[a
Kanadske Гепе u demonstraciji
AMERlCKO-SOVJETS- KI PREGOVORI?
U Bonu je zapadnonemadki
kancelar Helmut Schmidt
izjavio da ce on traziti od
ameridkog predsednika
Ronald Reagana pristanak
na ponudene pregovore od
strane Leonida Breznjeva.
"Ja cu to svakako traziti"
izjavio je Schmidt u intervjuu
na nemackom radiu.
"Pravda" je ponovila suge-stij- u
Leonida Breznjeva za
razgovor "lice u lice" sa
Reaganom i pozvala
Washington da "realistidi
pride situaciji i da je shvati
onakvom kakva ona jeste".
Primedbe kancelara
Schmidta tranzmitovane se
preko radia samo nekoliko
sati pre nego sto je ministar
spoljnih poslova Hans-Dietric- h
Genscher posao za
Washington na prve razgovo-r- e
SAD — Zapadna Nema6ka
od kako je Reagan dosao na
vlast.
Kad su ga upitali sta misli o
ameridkom insistiranju za
uspostavu novih vojnih
postrojenja sa raketnim,
oruzjem u Evripi, Helmut
Schmidt je odgovorio:
"Verujem da je to jo§ uvek
moguce izbedi..."