Jedinstvo, September 22, 1961

              j
1
.1Ji1f
,.
5TRANA 4
Sportske novosfi
Pelo kolo nogometnog prvcnstva Jugoslavije
Peto kolo nogometnog prvenstva Jugoslavije odi-gra- no
je u nedjelju 17. septembra. Rezultati:
Prva liga
Novi Sad: Novi Sad — Dinamo 1:1 (0:1)
Rijeka: Rijeka — Beograd 2:1 (1:1)
Banjaluka: Borac — Partizan 4:7 (1:6)
Skoplje: Vardar — Sarajevo 4 :0 ( 1 :0)
' Beograd: Cvena zvezda — Velez 2:0(1:0)
Split: Hajduk — Vojvodina 1:1 (1:0)
TABLICA
- " Partizan 9 ' -
'
;
I . Beograd 6 ' [
! Crvena zvezda 6
( ' .. . , Vojvodina 6
Rijeka 6
Sarajevo 5
L '
, Velez 4
t e
Druga liga
Borac 4 . ( Hajduk 4
Novi Sad 4
Dinamo 3
Vardar 3
istocna grupa
SOMBOR: Radnicki (S) —Rudar
SUBOT1CA : Spartak — Ma6va
1:1 .0:1)
KRAGUJEVAC : Radni6ki— Sutjeska 4 :1 (2 :0)
S. MlTROVICA:Srem— Radni6. (N) 5:2 (4:1)
TITOGRAD : Buducnost — Proleter 1 :2 (0 :0)
BEOGRAD: Radnicki (B) — Pristina (odgodjeno)
. Tablica : Sutjeska 6, Spartak 6, Srcm 6, Buducnost
G, Ma6va 6, Radnicki (B) 5, RadniCki (K) 5, Proleter
5, PriStina 4, Radnidki (N) 4, Radni6ki (S) 4, Rudar 1.
Druga liga— zapadna grupa
TUZLA: Sloboda — Proleter 4 :2 (1 :0)
KARLO VAC : Karlovac — Split 2:4(2:4)
SARAJEVO: 2eljezni6ar — Maribor (3:0)
VARAzDIN: Varteks — Sibenik 2:1 (1:0)
ZAGREB: Trcsnjevka — Borovo 1:1 (0:1)
ZAGREB : Lokomotiva — Celik 1 :2 (0 :0)
" Tablica: Sloboda 9, zeljezni6ar 7, Split 7, Тгебпје-vk- a
6, Celik 6, Karlovac 4, Proleter 4, Varteks 4, Sibenik
f4, Maribor 3, Borovo 2, Lokomotiva 2.
. Ralkanske igrc
", "П. Beogradu su odrzane dvadesete Balkanske igre.
,';NajviSe bodova sakupili su jugoslavenski atletidari tj.
163.
Na drugom mjestu su Rumunji sa 129, Bugari 97,
Grci Turci 32.
Od Sena prve su Rumunjke sa 91 bod, Bugarke 85
i Jugoslavenkc 83.
Sah — jubilarni (urnir na Bledu
Poslije devetog kola stanje na tablici je ovo:
Talj i Fischer 6.5, Kcres i Pctrosjan 6, Najdorf i
Trifunovic 5.5, Gligoric 5 (1), Geller 5, Donner, Por-tisc- h,
Darga i Parma 4.5, Bisguicr i Matanovic 4, Pach-mn- n
3 (1), Germek, Ivkov i Olafsson 3, Bertok u Udov-c"i- c
70 poslo covjecanstva nedovoljno informirano
UNESCO jc nedavno ob-jav- io
zanimljivu statistiku o
informiranosti stanovnistvn
svijeta, odnosno o stanju i
razvitku modernih sredstava
za javnc informacije u raz-ni-m
dijclovima svijeta.
Zakljufak jc UNESCO-a- :
otprilike 70 posto stanovni-k- a
danasnjeg svijeta nedo-voljn- o
je informirano i to
kako o tome Sta se dogadja
u njihovim vlastitim zomlja-m- a
tako jos viSe o tome sta
2:0 (2:0)
5:0
79,
2.5.
se dogadja u drugim dijclo-vima
svijeta.
Iz statistike UNESCO-a- ,
objavljene potkraj augus-ta- ,
u njegovoj central! u
Parizu, izlazi da se podruS-j- a
"nedovoljne informirano-sti"
nalaze danas u vise od
100 zemalja Afrike, Azije i
Latinske Amerikc, a "dovo-Ijn- o
su informirani" samo
stanovnici Evropc, Sjeverne
Amerike i Australije.
Kriterij za "nedovoljnu
Mnogi su godina
da 2ivot, sa svima svojim
moZe i izvan nase plancte. jc
astronom V. G. koji
je bio skeptik pogledu
drugim naleg siste-m- a,
u svome delu pisanom u zajednici s
A. I. izrazio misao da u
moglo
hiljada planeta. nauSnici su
s
VANCOUVER: REDOVNA SJEDNICA KJU
Kanadsko Juznoslavensko Udruzenje odrzava svo-j- u
redovnu sjednicu u nedjelju 1 oktobra 2 sata pos-lij- e
podne u nasem starom Jugoslavenskom domu na
767 Keefer Street.
Ovime se poziva clanstvo osobito one
£Ianove koji nijesu podigli svoje 51anske knjiiice, da
dodju na ovu sjednicu.
Za daljnje o ovome kao i sve ostalo u
vezi sa Udru2enjem zovnite telefonom: MU. 6-96-
19.
Tajnik.
Jozefina Belie
Prilikom posjete u Vanco-uver- u
doznao sam da je ta-mo
nedavno'preminula Jo-zefina
(Bepa)
sam upoznao
prije 20 godina u Huntsville
gdje je zivjela
sa svojim suprogom Don-ko- m
i trojicom sinova. Bila
je dobra zena i majka. Za-nima- la
se opcim
i redovito "Je-dinstvo- ".
Pokojnica je rodjena
1891. godine u selu irnovo,
otok Korcula. U Kanadu je
do§la 1931. godine.
Uzrok smrti je veliki gu- -
i bitak krvi, Sto je
Sovjetska stampa beogradskoj konferenciji
.Moskva. — Pod n&slovom "Ko.
nferencija u Beogradu', nedjeljni
S list "Za rubezom" objatio je ko- -
mentar Majevskog u kome se is.
tice da je "Reogradska konferen--
J cija uftnila ozbiljan doprinos bor- -
bi i za a protiv revar£izma
j i
Isticuft da je zapadna Stampa
bila uvjercna da (e se konferenci- -
ja pretvonti u vrstu "euda"
Sovjetskom Saezu, zbog obnav-Ijanj- a
nukleamih proba u SSSR-u- ,
pise da su te nadc
SMajevski "ucesnici konferencije
ni.su podlegli pnnokativnoj bucl
zapadne propagande". Vo miilje-nj- u
komentatora, konferencija je
"manifest irala trezen prilaz stva-rim- a,
shvacajuli da akcije Sovjet
skog Saveza predstatljaju odgovor
na militaristicko ztcckanje orul-je- m
impcrijalista i da ucvr- -
T t[linlll mir TvnildlfltlS LnwnL- - Crt?_
Sateza pnmogao je
todiocima zemalja da uvi-d- e
M'U zbilint medjunarodue
siluacije i јоч aktivnije istupe it
obranu mini I sifiurno.xti n a roda".
Oni kuji su јоч prije nekoliko
dana tvrdili, pise dalje .Majeski,
da tob()2c "Moskta bara izazov
lleoRradu" i da je "ruka bomba
bafena zato da bi he raslurila
sada izjaljuju da je
konferencija "djelo komunista".
Oni nisu htjeli da ode rafuna ni
o kaktim principima .teaneaiira.
nja i prijetili su neutralnim zem-ljam- a
najstrasnjim —
prije stega otkazitanjem ekonom-sk- e
pomoci". M a j e v s k i
glanc karakterislike nekih is
informiranosti": manje od
dva dnevnih listo-v-a
na 100 stanovnika ma-nje
od 5 radio-prijemni- ka
na 100 stanovnika ili manje
od 2 upotrijebljena kinema-tografsk- a
sjedala na svakih
stanovnika u godini da-na.
Dosljaei iz fiosmosa
Ililo jc i ranije mno(jo Ijiuhhr matte o post oja nju zivota na dru-fn- n
planet jm sc jc o tome i pisalo. Ti napmsu, medjutim,
bili, uijlavnom, bazirani na fantaziji sa vrlo malo ili nimalo nan-en- e
podloffc. Г poslednjc vrcme, nawcito od vremena prodora
ljudi u svemir, povclo .v o tome nanovo i pisati. Stavisc,
posloji prctpostavka da su "ljudi iz pr'ostora", sa druyih pla- -
neta svojevrcmena pdsctili nasu zcmlju. 7м ova prelpostavkil tra-il'
se sada i naucno opravdanje dofatzi. V totn proven su neki
sovjet ski naucniei izneli svoja misljenja Mo je u sovjetskim km- -
yovinia izazvalo diskusiju pa i polemiku. Sovjetski autor A. Ka-- !,
zancov za jradju svog napisa: "Dosljnci iz Kosmosa",
koristi mnojjo dokumenata iz i diskutuje razne pojave i
predmete nadjene na vise kontincnata tc ih osvctljava na dosad
neuobicajeni nacin.
Mi eemo u nekoliko nastavaka, u skraccnoj fonni objaviti
njcyovo ffledistc.
nauinici u toku poslednjih
izjavljivali pojavama,
postojati Tako
poznati sovjetski Fesenkov,
veliki u postojanja zivo-ta
na planetama SunScvog
akade-miko- m
Atarinom, bi
Kosmosu biti nastanjeno bar sto pede-s- et
Ovi zastupali
u
Udruzenja,
informacije
Belie.
Pokojnicu
(Ontario),
dogadjaji-m- a
pratila
posljedica
mir,
kolonijalizma".
neku
sluie
jctskog ruko.
mnogih
ko-nferenrij- a",
kaznama
jda-j- c
primjerka
100
ama
tjovoriti
i i
takodje,
proslosti
neke ranije bolesti.
Mrtvo tijelo pokojne Jo-zefi- ne
sahranjeno je u Van-couver- u.
Pogrebu su prisus-tvova- li
znanci i prijatelji.
Mnogi su poslali cvijece i iz-raz- ili
sau6e§ce.
Pokojnica iza sebe ostav-Ij- a
supruga Donka, sinove
Marina, Bozu i Richie sa nji-hovi- m
suprugama i sedmero
unu6adi, jednu sestru u Ka-liforn- iji
i drugu rodbinu.
Neka joj bude laka zem-Ij- a
u kojoj po2iva, a njezi-no- m
suprugu, sinovima i os-tal- oj
rodbini iskreno sauces-c- e.
MIOSIC
o
tupanja na konferenciji. U komen-tar- u
se kaie da je predsjednik Ti-to
oUarajufi konferenciju govorio
o odgovornosti rukovodeih driav-nik- a
za sudbinu mira, o politic!
ncangaiiranja i miroljubivoj koeg-zistenci- ji.
I'ovoljne ccjene daju se i za go-o- re
Sukarna, Nasera, Nkrumaha,
Xehrua i Dorticoa. "Siroki odjek,
pise dalje Majevski, izazao je dru-g- i
govor predsjednika Tita u ko-me
je on osudio politiku militari-zm- a
i revanlizma u Zapadnoj Nje-maaoj- ".
IMadjarska ubrzava
tempo izgradnjc
Budimpesta. — N. RMa-djarsk- a
ce ubrzati izgrad-nj- u
socijalizma i zavr§iti
postavljanje osnova socija
lizma i u skladu s tim pobo-Ijsa- ti
materijalne i kulturne
uvjete zivota svojih gradja-na- .
U torn smislu donijetc su
va2ne odluke na plcnarnom
zasjedanju Centralnog ko-mite- ta
Madjarske socijali-stick- c
radni5ke partije.
Ukupna proizvodnja do
1965. povecat ce se za 83-8- 7
posto u poredjenju sa 1958.
godinom, sto je za 10 posto
vise nego je ranije bilo pre-dvidjen- o.
U izvjestajima sa sjedni-c- e
isti6e se da se novi plan
NR Madjarske oslanja na
medjunarodnu podjclu ra-d- a,
siroku privrednu sarad-nj- u
sa rugim socijalistickim
zcmljama kao i da se njime
predvidja znacajna aktiv-no- st
na podruCju stambene
izgradnje, kulture itd. Ta-kodj- er
se govori i o boljem
I Л
glediste da su na mnogim i mnogim planetama
uslovi za 2ivot slicni onima na Zemlji.
Medjutim, smatra sc da su te planete toliko
udaljene od na3e da je cak tesko pretpostaviti
da bi se u takvim okolnostima razumna bica
raznih svetova ikad mogla sresti. Pa ipak . . .
Stanovnici Marsa?
Vecina astronoma smatra da ne postoji iivot
na planetama naseg Suncevog sistema. Ali ima
ih koji zastupaju i suprotno glediste. Poznati
S.
Od podne do ponoci kroz Cehoslevacku
— zelim vam dobar dan
na teritoriji CehoslovaCke
Socijalistike Republike! —
S tim reima nam se obratio
mladi poruCnik Sehoslovac-k-e
pogranicne sluzbe, kad je
voz napustio Sob i sisteci ju-ri- o
ravnicom SlovaJke.
Bilo je podne. Od poruc-nik- a
smo doznali da ce voz
stici na бе§ко-петабк- и gra-nic- u
u ponoc. Ja sam u bele-ini- ci
napisao: "Od podne
do ponoci kroz Cehoslova5-ku- ".
Kada smo napustili De-Ji- n,
poslednju zelezniSku
stanicu CehoslovaSke, u be-lezni- ci
je bilo napisano sle-dec-e:
"Ceski grani6ari, carinar-nic- i
i sprovodnici vozova su
veoma u5tivi. Daju obja§-njenj- a
na ruskom, петаб-ko- m,
madjarskom i, narav-n- o,
na ceskom jeziku. Na
stanici Sturovo s prozora vo-z-a.
pitam za po§tansko san-du6- e.
Konduktprka mi uzl-m- a
iz ruke razglednicu i sa-m- a
odnosi, da ja ne bih za-kasn- io
na voz. Ne znam pro-st- o
kako da joj se zahva-li- m
. . .
Cesi se medjusobno oslov-Ijavaj- u
sa "soudruh", §to na
na§em zna5i — drug. Slu2-beni- ci
oslovljavaju 2e5ke
putnike s "gradjanin", a i-nos-trance
s "gospodin". Lju-d- i
su ovde veoma veseli i pri-jazn- i.
Jezik im je slican srp-skohrvatsk- om
i Srbin se s Ce-ho- m
mo2e sporazumeti bez
po muke.
Nove Zamki. Grad je ma-le- n,
ali na sve strane strse
fabri2ki dimnjaci. Кибе su
prosto zastrte telcvizijskim
antenama, — na jednoj tro-spratn- ici
ima ih ta6no 14.
Razumljivo, CehoslovaSka
proizvodi vi§e televizora ot
bilo koje socijalisti6ke zem
Ije (sem SSSR).
Polja SlovaCke. Sva zem-Ij- a
je iSarana elektricnim
vodovima. Ned.nleko od pru-g- e,
pored elektricnog stuba
punom parom radi vrSallca
na olcktriCni pogon, iskori-§tavaju- di
tu, na lieu mesta.
elektri6nu energiju. Da, Lc--
MOBILIZIRA SNAGE
(Nastavak sa str. 1)
pomoci ako se bude moralo
strajkovati. Osim toga u U-nit- ed
Steclworkcrs uniji ce
placati 12 dolara clanai'ine
prema 4.50 dolara u Mine-Mil- l.
Radnici takodjer trcbaju
imati u vidu da United Ste-ehvorke- rs
ne mo2e prouzoti
koriscenju sirovina, moder-nizaci- ji
poduzeca i o dru-gim
preduslovima, neophod-ni- m
za ostvarenjo novih pla-nsk- ih
zadataka.
ameri6ki astronom Layel vatreno se zalagao za
svoju pretpostavku da na Marsu ima razum-ni- h
bica. Sada ovo glediste podiiavaju i dopu-njuj- u
raznim 6injcnicama njegovi slcdbenici.
Nedano je u Sovjetskom Savezu umro po-znati
astronom, tvorac novo naukc, astrobota-nike- ,
dopisni ilan Akademije nauka SSSR G. A.
Tihov. On je dokazivao da na Marsu postoji bi-Ij- ni
svet, a time jc unekoliko potvrdio i misao
da bi mogli postojati i Marsovci — bica viSe in-teligen-cije.
(Na 2alost, posle smrti G. A. Tiho-v- a
prestao je da postoji odsek za astrobotani-ku- ,
kome je on bio na celu).
Nije daleko vreme kad ce na Mars poleteti i
kosmiiki izvidjaC sa Zemlje, isprva automats-ki- ,
a zatim fivi astronauti koji ce otkriti istinu
o tome da li je ova planeta nastanjena kao i po-rek- lo
njena dva satelita — Fabosa i Dajmosa.
Prema hipotezi sovjetskog profesora Sklovskog
ova nebeska tela ve§tacki su nekad stvorili ra-zum- ni
stanovnici Marsa.
Ali nije геб samo o Marsu. Cak sc i najske-ptumi- ji
umovi zala2u za to da negde u vasioni
zive bica vile inteligencije. A to znaci da bi ma-stan- ja
o prodiranju coveka u Kosmos negde vec
mogla biti ostvarena, mozda cak i u davnoj
proslosti. Kad su stanovnici Zemlje samo za ne-pun- ih
sto godina uspeli da stvore ma§ine koje
su se prvo kretalc brzinom od deset kilometara
a zatim dostigle brzinu do cetrdeset hiljada ki
tm~
njin je upravo na to mislio
kad je rekao: "Socijalizam
— to je sovjetska vlast plus
elektrifikacija cele zemlje".
2etva je u punom jeku i sve
se obavlja ma§inama. Kosa-c- a
nigde, cak i sasvim pova-Ijan- u
psenicu i slamu odvo-z- e
maSinama. Spremanje sla-m- e
u stogove vrsi elevator.
Hranu na polje dovoze na
motociklima s prikolicom.
Negde u novinama sam 2itao
da ce CehoslovaSka u nare-dni- m
godinama u pogledu
mehanizacije poljoprivrede,
potpuno izjednaiiiti selo s
gradom. Ovo Sto sam video
nepobitan je dokaz te name-r- e.
To pokazuje jedna dru-ga
slika : skoro nema sela u
Cehoslova£koj bez nekog in-dustrijs- kog
preduzeca.
Kada sam iz voza posraa-tra- o
polja jedna stvar je o-sta- vila
na mene veoma du-bo- k
utisak: stoprocentno is-kori§c-ena
zemlja. Tu nema
ni jedne parcele, koja ne bi
bila obradjena, пебјт zase-jan- a.
Cak su i nasipi pored
pruge na mnogo mesta zasa-dje- ni
krompirom ili kukuru-zo- m.
Pokretni koko§injci. Njih
bi i na§i zadruzni seljaci tre-ba- li
da primenjuju. To su u-stv- ari
obiSni koko§injci na
gumenim toSkovima, koje
kamionima ili traktorima
prevoze na tek poJnjeveno
polje. Tu kokosi ostaju ne-koliko
dana, a zatim ih pre-voze
na drugo polje. Na taj
пабјп jednim udarcem ubi-jaj- u
dve muve: osuto zrnje
ne propada, a kokoSi imaju
odli6nu hranu.
Brno. Iz voza se najbolje
vidi kakva je grandiozna in-dustr- ija
smestena u torn gra- -
du. Pored same pruge jc a- -
brika traktora. Fabrika za-uzi- ma
ogromnu povr§inu, a
pored nje, na prostoru od je-dn- og
kvadratnog kilometra
— traktor do traktora, novi,'
kako se to kaze "ispod 6eki-ca- ".
Brno je okruicno би-mo- m.
Oko njega rastc novi
grad, okruzujuci svojim di-vni- m
visbkim zgradama kot-lin- u
staroga grada. Brno je
E-M- ILL
fondove i imovinu Mine-Mi- ll
unije u Sudbury. Sve
dok Mine-Mi- ll u Sudbury
bude imala 10 61anova, imo-vin- a
je njezina .
Ovih dana u Sudbury je
trebalo poSeti sudjenje Gil-lisov- oj
grupi za zavjeru sa
predstavnicima United Ste-elwork- ers
unije da lokal
598 pripoje toj uniji, ali su
oni ishodili sudsku zabranu
protiv toga. Medjutim, od-gadja- nje
glanskog suda im
nece pomoci, oni time samo
pokazuju da se boje £lans-tv-a.
neka vrsta klimatske grani-c- e:
tu poemje bregovito-su-movi- ti
predeo i Zajedno s
njime i hladnija klima. Ali
prirodne lepote su neopisi-v- e.
Kroz borovu sumu, punu,
strmina uporedo prolazi 2e-Ijezni-
Ska
pruga, autoput
i reka. RomantiCnost za put-nike
vozom povecava se ve-lik- im
brojem kratkih tunela.
Dok reka i cesta obilaze
brdo, voz prolazi kroz nje-ga
i opet na drugoj strani iz-b-ija
na reku, proseca je, i o-p-et
tunel i opet reka . . . Ima
takvih razmaka medju tu-neli- ma, da celo voza ulazi u
jedan, a kraj voza se nalazi
jo§ u drugom tunelu.
Ni u Brnu niko nijc usao
u na5 vagon. Nas trojica pu-tuje- mo
u jednom velikom
vagonu sa oko 120 mesta. —
Sta, zar Cesi uopSte ne pu-tu- ju
? — gonjen znatizeljom
pitam konduktera. — Kako
da ne putuju! Putuju, samo
ne vozom. Motociklima, au-tomobili- ma.
A na izlete, pa
бак i u inostranstvo v'$c vo-le
da putuju autobusima.
Da, zaista, na pametmi pa-d- a
da se u Budimpcsti stal-n- o
mogu videti autobusi
"Skoda" s oznakom Cedoka
(6e§kog Ibusa).
U Pragu stojimo du2e tc-men- a.
Malo sam "zavirio" u
unutrasnjost grada. Za ino-stran- ca
je sat vremena do-volj- no
da vidi najvaznije: i-zl- oge,
cene, kvalitet izlo2e-n- e
robe da odmeri od glave
do pete ljude, mo2e, da za-vi- ri
u neki prizemni stan itd.
Kad bih hteo sumirati sve
§to sam u Pragu video u to--
ku jednog sata onda bih to
najbolje mogao izraziti o-v- im
reSima: "Zlatna Pra-ha- "
! To je grad visoke kul-ture
o kojoj svedoSi i arhi-tektu- ra
zgrada i spomenici i
Sistoca ulica, trgovina, res-tora- na,
skromnost ljudi i
ljubaznost saobracajnog mi-licion-era.
Prag je grad koji
se blago osmchujc inostran-c- u.
Kad smo krenuli iz Praga
bilo je kasno voce. Do same
granice voz je probijao bre-govi- te
predcle vijugajuci u-por- cdo
s Vltavom a zatim sa
Labom. Iako je bila noc na-sladjiv- ao
sam se lepotom o-v- og
predela, koji je bio o-sve- tljcn
mnoi5tvom odma-rali§- ta
i malih, minijatumih
vikend-kucic- a. Kroz otvorc-n- i
prozor vagona osve2avao
nas je divni sumski vazduh,
a na stolu je stajalo odliSno
plzenjsko pivo, radi osve2a-vanj- a
"iznutra".
Tacno u ponoc cc§ki gra-niJa- ri
su nam za2clcli sre-ta- n
put, a nekoliko minuta
kasnije otvorila su se vrata
kupea. U drugoj zemljf, na
drugom jeziku za2eleli su
nam : Gutn morgn ! Dobro
jutro!
G. Petrovlc
lometara na sat, ako su samo u dvadesetom ve-k-u
nacinili neverovatan skok od otkrica atoma
do iskoriScavanja energije njegovog jezgra'.-m- o
ze se pretpostaviti da se negde Kosmosom, vec
krecu kosmi6ke letilicc brzinom pribli2nom br-zina- ma
svetlosti.
Ako vec pretpostavljamo da astronauti s ne-ke.
nama nepoznate planete lete kroz Kosmos,
ne mozemo se odreci pomisli da ce neki od njih
mozda u bezdanim prostranstvima,naici i na na-su
Zemlju.
Tragovi dosljaka iz Svemira?
Sovjetski nauSnici da bi dali sto iscrpniji i
dokumentovaniji odgovor na ovo pitanje, priku-pi- li
su snimke. Dajuci objasnjenje za svaki sni-ma- k,
oni napominju da se svaka Sinjcnica mo2o
razliSito protumaiHti.
Nainila ga je 1959. godine zajcdniSka so-vjetsko-ki- neska
ekspedicija pod vodstvom do-kto- ra
nauka D2ou MinJenja. On predstavlja
otisak vidjen i snimljen na pesJanom tlu pusti-nj- e
Gobi, koji je tamo ostavljen pre vi5e miliona
godina.
Prema veliSni i crtezu ovaj otisak veoma po-dse- ca
na trag obuce kosmonata. Trag je naci-nje- n
na Zemlji dok jos na njoj isu 2ivela stvo-ren- ja
nalik na coveka. Paleontolozi zasad nisu
jos mogli na6i neko druk6ije tumacenje ovog
snimka. (N'astavice s)
---гч viw#-- Wi NB'4-'1- "