Nase Novine, April 05, 1978

              ШШттт ... _„ ,„., ,u.SjlA4j,,., .,,.., ,„..w...r„i.l.t ._ ........ ' ' ———i-- w— — i
.
. . i чпт.-л".'.!- -
I ч ; ; -- i,f ..-..„rw- ,,, mhwhiumiwph- w-„j,W)wf№il'WWiw4Wt.
.T - '
4i 4
t? V
'
' Г " m. ,. r " " ' ' ' ' "r nf-т.-- . r „ ff „,, ,l. , , , .., .„..'"',
J.V. —i ,
.
--r- "-
Н "'. I ,",', ...... _ .1 ' -- f '...i.ll, l.,r t . '.',.,
I i;_. Ут -- Г .. а' М ГНШ UHI W.n.llVfrfl'-nll- ' е ' h-- 1 N 1' !-
-,--. :,1Г'1. 7." -- _.. II I .,.,. W;' „.' ' i ''ФМГ ¥: Ј..Ј. '--' ' 5 '
д!г ", i441 ,:. '',,,,.., .I Ј, , ШШ.' '.Ј:'ШШ'К- - hih гри ~'1ШЛкИ}; ''ШVКB''--' Vft: шНш 'Ншвл ii' __В_- -в _ м ШНк.. 1. к.', A ' ш ш нн vk гн м РВ РВ
H
i
j
I
i i
U svom vrtoglavom padu, паб
dolar је dostlgao 90.06 ameri6kih
centi. Budu6l izgledl nisu mnogo
ruzi6asti i kako se tuma6i u izves-nlr- h
krugovima politi6ara i ekono-mist- a,
Cekaju nas јоб neprijatnija
iznenadenja. Smatra se da 6e se
spustiti I ispoti 90 amer!6kih centi.
Kanadsko javno mnenje nije pva-k-o rieSto o6ekivalo i u komentarima
pokazuje duboko zaprepa§6en]e, a
nazire se i strah od posledica.
ZaSto ova zabrinutost zbog pada
dolara?
Njegova slabost nije izolovana.
Povezana je sa drugim negativnim
pojavama u kanadskoj privredi.
Stalno rastu6a inflacija koja je
danas 8.4%, sve ve6a nezaposle-nos- t,
po poslednjim podacima je
8.3%, veliki unutraSnji i sve ve6i
spoljni dugovi, 6esto se 6uje da se
govori "kako je Kanada staviia
hipoteku na svoju buducnost?",
budzetski deficit koji 6e ove godine
dostidi oko 8 biliona doiara, sve
ve6i trgovadki deficit, privredna
stagnacija, sa dodatkom da Fede-rain- a
vlada nastavlja da Stampa
papimi novae, 6ine da se u svetu
smatra kako je паба privre,da i soci-jaln- a
struktura neizvesna i nepo-des- na
za nove investicije4putem
uvezenog kapitala, i dolar se pos-mat- ra
sa nepoverenjem. Celik
Lakavana. Jangstaun. Dionstaun. Kon-боке- п.
Sve su mesta gde se uvek svojskl
radilo i 6lja imena odzvanjaju u tonu udara
6eki6a po metalu. Uzeta zajedno, ova i
druga njlma sll6na mesta koji ma su ргоба-ra-ni
pejeazi Pensilvanije, Ohaja i onog dela
obala jezera Irl koji prlpada drzavi Njujork,
predstavljaju ono Sto bi se zajednlckim
imeniteljom mogto nazvati Cellk-gra- d,
SAD. A Cellk-gra- d se, kao Sto je poznato,
ne IstiCe svojim botaniikim baStama ill
operskim zgradama. To je po pravilu stam-ben- o
meeto sve u znaku sumornih obrlsa
rde i sivila izazvanih ugljem, vapnencem I
gvozden'om rudom. Pa ipak, I pored svega
toga, pod pojmom Cellk-gra- da podrazume-v- a
se I izvesna prijatna, тибка energlja I
snaga Sto ga i Cine na svoj nafiln prlvlaC-nl- m.
Sada Cellk-gra- d grca, tetura I — sasvlm
je moguce da je na samrtl. Problem!
amerlCke Industrije 6elika jedva da su I
dosad bill tajna: vrlo jaka konkurencija iz
inostranstva, sve manja potraznja, visoki
troSkovi radne snage, zastarelost opreme,
strogi zakonskl propisl protlv zagadenja
koji Iziskuju ogromna ulaganja u neprodu-ktivn- e
uredaje. Pri svem torn, malo Je IJudi
u Celik-grad- u bilo spremno na sve one
neda6e koje su poCele da ih snalaze ove
godine. Kompanlja"Betlehem stil", drug!
po vel!6ini proizvodafi u zemlji, saopStlla je
proSlog leta da otpUSta 3.500 radnika u
Lakavani, industrijskom predgradu Bufala
s ukupnim stanovniStvom od svega 28.000,
kao I joft 3.500 radnika u Dzonstaunu. "Bet-lehe- m
stil" je Isto tako odustao I od
izgradnje bazlcne klaeonlike pe6l u vred-nos- ti
od viSe miliona dolara u Dzonstaunu
na kojoj je ved bilo pofielo da se radl. U ma-lo- m
KonSokenu (stanovnIStvo — 10.000),
petnaestak kilometara severozapadno od
centra Filadelflje, kompanlja "Alan Vud
stil" proglasila je bankrotstvo. Tako se I
ovde oko 3.000 radnika odjednom naSlo
bez poela.
Izgubljen razlog postojanja
A u dolini reke Mahoning, u saveznoj
drzavi Ohajo, jednom pedesetak kilometa-ra
Slrok'om ројази zasejanom беИбапата o
korhe se kadgod govori o "Ruru Severne
Sjedinjene AmeriCke Drzave, ko-j- e
su na§ giavni trgova6ki partner i
6iji stav ima odlu6uju6i uticaj na
kretanja kod nas, gledaju sa sum-njo- m
na tok privrednik I socijalnlh
prilika. Nov£ani Spekulanti na nju-јогбк- ој
novcanoj berzi nisu gubiii
yremena da zbog toga bace velike
koli6ine kanadskih vrednosnih har-tij-a
na trziSte, za druge "zdravije"
novfiane jedinice, amerifiki dolar,
zapadno-петабк- и marku, japanski
jen ili бак i britansku funtu, koja je
vaskrsla iz mrtvih.
Neposredna posledica ovih stva-rni- h,
izmiSljenih i name§tenih teS-коб- а,
je skok cena svoj uvezenoj
robi i, naravno i domadoj, navodno
pove6ani izvoz kanadskih proizvo-d- a
sa јабапјет industrijske i dru-gi- h
delatnosti a sa tim i ve6oj zapo-slenbs- ti
(no, kao §to dozivljavamo
to nije sluCaj) na jednoj strani, a na
drugoj opet se baca krivica na rad-nik- e,
prvenstveno organizovane,
zbog njihovih zahteva za adekvatne
nadnice. 2ivotna skupo6a je sve
veca I sve je teze da se kraj s
krajem veze.
Ovi moment! uzbudivali su javno
mnenje i videla se oStra reakcija
kako od strane organizovanog rad-niStv- a,
tako i od zvanifine Opozicije
u Federalnom parlamentu i provin-cijski- m
skupStinama i od strane
mnogih javnih radnika i ekonomis- -
--grad
Amerike", kompanlja "Jangs taun Sit end
tjub", jedna od fllijala korporaclje "Lajks",
sa sedlStem u Nju Orjeansu (koja sada
pokufiava da se fuzlonlSe s "LTV", partne-ro- m
"Dzonsa end Laflina"), objavlla je u
septembru da obustavlja rad u svojoj Cell-Ca- n!
u Kembelu i da ce do kraja ove godine
otpustitl 5.000 radnika,
Tako se Celik-gra- d bukvalno trese Iz
temelja. Generacijama su Ijudl — pretezno
poreklom Iz IstoCnoevropskih zemalja,
Irske I Itallje — gradili svoje egzistencije
na tako trajnlm temeljlma kao Sto su nede-Ijn- a
mlsa, porodlcna okupljanja, srednjo-Skolsk- a
fudbalska prvenstva, sindikalnl
sastancl — I, pre svega, pogonl Celifiaria.
Njihove lokalne zajednice su zivele od 6ell-k- a
I za Celik; u neklm sluCajevima, Celik Ih
je i etvorio. Lakavana je dobila Ime po reel
u Pensilvanlji kraj koje je, 1840, poCela rad
nekadaSnja kompanlja "Lakavana ajron
end stil". Ova kompanlja je na prelazu
izmedu dva veka podigla postrojenje na
obali jezera Irl I tako se oko njega razvio
grad. KonSoken je postao grad tek dvade-se- t
i pet godina poSto je kompanlja "Alan
Vud" poCela tamo da proizvodi Celik, 1826.
U Dzonstaunu se Celik. proizvodi veC vISe
od sto godina, odnosno joS od vremena
kada je kompanija "KambrIJa ajron" poCela
tamo da valjaprve CellCne Sine. A sada
kada se obim poslovanja беНбапа sve viSe
suzava, Cellk-grad- u preti opasnost da
izgubi svoj razlog postojanja, otprilike isto
onako kao Sto su tekstllni centri Nove
Engleske izgublli svoje razloge postojanja
kada su njihove fabrike робе1е da se sele
na jug. Izgleda da je Celik-gra- d suo6en sa
alternatlvom: da se opredeli za neku drugu
celishodnu delatnost ill da odumre.
Reagovanja medu radnlcima industrije
беПка kretala su se od besa I povredenog
ponosa do neverice I neme rezignaclje, u
izvesnoj meri u zavisnosti od podru6ja na
kome zlve i rade. U Lakavani oni koji su
ostali bez posla sklonl su da usmeravaju
svoj gnev u pravcu Inoatranlh konkurenata.
Dve nesrece istoga leta
Oko Jangstauna, mnogi radnici CellCana
slediti su etope svoj I h dedova i oCeva u.
razumljlvom .ubedenju da neSto Sto je
ta. Bilo je i radni6kih demonstra-cij- a
u Halifaksu, provincija Nova
Scotia, gde je nezaposlenost alar-mantn- a, sa zahtevima da se pre-duz- mu
mere za zapoSljavanjem
onih koji ne rade.
Federalna vlada, koju mnogi
smatraju krivom za postoje6e sta-nj- e,
i od koje se zahtevalo da
odmah donese jesenski budzet sa
merama za ozdravljenje privrede,
odgovorila je preko svoga ministra
finansija da nema potrebe ni za
novi budzet niti pak za mere za
ојабапје dolara? "Za dolar je
reSeno ,da se slobodno кгебе, da
"pliva" na svetskom trziStu", rekao
je minister, "pa zato neka produSI
da pliva!".
Mo2emo da dodamo: ili, 6e ispli-va- ti
ili Jos' viSe potonuti, a onda
nikakve mere пебе тоб! da pomog-nu- ?
Jer, .
izmedu ostalog, vladina
politika cena u mnogim privrednim
sektorima, a poglavito kod fosilnih
goriva, je takva da dozvoljava ne-prekid- an
rast cena i sirovoj nafti i
prirodnom gasu i njihovim proiz-vodim- a, sa teznjom da se dostignu
svetske cene, da ce i onako sadaS-nj- e
te§ko6e biti јоб ve6e.
A da od sadaSnje federal ne vlade
ne mozemo niSta znaCajnog da
ocekujemo bar do slededih izbora
1978. govori u prilog i poslednja
samo po sebi tako teSko i muCno mora
zauvek da opstojava. U oCima nekih od njih
ukidanje njihovih radnih mesta izgleda im
kao, najblize reCeno, zajedniCka ujdurma
vlasnika p'reduzeCa i Karterove admlnlstra-clj- e.
U KonSokenu, ljudi joS nisu do kraja
svesni da je bankrotstvo kompanije "Alan
Vuds" svrSena stvar, iako se obrisi ogrom-ni- h
postrojenja ocrtavaju nemo poput pira-mld- a.
KrSnl radnici CellCana sede. na
svojim verandama I odsutno zure preko
Mejpl strita u decu koja se igraju u dvoriStu
Skole "Sent Meri", ostavlJajuCI prlvldno
utlsak kao da ih ova kriza ne uznemlrava
vISe nego nedorasle deCake. "VeClna od
njih joS nije poCela da trail drug! posao",
kaze gradonaCelnlk Dzon DldzoSia.
Za Dzonstaun, suzavanje delatnosti
"Betlehem stila" predstavijalo je drug! uza-stop- nl
udar u toku jednog te istog katas-trofaln- og
leta. Do prvog je doSlo 20. jula
proSle godine, kada je ovaj nesreCan grad
od 39.000 stanovnlka, na uSCu reka Kon-mo- a
I Stoni Krik, opustoSila poplava u
kojoj je 75 Ijudl Izgubilo zlvot, a sudbina
njih 12 ostala nepoznata. Manje od dve
nedelje kasnlje, "Betlehem stil" je upoznao
javnost sa svojim planovlma da smanjl
oblm svog poslovanjau Dzonstaunu.
Karakteristi6no. je da se gradanl Dzon-stau- na
I ne zale suvlSe na brojne nedade
koje su Ih snaSle. Trgovcl koji nameravaju
da sve to nekako preguraju istakli su
oglase u izlozima: "Zajedno demo ponovo
podtei Dzonstaun".
Svaki sesti nezaposlen
Zasad Je ekonomsko dejstvo obustavlja-nj- a
III smanjenja poslovne delatnosti
manje oClgledno od emoclonalnlh trauma
Ijudl kojima se ono Clme su se Cliavog
zivota bavili izmaklo ispod nogu i koji se
oeedaju odbaCeni. StatistiCki podaci o ne-zaposlenosti
kazu da je Celik-gra- d u situa-ci- jl
kakva je usred depreslje. Stopa nezapo-slenosti
u Dzonstaunu skodlla je tokom
leta od skromnih 6,3 posto, Sto je ispod
naclonalnog proseka, na zastraSujudih 17
posto. Pa Ipak, zasad joS nema dramatid-ni- h
znakova prave depreslje, ni u Dzonsta-unu
ni u drugim Cellk-gradovlm- a. JoS
izjava Trudeaua koju je dao za prvi
broj novog nedeljnika "Sunday
Star" koji izlazi u Torontu: ... "da ce
Kanadani morati da pokazii sma-njen- ja
u svojim ocekivanjima i
prohtevima [da bi trebalo da budu
dlscipllnovanijl, jer 6e u protivnom
federalna vlada za njih to da
ufiini..." i, "da nema nikakvih tajni
koje bi reSile tesko6e problema
inflacije i nezaposlenosti...?!"
Mozda bi jedan od izlaza bio ako
bi do§lo do promena u samoj vladi,
izmena ministarskih kabineta, os-tav- ki
onih koji su odgovorni za
izvodenje potrebnih promena, kao
Sto je bio slu6aj ministra finansija
ЈоћП)Титега i Macdonalda, ili
celog kabineta i novih izbora?
Pritisci koje vrSi javno mnenje I
parlamentama opozicija kao da idu
za ovim.
Da li 6e do ovakvih ili sli.6nih pro-mena
doci pokaza6e nam najskori-j- a buduin'ost?
All izvesno je da dosadaSnjim
putem ne mozemo viSe da idemo,
sem ako nikome nije vise stalo do
toga gde be taj put da se zavrSi.
D. Jovanovic nasmrti
nema redova pred biro ima za socljalnu
pomod. JoS nema armlja odajnih Ijudl koji
traie bilo kakav posao uz bilo kakvu
nadnlcu.
Mnogi od mladlh, neozenjenlh radnika
delldana su se ved spakovall I otiSII, iako
im nigde drugde nije bio obedan posao. U
najgorem su polozaju oni koji imaju maiu
decu i ne raspolaiu kvalif ikacljama koje se
bar koliko-tolik- o drugde traie. Ridard Plek,
koji sada Ima 22 godine, zaposlio se kod
"Betlehem stila" u Dzonstaunu kada mu je
bilo osamnaest godina. Ovog leta, Ridard I
njegova zena Merin osetili su sve posledice
dvostruke nesrede koja je snaSIa njlhov
grad. Voda im je preplavlla stan, uniStivSI
im sav nameStaj I pretvorivSI ih u raseljena
lica. Nekollko dana kasnlje Ridardu je
saopSteno da je ostao bez posla rukovaoca
krana kraj vlsokih pedi — a njemu se dini
da Ima mnogo viSetakvih poput njega, koji
sede skrStenih ruku, negb kranova.
Meseclma, Plenkovl su zlveli u prikolica-m- a
osrednje velidine sa svoje troje dece,
pastojedi da nekako dokondaju Sta bi bilo
najbolje da urade. "Ja sam spremna da
odemo", kaze Morin, snaina plavuSa koja
je uspela da saduva dobro raspolozenje
uprkos svlm nedadama I tegobama. "S
Dzonstaunom je svrSeno". Njeno lice se
odjednom uozbiljuje. "Jedino dega joS
ovde ima je ugalj a ja ne zelim da moj muz
mora da radi u rudniku".
("Politika")
UN
U fond za razvoj 455
milijuna dolara
New York (Reuter) — Stotinu i pet drza-v- a,
dlanice Svjetske organlzacije, obaveza-l- o
se da de u Fond programa Ujedinjenih
naroda za razvoj (UNDP), kao pomod siro-maSnl- m
zemljama, uplatftl 455 milijuna
dolara.
Predstavnik programa je nedavno saop-di- o
da se odekuje JoS 114 milijuna dolara
od nekollko zemalja koje do sada nisu
saopdlle vlsinu svog doprinosa.