Nase Novine, April 05, 1978

              ШКШШШНШШШШШИКШШШШШШШМШШШШШШККШШШШШШШШШШШШШКШШШШШШШШМШШК1тшш
т II 'in f п (%- - 1М1.1Ч1Л1М ' л.ч ... r~i 1 J i ј ' re".ir i i_ ( v i.t.i. i;t . t ,"iiikti r, Ti 'лни t n:in лчи l.jj "_ г-- s u ( r i i i!i_ !
. ir i rj i u tv.i id c. n i ij : itl™. kwrn ii.ui n ч -- #.jt , iif j ii' if i i "i 'i; . ' 1:11. 1 mi ,r 1 л . . i " i --u im w i _ii l r 1 n uit- - r .. n 11 к л.т i j--
м j- - , . _ j 1
ГИ
!']
i
1
14' 1
I
I
Kad dovek ode iz ilvota, zaplSu ш, po
nek'om gorkom pravllu — kad Je rodon, gde
je proiiveo detlnjstvo.
Skender Kulenovid je roden 1910. godl-n- e.
Njegovo detlnjstvo vezano je za Bosan-s- kl
Petrovac i prvl svetski rat.
Kad izzivota ode pesnik — "vellki epski
pesnlk koga je rodilo jedno veliko epsko
vreme", kao Sto гебе, u naplsu, "o svom
pobrl Skonderu" Branko Copid — treba,
rekll bismo, zapisatl prvo kako je rodena
pesma koja Je, odavno vec, simbol za
Skendera Kulenovlda: "Stojanka majka
Knefopoljka".
i
t
n
s I
Y- - ' '
w&. ' #", 1 1
Т1'љГ i I
Жt£j:SA'
& , A
v. ' _eSw f:. SM I W-Wi- '.' J yL -Д- С.ЈЧ i
;€№JANKA
ЛШ ШШ . Шш mjf Ш V гЛ TV ш шњ ш т
. ' MJiClKA K WE fR01J A
TZ 13Ш.- - ('
9
fct
A
i
, .
I
Naslovna strana ratne "Stojanke.
"Napisao sam "Stojanku majku Knezo-poljku- "
neposredno posle velike fadistlcke
ofanzive na Kozari, 1942. godine; ofanzive
koja ide u red najvedlh paklova drugog
svetskog rata. Duboko sam zazelio da o
svemu tome ne§to reknem, mo2da, bolje
refiono, da ne§to urllknem, ako ostanem
zlv".
Re6l su to samog Skendera Kulenovi6a,
a onda slede pesnlkove red o tome — kako
mu je, u miru Sume, posle ofanzive, ta
poema postala "prava opsesija".
"Poemu sam napisao za jedan dan I
поб", зебао se kasnlje pesnlk.
Trebalo je te ratne godine, u avgustu, da
se na kozarskom visu Palezu odrzl smotra
prezlvellh borada; i narodakoji Jere2iveo.
"Trebalo je da u tz'vk'tilt'urnom delU smotre
ja profiltam ne'Sto'svdje', зебао se Kuleno-vld.- 1
U66I' smotre1 pfbHafiao 'sam jedno
meEito; if 5uml podalje od zaravanka na
kojem su borcl I narod 6ltav dan igrali
kozarafiko kolo. Tu sam stlhove zaplsivao u
Jednoj skolskoj svescl..."
Cetvrtlnu veka' kasnije, na kozarskom
' Palezu, na mestu gde se radala Stojanka
majka Knezopoljka, na susretu mladlli
plsaca kojima je dosao da se pridruzl,
Skender Kulenovid pitao se glasno — je II
jo§ u iivotu III mu samo panj osta stablo
pod kojlm je poemu zaplsivao. A zaplsivao
ju je, stih po stlh, u noci 1942. na trafiku
svetlosti diepne baterlje" §to je pozajmio
od jednog borca; baterlje koja se lagano
troslla kako je poema narastala, da sasvim
utrne potkraj ovog stvarala6kog clna, iz
kojeg 6e posle, do danas I do sutra uvek
svetletl heroika antlfike traglke Jednog
naroda.
Sutradan, posle te kozarske ratne no6i
"poemu sam 6ltao pred kozarsklm odre-do- m
I narodom na Palezu. Narodnl heroj
pokojnl Petar Mecava, kojl je bio do mene,
rekao ml je da su ml pred Cltanje drhtala
kolena. Svl he'rojl, 6lnl se, prlmebuju samo
tuda drhtanja", sedao se Skender Kule-novl6- '.
I ponovo je pesnlk, 25 godlna kasnije,
IzaSao pred stroj na Kozari, na Palezu, da
recituje "Stojanku majku..." U stroju pred
pesnikom stajali su sad, mlrno, kao na
svetlllStu, borcl 25 godlna starljl, i mladl
plsci, i samo je zujanje televizljskih kamera
u miru Sume bilo neki drug!, drugaiiji
zvuk. A kad su, tad, na "Kozari 67" Kuleno-vlc- u
rekll da mu "poema јоб nekako lepse
zvu6l", odvratlo je pesnik "da se to ona
samo lep5om cini, a da u stvarl vellian-stveni- ja
boSe onda".
"Snaga njegove poezije i nenadmaSnl
Kulenovitav jezik neodoljlvo plene", zapi-sa- o
]e I naS kolega urednik ovog lista
Dragoslav Adamovic, poclnjudl razgovorsa
Skenderom Kulenovlcem (razgovor kojim
je nastajala duga Adamovlceva anketa sa
stvaraoclma iz raznih oblastl: "Ko je na vas
presudno uticao I zasto"). A i iz ovog
razgovora пабод kolege sa pesnikom,
pripovedafiem, komedlografom, eseji-sto- m,
prevodlocem, putoplscem, revolu-cionaro- m,
akademikom, brzo se dolazi do
saznanja da je ljudska I stvaraladka vell6lna
Kulenovideva rasla u borbioko njega i u
njemu samom, a uvek'-u-bor- bi za novo,
do Cega se uvek, kao i u ratu) teSko probl-jal- o,
kao Sto je- - sam Kulenovld uvek
govorlo.
Bilo je tad, 1974. prolede, april. ТабтаЈ-danski- m
parkom vio se razvigorac. Sken-der
Kulenovid Imao je tad pet knjiga svojih
izabranih dela. Borba u kojoj se moralo
opetatl I pobedlti, o kojoj je Kulenovic tad
govorlo I ne nazivajuci je uvek borbom
(nekad, samo: uzbudenjem, nekad rados-6u- ,
Hi tugom..., all sve je, Ipak, borba),
blla je I njegovo najranlje detlnjstvo u
Bosanskom Petrovcu; ratno detlnjstvo.
Borba je blla I kad je, nemajucl nl cestlte
6itanke, podnjao da clta, "bez reda, sve
§to padne pod ruku"...
Borbu Je, u osmogodiSnJeg Skendera,
unelo I ono prvo jutro u Travniku, u koji je
sa porodicom dospeo jedne nodi, 1918; te
Mlroslav Krleza
noci nlje ni primetio malu lepu I brzu reku,
a ujutro kad ju je ugledao, iznenadila ga je,
I uzbudila... Kao i zgradurina isusovadke
gimnazlje u koju ce posle I6I ("Sve me u
prvo vreme zbunjivalo, cinilo mi se da sam
potpuno Izgubljen"). Blla Je borba, za
gimnazijalca Skendera Kulenovida I da
napiSe svoje prve sonete. I posle da ih
dodeka, objavljene, "Ocvale prlmule".
Pobednldka borba bila je za njega I "podi u
svet, otkrlti ga", kroz dela Tina, Pandu-rovld- a,
Vlznera, Vidrida, MatoSa...
Kad je, u NOB, posle teSke borbe u kojoj
"pogibo§e I Sofia I Petar Medava" oslobo-de-n
Travnlk, prva pomisao Kulenovldeva
bila je da odjuri do gimnazlje, da vldi moze
li negde Јоб da nade svoje "Ocvale prlmu-le".
"Ko bl ml verovao da sam ih i napisao,
da ih tad nisam пабао. Ovako, tu su, iz
Skolske godine 192627", govorlo je posle
pesnlk. Pesnik koji je usred ratnog uzasa
pojurio u svoju ranu mladost, ka prvlm
svojlm stihovlma.
Od tlh prvih eoneta, do ratnih poema
("Seva" Je morala poprilldno da sadeka, da
se rat zavrsi, i daije, pa da Izleti iz nedije
floke), preko "Plsama Jove Stanlvuka",
preko knjiga I knjiga, Skender Kulenovid
OGLEDALO KRITIKE
вв
[
PovodomSezdesetogodiSnjiceKrlelnog
knjlzevnog rada, Jzdavadko preduzede
"Sloboda" Iz Beograda objavllo je izbor u
deset knjiga iz ogromnog Krlezlnog dela.
Taj izbor uglavnom donosl ono §to dinl
misaonu I umetnldku okosnicu stvaralaSt-v- a
ovog velikana пабе novije knjlievnosti I
kulturo,- -
lako je o Miroslavu Krlezi do sada napi-san- a
ditava jedna velika blblioteka, ipak
ovaj pisac joS nlje dovoljno Istrazen, nlti
Je, pak, dovoljno osvetljeno njegovo gran-diozn- o
delo. Razlog tome je, svakako,
dinjenicadajeon u naSoj knjlievnosti prva
tako krupna I tako slozena lldnost. Njegovo
delo je takvo da ukoliko ga vl5e ispitujemo
utoliko se u njemu otvaraju novl prostorl i
namedu uvek nove i drugadlje teme pa se I
razmlSIJanJa o njemu mogu kretatl unedo-gle- d.
Obracun s njima
Uostalom, Krloilno stvarala§tvo proteze
se na preko Sest decenija I u toku dltavog
tog vremena ispunjeno je njegovlm eksplo--
Skender Kulenovid
uSao je u naSu savremenu literaturu, u
Istraiivanje novog u svetu I u sebi. U tome
se ostaje, iz toga se ne izlazi.
Od prijema u SKOJ, 1932. i u KPJ —
1935. do borca i ratnog vednika AVNOJ-a- , i
posleratnog poslanika Savezne skupStine,
i svlh onlh mnogobrojnih druStvenih i
kulturnih priznanja, medu kojima su i
najvisa, AVNOJ-a- , republldkeDyadeset-sedmojulsk- a
i Sedmbjulska, i dktobarska
grada Beograda, I Santideva I Zmajeva
nagrada, i druge, do dlanstva u SANU, I do
dopisnog dlanstva u JAZU i Akademiji
BIH... Skender Kulenovid bio je, i ostaje
prlsutan u naSoj danaSnJici. Tako, kao Sto
sam rede, kao I svaki 'pisac — sem redi
niSta drugo nlje imao. Ill, kao Sto je za
njega svojevremeno-kaza- o Branko Copid:
"Pesnik Skender Kulenovid pretvorio se
u spomenik". Ne sad, kad de mu podizati
spomenik. Jo5 onda kad je "mrka, naoru-zan- a
Kozara stajala u ratnom stroju I ne
stidedi se ronila teSke muSke suze slu5a-Ju- dl
samu sebe..." — Kulenovidevu "Sto-janku
majku Knezopoljku".
V. Stefanovic
("Politika")
тжтттшшвавава отШшШ ШшШШ шШ
ш w ф
4 I - zivnim, avangardnim i zivo angazovanim
delovanjem. Krleia je bio prlsutan u
svemu, svuda je bio pionir i stvaraladki
nadmodan, superioran.
Za Krleiu kao da nije postojala naSa knji-zev- na
baStina, kao da je sebi postavio
zadatak da ono Sto je u naSoj knjizevnoj
baStini bilo reglonalno, polupismeno i
provincijsko — treba zameniti novim,
kompleksnijlm i modernim.
Ved u prvlm istupanjima ovoga pisca
moglo se naslutitl da na naSu knjlzevnu i
kulturno-istorijsk- u pozomicu nastupa izra-zi- ti
revolucionarni reformator, da dolazi
takav kreatlvni duh koji svojim idejama
unosi novu vatru i do tada u nas nesludenu
stvaraladku energiju u knjizevnostl. Karak-terlstld- no
je da se Mlroslav Krleza odmah
oglasio kao Izuzetan talenat na mnogim
podrudjima intelektualnlh delatnosti: kao
pesnlk, kao dramski plsac, kao pripovedad
I novelist, kao romansijer, kao kritidar
knjizevnostl, likovne umetnosti i muzike,
kao putopisac i politikolog. Onda nije
dudno Sto je ovakav stvaraladki duh mogao
шч ' "- -