Nase Novine, May 10, 1978

              '
Ио- - Џ (3Q7)' , . ''
TORONTO, WEDNESDAY, 40 CENTS PER COPY 8
'.,''. '
r- - ' л If) : . , iiiiiiiiiiiiiilliiiniiiiiiiiiiiiliniiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiNiiiiiiiiiiin ;
i
1 1Ш1ж#в!Ш1гш Suglasnost o potrebi jf
Г Т .,- -. TfuNMrYcrkTImeiPiulHonlrot
Ш
Ш
д
Na poziv predsednlka SJedlnjenlh Ame-rl6k- ih
Driava Dziml Kartera, predsednik
SoclJallstlCke Federativne Republlke Ju-goslavije
Josip Broz Tito boravlo je u zva-riicn- oj
poseti Sjedinjenlm Americklm Dr-zavama
od 7. do 9. marta 1978. flodlne.
U razgovqiima, su, sa jugbaiovenske
strane uzell, цбебсе:
Josip. Broz Tito, predsednik Socljallstlc-k- e
Federativne Republlke Jugoslavije!
SergeJ Kralgtieri predsednik Predsednls-tv- a
SocijallsiiCke; Republlky Slovenlje;
МИоб Mlnfebo'tpredsedrilkSaveznog Izvr-Sn- og
veca' I saveznf sqkretar za Inostrane
poslove; Josip Vrhqvec, ,'$an Saveta Pred-sednist- va
Socljaii8ti6ke:Federatlvne Repu-blik- e
Jugoslavije;. Dlmce Beloyskf, amba-ead- or
Socljali8tl6ke FederatTyne Republlke
Jugoslavije u Sjed: .Drzavama;, Dr Branko
Pavicevl6, predsednik 'Akademlje nauka I
umetnostl SqcfjaHstlcke, Republlke Crrie
Gore; I drug I, -- - ' ', v
a saamerjcke, strane:
Dzlml Karter, predsednik SAD; valter F.
Mondejl, potpredsednlk SADJ Sajrus K.
Vans, drzavnl.sekretar SAD; Harold Braun,
sekretar za qdbranu. SAD; Dr Zblghjev
Brezlnskl, savetnlk. predsednlka SAD za
nacionalnu bezbednost;. Lfrer)s Iglberger,
ambasador Sb u SF-- R jJugpsfavlJi: ,
1 Predsednik, SF.RJ ,JqslpBroz , Tito, za
vreme svogboravka u VaSlngtonu vodlo je
razgovore I, sa.. predstavrilplrna americkog,,
PredstavniCkog doma I Senate. Razgovori
su odrazlll vlsok stepen Interesovanja za-konod- avnlh
tela dveju zemalja za stalnim
unapredenjem razumevanja I kontakata
izmedu naroda Jugoslavije i SJedlnjenlh
Amerldkih Drzava, ukljufiujucl Slru razme-n- u
rukovodedlh Ijudl dveju zemalja.
Predsednik Tito se t'akode sreo sa dru-gl- m
uglednlm llCnostlma Iz javnog iivota
SAD.
Dva predsednlka su vodila sveobuhvatne
i korisne razgovore u duhu uzajamnog роб-tovan- ja,
otvorenostl I prijateljstva. Oni su
se. sagiaslll-d- a гпабаЈпо poboljSanje blla-toraln- lh
odnosa .ostvareno tokom profile
godine 'I praceno razmenom niza llcnlh
poruka, ppsetama na vlsokom nlvou. I
konsultacljama, treba nastavlti I produbl.tl
na bazl lizajarnnog postqvanja kqje Soclja-llstlfikaFedoratlv- na
Republlka JugoslavIJa
I .Sjedlhjene Arrierl6ke przave gaje Jedna,
,. prema drugoj kao'ravnopravne, nezavlsne I
auverene drzave. Oni. su potvrdlll da su
prlnclpl sadrzani u ranljlm zajednfdkim
saop5ten[ma (yaSlpgtonoktobar 1971. I
Beograd, aygiist 1.975) proverenl u praksl I
da, zaJedno sa qvlm. saqpfitenjem, pred-siavlja- ju
osnqvu za razvoj odnosa izmedu
dve zemlje. Dva' predsednlka smatraju da
ovaj susret predstavlja krupan korak u.
daljem јабапјп vecv6yrstih,'08nova jiigoslo-vensko-amerlfik- lh
qdnpsa. Gledl§ta dve
strane Odra2lla 8U Slroka podru6Ja saglas-nos- tl
u odnosU na pitanja koja su bila raz--
vmatrana'. .- -. .'.-- . ..''.'. ,.:.'..:: ..,. '.-- ,
unapredenja odnosa izmedu
Sjed. Driava i Jugoslavije
Predsjednik SFRJ Josip Broz Tito uSinio je zva-n!6-nu posjetu Sjed. Drzavama od 7..do 9. marta 1978
godine, i vodio razgovore sa predsjednikom Sjed.
Drzava Jimmy Carterom o bi lateral nim odnoslma I
medunarodnim problemima. Dva predsjednlka I nji-hovisarad- nlcl
vodlll su Iscrpne I korisne razgovore, u
duhu tradlclonalnog prijateljstva I saradnje Izmedu
dvlje zemlje. Posebna paznja posvecena je pitanju
mlra I bezbjednosti u svljetu I razvoju medunarodne
saradnje. Razrhotreni su rezultati Beogradske koiv
ferenclje, stanje na Bliskom istoku, situacija na jugu
Afrike, medunarodnoj ekonomskoj situaciji, proble-m- u
razoruzanja i druga pitanja vezana za velike zate-gnuto- stl
u medunarodnim odnosima. Pptvrdena je
polltlka nesvrstanlh zemalja, osuden je terorlzam I
raslzam syih pbllka.
Prerna opdem miSljenju razgoyorl koji su vodenl
Tito — Carter.! njihoyi saradnici su vrlo plodonosnl I
korlsni zaobje zemlje. Posluzit 6e proSlrivanju I ona-k- o
dbbrih odnosa Izmedu dvlje zemlje; pbsebno na
ekonomskom planu.
Glavnl rezultati dogovora IzneSeni su u zajedni6-ko- m
saopdenju, kao zavr§nom dokumentu, za koji je
vladalo vellko interesovanje — kako u Sjedinjenlm
Drzavama i Jugoslavijl, tako i u 6ltavom svljetu, pa
ga zato donosimo naSim 6itaocima u cjelinl.
Po svrSetku posjete Sjed. Drzavama, predsjed-nik
Tito je otputovao u sluZbenl posjet Vel. Britaniji.
Dedic Seval
" Љ
I8tl6ucl duboke Istorijske I kulturne veze
Izmedu hjlhovlh naroda, dva predsednlka
su se saglasila da su Amerlkancl jugoslo-vensko- g
porekla Igrali znafiajnu ulogu u
jafianju epona prijateljstva I razumevanja
Izmedu njihove;stare I nqve domovlne.
Dya predsednlka su sa zadovoljstvom
zaklju6lla da se ekonomska razmena
Izmedu. dve zemlje razvija povoljno, all su
takode ukazali da postoje mogucnosti za
'znatno povecanje razmene izmedu Jugo-slavije
i SAD. Pozltivno ocenjujudl uravno-teze- ni
karakfer trgovlne izmedu dve zemlje,
oni su istoyremeno ukazali na potrebu
ulaganja daljlh naporaza prodlrenje oblma
trgovlne, JaCanja Industrijske saradnje,
unapredenja turlzma, Btlmullsanja zajednl-6kl- h
ulaganja I poboljSanja uslova rada
poslovnih predstavnlka u obe zemlje. Dva
predsednlka su pozltivno ocenila doprlnos
jugoslovensko-amerlCko- g ekqnomskog sa-veta
razvojuprlvrednlh odnosa I pozdravll)
formiranje zajedni6ki,h Jugoslovensko-americkl- h
komlslja za ekonomsku saradnju
koje treba da doprlnesu jaCahju ekonom-ek- e.
J trgovihske saradnje.
Dye strane su potvrdlle svo'Ju zajednl6ku
zalnteresovanost za alobodnu razmenu
,
Informaclja I ljudi I podrzale vladlne I
neyladlne programe u ovoj oblastl. Dva
predsednlka su sa takode saglasila o korls-nos- tl
boljeg medusobnog razumevanja
kulture'l drufitvenog razvoja jedne I dru'ge
zemlje. Oni su ukazali ina znafiaj naufino-'.jtehnoloSk- e.
saradnje, '.kad'J-- . razmene ,na
podrucju drustvenih I prlrodnlh nauka,
obrazovanja.'kulture I informaclja I zalozllf
se za dalje unapredenje.
Predsednlci Tito 1 Karter razmotrlll su
glavna pitanja Iz oblastl medunarodnim
zblvanja; Posebnu paznju poklonlll su
pltanjima mlra I bezbednosti u svetu I raz-voju
medunarodne saradnje. Oni su poseb-n- o
naglaslll potrebu da se polltlka popus-tanj- a
zategnutostl proslrl na sve delove
sveta i na sve oblastl medunarodnlh odno-sa,
kako bisve zemlje mogle ravnopravno
ucestvovati u resavanju tekucih medunaro-dnlh
problema I datr svoj doprlnos јабапји
mlra I bezbednosti. Dva predsednlka su
naro6lto podvukll da sve zemlje treba da
nastoje da reSavaju sporove mirnlm putem,
da ravnopravna saradnja treba da se prlme-njuj- e
univerzalno medu svim zemljama, da
se mora postovati pravosvih drzava da
samostalno I bez meSanja spolja odreduju
puteve svog drufitvenog razvoja I da se
odnosi medu drzavama, bez obzira na
razllke III slifinosti u njlhovim druStvenlm,
politlfikim I ekonomsklm slstemlma, mora-j- u
zasnivati na duhu I principlma Povelje
Ujedlnjenih naclja.
Predsednlci Tito I Karter su se saglaslll
da polltlka nesvrstavanja predstavlja veo-m- a
znaCajan faktor u medunarodnim odno-slma.
Oni delemlsljenje da nesvrstane
zemlje mogu I .troba da aktlvno doprlnose
resavanju medunarodnlh problema I Sto
(Nastavak na 8W2PJv.
-- жтаоифтегугјд.чадјч
a
1
1 "..