Nase Novine, May 10, 1978

              { - [ ' '
.
ч' '". ' ц" ' ' ''' ' ' '
'
'
i у .
- ''' "".-- ... '""''' Haidar alajbeg okrenu rukom !
rT
iI
.",1
... Pri torn poslu u dvoru se pjevalo.
A to je rijetkost, to se dogada u tri
6etiri godine Jednoc ill dva put,
buduci je Zulejha hanuma stalno
tugovala za svojim Hasan-bego- m. I
ne samo pjesma nego I novi ilvot
dahnuo je u njen dom. Rodbina se
6esto sastajala. SluSklnJe i sluge
dobile. nove haljlne. Osobito je
odljelo Milutinovo blip divno. Po
crvenoj dohi udareni zlatni gajtanl
s vezenim flgurama po.tozluclma I
jspod diepova na 6akSirama; Kada . je Milutin obukao duzel-deiSIJ- u, pa
se pogledao, njemu se pri6lnllo da1
je knez a ne sluga, I zaielio je da u
tim haljinama prve nedjelje dode u
crkvu, neka ga vide б!је lijepe об1.
Osim toga IJudl su opazili kako u
dvor dolaze kmetovKs darovlma:
ovnovi, maslo, med, vuna ltd.
Ukratko: sve se spremalo za
veselje. Majka se radovala, Sto ce
svog Jedinka ozenlti, All-be- g se
veselid, Sto 6e dovesti lijepu
Umihanu," rodbina se radovala Ja-бап- ји
svoga roda, a prijatelji lijepoj
sre61 ugledne porodice LJubovl6a,
kojima se ponosila cljela Hercego-v- a
zemlja.
Kada su sve ove pripreme bile
dovrSene, Zulejha hanuma je rekla
Ali-be- gu u svojoj sobi: '
— Je II svtf kod nas svrfieno?
1таб li Sto ti da naredujeS?
— Majko, sve je u redu. NISta
nemam narodito da spomlnjem.
— Sto se tJ6e para, moj sinkp,
niStase ne brini, sve to majka tvoja
Ima.
. — Hvala, majko!
— I Sto se tlce amaneta za
djevojku, i to ja imam. Ako беб
najprije prsten davati, uzmi eno
onaj 8a tri almasa iz tvoje sobel
Ali-be- g se potajno nasmlje I
гебе: — Dobro, draga majko I
Zulejha hanuma pogleda All--be- ga
rayno u об!ра ce: — Eto, ja
svrSih svoje. Daj Bote da ti Uma
bude draga, dobra i sretnal — Iza
toga ce ja6lm glasom: — Kail mi
sada, kako je stalo 8 vama dvoma?
— Najbolje Sto mo2e bltl, draga
moja majko I RekavSl to, on je
ppljubi u obje ruke, a ona njega u
jBelo.
SliJedeGe Jutrp nakon-ovo- g raz-gpvd- ra
Ali-be- g opet krenu na Borlje
da izvijesti Umihanu da je sve ure-den- b
za prstenovanje I vjen6anje.
Krenud je ranije, kako bl po danu
vidlo svoju zarudnlcu I 1st! dan
rripgao do6i natrag u Qd2ak. Ra6u-na- o
je da Hajdar alajbeg Јоб nije
do§ao na Borlje, all da bi taj dan u
ve6er mogao Izbiti iz Sarajeva.
V Ovaj put on je nastupio sa Mllu-tinb- m.
Nije htlo da Milutin, kap
dosad, Ide pred njlm рЈебке, vec
mu za put dap yranca. Такобе prlje
i'siicina dumiu i unio ao vrauu.
- Dan nije bid baSUgodan, puhao
r. je juznjak a na nebu se kretali
4-- wrrm2i2iSS
(LJUBAVNI ROMAN IZ18VIJEKA)
manji I ve6i oblaci, koji su bill vise
tanki I bjelkasti.
Oko jedah sat po podne doSli su
u Kallnovik I — susreli Hajdar
alajbeg a na putalju! Vracao se on
sa Bajrom iz Sarajeva. Ali-b- eg ga
lljepo pozdravl I on mu јоб IjepSe
ozdrayi.
— Pa kuda, Ali-bei- e? — Pitao ga
otac Umihanin.
— U Trnovo, alajbeze! — dofieka
Ali-be- g i sjadi sa konja da se svrati
handzlji Zeki na kafu.
— A ja evb sad iz Trnova! — veil
alajbeg, koji je u handzlje vec bio
sjedio i kahvu poplo. S tim rijedl-m- a
pode Hajdar alajbeg prema
svojoj: kuli ostavljaju6l za sobom
ovu dvojlcu. Ali-be- g je vrtlo glavom
I kroz nos otpuhlvao, a po nekad bi
se i osmjehnuo rekavSi u po glasa:
— Be, dobro se sjetih Trnoval
Nije im preostalo drugo, no da
se Sto prlje vrate Iz Kallnovika
preko Uloga, Mbrinja I Plu2ina u
svoj Odzak, gdje su prispjeli oko
jacije.
X.
Novostl Iz Sarajeva.
Otac Umihanin vratlo se u svoju
kulu posllje Cetirl dana Izblvanja I
zatekao je na domu sve dobro i
zdravo. Darove, Sto In je u Saraje-v- u
bio kuplo, uru6lo je odmah kod
dolaska svojoj zenl Fatimi hanumf,
koja Ih je odnljela u tre6i kat, u
sobu Umlhaninu, pa ih sa svojom
kceri pregledala. Objesu bile zado-voljn- e.
D2anfeza I kadife bile su
prvoklasne, a sarajevsko platno
vrlo jako i dobro. Samo je Fatimi
hanuml bilo neSto za6udno: prlje bi'
alajbeg donosio svakoj od njih
jednake darove, a sada nije tako;
naime donlo je platna jedan komad
i to blizu pedeset arSina, dzanfez I
kadlfa po dva komada, ama je
jedan komad bio dvaput dulji pd
drugog, Sto je znak: da jedna od
njih moze od dzanfeza I kadife
skrojlti po dvoje haljlne.
— Ovo je, Umo, sigurno za te,
govorila Fatima hanuma. — Sve
tebi po dvoje, a meni po jedne
haljlne.
— Ja ne bih to rekla... kale
Umlhana.
—„ A ja bih to rekla. To je on
donlo stoga, Sto sam pri polasku
njegovu govorila o tebi, da bl tre-ba- io
mlsllti ina tvoju srecu... A to
je lljepo da te se otac u Safajevu
tollko зјеба. v
U ve6er, , kada su svi zajedno
ve6erali, Umihana je IzaSIa iz velike
spbe ostaylvSI oc% I majku na
samu.
Hajdar alajbeg je sjedio na Silti
kraj prozora, a Fatima .hanuma na
debeloj zelenpj haljlni Izmedu se6l-- ,
je i zemljane pe6l, u kojoj je vatra
pucketala. ViSe njezlne glave na
zldu, otkucavao je sat "dva" ala
turka (oko 8 ve6erl), kada je sluSkl-nj- a
Saja unijela mangalu sa ierom i
crnom kafom. I dok je on nabijao
duhan u lulu, Fatima hanuma je
nato6ila u findzan kafu, pa ga pre-d- a
nj metnula kako bi iza toga brzo
stayila zi§ku u lulu.
Saja je izaSla. U sobi su samo
njih dvoje: mu2 i iena, odnosno
otac I majka. On je izgledao neSto
zamlSljen, gotovo neraspolozen.
To je fatima hanuma tumafclla: da
je njezin alajbeg joS umoran od
duga puta. Ta daleko je Sarajevo . od Borija!
Kad je on otpuhnuo tri cetirl
dima i srknuo kafuJz flndzana,
usudi se Fatima hanuma da ga
zapita, Sta Ima novo.
— MisliS li uSarajevu ill u Bosni
ill u Turskoj? pitao alajbeg izbacu-ju- di
dim iz usta.
— Bogme, alajbeze, odklen god
ho6eS? Mi amp na selu, govorila
Fatima hanuma, u ovim Sumama i
gorama, niSta ne cujemo, Sta je na
svljetu.
Alajbeg se neSto uSutlo, pa pre-bira- o heke svoje, misli.
— Jeste II se vi bezi sloZili tamo.
na skupStlnl? pitala opet Fatima
hanuma.
"— Jesmo, 2enol гебе on sa
sdloosztlali gjaoktolmvo gsvlaisiozmak.ljuM6iilissmmoo dsea '
ne mozemo vISe davati vojske izvan
Bosne I Hercegovine. Ta vojska
nama treba.
— A ko Iste vojsku?
— ISte sultan; iSte travnlfckl vezlr
ispred sultana. Hoce da naSe ljude,
da naSu snagu Salje tamo daleko u
VlaSku I Karabogdansku da, onda,
naSi slnovi ginu u dalekim zem I ja-ma,
kako bi sultan na svom tahtu
(prijestolju) bio slgumijl. On trail
za se ротоб, a ne brine se, Sta ce s
nama bltl. PrepuSta on nas na
cenaru (gran Id), ostavlja nas bez
Jake obrane... a ovamo oko nas
puSke praSte I topovi gude — go-vor- lp Hajdar alajbeg, kome je iena
utofilla u findzan i drugu kahvu.
— Kakve puSke I topovi zaboga?
pitala Fatima hanuma, koja se
bojala rata kao kuge. — Mi ih
bogme ovdje nlsmo dosad dull...
— Ma, ieno, ne mislim ja baS na
Borlje, ve6 ha Cltavu Bosnu; Tamo
prijekpu Hrvatskoj I Slavonljl, pa u
Njemackoj... tamo je na okupu
velika vojska'. Prl6all su mi bezi
Dzinl6i i Krupl6l, kako svakl dan
Svapska vojska cini vjezbe na Savi i
kako njezin I zabiti (casnlcl) dan I
поб sa durbinima gledaju amb na
naSu stranu. Sigurno nas ne gleda-ju
Sto nas vole1, ve6...
. — A gdje je ViaSka? priuplta
Fatima' hanuma.
— Sutf, ieno, tl neznaS I ne
razumljeS sfvar.
—. All 2ellm da znam... opet-c- e ona. ,
--
. . _
prema sjeveru i гебе: — VidlS, na
ovu je stranu Sava i naSa granica I
naSi prvi neprijatelji, o kojima sad
govorih. To je blizu, do Save mozeS
do6i za tri-6et- iri dana, do Save je
Bosria, a preko Save je zemlja
bedkog cesara. Jesi II razumila?
— Jesaml
— Eh sad gledaj amo! I tu on
pokaza rukom prema sjeveroisto-ku- ,
— amo na ovu stranu je VlaSka
i Karabogdanska, na koju Moskov
udara, all je ona tamo daleko, ima
dvadeset i trideset dana od nas.
Sad sluSaj, sultan ho6e da naSu
vojsku potegne iz Bosne tamo
daleko, a пебе da zna za obranu
Bosne.
— Pa kakav je to sultan?
— On je moze biti i dobar, all ove
fermane i naredbe piSu veziri i paSe
oko njega.
— Sad stani, alajbeze, da -- te
zapitam: ko to ratuje? Ko zamecuje
i trail kavgu?
Ali-be- g promjeri pogledom svoju
ienu, podigne glavu vISe nauznak i
гебе: — Zamu6uju dvije iene!
— Dvije zene? huknu Fatima
hanuma i ostavi otvorena usta
prema alajbegu.
— I joS da su kakve!
— Halla, halla!
—One se dokopale vlasti I slle,
pa svu Evropu u svoje ruke, upalile
nekoliko driava...
— Vidi! Vidl!
— One побе I sultana da skinu s
tahta...
— ObjeSenice jednel upade u
rije6 Fatima hanuma.
— .... pa su mu i zapraSile...
nastavljao alajbeg.
— Uh, Bog ih ubip! ,Jf
— ... pa sultan ne zna ni Sta radl
ni kud udaral dokrajci redenicu
alajbeg i робе istresivati lulu.
— A koje su to? Pas im se mesa
najeo!
Hajdar alajbeg je na to odgovo-ri- o, tek kad je drugu lulu napunio i
detvrtl findzan u ruku primio:
— Jedna je beCka carica Marija
Tereza, a druga moskovska carica
Katarina... ~ Aaal. aai zijevala Fatima
hanuma od 6uda.
— ... pa ova druga ve6 juriSa na
sultana.
,— Nek mu je Allah u pomo6il
— .... a ona prva, to je Marija,
sprema se da udari na njegal '
— Biva obje na sultana?
— Obje, zeno!
— E, svega 6e ga raznijeti!
ialovlto veil Fatima hanuma. — A
je li, alajbeze! Kako to moze biti:
jedna u Веби, a druga u Moskvi,
kako ce one zajedno udariti?
— Kako? Hm, kako! Sklopile
Izmedu se ugpvor da Tursku sruSe,
da je nema na Balkanu...
— Ja Sto su mudre! ргЈтјебије
Fatima hanuma.
Razljutl se Hajdar alajbeg pa ce
јаб!т, ieS6im glasom:
— Jah, jest, eto "mudre" veliS, a
ovamo se svijet kolje i ubija. Ljudi-m- a
do grla doSlo, a hjima do
bijesa! Tako izlazi kad zenama
zapadne snaga u Sake.. Onda zbog
njih 6itav dunja udari na muku i
belaj.
Fatima hanuma se u duSi.smijala
sluSaju6i rijegove Izjave I gledajuci
u atajbega, б!је se lice od ljutnje
rumenilo, a o6l sljevale. Nju je to
Ipak silno Interesiralo, pa nije
htjela da taj govor, makar bio
alajbegu .
i neugodan, presije6e.
Ona je gledala dok se on maid
stISa, pade opet: , — Pa je II sultan Izgublo bitku?
(Nastavit бв se)
Ki
4i
?£
II
4 S