Nase Novine, May 10, 1978

              т
П
Ш
ffi
тшштшштШШтт
elatno§№IZ;togper иа$доде
Ч № Л I W f I ј I Ч_А Г)1УЦ in јГ л Р 1 I
„do 1948, Uradjo.Je'naslovnu strariluizabrp;,.
Suru "The Slavic Americans" koju Je Izda-va- o
Kongres. Izmedu ostalih, u njoj je , ' saradlvao I Adam)6.
Naravno da necemo propustitl prlllku da
joS jedanput spomenemo.doprlnos Save
Radulovla naprednoj Sta'rrfpl. U'ratriom
perlodu crtao je karlkature za list "Slobod-n- a
red" kojl je bio Jedan od preteda "NaSlh
novina". "
Navedena Savina sefianja odnose se na
, onaj deo njegovog Slvota I stvaranja kojl je
bio usko vezari I Inspirisanslikarovim
angazovanjem u naprednom radhlfikom
pokretu. Druglm temama u njegovom sll-karst- vu,
naroClto onlm Inspirlsanlm Jugo-slovensk- om
Istorljom I folklorom, Radu-lovi- 6
je takode obele2lo svoje mesto u isto-ri- jl
amerlfike umetnosti.
Radulovlceve sllke se danas nalaze u: '
Gradskom umetnl6kom muzeju u St.
Loulsu, u Muzeju unlverzlteta Arizone, u
Evansvilskom muzeju, u Indian I ; u Penta-gon- u
— Washington, u Umetnlckom
muzeju Crne Gore — Cetinje I u mnoglm
prlvatnlm I muzejsklm kolekcljama u Ame-rl-ci
I Evropi. U Jugoslavljl je Izlcgao u Tl-togra- du,
Dubrovniku, Beogradu I Herce-govln- i.
Iz umetniCke blograflje Radulovl6a spo- - ,
. r
i a
CELISTA
Н m Д Н И 1__Н - — — 1 . —J
I '(
.: 'udvade8et koledia Imuzea Slrom SJed, M ! i' f ' IA fffffin I I hi urzava. roznairimovni кгшf.lс"аг дч1ех1 c.,i,i,ioi
predstavlo je RadufovkSevu ume'tnost u
knjlzl "Trl stotlne godlna americkog sll-Jorstv- a".
0 Savl Je pisano JoS u.knjlgama:
"Ko je ko u Amerlcl", "Prva knjlga Londo-na- ",
"Amerlkancl Iz Jugoslaylje", ltd.
Od mnogobrojnlh prlznanja I pofiastl
naveScemo da je Vltez reda Marka Twalna.
Treba spdmenuti joS jednu temu u Sa-vlno- m
sllka'rs'tvu: muzlku. To nlje slufiajno.
Na§ sllkar Jo poznavao mnoge vellke muzl-Car- e
kojl vise nlsu iivl. Njegova secanja na
Rahmanjlnova, Saljapina, Stokovskog,-Stravlnskog- ,
za sagovomlka su vellki do-ilvlj- aj.
All u jednom 6lanku, ne moze se
obuhvatitl nl desetl deo jedne bogate 2lvot-n- e
I umetnl6ke blograflje, kao sto je Radu-lovlcev- a.
Savo Radulovld I danas aktlvno sllka.
Slede6e hjegove izlozbe bice u Baru I Du-brovniku.
Cesto izlaze u Jugoslavljl. To je
prlrodno, jer sllkar kalendarsku godlnu dell
Izmedu dvezemlje. Po6evod 1949. godlne,
svakog aprlla odlazi u Jugoslavlju, (u Du-brovniku
Ima studio) I vra6a se u New York
po6etkom novembra. U poslednjlh 28
godlna JoS se nijedanput nlje dogodllo da
„.Radulovl6 za 25! maj ne bude u Beogradu,
da bi Cestltao Пбпо rodendan predsednlku
Tltu.
a4Bu(K ШЕ ШшШ ЈгшШшз in
£Шп№
КтаЈ
Hi
шшшт
Н
I edu velikanima пабе kulture na podruciu likovnog stvoralaStva, nesumnjivo zna-- -
r _ .._:__ _:_::...: i.ii:tn vinuiA 1дап.1С7п nnii.Ai n.nrnn..n:i. ., СЗЈПО miBelU ZUUAIIIla llllllijuiuiiot rfunj ? iM4v Y-'-
v" '"" iiujdv-- i piauamviiin ov--
ronske minilaturo i iedan od naivocih likovnlh umjotriika kojo jc dala nasa domo- -
vina. Bogatstvom i savrsenswom izraao njegovi su rauovi vrnunac ronosansnog sitnosn-karstv- a
razdoblja Cinquecenta. .
zato su ga hvalili i slavili vec njegovi suvromonici i nazvali ga, zbog takve izuzetne
darovltostl, mall i novi Michelangelo Г Rafael miniiature. Medutim, time nisu zeljoli um- -
arrjlti njegovu vriiednost u usporodbl s velikim umjetnicima, vec naprotiv da ga uzvise i
"oznacomaniru njegova umletnlckog stvaralastva kojim je wsjedinio njeznost I zivahnost
Rafaeolvlh boja sa smjoloscu slik'anja Michetangela (V. Klaic).
Nleaovo dielo i svjeteka slava kao izuzetnog likovnog stvaraoca, koji je ponikao na
naSem llu, zasluiuju da u bvoj godini; kada se naVrfiavaju cotiri etotlne godlna od hjegove
smrtJ dostojno proilavimo i obiljeiimo tu vainu obljotnlcu posebno u njegovu rodnome
i mjest'u Grlzanima u Vinodolu (Hrvatsko prlmorjp)..
Pod pokrdviteljstvom Dugoslaveneke akademije znanosti i umjetnosti, a u suradnji s
institutom za povijost'umjotnosti, Drustvom za zastitu kulturne batino i prirode Vinodola i
Skupitinom opcino Crikvenica proslava 400-godisnji- po smrti ]ulija Klovica odrzat co so u
Zagrebii i u Grizanima. Tom co se. prilikom u Grlzanima otkriti i spomenik vellkom sinu
ovoga malog hijesta kojeje po njemu poetalo poznato u cljelom svijetu.
Uz to ce so Izraditi piaketa s.llKpm.Klovlta i jubilarna po§tanska marka, priredit ce se
pngodne izlozbe roprodukclja i literature o Klovicu, odrzati predavenja na radiju i u sko-lam- a
prlkazati cmisijo na tolovlzlii posvecone gonijalnom Klovicevu stvaralstvu, odrzat co
se znaristvenl skup u Zagfe'b'U I V Grizanima sto ce sve pridonijoti boljem upoznavanju
Ilka i djela ovoga velikdg rnajstoa minijature
r
J- -
ШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШ
f Itauxomers Ш£л
Third episode of the Newcomers, entitled 1740, Sunday, March
19, at 8:30 p.m. on CBC-T- V, tells about young Nicolas
de Lugny, a French soldier who became a Canadien. de Lugny,
left, played by Michel Cote' became a fur trader for a while
and is seen with colleague Elie Cotenoir, played by Donald
Pilon, doring' an adventurous expedition into the Quebec bush.
The I4evccn:ers series was commissioned by Imperial Oifand
produced by Nielsen-Fern- s.
Cetvrta samostalna izlozba
u Kanadi Miroslava Ne§i6a
Dana 28. februara sve6ano [eotvorena izlozba naSeg,
ved dosta poznatog u Torontu, slikara Miroslava Ne£i6a.
Ovoga puta njegova dela su izlozena u Art Gallery u
Bramptonu. Galerlja jeotvorena svakog radnog dana, sem
ponedeljka, od 10. 6asova pre podne do 9 6asova uvede.
IzloSba se zatvara 19. marta.
Ljubitelji surealnog slikarskog sveta Miroslava
Ne§ica, kao i svi ostali koji se interesuju za umetnost,
imaju priliku da vide novu razvojnu fazu u stvaranju ovog
mladpg umetnika. Njegov likovni izraz dozivljava stalno
transformacije. Iz izlozbe u izlozbu definisane likovne
forme sve se vi§e pojednostavljuju i prelaze u nedefinisa-ne- .
Na platnima velikog formata (najvede platno ima
dimenzije 3 m x 5 m) ove forme se prepli6u, lome, obuh-va6e- ne
cirkularnim ritmom kretanja. Stiidija pokreta
ostaje Ne§iceva bitna preokupacija kojoj daje sve viSe
jedno disto llkovnoебепје.
Katarina Kostic
Jennifer Phlpps i
"MAJKA HRABROST"
U St. Lawrence Centre u Torontudaje se 6uvena drama VMaJka
hrabrost I njezlna djeca", koju Je naplsao Bertold;Brecht. To je priCa
o naporima jedne majke da spasl ,svoJu, obltelj u, vrljeme
30-godiSn- Jeg rata Izmedu Svedske i,Njema6ke)(1618-1648)- '. Glavnu
ul'ogu Igra Jennifer Phlpps(na slid). ' ' ч ' '
ш
,
c