Nase Novine, May 23, 1985

              ИМИ1
JOSIP STANIDS:
£ £ "f?Tv fs% ~Ч£Г ~v Т7Г "KT~, _JiLiJ fiS_ JUL. ШШ tt r~i г-- ч ттт" т5г хг лл кгмча s s --ЉМ~ y$r
Ж
ellbol Gllgolli 11ЦИ1а Ollskl kl It ll ,11
1 esolst, II iK'kohko lia I ata H' potim id mi
4.1 1 j . pi f sink m ('A vmo iestA he
obпа so dao i proMi nst .ii Mi.i I
iiVdHl sllK'aU pO I ll tOLM lol.l H'lllO I t'i il.l
I' pH'Mlll k.l (111 sa )1 1 H Г 11 .1 11 s mi 1
1 cl 1 1 n. i
I ON U'k.l C)V(l]l' 11 i ) I) ski (III 111 I I kill I I p.lk
pucipi niiisf (Iniiiin h(i.im.i ilui Ip-iii- h
pns.i.i kr.ipi ii kot'm ) alitor bio inilrii
a kup so mi1 H.imi.i Baiupi lici n.i s,n oniU. n.i sc miu Bosiui i ak i n.i ti u
skllgOI'skl kl.l] ill lickl П1Ц1 H,ini,l C s
kostajnirom Pet rinioin (IliiiDin i (li iiuim
mp'stitua tako bliska sln.ilanpi opt ill xl
lika jednog reh )efa id nioemo da s.i
iil.imo i hehroj put.i H't7i Ipnamo ledne
to iste slike llaska i alaska siiiua
All to je, re kao hih samii spolpii s net
koji st1 doivi citanjem oe birki' Sam na
slo nam nudi duboko pormuce inish ka
snai 7ivljenja, doihvljavanja, a nadasve,
pnmania svjetlosnih efekata koji se tako
lavljaju kao da snum n)ima bill od pocetka
do konca Kao da siiio odu ljek bill shkan
koji na osoben tiacin ide i bop1 i dogada
)'
Л odje, bemalo od]c. wve nas
ledna suncana nit. od]e. u kiaju pK'smka
l .slikara, lebdi te ista nada, ista misao l
isti finale Ma gdje da so nash — mi sum
heroji poput Davida koji so tako sicusan
semu suprotstav lja
Dakle, u ovim prieama, u idenju i is-kaz- u slikara, mi smo pobjednici koji so ne
boje postojecih s i 1 a . vec koracaju ka cilju
kao sto je koraeao Putnik" da dode do
djece ko]ima ce nakon napornog puta kao
ueitelj uhvati ljubav u srca
I' ovoj zbirci su ponovno zidana zdanja.
ctji projekti su vec po ljesno aboravljeni
mko stalno prisutni Ovdje se ljudima do-gadaj- u
razne bilje vatre, vode i druge
nedace. onako amislive u kratkoci koju
nam autor kazuje
Ah, da pratimo pjesmka-shkara- , ovdje
.se ne radi o pozarnna koji gutaju ljudska
dobra To je ustvari samo vizija u kojoj
nema tragike, vec lgre neba koja je nadvi-sil- a
sumsko drvece l koja u dusi covieka
i.rasta u zbilju bez posljedica Ovd]e su
prisutne l zvijeri i sazeta snaga malog co-vje- ka
koji lh tako posteno, hrabro l na oci-gle- d
sviju davi
Nadasve. ovdje ima tako ponatih puto-vanj- a
s torbom preko pleca u kojoj je za
nas tako karaktensticna hrana kruh i ko-ma- d
sira, koji su nas othranih u mladosti,
da nam se u ustima javljaju sline pored
svih izmisljenih jela ovoga svjeta
To sto u ?birci ima jos nekih pnca koje
silaze s tracnica opce ideje knjige, to sto
se takoreci odvajaiu od sveukupnog zna-cenj- a,
je problem pisca koji zeli da nas
navede da prijedemo preko u nedogled
prostiruceg se mosta ka zbilji kojaje njega
samog adesila Da mu ato ne uzimamo
za zlo, vec da ,c drzimo l u ovom slucaju
a "Davida i (Johjata" tako duboko znace-ci- h
u nama
Zbirka "David i dolijat" naseg Staniosa
je vehk doprmos literatim lako su se ta-kv- a djela javljala i u proslosti kod pisaca
kakvi su bill Dinko Simunovic, Janko Ve-selinovi- c,
a da ne kazemo mi jugoslavem
l vojvodam - Veljko Fetrovic
Znaci. poznata arija sna, ah, u ovom slu- -
hirkj klltkl' pVOV
Z.iCreh НКЧ4 nod me
SRCE
Jedna bi moja kretnja bila dovoljna
U mirnom uzdahu vremena
Da te obufie u najlepSc haljme
U koje se utkala moja neznost svilena —
Kretnja jedna sto je zarobljenica vremena
Ona bi dovoljna bila da te odvede
U svetlede svetskc hike
U daleke neke nevidene zemlje
Gde bi stare fudesne legende ozivele
Meni i tebi za susret.
Kretnja jedna bi bila dovoljna
Kretnja jedna koju bih mogla
Kao najlepsi bukct izmisliti —
Samo tebi na dar; cvede najlepsem evecu.
Kretnja jedna pokrenula bi brda
I isuSila mora mojoj zelji za putokaz —
Kretnja jedna koju nikad uciniti neeu.
Jelcna SAULA
иша STVARAJSTiTE ►► UREDUJE: DANIEL PIXIADES
AAAAAAAII ВАЈКА STANIC
JOiWJLJLP JUAJfJL
NEODLUCNO
,i]u data s.i su i I'lueiiog gledisla shkai a
Plt'snik.l kitl 11. IS lst IH'UO pOIIH'lllltl
i .i( a u daiic 1 1 ( iem iiai ciiu ccmi) nasta
lll so nitlkotrpail lot o(lc gdc se I nisino n.idali {a ( ciiio dospip ) i
St. linns nas ) t u oom sliuapi mIiul'.iIio
no mi idcnp-- m blip kn j r tako nrpi e
si. UK) pi slt na u n, on, I
D.mifi jir db;s
Џ ф Џ ф $
hukr pioc Stnmi Stiimo.i
ista sl.ule od komada kiuba sto su ii
'a dali tok ispct mi i,i(ten i one stale
isipailui .mbolatopmi'i'.i akohpliatsou stoeliskuosilpouta piema i [xniovo
puralo Hila )e to okuigla piaa piaa krusna pec u kopi bi stalo puno hl]epcica
na uzarene cigle
Najljei)se )e bilo odlonuti komad os
ruca kruha, onako rukom. l j(sti ga Ta]
ki u h sto ga eojek ugleda tek sto je dosao
na s i jet. sto mu se ukae pred ocima tamo
pod starim kroom 0 kako je to bilo lije-p- o' To ostaje u dubmi sveto. taj kruh l taj kro, taj kro pod orahom, sirokim starim
orahom Ta drvarnica. taj kueni prag Da,
tu sam tako sjeo bos ispred kuce, a sunce
trepen kro orahovo hsce Tu sam sjeo i
jeo taj kruh Ljepse je to nego sjediti a
stolom. nego jesti nekim redom Taj ko-mad
kruha u run i sir, pa ona hladna.
hladna voda 1 duboka xdenca preko puta
I ne smeta sto postanes covjek i nisi vise
dijete s velikim ocima i mrsavim licem sto
si se otisnuo daleko od tih krovova i ploto-va- ,
sto si napustio sve to, da se vise l ne
rat is tamo, ne smeta to sto je to davno,
davno bilo Taj prvi komad kruha ostavlja
najdublje sjecanje, ostavlja najljepsu us-pome- nu
Vec dosta godina razmisljam o kruhu,
samo o kruhu, bas o torn kruhu sto su mi
ga dali tamo pod tim starim krovom, sto
su migadaleonejcdnostavne l grube ruke
jedne zone Razmisljam o kruhu koji je
pecen s ljubavlju, koji je lomljen njezno
i sveto, razmisljam o lorn kruhu koji je po-stiv- an
l uzdizan iznad svega, koji nas je
agnjavao iznutra. koji nam je daao sna-gu- ,
koji je tekao nasom krvlju
Taj minsni topli kruh'
KORICA HLEBA
Slatka jc
konca hleba
sa sirom
kad
svoju njivu orem
u z luga
kraj h lad nog
г.vora plamnske vode
No bih to dao. njio,
m lzvorc biserne tvojo.
za blago
ecloga sveta.
jcr u tudoj zcmlji
tvoja lepota no cvota
Aleksandar CIRIC
eT
1 1 jedno) dalekoj emlji ziveo je jedan
pesnik Doduse. tamo je bilo i mnogo dru-gi- h
stihoklepaca, ah njima ni.su odavah
takve pocast l, jer su mi pesme bile dosad-n- e
Ah novo generacije ljudi su s vremena
na vreme menjale misljenje o semu Po-menut- og
pesnika su aposta l)ah, a ured
nici hstova su poceh forsirati ove druge
pesnike l pisce objasnjaajuo da bas ovo
reme iiskujv stihoe te vrsto Malo-po-mal- o,
iiesnika su poceh osudiati javno
pahti n)(4gove knjige a ulici su mu so
i u gah tako i a so pesnik pot puno po uk.io
u swiju kucicu
A u to] emlji su so radah stihoklepci i namno7ih se do u bebro) Njihoe ton
vine su bile tako nojasne ah popularne
iko lh nije raumeo ah je bilo moderno
citati lh na javnim skupovnna odusevlja
vati se njihov om pojavom i bilo je nedopu
stivo, takoreci smesno ne cii it i se
poeziji ovih
Ah taj povueen pesnik je nastavio da
stvara To je bila njegova potreba l nije
mogao da zamish da bi mu l jedan trenu-ta- k
u zivotu mogao priciniti vece adovolj-stv- o
Tako su se vremena menjala, a zemlji je
bila potrebna nova himna. Svi stihoklepci
su se dali na posao, ah im nikako nije po
lazilo za rukom Javnostje pocela negodo-vat- i
U tome je oeenjivacka komisija oda-bral- a
dva-tr- i teksta pesnika iz raznih kra-jev- a
te zemlje Svaki kraj je trazio da se
bas pesina njihovog zemljaka proglasi za
himnu Najpre su nastale rasprave, zatim
zu£ne svade. Strast je tako prerasla u bes.
Sukobile su se tako poznate licnosti, dru-stv- a,
udruzenja, narodnosti i 6itavi narodi
Doslo je do nezapamcenog komeSanja ma-s- a.
Sva dela stihoklepaca su bila u nemilo-sti- .
Pesnici su prestah da stvaraju i bilo
lh je sramota sto su ikad i pomislili da se
bave takvim poslom. Trazila se nacio-naln- a
pesma koja bi se pevala i koja bi
podizala patriotizam na zeljeni nivo, sto
je toj zemlji bilo veoma neophodno.
U toj sveopStoj zbrci, neko se setio sta-ro- g pesnika. Pojurio je u kucicu na kraju
sume, ah pesnika tamo nije bilo. Dosli su
mnogi islednici da otkriju sta se s pesni-ko- m desilo. To sto su nasTi, bila je hrpa
ispisanih stihova koje su poceli da citaju,
ne bi h na osnovu ovih doznali njegovu
sudbinu
Ispisani hstici su tako dospeh u ruke
kriticara. A ovi su bili zapanjeni kad su iz-me- du ostalih nasli pesmu "Himna mogna-roda- "
Ovi stihovi su se zatim pojavili na
prvim stranieama svih listova. Narod je
stao da sapuce reci, zatim sve glasnije da
ih izgovara, dok se pesma sirom te zemlje
nekako sama od sebe nije pocela pevati.
Ah stvaraoca himne nije bilo. Njegovu
kucicu su pak pretvorili u nacionalni mu-ze- j,
izgradili prilazne puteve (viSe za mo- -
E 1 I T Ж F
Jutros mi se je javila prva bora,
Pecat iivota kojega ljubim strasno
U brazdi je sazeta i ljubav l mora —
Za epitaf nije ni rano ni kasno.
Zivot mi se ljulja poput trosne lade:
Udara o stijenje i o krupne vale;
Us red ovih patnji zivjet je najslade.
Moja lada prode mnoge morske zale.
Ako Г jednog dana odem predaleko.
Za povratak kudi, ako Г bude kasno,
Da mi nije nitko pred samrdu kleko!
Ja umrijeti zelim posnosno i 6asno.
Ne berite cvijeda, neka dalje raste
Umijesto opjela citajte mi pjesme.
Orgulje su tuzne nek pjevaju laste.
NeCu svete vode, nek bude sa-cesm- e.
Na proplanku tamo gdje vjetrovi viju,
Sahranite tijelo pjesnika boema.
Ne podnosim suze, svi neka se smiju.
Posmrtni mi govor nek bude poema!
Isklesite plodu od lidkog granita
I nek samo kaze da tu pjesnik spava,
Neka vidi stranac, ako Г tamo skita,
Da pjesniStvo je ljubav moja prava.
p. kloStranec-liCank- a
strane turiste, jer se ulaznina naplaciva-la- )
Reku, koja je tuda proticala, nazvah
su njegovim imenom. Svaka skola je zelela
da ga nosi. Gradani mnogih ulica su se
jednoglasno slozili da ih imenuju imenom
pesnika koji je nestao
Jos danas se u toj zcmlji traga za pesni-ko- m Iz nekih lzvora se moze cuti da je
probegao u drugu zemlju Iz nekih, da se
utopio l da ga je recna struja odnela u
more Iz drugih pak, da je umro i da su ga
divlje zven raznele
Bilo kako bilo, pesnik je najverovatnije
skapao od gladi i prevehke ljubavi za svoj narod l mir koji je tako predano gajio u cetnjaku svoje poeije
O Ljudi, nastavite i dalje da tragate 7a
pesnikom, jer 7a lme boga, treba spomenik
da mu se podigne' Pre toga pak se zadovo-Ij- e f'ormalnosti koje pesnik, da hjedrzav-Ijani- n
ove zemlje l da h su mu pohticka
shvatanja cista (Tj da sluCajno nije bio
Imforbirovac) Na kraju, da li je predstav-ni- k od jedne od vodecih nacija, sto se zva-men- o
l ne trazi, lako je bas u torn grmu -- ec1
David OROL
Predlog teksta Himne SFR
Jugoslavije:
Jugoslavijo'
Nek se peva u dan ima slobode
Seme da se plodi u njivi
Krr l san zivot rode,
duh nase borbe neunistivi!
Jugoslavijo!
La se zna o divovskom radu,
za ponos u sreu naroda svih
Da zvezda armiju mladu
u jedinstven spoji lik.
Jugoslavijo'
Nek se peva o danima slobode.
Seme da se plodi u njivi
Krv i san zivot rode,
duh nase borbe neumstivi1
Jugoslavijo!
L- - znagii l znoj korak je znan
U pobedi zemlja buducnost stvori
Ka svetlu radosti uperen je dlan.
Za dobro sveta ljubav da gori.
Jugoslavijo!
Nek se peva u danima slobode.
Seme da se plodi u njivi.
Krv i san zivot rode,
duh nase borbe neunistivi!
David OROL
J XJ G O
— Pjesnikinji Pepici KloStranec —
Ovdje sam vise korakom prisutna
I kao da se vjetar igra medama mog vrata.
Ovdje sam druga ja; tijelo i misao inim se zovu,
kao da je u sobi mojoj zbilja sjenkom zastrta,
kao da neprestano leprsa boja Like na mom krovu.
Zelja mog svijeta u prostranstvu je tijesna,
o dobrota u susrijetu na ulici nije smijesna,
i ako sam casno dala kapi sebe u ove toke;
kao da sam ponijela sobom rijeke duboke.
Sve mi se cini da je to ipak san u javi,
ovdje gdje sree zudi, all i krvari...
I nije vrijeme plada, i nije bijes da se veli,
i nije prida da se kazuje, jer se sve dijeli,
kao da podetka u svemu nema, kao da sve snijeva,
kao da prah ? putova drijema
i kao da sam divlja kad mi se rede o inodi.
A znam: sve 6e kao Sto bijeSa — prodi...!
A znam, hrle vidici prema mom oku,
da saznam istinu duboku.
ditam te oblaku u meni samo...
Tijelom tuda, u koraku kao da sam tuga,
oduvijek kraj mog zadnjeg daha
i mog sretnog Juga.
Daniel PIXIADES