000380 |
Previous | 2 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
N. C.V I. ,,,' #i „v „ј.ц '. )f "1ц '' £',н ' ' 4'ј Л 'V ' -- ) i 2- - NASE NOVINE, October 21, 1981 fetrdeset godina JL jAIJLlJLl.lj J. La. OJJU I U U Winnipegu je odrzana konvencija Kanadske unije javnih radnika (CUPE) koja predstavlja 267.000 radnika zaposlenih u opStinskim i drzavnim sluzbama. Na konvenciji pomo6u iscrpnih diskusija ustanov-Ijen- o je da protiv nasrtaja na standard, poslove i budud-no- st naroda od strane monopola i njihovih pred-stavni- ka u opStinama i vla-dam- a, radnici nemaju veliki izbor oruzja i sredstava za borbu. Jedino efikasno sredstvo i oruzje za borbu radnika jeste Strajk, a i to drzava moze u svako doba da osujeti i da neke radniCke organizacije ili unije stavi izvan zakona. Na konvenciji usvojene su rezolucije koje upuduju radnike, clanove ove mnogo-brojn- e unije, da organizuju Sire i ef ikasnije Strajkove i da upotrebljavaju nove vidove organ izovanja otpora poslo-davcim- a kao, na primer, zakljuCavanje zgrada da bi spre6ili ulaz politiiarima. lako je Strajk najbolje oruzje u rukama radnika, politi6ari su ve6 naucili kako da predstave javnosti situ-acij- u kao da su nefuknkcio-nisanj- a javnih sluzbi krivica radnika, koji su na Strajku. Poslodavci, opStinske i drzavne agencije, mogu sada da izdrze i duge Strajkove radnika jer imaju veliki broj birokrata kojima popunja-vaj- u mesta, a tu doiazi i automatizacija vodovoda i drugih stanica za sakup-Ijanj- e ili preCiScavanje vode i u drugim objektima koja pomaie da se posao otaljava pomocu basova koji nisu u unijama. Otezavajuce za radnike na Strajku je i to Sto drzavne ustanove upotrebljavaju Strajkbrekere, zatim sredstva informacija i profesinalne pregovara6e koje oni mogu platiti bolje nego radni6ke uniie. ODStine i vlade sve sire upotrebljavaju privatne kompanije za drzavne ili opStinske sluzbe, kao Sto je raznoSenje poStanskih poSiljaka, sakupljanje sme6a itd. Neke drzavne ustanove i prizeljkuju Strajkove jer na taj na6in Stede pare ne izdajudi radnicima plate. Na konvenciji usvojeno je nadelo da 1700 unijskih lokala pregovara sa poslo-davcim- a u ve6im grupama i da koordiniraju njihove pregovore sa drugim uni-jama, a narocito tamo gde su poslovi sli6ni ili se dopunju-j- u i gde rade za istog poslodavca. ViSestrani uticaj koji se strajkom moze postici na poslodavca je ogroman. Mnogi mogu biti bez sluzbe za sakupljanje smeca ali ako u isto vreme njihova deca ne idu u Skolu i ako se ne budu vozili javnim prevoznim sredstvima — u6inak 6e biti daleko efikasniji. Jednom гебји CUPE (The Canadian Unio of Public Employees) savetuje general ne Straj-kov- e. CUPE takode savetuje da se "razradi fiitava nova serija dodatnih imaginativnih metoda za Strajkove", uklju-6liju- ci i Strajkove koji 6e BOGATASKA VLADA U govoru koga je odrzao na konvenciji unije zidara u Torontu, ameriiki senator Edward Kennedy je kazao da je Reaganova vtada nepri-jate- lj radnika, a ameridki senat najveci protivnik unija. Reaganova vlada je "viada bogataia, po bogatas'ima i za bogataSa", rekao je Ken-nedy. ГГТТИТГГЗ Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC 10 St. Mary Street, Room 505 Mailing address: Box 522, Station, F, Toronto. Ontario, M4Y 2L8 Telephone: (416) 961-80- 18 IZDAVACKI SAVET: MiloS Grubi6, Vojin Qrbl6, Joslp Kovaiic, Stanko Mutdeka, Milena Boii6, Ivica JuriS6, Ana Outovlc, Lepa Rajnovic, Borislav NeSkovii, Rozallia Dlvjakovii, Duro Malikovlc, Ivan Prlbanld, Mile Baljak, lti}a Bubalo, Pavao Radmanld, Boia Pavletld, Ostoja Kova6evl6, Viktor Arar, DuSan Stanar, Millan Petrovld, John Severlnskl, Luis Qregurac, Mate SiauS, Martin Karavanld, Paul KuClnid, Ivan Boban, Peko Dmitrovld, Mlllca Mluchm, A. Gerlach. Leo Bacich. ' REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gaci6 (Glavnl I odgovornl urednlk), Stepan Mioiid (drustveno-polltlck- a pitanja), Daniel PMades (druStvena pitanja I knjizevnost), Katarina Kostid (poezija I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literatura I umetnost za decu), BoSko Mladenovid, Anka Nollnii. STALNrDOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevld (Los Angeles), Mlroslav Blatevid (Chicago), Bofo Space (New York), Frank Fudurld (Vancouver). SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovii (nauka I druStvo), Prof. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publlcistlka u Americl), Апгол Kostelac (reportaie I pride Iz useljenikog ilvota) DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovld, Luka Markovii, Petar Kurtii. FOTOREPORTERI: Srdan Bodi6, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ JUGOSLAVIJE: M. Vasiljevid — Lilo Subscription: $20.00 per year. (First Class Mall extra). Single copies 50 cents. Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378 "Nase novlne" Izlaze srljedom. Pretplata Iznosl $20.00 godiSnje; pojedinl prlmjerak 50 centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine" su nasljednlk "Jedlnstva", kome su prethodill llstovi "Novostl", "Srpski Glasnlk", "Edinstvo", "Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba", kao I "Narodnog Glasnika" I drugih naprednlh llstova koji su mu prethodill u Sjedlnjenim Driavama. pogadati vital ne interese poslodavaca, kao sto je sakupljanje poreza i drugih dazbina, rotacioni Strajkovi, minimalni trud na poslu, iznenadno napuStanje poslova itd. Ргерргибепо je da se upotrebe i metodi radnika u Francuskoj Sezdesetih godina kada su radnici obavljali poslove u bolni-cam- a ali nisu puStali unutra poslodavce. Udruzivanje i Siroke Straj-kaS- ke akcije jedino mogu biti efikasne u ovo doba tehnologije i kompjutera. CUPE je stavi la to u svoj program. Ostale unije svakako 6e slediti primer jer je jedino ujedinjena radnifika klasa kadra i sposobana spasti zemlju od ekonomske katastrofe. вншнвшвпмшмношншввшнпшв Labor partija protiv nuklearnog oruzja Na svojoj godiSnjoj kon-ferenc- iji u Brightonu engles-k- a Labor partija glasala je protiv nuklearnog naoru-zanj- a, odnosno za pregovore o razoruzanju ne obaziru6i se na druge, povla6enje iz Evropskog zajedni6kog trziSta i za radikalne soci-jalisti6- ke programe. Pri glasanju za razoruzanje nije postignuta dvotredinska pobeda, ali se smatra da 6e levo krilo, do idu6ih izbora u Britaniji, dobiti potrebnu podrSku. Na godiSnjoj konvenciji Britanske labor partije znatno su proSirene razlike izmedu ove i vladajude Kon-zervativ- ne partije. SRAMNAODLUKAUVEZI KAMPUClJE Blokzemalja VaSington — Peking — Tokio proturio je na zasijedanju generalne skupStine Ujedinjenih nacija i izglasao odluku o tome, da narod Kampucije u UN predstavljaju zakleti nepri-jatel- ji toga naroda, ostaci razbijenih faSisti£kih bandi Polpota, koje su Kmeri istjerali i prokleli. Minister inostranih poslova Narodne Republike Kampu6ije — Hun Sen — pocetkom septembra izjavio jedasu planovi VaSingtona i Pekinga u odnosu na nje-go- vu zemlju bez ikakve perspektive. Jedan od takvih poteza protiv Kampucije bio je i nedavni sastanak u Singapuru glaveSina kampu-6ijsk- e reakcionarne emigra-cij-e — Samfana, N. Sihan-uk- a i Son Sana. Hun Sen je rekao da su pokuSaji Ja se izmijene danaSnji procesi u Kam-pucl- ji — bilo putem vojnog, diplomatskog ili ekonom-sko- g pritiska na KampuCiju — osudeni na potpuni krah. Jedanaesti oktobar 1941. godine osvanuo je u divnim jesenjim bojama, u plamenu Пбба, u plamenu neba i zemlje, ali i u sjaju krvi. Tih dana парабеп makedonski narod se odluCno, onako goloruk, postavio protiv bugarskih i drugih faSista koji su hteli nevidenim nasiljem da dokazu da su Make-din- ci — Bugari. a turci su tu tako dugo rovarili, izravljivali i cedili iz siromasnog kraja i poslednje njegove kapi. Usred siromastva i bede, koja je carovala po grado-vim- a i selima, nikao je snaSan i nepokolebljiv 6ovek. A taj 6ovek je znao svoju istonju, poreklo, sve generacije koje su ustajale i bile uguSivane otomanskom moci. Dakle, svaki Covek je poceo da nosi ime Karposa.1 Робео je da prelistava sjajne stranice svog postojanja. I onda, duhovno nahranjen proSloScu, tekovinama kulture i otpora, krenuo je da da svoj glas za slobodu koje nikad nije bilo i koja je osvanula u najlepSem znafienju vardarskom dolinom i dolinama Bregalnice i drugih reka. Koja se poput sunianih zraka rasula Pelagonijom, Pologom... koja je prerasla sve patnje babun-ski- h sela, osogovskih i drugih koliba. Bisero mome, Bisero, Sto nosiS biser na grlo? Tvoeto grlo hubavo I ot drobnago bisera Hiljada p'ti pobelo. Bisero Bisero, daroi? Peti jubilej "Hamilton Stars" U subotu oktobra Jugoslovensko-kanadsk-i sportski klub "Hamilton Stars" proslavio je sa lepom igrankom svoju petogodiS-njic- u osnivanja u Jugo-slovensko-kanadsk- om domu. zabavi su podeljeni pehari najboljim igra£ima i priznanjastarijima koji su se zauzimali oko funkcioni-sanj- a kluba, u toku pet godina. "Hamilton Stars" pored svih mogu6ih teskoca, koje su prebrodavane, moze zaista ponosan na svoje posto-janj- e, uslovi za i razvijanje jugoslovenskog sportskog kluba nisu za-vid- ni. zabavi, pored funk-cione- ra lige u kojoj je "Hamilton Stars" igrao sa promenjivom srecom, su i neki gosti Toronta, medu kojima mike Milidevic, i Vladislav Gacid — PeSa. PeSa, urednik "NaSih novina" u svom pozdravu klubu u kracem govoru, pozvao je prisutne dodu na proslavu pedesetgodiS-nic- e jugoslovenske napred-n- e Stampe u Kanadi i na postojaniju, §iru i efikasniju saradnju izmedu "NaSih novina" i Jugoslovensko-- U ustanku uzdrmani su bili i sruseni svi dotadasnji vladari.Tu je peialbarstvo preraslo u zivot kakvog nikad u sre6u koja se nastavlja u zajednici jugo-slovensk- ih naroda. Pogledajmo danasnje Skopje, Tetovo, Titov Veles, Ohrid ili Bitolu. Vidimo zivot ljudi. Pro5etaj-m- o se novim prugama, putevima i zavirimo u silna postrojenja i fabrike. Obidimo makedonske poljoprivrednike i njihove porodice. Uporedimo bivse i sadasnje. Pre-gledaj- mo standarda i usklik-nim- o od fiudenja u svemu sto je taj narod Budimo svesni i toga da je bas tu nikla nasa kultura koja se sirila u sve krajeve sadaSnje Jugoslavije. Makedonski narode, tebi se u svetu Ti si u skupu jugoslovenskih naroda do te mere da tvoje zuljeviti dlanovi danas kite sav naS napor i pesmu. Kada sam upitao liCnog prijatelja, Gligora Popovskog, knji-zevni- ka iz Skopja, sta Cini moc makedonskog naroda, on mi je rekao: — Covek, borba i priroda. Neka te tri reci budu naSe ogledalo za sva vremena! D.P. BISERA mome, za kogo niziS biser't? Za kogo gotviS Ja daroi, biser ne saka Tuk saka moma Bisera. 10. Na biti jer rad Na iz bili iz da ovom nije bilo: cifre dao! svak divi! mog Bisero mome, Bisero, ZaS6o so biser pokriviS Tvoeto grlo hubavo? Ja nejku biser da baca Tuk saka tvoeto grlo. — KONSTANTIN MILADINOV -- kanadskog sportskog kluba "Hamilton Stars". On je naglasio da igra6i i uprave kluba treba izmedu sebe da izaberu i odrede najbolje, da ce "NaSe novine" pronositi slavu kluba na sve konti-nent- e u svako doba kad to klubovi zazele a ne kad se neko iz uredniStva seti. On je pozvao i sve prisutne da navrate, u svako doba kad se nadu u Torontu, i da po-razgovar- aju sa dlanovima redakcije o svemu Sto ih zanima. Prilikom izvladenja lutrije, zgoditak JednogodiSnju pretplatu na "NaSe novine" dobio je Stanko Celid, predsednik Jugoslovensko--kanadsko- g sportskog kluba "Hamilton Stars". (SluCajno, nije nameSteno!). IZMISLJENAOPTU2BA U Kabulu je zvanifini predstavnik armije DR Avganistana demantovao tvrdnje vlade Pakistana o tome da su, toboze, borbeni avioni Avganistana upali u vazduSni prostor Pakistana u regionu Caman. Takva optuzba iz Pakistana, rekao jevojni predstavnik, nema ni trunke istine. To je obi6na sra6unata provokacija.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, December 02, 1981 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1981-10-21 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000125 |
Description
Title | 000380 |
OCR text | N. C.V I. ,,,' #i „v „ј.ц '. )f "1ц '' £',н ' ' 4'ј Л 'V ' -- ) i 2- - NASE NOVINE, October 21, 1981 fetrdeset godina JL jAIJLlJLl.lj J. La. OJJU I U U Winnipegu je odrzana konvencija Kanadske unije javnih radnika (CUPE) koja predstavlja 267.000 radnika zaposlenih u opStinskim i drzavnim sluzbama. Na konvenciji pomo6u iscrpnih diskusija ustanov-Ijen- o je da protiv nasrtaja na standard, poslove i budud-no- st naroda od strane monopola i njihovih pred-stavni- ka u opStinama i vla-dam- a, radnici nemaju veliki izbor oruzja i sredstava za borbu. Jedino efikasno sredstvo i oruzje za borbu radnika jeste Strajk, a i to drzava moze u svako doba da osujeti i da neke radniCke organizacije ili unije stavi izvan zakona. Na konvenciji usvojene su rezolucije koje upuduju radnike, clanove ove mnogo-brojn- e unije, da organizuju Sire i ef ikasnije Strajkove i da upotrebljavaju nove vidove organ izovanja otpora poslo-davcim- a kao, na primer, zakljuCavanje zgrada da bi spre6ili ulaz politiiarima. lako je Strajk najbolje oruzje u rukama radnika, politi6ari su ve6 naucili kako da predstave javnosti situ-acij- u kao da su nefuknkcio-nisanj- a javnih sluzbi krivica radnika, koji su na Strajku. Poslodavci, opStinske i drzavne agencije, mogu sada da izdrze i duge Strajkove radnika jer imaju veliki broj birokrata kojima popunja-vaj- u mesta, a tu doiazi i automatizacija vodovoda i drugih stanica za sakup-Ijanj- e ili preCiScavanje vode i u drugim objektima koja pomaie da se posao otaljava pomocu basova koji nisu u unijama. Otezavajuce za radnike na Strajku je i to Sto drzavne ustanove upotrebljavaju Strajkbrekere, zatim sredstva informacija i profesinalne pregovara6e koje oni mogu platiti bolje nego radni6ke uniie. ODStine i vlade sve sire upotrebljavaju privatne kompanije za drzavne ili opStinske sluzbe, kao Sto je raznoSenje poStanskih poSiljaka, sakupljanje sme6a itd. Neke drzavne ustanove i prizeljkuju Strajkove jer na taj na6in Stede pare ne izdajudi radnicima plate. Na konvenciji usvojeno je nadelo da 1700 unijskih lokala pregovara sa poslo-davcim- a u ve6im grupama i da koordiniraju njihove pregovore sa drugim uni-jama, a narocito tamo gde su poslovi sli6ni ili se dopunju-j- u i gde rade za istog poslodavca. ViSestrani uticaj koji se strajkom moze postici na poslodavca je ogroman. Mnogi mogu biti bez sluzbe za sakupljanje smeca ali ako u isto vreme njihova deca ne idu u Skolu i ako se ne budu vozili javnim prevoznim sredstvima — u6inak 6e biti daleko efikasniji. Jednom гебји CUPE (The Canadian Unio of Public Employees) savetuje general ne Straj-kov- e. CUPE takode savetuje da se "razradi fiitava nova serija dodatnih imaginativnih metoda za Strajkove", uklju-6liju- ci i Strajkove koji 6e BOGATASKA VLADA U govoru koga je odrzao na konvenciji unije zidara u Torontu, ameriiki senator Edward Kennedy je kazao da je Reaganova vtada nepri-jate- lj radnika, a ameridki senat najveci protivnik unija. Reaganova vlada je "viada bogataia, po bogatas'ima i za bogataSa", rekao je Ken-nedy. ГГТТИТГГЗ Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC 10 St. Mary Street, Room 505 Mailing address: Box 522, Station, F, Toronto. Ontario, M4Y 2L8 Telephone: (416) 961-80- 18 IZDAVACKI SAVET: MiloS Grubi6, Vojin Qrbl6, Joslp Kovaiic, Stanko Mutdeka, Milena Boii6, Ivica JuriS6, Ana Outovlc, Lepa Rajnovic, Borislav NeSkovii, Rozallia Dlvjakovii, Duro Malikovlc, Ivan Prlbanld, Mile Baljak, lti}a Bubalo, Pavao Radmanld, Boia Pavletld, Ostoja Kova6evl6, Viktor Arar, DuSan Stanar, Millan Petrovld, John Severlnskl, Luis Qregurac, Mate SiauS, Martin Karavanld, Paul KuClnid, Ivan Boban, Peko Dmitrovld, Mlllca Mluchm, A. Gerlach. Leo Bacich. ' REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gaci6 (Glavnl I odgovornl urednlk), Stepan Mioiid (drustveno-polltlck- a pitanja), Daniel PMades (druStvena pitanja I knjizevnost), Katarina Kostid (poezija I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literatura I umetnost za decu), BoSko Mladenovid, Anka Nollnii. STALNrDOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevld (Los Angeles), Mlroslav Blatevid (Chicago), Bofo Space (New York), Frank Fudurld (Vancouver). SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovii (nauka I druStvo), Prof. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publlcistlka u Americl), Апгол Kostelac (reportaie I pride Iz useljenikog ilvota) DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovld, Luka Markovii, Petar Kurtii. FOTOREPORTERI: Srdan Bodi6, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ JUGOSLAVIJE: M. Vasiljevid — Lilo Subscription: $20.00 per year. (First Class Mall extra). Single copies 50 cents. Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378 "Nase novlne" Izlaze srljedom. Pretplata Iznosl $20.00 godiSnje; pojedinl prlmjerak 50 centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine" su nasljednlk "Jedlnstva", kome su prethodill llstovi "Novostl", "Srpski Glasnlk", "Edinstvo", "Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba", kao I "Narodnog Glasnika" I drugih naprednlh llstova koji su mu prethodill u Sjedlnjenim Driavama. pogadati vital ne interese poslodavaca, kao sto je sakupljanje poreza i drugih dazbina, rotacioni Strajkovi, minimalni trud na poslu, iznenadno napuStanje poslova itd. Ргерргибепо je da se upotrebe i metodi radnika u Francuskoj Sezdesetih godina kada su radnici obavljali poslove u bolni-cam- a ali nisu puStali unutra poslodavce. Udruzivanje i Siroke Straj-kaS- ke akcije jedino mogu biti efikasne u ovo doba tehnologije i kompjutera. CUPE je stavi la to u svoj program. Ostale unije svakako 6e slediti primer jer je jedino ujedinjena radnifika klasa kadra i sposobana spasti zemlju od ekonomske katastrofe. вншнвшвпмшмношншввшнпшв Labor partija protiv nuklearnog oruzja Na svojoj godiSnjoj kon-ferenc- iji u Brightonu engles-k- a Labor partija glasala je protiv nuklearnog naoru-zanj- a, odnosno za pregovore o razoruzanju ne obaziru6i se na druge, povla6enje iz Evropskog zajedni6kog trziSta i za radikalne soci-jalisti6- ke programe. Pri glasanju za razoruzanje nije postignuta dvotredinska pobeda, ali se smatra da 6e levo krilo, do idu6ih izbora u Britaniji, dobiti potrebnu podrSku. Na godiSnjoj konvenciji Britanske labor partije znatno su proSirene razlike izmedu ove i vladajude Kon-zervativ- ne partije. SRAMNAODLUKAUVEZI KAMPUClJE Blokzemalja VaSington — Peking — Tokio proturio je na zasijedanju generalne skupStine Ujedinjenih nacija i izglasao odluku o tome, da narod Kampucije u UN predstavljaju zakleti nepri-jatel- ji toga naroda, ostaci razbijenih faSisti£kih bandi Polpota, koje su Kmeri istjerali i prokleli. Minister inostranih poslova Narodne Republike Kampu6ije — Hun Sen — pocetkom septembra izjavio jedasu planovi VaSingtona i Pekinga u odnosu na nje-go- vu zemlju bez ikakve perspektive. Jedan od takvih poteza protiv Kampucije bio je i nedavni sastanak u Singapuru glaveSina kampu-6ijsk- e reakcionarne emigra-cij-e — Samfana, N. Sihan-uk- a i Son Sana. Hun Sen je rekao da su pokuSaji Ja se izmijene danaSnji procesi u Kam-pucl- ji — bilo putem vojnog, diplomatskog ili ekonom-sko- g pritiska na KampuCiju — osudeni na potpuni krah. Jedanaesti oktobar 1941. godine osvanuo je u divnim jesenjim bojama, u plamenu Пбба, u plamenu neba i zemlje, ali i u sjaju krvi. Tih dana парабеп makedonski narod se odluCno, onako goloruk, postavio protiv bugarskih i drugih faSista koji su hteli nevidenim nasiljem da dokazu da su Make-din- ci — Bugari. a turci su tu tako dugo rovarili, izravljivali i cedili iz siromasnog kraja i poslednje njegove kapi. Usred siromastva i bede, koja je carovala po grado-vim- a i selima, nikao je snaSan i nepokolebljiv 6ovek. A taj 6ovek je znao svoju istonju, poreklo, sve generacije koje su ustajale i bile uguSivane otomanskom moci. Dakle, svaki Covek je poceo da nosi ime Karposa.1 Робео je da prelistava sjajne stranice svog postojanja. I onda, duhovno nahranjen proSloScu, tekovinama kulture i otpora, krenuo je da da svoj glas za slobodu koje nikad nije bilo i koja je osvanula u najlepSem znafienju vardarskom dolinom i dolinama Bregalnice i drugih reka. Koja se poput sunianih zraka rasula Pelagonijom, Pologom... koja je prerasla sve patnje babun-ski- h sela, osogovskih i drugih koliba. Bisero mome, Bisero, Sto nosiS biser na grlo? Tvoeto grlo hubavo I ot drobnago bisera Hiljada p'ti pobelo. Bisero Bisero, daroi? Peti jubilej "Hamilton Stars" U subotu oktobra Jugoslovensko-kanadsk-i sportski klub "Hamilton Stars" proslavio je sa lepom igrankom svoju petogodiS-njic- u osnivanja u Jugo-slovensko-kanadsk- om domu. zabavi su podeljeni pehari najboljim igra£ima i priznanjastarijima koji su se zauzimali oko funkcioni-sanj- a kluba, u toku pet godina. "Hamilton Stars" pored svih mogu6ih teskoca, koje su prebrodavane, moze zaista ponosan na svoje posto-janj- e, uslovi za i razvijanje jugoslovenskog sportskog kluba nisu za-vid- ni. zabavi, pored funk-cione- ra lige u kojoj je "Hamilton Stars" igrao sa promenjivom srecom, su i neki gosti Toronta, medu kojima mike Milidevic, i Vladislav Gacid — PeSa. PeSa, urednik "NaSih novina" u svom pozdravu klubu u kracem govoru, pozvao je prisutne dodu na proslavu pedesetgodiS-nic- e jugoslovenske napred-n- e Stampe u Kanadi i na postojaniju, §iru i efikasniju saradnju izmedu "NaSih novina" i Jugoslovensko-- U ustanku uzdrmani su bili i sruseni svi dotadasnji vladari.Tu je peialbarstvo preraslo u zivot kakvog nikad u sre6u koja se nastavlja u zajednici jugo-slovensk- ih naroda. Pogledajmo danasnje Skopje, Tetovo, Titov Veles, Ohrid ili Bitolu. Vidimo zivot ljudi. Pro5etaj-m- o se novim prugama, putevima i zavirimo u silna postrojenja i fabrike. Obidimo makedonske poljoprivrednike i njihove porodice. Uporedimo bivse i sadasnje. Pre-gledaj- mo standarda i usklik-nim- o od fiudenja u svemu sto je taj narod Budimo svesni i toga da je bas tu nikla nasa kultura koja se sirila u sve krajeve sadaSnje Jugoslavije. Makedonski narode, tebi se u svetu Ti si u skupu jugoslovenskih naroda do te mere da tvoje zuljeviti dlanovi danas kite sav naS napor i pesmu. Kada sam upitao liCnog prijatelja, Gligora Popovskog, knji-zevni- ka iz Skopja, sta Cini moc makedonskog naroda, on mi je rekao: — Covek, borba i priroda. Neka te tri reci budu naSe ogledalo za sva vremena! D.P. BISERA mome, za kogo niziS biser't? Za kogo gotviS Ja daroi, biser ne saka Tuk saka moma Bisera. 10. Na biti jer rad Na iz bili iz da ovom nije bilo: cifre dao! svak divi! mog Bisero mome, Bisero, ZaS6o so biser pokriviS Tvoeto grlo hubavo? Ja nejku biser da baca Tuk saka tvoeto grlo. — KONSTANTIN MILADINOV -- kanadskog sportskog kluba "Hamilton Stars". On je naglasio da igra6i i uprave kluba treba izmedu sebe da izaberu i odrede najbolje, da ce "NaSe novine" pronositi slavu kluba na sve konti-nent- e u svako doba kad to klubovi zazele a ne kad se neko iz uredniStva seti. On je pozvao i sve prisutne da navrate, u svako doba kad se nadu u Torontu, i da po-razgovar- aju sa dlanovima redakcije o svemu Sto ih zanima. Prilikom izvladenja lutrije, zgoditak JednogodiSnju pretplatu na "NaSe novine" dobio je Stanko Celid, predsednik Jugoslovensko--kanadsko- g sportskog kluba "Hamilton Stars". (SluCajno, nije nameSteno!). IZMISLJENAOPTU2BA U Kabulu je zvanifini predstavnik armije DR Avganistana demantovao tvrdnje vlade Pakistana o tome da su, toboze, borbeni avioni Avganistana upali u vazduSni prostor Pakistana u regionu Caman. Takva optuzba iz Pakistana, rekao jevojni predstavnik, nema ni trunke istine. To je obi6na sra6unata provokacija. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000380