Jedinstvo, October 06, 1961

              ja
o4
DRUG! GOVORE
Kongoanski premijer
Siril Adula je uvjcren da
je generalni sckretar UN
Dag Hammarskjold ubi-je- n;
on je izjavio: "Ovo
ubijstvo nije prvo koje su
izvrsile site s kapilalom.
Hammarskjold je zrtva
nckih financijskih krugo-v-a
kojima covjccji zivot ne
vrijedi ni koliko gram lira-na.- "
Uzgred sc moze napo-menu- ti
da je uran jcdan
od vaznijih proizvoda Ka-tang- e.
IHvSi americ'ki predsjed-ni- k
Eisenhower pobija tvr- -
dnje da je Kennedy od
njega naslijedio detaljno
izradjen plan za invaziju
Kuhc i da Kenncdyu nije
trehalo drugo nego da ga
prihvati i dade znak za po--
cetak; Eisenhower je re- -
kao: "Xismo ucinili nisla
drugo osim sto smo sirni- -
li da kubanskc izbjeglice
imaju veliku zelju da se
vralc na Kubit. Zbog toga
smo poc"cli da ih organizi- -
ramo, da im dajemo oruz--
je i da im omogucujemo o--
buku. ЛИ nismo isli dalje,
jer lada nije postojao ni'
jcdan priznati lidcr medju
kubanskim izbjcglicama."
U Denvcru je nedavno
odrzana konvencija (Ame-rican
Legion), koja je pro-glasi- la
da trcba osloboditi
zemlje "zarobljene od ko-munizm- a"
svim sredstvi-m- a
ukljucivSi i vojna".
Komenciji je prisustvovao
liivSi americki predsjednik
Truman; on je u svom go-vor- u
rekao: "Лко Sclilc
rat, trcba samo da prislu-pil- e
oslvarcnju nasih pro-jckata.- "
Jedan raniji amerifki
predsjednik, Abraham Lin
coin, je rekao: "Ja cu nas-toj- at
da ispravim pogrcs-k- c
kad se pokaZu da su po-prc5k- e.
i ja cu prihralit
time poglcde lako brzo
kako sc pokaic da su onl
istiniti poglcdi".
Americki fiz!6ar C. Tay-lor
objaSnjava u jednom
predavanju nagll naprc-da- k
naukc i tchnike u svi
jetu.
"Svijct se danas krefe
naprijed laki'om brzinom
da nclko tko tvrdi da je
ncsto ncmoguce, mole da
budc prckinut od nckog
koji ce mu saopciti da je to
it medjuvrcmenu vec onto-gutcno- ."
Nigerijski politicar Nga
me Iluka dolazi do ovog
zakljucka u jednom izbor-no- m
govoru:
"Politicar, to ram je kao
pas koji se c"cse i tamo
gdje ga ne svrbi".
Somerset Moam zapisao
je i ovo u svom IJil jc2ni-ku"- :
"1'ri izboru prijatclja
covjek mo£c da budc siro-kogruda- n,
all pri izboru
svojih neprijatclja mora
dobro da olvara ofi".
Anlikomunislicko
Iudilo
Nedavno je u New Yorku
odrzana Nacionalna skupsti-n- a
za demokratska prava
(National Assembly for De
mocratic Rihts), kojoj je
prisustvovalo 1,200 osoba.
Kongresni odbor za ispitiva-nj- e
neamerickih aktivnosM
je odmah poduzeo istragu
da dokaie da su sudjclovali
i neki komunisti ili komunis-ti6k-i
simpati6ari, pa cijela
stvar mora biti komunistii-ka- .
Novosti iz
"Branko Krsmanovic"
otputovao u SAD i
Kanadu
Beograd. — Zbor stude-nat- a
beogradskog univerzi-tet- a
"Branko Krsmanovic",
sa dirigentom Bogadnom
Babicem, otputovao je na
drugu turneju po Sjed. Dr-zava- ma
i Kanadi. Ovaj a-mate- rski
ansambl, koji broji
80 Slanova, priredit ce za 84
dana G2 koncerta u gotovo
svim vecim grad ovinia Sjc-vern- e
Amerike. Time je be- -
ogradskim studentima oda-n- o
veliko priznanje za proS"
logodiSnju turneju, kada su
od атепбке kritike ocije-njen- i
kao jedan od najboljih
zborova u svijetu.
Ovo godine beogradski a-kade- mski zbor izvest co pot-pun- o
novi program, osim
treceg stava iz Orfove kan-tat- e
"Karmina Katuli", koji
je na prosloj turneji dozivio
najvedi uspjeh. U prvom di-- 1
U jednoj
zalvorcno
Beograd, 30. sept. — "Po-litika- "
u danasnjem broju o-bjav- ljuje
pismo Op§tinskog
odbora Sindikata prosvetnih
i naucnih radnika Opstine
Prijepolje, u kome se kaze
da je "na pocetku skolsko
1961. — 19G2. godine" u
njihovoj "komuni ostalo za-tvore- no
17 osnovhih §kola,
koje treba da pohadja 1.3SG
uccnika", jer nema dovoljno
uCitelja. Za podmirenje "os-novi- h
skolskih potreba" u
komuni potrebno je jos 70
prosvetnih radnika.
Odbor dalje ka2e :
"Uzrok svemu ovome, po
nnscm misljenju, nalazi se u
naSinu nagradjivanja pros-vetnih
radnika uop§te, a po-seb- no
u zaostalim komuna-ma- .
Novi пабјп finansiranja
Akolstva, kako jo formiran i
koliko iznosi Dru§tveni fond
u nasoj komuni, ne samo da
nije poboljsao vec je i uclo-- !
PISMO IZ MONTEVWEA
mm mimm иштт
Ovdje u Urugvaju smo
navikli da gledamo dosta
slobodne izbore. Pred sva-k- e
izbore se pravi propa-ganda
koja nckada prelazi
sve granice, dozvoljeno з
ne dozvoljeno, da bi se sru'
Silo protivnika, a narocito
kada se radi o predstavni- -
cima radnicke klase, ali na
sam dan izbora, dosada je
narod uvijek slobodno gla-sova- o.
Kradju glasova i
prcvare nismo mogli da za-misli- mo
u Urugvaju, i ka-da
bi netko unapred kazao
da ce jedni izbori biti lai-n- i
nije mu se moglo sasvim
povjerovati.
Ipak, ono Sto se do sada
nije dogadjalo u ovih pos-ljednjih
70 godina, dogo-dil- o
se je ovo godine.
Izbor! u gradjevinarskoj
struci
Napredni sindikati, koji
se nalaze pod vodstvom
Komunista, isposiovali su
zakonski da sc uspostavi
bolesni6ka potpora i Нјсб-niS- ka sluzba za bolesne ra-dni- ke
gradjevinarske stru-k- e.
U pri direktorij usli su
predstavnici lijevih sindi
kata i stvar je iila dobro.
Pred dvije godine vlada
je skinila predstavnike na
prednih sindikata i u dire-ktorij
stavila predstavnike
zutih antikomunisticikh si-ndikata,
protiv volje ogro-mn- e
vecine radnika.
Kada su 2uti doSli na up
ravu odmah su poceli ba-ca- ti
iz blagajne one 5inov-nik- c
za koje su smatrali da
jelu novog programa nalaze
se i djela stranih i jugosla-venski- h
kompozitora Mok
ranjea, Slavenskog, TajSevi- -
ca i drugih. U drugom di-jel- u nalazit ce se kompozici
je talijanskih, ruskih, eng-leski- h
i francuskih autora,
dok ce u trecem dijelu 61a-no- vi
zbora, odjeveni u naci- -
onalne noSnje, izvesti jugo-slavens- ke narodne pjesme.
Prvi kocert odrzat ce se
30. septembra u Spingfildu,
u drzavi MasaSusets. Zbor
ce poslijc toga prirediti kon
certe u Washingtonu, Las
Vegasu, Hollywoodu, New
Yorku, Chicagu, Indianapo
lieu, San Francisku i mno- -
gim urugim graciovima i u
niverzitetskim centrima Sje
dinjenih Drzava i Kanade
(Tanjug).
opstini
17 Skola
vio i izazvao niz mnogih pro-blem- a
koje nismo u moguc-nos- ti
sami da resimo, i bcz
pomoci drugih. Nedostatak
sredstava od 11 miliona u
Drustvenom fondu za Skols-tv- o,
— sto su nasi prosvetni
radnici znali, — izazvao je
nesigurnost kod prosvetnih
radnika za Нбпо nagradjiva-nj- e
i, delimiSno, uslovio nji-ho- v
odlazak. Narodni odbor
OpStine shvata i razume na- -
stalu situaciju i probleme
prosvete, ali nije u stanju da
nam pomogno".
U svom komentaru urcd-ni?tv- o
"Politike" kaze da
"ovo nije prvi put da se iz-nosi
tesko stanje Skolstva u
zaostalim komunama". Ovaj
problem "stalno ostajc otvo-ren- ",
kaze "Politika" i pozi-v- a
Savet za posvetu Srbije
da "opet pridje ovom prob-lem- u
vrlo svo3trano. u svoi
njegovoj sln7Pno4ti "
simpatisu sa komunistima,
a na njihova nijesta posta-vi5- o
svoje clemente i to na
svakoga izbacenoga Cinov-nik- a
postavi§e svojih 5 no-vi- h,
tako da su u roku od
jedne godine i 9 mjcseci
zadu2ili blagajnu za nckih
12 milijuna pesosa, sakri- -
vajuci vjeJto taj dug pred
narodom.
Posto su vladali protuza-konit- o,
a pod pritiskom
masa bili su prisiljeni da
raspisu izbore, naravno
pod njihovom kontrolom i
odmah izglasaSe izborni
zakon da si osiguraju po-bjed- u.
1. Svima svojim (Sinovni-cim- a
platiSe putovanje po
cijcloj drzavi tobolc da
vide 3ta sc radi u unutral- -
njosti, a u stvari da provc-d- u
veliku propagandu za
njihovu listu.
2. PostaviSe na listu "bo-lesnik- a"
par stotina cleme-nat- a
koji nikada nisu ra-di- li
u gradjevinarskoj stru-ci
i tako sa potpunom pla-co- m da rade za njih do "iz
bora".
3. Росебс sastavljati iz-borni
spisak sa elementima
koji nikada nisu radili u
struci.
4. Izbacile iz biraSkih li-sti- na
sva ona poduzeca za
koja su smatrali da se ve-cin- a
radnika nalaze u nap-redno- m taboru.
5. A sa prihvacenih spis
kova izbacc mnoge radni-k-e
za koje su sumnjali da na
bi mogli glasati za "crvc-nc-".
Jugoslavije
Milijuni izvadjeni pa
opet baccni u more
Rijeka, 27. sept. — Ribari
zadarskog poduzeca "Jad-rija- "
bacili su ovih dana u
more, pred Rovinjem, oko
15.000 kilograma plave ribe
vrijedne, raCunajuci po tr--
znim cijenama, oko pet mi-liju- na dinara. SH6na je sud-bin- a
zadesila i manju koliSi-n- u
plave ribe koju su ulovi-l- i
erikvenic'ki ribari.
Do toga je doSlo zato Sto
Rovinjska tvornica nije mo-gl- a
da primi svu ulovljenu
ribu.
Rujanski (septembarski)
mrak dao je bogatu lovinu
ribe kakva nije zabiljezena
posljednjih godina.
Zadrugc obradjuju
650.000 ha zemjjista
Beograd. — U Jugosla viji
danas ima 3.700 zadruga,
koje obradjuju povrsinu od
650.000 hektara zemlji§ta.
Zadruge danas raspolazu sa
18.000 traktora. Ali na ju-goslavensk- om
selu i dalje
dominira individualni proi-zvodja- 6,
kojih ima 5,500
hiljatla.
Camac od pre Iri
hiljadc godina
Srcmska Jlitrovica. — Na
obali Save, kod sela Hrtko-vac- a,
radnici Sumske sekci-j- e
iz Platuceva iskopali su
preistorijski camac star pre-ko
tri hiljadc godina. Polu- -
ugljcnisan, a ipak dobro o-6uv- an,
camac je dugacak
preko osam metara, a Sirina
kod krmo iznosi 120 sm.
Prilikom otkopavanja odro-njen- a
zemlja oStetila je je-dn- u
stranu ovog zna6ajnog
muzcjskog eksponata.
Dragoceni nalaz iz preis- -
torijskog doba obogaticc
zbirku Muzeja Srema gde co
biti izlozen posle konzervi-rania- .
ш?ттг bzbora
6. Izborni spisak sakriju
sve do jedan dan pred iz-bore,
kada vise nema pra-v- o
nitko da apelira.
Napredni sindikati su o-tlm- ah
dali svoj protest, po-kazuj- uc
na pripremu kri- -
votvorenja izbora i kradje
glasova.
Cim su dobili listove na
uvid odmah su protcstirali
na Ministarstvo rada ali je
ovo Ministarstvo bilo kom-promitira- no
da izvede pro-nevje- ru
na stetu naprednih
sindikata.
Dan izbora
Posto sam radio preko
15 godina u gradjevinars-koj
struci i imam mnogo
poznanstva medju radnici-m- a,
mojim bivSim drugovi-m- a,
otisao sam na izborno
mjesto da gledam kako te-k- u
"izbori".
Stvarno je to bio 2alo-sta- n
prizor. Za hiljade ra-dnika,
za koje znam da ra-de
u gradjevinarstvu vec
25—30 godina, nije bilo
prava glasa. Vidio sam ih
kako protestiraju, ali zalu-d- u.
Policajci su bili nemo-cn- i
da i§ta naprave jer je
ogorcenjc radnika bilo ve-liko.
Ljudi su se u povorkama
vracali kucama bez da su
glasali, jer nisu bili na lis-tam- a.
Ishod izbora
Napredni sindikati su
napravili pogresku su
izbore izisli sa dvije li-st- e, jednu za Montevideo a
jednu za unutraSnjost. Li--
U par rcdaka
Luka Ploce (na uscu
Neretve) izbila je na 6etvr-t-o
mjesto po utovaru i isto-var- u
na Jadranu — iza rije-6k- e,
splitske i Sibenske luke.
RaSuna ce ove godine ukup-n- i
utovar i istovar preci po-l- a
milijuna tona.
Vise grozdja. — Prema
procjenama struenjaka Sa-ve- za
trgovinskih komora Ju-goslavije
ove godine proiz-ves- t
ce se blizu 83.000 vago- -
na grozdja, ili za preko 9000
vagona vi§e nego pro§le go-dine.
Radovi na kapitalnom
remontu dijela unske pruge
od Knina do Bihaca, u duzi-n- i
110 kilometara, koju su
робеН krajem 1959. godine,
nalaze se u zavrsnoj fazi.
Jos treba da se dovrSi 8 ki
lometara pruge.
Dopuna propisa o
iscljenicima
Beograd, 29. sept. — Pri-prema- ju
se prijedlozi za iz-mje- nu
i nadopunu postoje-ci- h
propisa o jugoslavens-ki- m
iseljenicima u inozems- -
tvu. Ove mjcre se prije sve
ga odnose na dobivanje ju-goslavens- kog
drzavljanstva,
zatim na izdavanje putnih
isprava za reguliranje dalj-nje- g
boravka u inozemstvu,
repatrijaciju i otpust za dr-zavljanstva
za one iseljeni-k- e
koji su vec postali drzav-lja-ni
zemalja u kojima bo-rav- e.
Jaja Icte preko
krovova
Ako кокоб nosi mala ja-ja,
onda ih zene nckih banij- -
skih sela, prema vrlo starom
obicaju, bacaju preko kuce.
Ako jajo padno na glavu su-sjed- a,
domacica koja Ra je
bacila duzna je da susjeda
po6asti ребепот kokosi. O- -
bicaj se saCuvao samo u ne-koli- ko
sela u okolici Petri-nj- e.
(VUS)
ste se ne zbrajaju nego
svaka za sebe slovi. Mislili
su dobiti vecinu i manjinu
u Dircktoriju i uslijed stra
hovitog krivotvorenja spis-kov- a
dosli su u opasnost da
izgube vecinu.
Poslijc izbora, Hm je
робе1о brojenje i vidilo se
da sa svim tim manevrima
i krivotvorenjem mogli bi
da dobiju ljevi6ari, izbonia
komisija ponisti 300 ljcvi-6arsk- ih
glasova vec u po-cetku
i tek onda proslijcdi
sa brojenjem.
Brojenje je zavrsilo tek
prekjucer. Uzelo je tri mje- -
seca i nesto vise.
Izhod je slijedeci : Lijevi
sindikati lista 1:3181 glasa
lista 2:155G glasa
ukupno 4737
zuti sindikati lista 3:3171
glasa.
Tako su 2uti dobili ma
njinu, na ovim "slobodnim
i demokratskim" izborima,
a da je bilo i malko pravde
i postenja, da se je dozvo
lilo gkloajsiamtia svtoimapo rzadankicoi-mn-ua si
pripada, napredni sindika-ti
bi vrlo lako dobili i veci se
nu I manjinu.
Dakle i ovdje se je poze-l- o
uvIacHti gangsterske me"
tode u radnifki pokret rat.
Treba da nadodam da su
izbornc spiskove napravili ih
zuti sindikati ali samo gla nu
sovanje i brojenje glasova svaki
je bilo u rukama drzavnih im
organa.
Petar Kurtic
Monlriden, 21. epl. 1961
i
sto
Glas I. G. Diefenbakera nije
bas sasvim glas bozji
Prosle nedelje je prem-ijer
Diefenbaker primio di-plo- mu za Pocasnog dokto-r- a
Svetih pisama, na Victo-ria
koledzu Torontskog u-niverz- iteta.
Mi nismo pot-pun- o
sigurai od kolike je
vaznosti ta diploma ali ve-ruje- mo da se ona dodelju-j- e
istaknutim pojedincima
za intelektualnu sposob-no- st
i veliki doprinos nauci.
Kao sto je vec оШбај,
primaoc te po6asne nagra-d- e
treba da odrzi zahvalni
govor. I, kao intelektualni
dzin, g. Diefenbaker je do-rast- ao
svom pozivu i odr-za- o
je vrlo nau£ni govor
Mi se samo nadamo da je
taj govor rekordiran za bu-du- ca
pokolenja. Mi ne bi-sm- o
smeli uskratiti budu-ci- m
narastajima Kanadja-n- a
njegov biser mudrosti.
Ovaj politiSki i intelek-tualni
dzin, posle tc§kih
napora, dosao je do proni-cljivo- g
zakljuSka da svetu
preti opasnost od nuklcar- -
nog rata zbog toga sto
"g. K. (Hrus6ov) ne veru-j- e
u posmrtni zivot".
Eto vam, eeli svet se na
lazi u meteSu, milioni naro-d- a
se trude da sprec"e nuk-learn- u
nesrecu, ali sve bi
bilo u redu samo kad bi g.
K. verovao u "posmrtni
zivot" kao sto to veruje
"slobodni svet".
ODGOVOR PAPI
Ovo otkrice o g. K. se o-dnos- i.na
izjavu g. HruJco-v- a
kad je pozdravio apcl
od strane rimskog pape za
pregovorc o zabrani rata.
U toj izjavi je sovjetski
premijer istakao da on, ia-k- o
je komunista i atcista,
ipak rado pozdravlja izja-vu
vrhovnog poglavara ka-toli6- ke
crkve, kao sto je
spreman da pozdravi sva-koga
koji poziva na prego-varanj- e
za sprecavanje nu-klearn- og
rata.
Vodja sovjetske Komu-nistiCk- e
partije pozdravlja
poglavara katoli6ke crkvo
u intercsu mira, a g. Diefe
nbaker, taj intelektualni
dzin, ruga se sa pruzenom
rukom prijateljstva i seprt-lj- a
o mistickom "posmrt-no- m
zivotu".
Jeste gospodine Diefcn-bakeru- ,
kanadski narod
kao i svi narodi sveta stra-huj- e
od opasnosti nuklear-no- g
'posmrtnog zivota'. On
hoce da zivi, da radi i da
uziva, ovne, sada — l u
buduce u mini. On ocekuje
od vas, koji verujete u po-smrtni
zivot, da govorito
pametno a ne da govorito
kojesta.
DIEraNBAKEROVA
"MUDROST"
Sa istom mudroScu s ko-jo- m
je prepisao opasnost
nuklearnog rata Ilruscov-ljevo- m
neverovanju u pos-mrtni
zivot, Diefenbaker
je otkrio i to da je sadas-nj- i
hladni rat "borba iz-med- ju
sila religije i ateiz-m- a
. . . sila dobra i zla u
(Nastavak sa str 2)
za ralne svrhe; katastro-faln- e
trke u naoru2avanju
nastavljaju.
Poglcdajmo na primjer
hrabri britanski naiud, koji
mesovno organizirano demo-nstrir- a
protiv huSkaca na
Takav narod ce nemi--
novno uspjeti i nikakva sila
nece sprijeciti da postig- -
svoj cilj — mir — jer
dan sve vile i viSc ce
se prikljucivati onih, ko-jih
jos §ute, posto ti narodi
u2ivaju simpatije ogromne
vecine ljudi.
STRANA 3
odnosu na ljudsku sudbi-nu- ".
Gosp. Diefenbaker je
majstor sto se ti£e bu6nih
fraza sa kobnim гпабе-nje- m;
iskrivljavanja istori-je- ,
dizanje vMrljive zasta-v- e
sa varljivim natpisima,
sve sracunato da se pokrije
glupost i, sto je najgore, da
se u ime religije opravda
nuklearni rat.
Gosp. Diefenbaker stoji
na strani "religije" i "do-bra- ".
On se nalazi u vrlo
dobrom drustvu. S njime
stoje isto tako dobri hris-cans- ki demokrate kao sto
su Adenauer i revanSisti iz
zapadne NemaSke, bogo-bojazlji- vi
bivsi nacista ge- neral Heusinger, hn§canin
Cang-Kaj-§e- k, hri§canin
iz Spanije i Salazar iz Por-tugali- je;
K. K. Klan sa
belim pokriva6ima preko
glave i sa zapaljenim krs-tovim- a
; dobri hriscanski
izrabljivai kolonija u A-zi- ji,
Africi i Latinskoj A- -
merici ; dobri hriscani u ju-zni- m
di-zav- a Sjedinjenih
Drzava Amerike sa svom
svojom rasnom mrznjom
protiv 18 miliona crnaca
6iji se "zlocin" sastoji sa-mo
u tome sto imaju crnu
boju kozc.
OGRANICAVANJE
IMIGRACIJE
Gosp. Diefenbakera u
njegovoj poboznosti ne gri-z- c
nimalo savest zbog imi-gracio- ne
politike koja
sprccava useljavanje u Ka-nadu
Kineza i naroda iz
Zapadne Indije samo zato
Sto im je boja koze crna,
zuta ili smedja. Gosp. Die-fenbaker
zaista stoji na
strani "dobra".
A kako stoji stvar sa o-ni- ma,
koji su prema Die-fenbakero- voj
visokoj mud
rosti "bezvernici" i prema
tome stoje na strani "zla".
Oni pretstavljaju oko mili-jard- u
naroda koji 2ive pod
socijalizmom. Tu so uklju-6uj- u
i stotine miliona na-roda
koji su se tek nedavno
hriScanskog kolonijalnog
jarma ili su u procosu da
se oslobodc. Tu su takodjc
ukljuceni svi poSteni reli-gioz- ni
ljudi koji zele mir.
Gosp. Diefenbaker, bu-du- ci
da je intelektualni
dzin, postavio jo sa jednim
potezom ruke, ili bolje re-- ci
jezika, ogromnu vecinu
naroda sveta u taboru 'zla'.
Sve Sto mi mozemo reci
u vezi s time je, da mi sto
jimo na strani "zla" sa og-romn- om
vecinom, a neka
nas sacuva bog od tog "do-bra".
Svaka tragedija ima
svoju komediju. Nije li to
tragi-komedi- ja da takav
naivko stoji na celu ove
na§e dvonacionalne drzavo
u tako ozbiljnom periodu
ljudske istorije?
Postoji izreka da niSta
nije ve6no, pa postoji i mo-gucn- ost
da mi uskoro ka-2em- o
ovom intelektualnom
d2inu neka pakuje.
Norman Freed
Poziv svim miroljubivim ljudima
Dragi narode, vjerujemo
da 2elite zivjeti u mini i bo-Ij- u buducnost vasoj djeci,
zato budite aktivni borci za
mir. Organizirajte se u ko-mite- te,
koji se bore — de-monstrati-raju
— protiv nu
klearnog oruzja. U mnogim
gradovima Kanade su osno-van- ! ti komitoti, pa vjeru-je- m da je i u vaSem gradu.
Aktivni demonstrant protiv
nuklearnog i dnigog opa?-no- g
oruzja i StrajkaS gladju
16 dana.
zivio mir!
Pucko Vidomir
Vancouver, П.С. 3 et: IDC I