Nase Novine, March 09, 1977

              n-ftWt-wWWCYtttlWtflraiWfcm
(2)
шптшш11И11111Ш111111111111И11111М1Ш11111111111ш
IZ KNJIGE NIKOLE DRENOVCA "OD OLTARA DO REVOLUCIONARA"
ЕШШ:ШШ111!Ш1111111111111111111111111111Ш
Ubrzo se u "Amerikanskom Srbobranu", na
prvoj stranici, javila rubrika pod naslovom "Radi
pravilnije orijentacije". U toj rubrici je objavljen
niz filanaka u kojima se raspirivala SovinistidSka
mrinja. Po stilu, jeziku i pismenosti, po dobroj i,
reklo bi se, profesionalnoj politickoj verziranosti,
svakom iole kulturnom citaocu moralo je biti
jasno, da te filanke рјбе pisanju vicno pero. Nije
bilo teSko saznati, da te clanke piSe pesnik Jovan
Ducic. U isto vreme, a povodom tih clanaka, ja
sam u "Slobodnoj гебГ, pod pseudonimom
"Kaplja mastila", odgovarao Ducicu. Moji
odgovori su dovodili do histericnog besa
rukovodede ljude u Srpskom narodnom savezu.
Ko se krije iza "Kaplje mastila"? Ko je taj koji se
usuduje da protivre6i jednom Jovanu DuCicu? To
su bila pitanja, koja su u ono vreme prosto vrila
medu jugoslovenskim iseljenicima. Velika ve6ina
je bila uz stavove koje je zastupala "Kaplja
mastila", a manjina je negodovala.
U Jangstaunu je crkveno pevaCko druStvo
svake godine davalo parastos za pokojnog kralja
Aleksandra, cije je ime nosilo. ObiCno su vrSene
velike pripreme za taj parastos. Kolo srpskih
sestara je, po obicaju, priredivalo posle parastosa
neku vrstu zaduSne zakuske, a pevaiko druStvo bi
uvece, u crkvenoj dvorani, pevalo duhovne pesme.
Pazilo se da sve bude u skladu i duhu cina kojim
se obelezavao pijetet prema pokojniku.
Na zahtev i po zelji uprave crkveno-Skolsk- e
opStine, napisao sam, u ime te opStine, pismo
Jovanu Duci6u zamolivSi ga da prisustvuje u
jangstaunskoj crkvi parastosu za kralja Aleksan-dra.
Na to moje pismo Jovan Ducic je poslao
sledeci odgovor:
"Precasni i dragi gospodine, primio sam Va5e
pismo sa puno ljubaznosti za mene i moje
knjizevno delo. Ja cu se veoma radovati da Vas
uskoro licno upoznam i da Vam zahvalim ponovo
za lepe re6i. Puno zalim Sto ne mogu da se
odazovem na poziv da dodem tamo na parastos
пабед plemenitog Mucenika, 6ija je krv prolivena
zajednu iluziju srpskog naroda. (Podvukao N.D.)
Moje je zdravlje pokolebano dogadajima u пабој
zemlji i u svetu, toliko da mi je sad potreban
odmori nega u jednom Senatorijumu u MiCigenu
gde idem ovih dana sa rodakom Mihajlom
Dufiicem i gde 6u se nalaziti za vreme va5e
proslave. NajsrdaCnije Vas pozdravlja Va§
poStovalac, Jovan Ducic".
ReCi iz pisma "ja cu se veoma radovati da Vas
uskoro licno upoznam" ubrzo su se ostvarile.
Jedne nedelje, krajem jula, za vreme bogo-sluzenj- a, udoSeu crkvu tri Coveka. StadoSe ispred
samog ikonostasa, kraj leve pevnice. Crkva je bila
puna naroda. Pevalo je jangstaunsko omladinsko
peva6ko druStvo. Ваб su odjekivali poslednji
tonovi "priCastna" i blizio se trenutak kada je, po
obiCaju, trebalo da izidem na amvon i odrzim
propoved na temu jevandelja koje je toga dana
Sitano. U jednom trenutku pristupi mi stari crkveni
pojac, 6ika 2iva Adamovi6, i diskretno mi Sapnu:
— DoSIa su tri nepoznata gospodina.
Provirim kroz carske dveri i spazim Luku
Kristiforovica, Vlajka Lugonju i jednog starijeg,
otmenog gospodina. Odmah mi je bilo jasno da je
to Jovan Duci6. Sva trojica su pobozno, s
prekrStenim rukama na prsima, stajala Ispred
oltara. Evo prilike, pomislih, da gospodi odrzim
"pridiku".
I kada je bio zavrSen "pri6asten"', u svecanim
odezdama, koje su blistale, sa krstpm u ruci,
izidoh iz oltara i popeh se na amvon. Secam se da
je te nedelje 6itano jevandelje o seja6u i semenu,
all ja u magnovenju odlucih da, umesto teme na
pomenutu jevandeljsku prifiu, propovedam o
onom jevandelskom dogadaju, kada Hristos
uzlma bi6 i Izgoni Iz hrama trgovce, llcemere I
farlseje. Hristasam predstavlo kao Istlnu i Pravdu,
hram kao narod, a trgovce kao narodne gulikoze I
izdajnike. Za vreme propovedanja bacao sam
povremeno pogled na ona tri gospodina, narocito
na starog, otmenog, sa malo povijenim nosem i
duplim podvaljkom.
Posle propovedi izaSao sam iz oltara da
podelim vernima naforu. U dugom redu primetio
sam, .pored Kristiforovica i Lugonje, i "velikog"
srpskog pesnika Jovana Duci5a. DoSavSi do
nalonja, pobozno se prekrstio i pruzio dlan desne
ruke da primi od mene naforu. Primajuci naforu,
sa oba svoja dlana, neocekivano, dohvatio mi je
ruku i poljubio u nadlanicu. To se desilo tako
nenadano i brzo, da nisam uspeo izvuci ruku iz
njegovih dlanova i spreciti celivanje.
PoSto sam u oltaru svukao sa sebe odezde i
stihar, iziSao sam iz crkve u portu, gde su me
cekali uvazeni gosti, okruzeni mojim parohijani-ma- .
U susret mi je odmah poSao Luka Kristiforo-vic- ,
izvinjavajudi se zbog ove nenajavljene posete.
Doveo me je pred starog, otmenog gospodina i
rekao:
— Oce Nikola, imam osobito veliku cast da
vam predstavim пабед velikog pesnika, gospodina
Jovana Ducica.
Srdacno sam se rukovao sa Ducicem i rekao,
da mi je "velika 6ast i radost" §to mogu da mu
stegnem ruku. Pozvao sam goste, zajedno sa
llijom Vracaricem i joS trojicom parohijana, u
parohijski dom i proveo s njima u razgovoru viSe
od jednog sata.
Moj licni utisak je bio da se Jovan Du6ic
razmetao svojom elokvencijom i erudicijom. Svi
smo ga s narocitom paznjom sluSali i ne pomiSlja-juc- i
da mu upadamo u govor ili da mu, sacuvaj
boze, ma i najlogifinijom primedbom, oponiramo.
A govorio je o "nasu5noj potrebi okupljanja Srba
oko zavetne srpske misli" (§ta je to "zavetna
srpska misao"?), o bratstvu s Hrvatima kao o
jednoj "iluziji". Obratio se meni ovim redima:
— Ja sam cvrsto uveren da ce amerifiki Srbi,
predvodeni ovako talentovanim i rodoljubivim
narodnim pastirima kao §to ste vi, gospodine
Drenovac, pomoci ostvarenje ideje velike Srbije.
Tom prilikom mi je rekao da je voljan, ako to
ja zelim, da napi§e kratki predgovor zbirci mojih . pesama, koju je imao prilike da procita u Cikagu.
(Zbirka, koja se nalazila u rukopisu kod "Ujedinje-no- g
srpstva" brace PalandaCic, dospela je Ducicu
u ruke blagodare6i Vlajku Lugonji). Unapred sam
mu se srdaino zahvalio, izjavivSi da sam
njegovom ponudom veoma росабсеп i da 6u biti
Slobodan da mu, umesto one koju je procitao,
роба1јет drugu, noviju zbirku svojih pesama.
Kroz nekoliko dana poslao sam mu priprem-Ijen- u
zbirku pesama i ne dugo posle toga primio
od njega pismo koje ovde u celini navodim:
3.3.1942
"Dragi moj g. Drenovac, vracam Vam danas
Va6u knjigu pesama koju sam najpazljivije
procitao. Imao bih da se s Varna puno razgovorim
ovom prilikom. Veoma zalim 6to uskoro nedete
doci u ove krajeve. Napisacu na табтј mali
predgovor i poslacu Vam ga odmah nakon ovog
pisma. Nisam ulazio u detalje, ali sam istakao
jednu Va6u osebinu koju je trebalo podvudi. Ako
moj predgovor ne bi ma u kom pogledu odgovarao
svom cilju, molim Vas da ga ne бtampate.
Ja bih zelio u licnom razgovoru da viбe
govorim o Varna licno nego o Va6em delu.
Prijateljski Vam ргерогибијет da mnogo citate
najmudrije pisce, ako je moguce antiCke, da se
odalecite od nekih uzora koji Vas kanda zanose na
stranu kakva ne odgovara Va6oj prirodi.
Ostajte mi zdravo, i do vldenja sutra. Va§
veoma srdaCni Jovan DyCi6.
Interesantno je napomenuti da su takvl
odnosi izmedu DuSica I mene, odnosl nekakve
saradnje i uzajamnog po6tovanja, postojaii u
vreme kada se Izmedu nas dvojice vodlla
anonlmna polemlka, kada smo jedan u drngog, Iz
dva suprotna tabora, nepomirljivo pucall. Ja sam
znao ko je autor rubrlke "Radi pravilnije orijenta-cije",
ali ne znam da II je Duci6 znao ko se krije iza
"Kaplle mastila". (Na3tavla se)
.,J(...wkiiM#Itf ~ ft
J' i
aw
January 12, 1977 ШWm
Carter odus-- I taje od obe--
canja
Nov! ameridki predsjednik
Jimmy Carter je bio obedao
smanjiti vojni budget Sjed
Drzava za 5—7 biliona dola-r- a.
Medutim, Harold Brown,
novoimenovani sekretar ob-ra-ne sada kaze da to nece
biti тодибв, navodno zbog
infiacije.
OTVORENA VIJETNAMSKA
PRUGA
Singapur — Transvijetna-msk- a
zeljeznidka linlja prora-dil- a
je kada su istovremeno
iz Hanoja i Ho Si Mina, blv-бе-д
Sajgona, krenula dva
vlaka. Ovo je saop6io radio
Hanoj.
Redovan putniCki saobra-ca-j
po5et 6e 15. januara.
Transvijetnamska zeljez-nick- a
linija duga je oko 1680
kilometara i ima 496 mosto-v- a,
nadvoznjaka, 20 tunela I
150 stanica.
Najved prinos
pSeniceu
povijesti
Moskva (TASS) — Najvedi
prinos u cijeloj povijesti
SSSR-- a - 223,8 milijuna
tona рбеп!се — dobijen je
1976. godine, izjavio je mi- nister za poljoprivredu Va-lentin
Mesjac. Do proSlog
Ijeta najobilnlja zetva bila je
1973. godine kada je ubrano
222,5 milijuna tona.
Рбеп1са proizvedena profi-le
godine dovoljna je za pod-miren- je potreba zemlje, re-kao
je ministar.
Prema planu, SSSR oko
1980. godine treba proizvodi-t- i
godifinje oko 235 milijuna
tona pfienice.
STVARASEMUZEJ
"SALVADOR ALLEMDE"
Havana — Preko hlljadu veoma
vrljednlh djela umjetnlka Iz svih
krajeva svljeta slllo se u posljednje
vrljeme u muzej koji, pored svoje
kulturne uloge, nosl I poruku o
ljudskoj solldarnostl. Rljec je o
medunarodnom muzeju otpora
"Salvador Allende", koji ce zamje-ni- tl
nekadasnji muzej u Santlagu u
kome su bila ioiena djela
svjetsklh umjetnlka koja su ovl
poslall vladl predsjednika Salvado-r- a
Allendea.
Danas se ovaj muzej ponovo
rada. Njegovom komltetu, clje je
sJedlSte na Kubl, prlst!2u mnoga
umjetnlcka djela. Dlrektor muzeja
je Mlrljam Kontreras, nekada Нбпа
sekretarlca predsjednika Allendea I
iena koja je medu posljednjlma
napustlla predsjednlcku palaCu
Moneda.
216,4 MILIJUNA
AMERIKANACA
Washington — Novu go-di- nu
Sjedlnjene Drzave po6l-nj- u
kao Cetvrta po broju sta-novnl- ka
drzava na svljetu —
sa 216,415.900 gradana.
Ova brojka je prema
procjenl poplsnog blroa u
Washingtonu za 1 ,6 milijuna
veca od one s kojom su Sjed.
Drzave docekale 1976. godl-n- u.
U proSloj godlnl u Sjed.
Drzavama se rodllo ,"?)).)))
beba, umrlo je mllijun I
900.000 osoba, a uselllo se
300.000 stranaca.