Nase Novine, September 15, 1982

              VOL 51, NO. 29(513)
Zatvaraju se fabrike, otpuStaju se
radnici. Zavisnost kanadske ekono-mij- e
od multinacionalnih kompanija
iz Amerike sve je jasnija mnogima
koji su verovali da ce Kanada, kao
jedna od najbogatijih zemalja sveta,
nekako isplivati.
Medu Kanadane dugo godina je
ubacivana teorija, kad su nailazili
zastoji u nekim sektorima privrede,
kako su "kanadski radnici lenji",
kako "пебе da rade i viSe vole da idu
na socijalnu pomoc", kako su
"neproduktivni" i jadne kompanije
moraju da zatvaraju svoje fabrike i
pogone zato Sto neki tamo negde u
Japanu ili ko zna gde rade jeftinije.
Jedan deo amerifikih radnika prih-vati- o
je teoriju da radnici treba da
smanje svoje plate i da ne zahtevaju
poviSice prema stalno rastucim
troSkovima zivota. Oni radnici u
Americi koji su prihvatili tezu "da je
bolje raditi i za pola plate nego
uopSte ne raditi (automobilska in-dustr- ija) malo se i ljute na kanadske
radnike kad ne pristaju na zahteve
ameridkih kompanija.
Ekonomska kriza koja je zahvatila
Siroki svet, ili jedan veliki deo njega,
prouzrokovana je, (to ve6 priznaju i
najljudi apologete kapitalisti6kog
sistema) tvrdoglavim insistiranjem
najvedih amerifikih multinacionalnih
korporacija na maksimum profita.
Ne profita nekog tamo od 20 ili malo
viSe procenata, nego 50 i viSe odsto.
Nezajazljiva zed za profitom multi-nacionalnih
korporacija odreduje se
prema procentima profita petrolej- -
TeSke ratne borbe izmedu Iraka i
IranakoStaju tedvezemlje preko 100
hiljada poginulih i preko sto milijar-d- i
dolara materijalne Stete.
Neki su se nadali da 6e do6i do
prmirja i eventualnog mira posle
povlafienja ira6kih trupa na granice
Iraka. Medutim osvetniko osecanje
za nanetu uvredu i agresiju Iran nije
ne samo obuzdavao nakon povlade-nj- a
iradkih trupa, nego je joS viSe
negovao i Sirio.
U iranskom parlamentu (Majlis)
raspirivane su pretnje Iraku i davana
sve6ana obecanja da se Iran nece
smiriti sve dok ne padne vlada
predsednika Saddam Husseina a on
sam ne bude javno pogubljen.
Nastupanje iranskih trupa na teri-tori- ju
Iraka ima za cilj osvajanje
prestonice Bagdada posle zauzeca
luke Basra.
Iran je joS ranije pretio Iraku a
pomalo i drugim arapskim zemljama
koje su pomagale Irak, da ce sveti
rat protiv "imperijalista i zionista"
dovesti iranske trupe u Izrael i
osloboditi Jerusalim od jevrejske
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 21. 1982.
I Ф
skih kompanija a oni su preko 50
odsto.
Nikada u istoriji nije krupni finan- -
sijski kapital toliko bezobzirno iSao
za profitom po svaku cenu, medu
kojima je i ona o nukleamom ratu pa
i o samouniStenju, kao sada. Mnogi
ljudi koji su Cvrsto verovali da je
"svaki 6ovekov pokret motivisan
ooo
44
24
H
IProff job
van
Technical engineers,
accountants, executives and technologists
okupacije.
Ajatola Homeini uspeo je da
raspiri fanatifinu mrznju kod dobrog
dela Iranaca prema Sto se ne
podudara sa "cistom" islanskom
i misijom je on zacrtao
za Irance i sve Siitske pripadnike
islama bez obzira u kojoj se zemlji
oni nalazili.
"Cistocu" ali suniskog islama
drzavnici u Saudi
Arabiji, Kuwaitu, Iraku, Egiptu i
drugim arapskim zemljama.
Svi oni drzavnici strahuju ne samo
od fizi6ke opasnosti iranske verske
najezde i od bratoubilafikih
ratova u sopstvenim zemljama.
Socijalne razlike i
naroda u zemljama povo-d- a
da se zaista mnoge arapske
plaSe za svoje polozaje i strahuju da
ce Homeinov poziv na obaranje
rezima zaista prihvatiti ili neki
drugi muslimanski
Zato su Saudi Arabija, Kuwait,
Egipat pomagali i pomazu Irak.
Egipat nezvani£no ima бак i svoje
trupe u Iraku.
B
nekim profitom, licnom koriScu
pitaju se zaSto "Covecanstvo izeli
samoubistvo" baS sada kada je na
pragu da ostvari, uz pomoc nauke i
tehnike, blagostanje na zemlji.
Covedanstvo nikad nije zelelo
niti su narodi ikada
zeleli ratove. Oni su im nametani u
vidu raznih "opravdanih" razloga.
essionai vacancies
1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982
Source: Service Council vacancies for
svemu
verom koju
IjubomornoCuvaju
nego
nezadovoljstvo
nafte daje
vode
Siiti
nezadovoljnici.
samouniStenje
n
Irak je ne samo pretio arapskim
rezimimakoji pomazu Irak, on je vec
tri puta bombardovao severni deo
Kuwaita kao opomenu da se oruzje
ne dotura Iraku preko Kuwaita.
SpecifiCna Мбпа mrznja ajatole
Komeinija protiv irafikog predsedni-ka
Husseina datira joS iz 1978.
godine kada ga je iracki predsednik
proterao iz zemlje.
lako se u Iranu zvanifino tvrdi da
su protiv izraelske agresije i za
stvaranje slobodne drzave Palestine,
postoje neke indicije da Izrael
prodaje oruzje Iranu. Ustvari Iran
nabavlja oruzje i od SAD preko
"slobodnih" agenata, odnosno na
"crno".
U pregovorima sa arapskim zem-ljama
Washingtonu kao pomoc slu-z- e
i iranski planovi i "pohodi
oslobodenja", jer se sa nadiranjem
iranskih trupa stvara opasnost za
mnoge arapske vode koji su dosada
"cvrsto" sedeli u sedlima na vlasti.
Na drugoj strani pozicije arapskih
zemalja da zaStite i pregovaraju u
Mjgoslav VVteekly
i A Community 1
lkvs{i[XJf
Established 1931
Ччш ЧАШ.иишадћЈ. .''ЛЈЦцмиагеМ
50 CENTS PER COPY
Najzalosnija strana danaSnjeg pros-vecen- og Sovecanstva bi6e ako ono
zaista prepusti tumacenje raznih
"kriznih situacija" onim krugovima
koji niSta drugo ne vide nego
momentalne i "pragmatiCne" koristi
za sebe.
AM da se vratimo na situaciju
nezaposlenosti u Kanadi. Kada su
radnici u proizvodnji bili otpuStani
ili na Strajkovima, govorilo se da oni
traze previSe. DoSao je red i na one
radnike "belih kragni" i malih i
srednjih biznismena i poduzetnika.
Raste nezaposlenost medu trgov-cim- a
robom Siroke potroSnje i
prodavcima nekretnina. Investicione
firme su smanjile svoje ротобпо
osoblje najmanje za 5 odsto ali to je
tek pofcetak.
Profesionalni inienjeri, javni sa-vetni- ci,
arhitekti, advokati i sve
druge ротобпе i servisne sluzbe
otpuStaju svoje osoblje.
Stopa nezaposlenosti nije viSe
samo sezonski ili za stalno medu
radnicima"plavih kragni". Ona raste
sve viSe medu svim slojevima ka-nadsk- og
druStva samo zato Sto
finansijski kapital ne zeli da smanji
profite. On zeli i tera politicke
partije, provincijalne i federalne
vlade, celo kanadsko druStvo da se
odrekne prinadleznosti i beneficija u
korist Sto veceg profita za nekoliko i
sve manji broj korporacija.
Vidi prilozeni grafikon stopa zapo-slen- ja "radnika belih kragni" od
1975. godine na ovamo
korist Palestinaca slabe dok izrael-sk- a
agresija, okupacija Libana i
genocid prema Palestincima dobija-j- u
legalnu podlogu a americki
cinizam u odnosu sasvim drzavama
Bliskog istoka i Afrike dobija prizna-nj- e
da se sa "zaostalim narodima
tako mora postupati".
Izraelski cilj bio je i ostao da
uniSti palestinski narod. To Begin i
njegovi saradnici viSe i ne kriju ali
Reaganovoj adiministraciji, koja
brani interese najviSih krugova pet-rolejs- ke
oligarhije, cilj je da oslabi
pozicije arapskih zemalja iz kojih
dobija naftu i da ih prisili na joS
vece popuStanje. Da li ce ona
upotrebiti Sadata i Begina (Nobelov-ci- )
Numeirija, Homeinija, Saudij-sko- g
nekog kralja ili nekog drugog
za oligarhiju nije vazno. Vazno je da
se vadi nafta po njihovim uslovima a
kad dode do nekih poremecaja u
odnosima eksploatator i eksploati-sani- h
treba zapodeti rat na Bliskom
istoku, u Srednjoj Africi, pa ako
treba i treci svetski i onaj najgori,
nuklearni.
двзпв