Jedinstvo, March 21, 1961

              1
1
_j_™aeii
AUTOMATIZACIJA IN NEZAPOSELNOST
Barbcrton, Ohio. — Kc-d- or
pazno zasleduje razvoj v
amcri§ki industn.ii, bo kaj
hitro prisol na sled vzrcka
danasnjc vclike nezaposleno-sti- .
£e vec let so takozvani
vei6aki za gosodarski zaile-т- е
prcdivevali vcliko blago-stanj- c,
ki bo nastalo kod po-tlcdi- ca
velike automatizaci-je.
Toda poglejmo rczultat, ki
je lo povrfen prcglcd poslc-df- c
automatizacije. Kongre-snl- k
Elmer Holland iz Pits-burg- a
je na hitro roko zbral
le nckaj podatkov o automa-tizaci- ji
in njenimi posledi-cam- i
za dclavno ljudstvo.
Njegova preiskava tega pro- -
blema je dokaj zalostna, ker
dokazuje, da bo automatiza- -
cija le v nekaterih industri-ja- h
vrgla na ccsto nadaljne
Itlri milljone delavcev. K te-ni- u
jo dodal, da je to lo no-ka- k
zacetek in bodo Stovilke
vrjctno viSjo. Ti se bode zgo-dil- o
v prihodnjih petih letih.
Iz toga sledi, da bo prod
scdnik Kennedy imel eno iz-rac- d
najtezavnejsih nalog v
zgodovini naSe dezele, co
bod0 hotel reSiti dezclo gro-zni- li
poslcdic, ki bodo izvi-ral- a
iz automatizacije in ne-kontroliran- ega
gospodarst-va-.
Kongrcsnik Holland je
clan unije jeklarskih delav-cev
in se dobro zavada da je
automatizacija v jeklarski
indtistriji vrgla na cesto sto-tisoc- c
jeklarskih delavcev,
ki nebodo nikoli vc6 zaposlc-n- i
v tcj kljucni industriji.
Holland je omenil, da je
en milijon brezposclnih de-lavcev
na raznih zeleznicah
ki tudi nimajo 'еб nobeno
priliko do zaposlitvo. Hol-land
je podprl svojo preiska-v- o
z dokazi v jeklarski indu-striji.
Danes producira 12 jc-klarj- ov
vec" jekla kod jo prod
dvajsctimi Ieti produciralo
21 delavcev.
StnrojSi dolavci, ki smo zo
prcd letih delali v tovarnah
in premogokopih, vemo, kaj
se lahko prieakujo od auto-matizacije;
vecjo prezposel-nos- t
in viSjo cone. Automati-zacija
najbolj prizadeva sta-rejs- o
delavce, ki imajo mani
ponia o modernih strojih in
tehnlki. Mlajsi ljudj0 hitreje
zapopadejo mehaniko in mo-dcrn- o
proizvodnjo. Automa-tizacija
najbolj hitro napro-duj- o
v velikih industrijah, ki
so 2o sodaj takorokoc mono-po- ll
velikih druzb. Automa-tizacija
koristi lo lastnikom
etrojov, obenem pa izpodjo-d- a tla manjSim dru2bam, da
nemorejo obratovati tovarn
na donosni podlagi. Vslcd
tega jo vsaka konkurenca
nemogocn.
AnieriSko delavstvo je ne-ko- 2
odlocno nasprotovalo
E M I L ZOLA
чЉаљ. ајшмш --%mt&@i£m"i-'hvt&&mm0MMMEti т£т?ШФШ:Ш-Је™- ж
SLOVEN SKI 01) ME
mehanizaciji, kor so so dob-ro
zavedali, da bodo posle-dic- e
trpeli delavci Zdaj de-lavstvo
ne nasprotuje auto-matizaci- ji,
ker so njihovi de-lavs- ki
voditelji za tako proi-zvodnjo
ker mislijo, da bodo
place zaposlenih delavcev
nekoliko viSjo, za bresposel-n- e
Ijudi se spoh ne zanimajo
razen v toliko, da so jim vrze
kako kost v obliki rclifa.
Automatizacija bi lahko
mnogo koristila vsemu prebi-valstv- u,
So bi vlada, oziro-m- a
kongres uvedcl trebnt
kontrole nad odbiSki in dis--
tribucijo dobrin, ki izvirajo
iz ve6je in ccncjse produkci-je- .
V prvi vrsti bi morali iz-niz- at
delovnih in obenem
dvikniti nakupno moc ameri-Ski- h
potrosnikov, zlasti na-kupno
тоб dclavstva, ker je
dclavno ljudstvo glavni pot-roSni- k.
So bolj nujna je kontrola
nad odcruSkimi dobiSki veli-kih
druzb, ki mod seboj tvo-rij- o
pravcat monopol, kar se
je dokazalo na obravnavi ve
likih druzb, ko jo sodiSSo o-bsodi- lo,
28 velikih druzb na
globo, 15 vc6jih predstavni-ko- v
je bilo pa kaznovano z
krajsim zapoi-om- , ker so sko-va- li
zaroto gledo con in do-bisko- v.
Vsi se se lahko spominja-mo- ,
da je bivsi predsednik
F. D. Roosevelt priporocil
kontrolo nad dobicki zkozi
zadnjo vojno i so prej. Kon-gres
je tedaj odobril to pri-porocil- o.
Sodaj je vprasanjc,
kaj bo storil danaSnji kong-res,
ko jo gospodarska kriza
se globokcjsega pomena kot
jo bila zadniS. Znpomniti si
moramo, da v Rooseveltovi
dobi niso bilo korporacijo ta-ko
mogocno kod so sodaj.
Dejstvo jo, da jo danes kon-gres
pre.ct 7. podropniki ve-likih
korporacij, zato je ma-le
upanja, da bo Kongres ho
tel odobriti kako priporoSilo
od strani Kcnnedya, tudi бо
bi to prcdlozil kod najbolj
nujno stvar.
Dobro si jo zapomniti, da
je bil kongres bolj reakcio--
naren nego bivsi predsednik
Eisenhower in je zavrgel ce- -
NOT ADD ТНП
HAVK TOO MUCH;
FOR THOSK HAVK TOO
DIEFENIJAKER DECLARATIONS
ALBERT, 1958:
suffer unemployment
long they
1958: long in
OTTAWA, I960:
unnecessary suffering."
BREZPOSELNOST
Delavce osem dni potika ulicah za-poellt- vc.
Trkal jo 2o na vsa vsem je ponujal
svojo kropke miSlce in mo2ne roko, pripravljen
eprojctl karkoli, a povsod ga trdosreno odslovili.
Brezposclnost, in neizprosna brezposelnoet !
osmih jo splahnel zadnji up. je
poslednji napor in sedaj vra5a praz-в- Ш
rok. Vecer jo deiuje. sklonjono glavo koraka
plecniku. Deija sploh ne cuti, samo glad. V izloZbah
trgovin prepolnih dobrot musllnastimi
gostis sedijo brezekrbni obedajejo
. . . Poepeii korak. Misli na in jima je obljubi] kru-b- a
aveier. Ni upal domov pred nofjo, je legal.
Sedaj misli na sreeanje In kaj bo rekel . . .
iena caka na pragu. je gori
od veidnevnega stradanja. Stanovanje prazno :
prodala je vse, ne da bi sploh vprasala. Tudi ona
je iskala brezposelnoet je huje priza-del- a
lene. Le hodi tako Stopi po ulici in pri-luh- se
. . . Ko mof koncno plane ajenv
njen spmiuje.
ш 1
STRANA 3
r
VI
lo nekaj njegovih dobrih
priporocil. Po vseh videzih
bo zgodilo z Kenne-dyevi- mi
pripriporocili, ne
bode tukaj kmalu prislo do
vecjega pritiska na kongres
od strani organiziranega de-lavst- va
in splolnega prebi-valstv- a.
Demokrati6no opredeljeni
ljudjo imajo mnogo upanja,
da bode Konnedyu posre-cil- o
reSiti najtezji problem.
Toda vsi znaki da
brcz rosnih socialnih reform
no bode mogoce rcsiti tega
problema. To, Ken-nedy
sedaj v vidu, je le mi-l- o
krpanje skrahiranega go-spodarske- ga
Vojna
bi mogoce zacesno roSila to
tezavo, toda to bi bila ve-cj- a
ncsreca, bi vojna og-roza- la
obstoj vse civilizaci-jo- .
Torej ostano lo ona alter-native,
to podrzavljanjc
velikih obratov in uvajanje
produkcije porabo, ne pa
dobiSke.
Dokler nebodo kongres
podvzel resno akcijo, au-tomatizacija
rasla, Stevilo
novih delavcev bo vsako leto
vecjo, docim oo vsaKo
manj prilik do zaposlitvo no-vih
in starcjSih ljudi.
Automatizacija v naSi do-zel- i
jemlje ljudem dolo in
zasluzek tor vstvarja arma-d- o
lac"nih ljudi, do5im v so-cialistic- nih
dr2ava krajsa dc-lavn- ik
in ustvarja podlago
visji zivljonski standard.
Torej automatiza-cija
lo majhnamu
krogu bogatih ljudi, nemore
nas delavce priSakovati dru-geg- a
nego vecjo brczposcl-nos- t
bodo.
Kadar bo na§o delovno
ljudstvo spoznalo britko dej-stvo,
ki ga jo nas pesnik
Grampovan tako lopo izra-z- il
v verzu : —
Amorisko zastaco na to-var- ne
:
odprito jih,
Skodlivco narcdito var-n-o;
zaprito jih.
Lo tedaj bi postala nasa
dezela voditeljica svota, zas-Sitni- ca
mini in graditeljica
ulagostanja za vse.
Andrew Bombach
do not want any
TIIK THST WIIKTIIKU Y. TO AHITNDAN'CE
0Г THOSB WHO IT IS WHCTIIEU WK Г1Ш-VID- K
UNOUGH WHO LITTLE.
Franklin P. Roosevelt
PRINCE February, "No man or
woman will unnecessarily from as
can be helped by public works."
CHATHAM, March, "As I am po-wer,
person going to suffer of the inaction
of the government."
March,
(Odlomek iz knjige Contes a Ninon)
sc 2o po in iJco
vrata, 2e
svoje
so
straSna
Po dneh Se To bil
njegov so domov
in S po
cuti
Iuci meiikajo, za
xavesami ljudje in
zeno
si ker
Deklica zaspala. izmu-сев- а
Je
ga kaj
zasluzka, tod Se
kod dolgo?
se pojavi, k is
pogled
se isto
ce
se
kazejo,
kar ima
sistcma.
se
kor
je:
za
za
bo
icio
za
dokler bo
koristila
in
tern
'I to see
IS
as
as
no is because
Lumumbina djeca
FRANSOA, PATRIS I JUL1JA
Ubili su im oca. Ubili su
ga zato sto je htjeo da nje-go- v
narod bude Slobodan
— da djeca Kongoa vise
ne umiru od gladi i da nji-hovi
roditelji ne budu ro-bo- vi
kolonizatora — Bel-gijana- ca.
Kada su prokleti place-ni- ci
kolonizatora ubili Lu-mumba,
njegova djeca su
bila daleko u jednom dje-cje- m
internatu u Egiptu.
Samo je njihova jadna
mama sama i nessretna
plakala u bijednoj kolibi
na periferiji Leopoldvila.
Oni su znali da im je tata
u opasnosti, znali su da se
crna avet smrti nadnijela
nad njim, ali su ipak u
svojim djecjim sreima vje-rova- lj
da ce se jednom on
pojaviti, da ce doci da ih
povede kuci i da ce opet
svi biti zajedno, sretni i
slobodni.
Njih troje sad zive u je-dnom
djecjem internatu u
Egiptu. U lijepoj, divno u-redje- noj
zgradi, gdje ima
mnogo djece od tri do dva-nae- st
godina, nasli su oni
Bitka za Saharu nova
opasnost alzirski narod
Rabat
Istinska bitka za neizmerna
bogatstva najvece pustinje sve-t- a
— Sahare, postaje ovih da-n- a
sve гвббз. Komentatori su
vec napisali da nastupa "pos-dn- ji
cetvrt oasa" alzirskog
rata. Zato su napori {rancuskih
kolona i svetskog kapitala sa-d- a
upravo usmereni da progla-s- e
teritorijalni integritet sahar-sk-e
pustinje sa Francuskom iz-v- an
oslobodjenog ali okrnjenog
A12ira.
FrancaMki premijer Debre iz-nen- ada
je otputovao u Kolomb
Beiar, u bogati predeo Sahare
da bi izjavio da je "Sahara
Irancuska zemlja, a Saharci
{rancuski gradjani". Cilj ove
operacije je jasan: osporiti pra-v- o
alfirskog naroda na suve-ren- a
prava u Sahari. Francu- -
ska je administrativno vec" iz-dvo- jila
dve najbogatije pustinj-ek- e
oblastl u posebne depart-man- e
Oazis i Saura koji su te-ritorij- alno
odvojeni od ostalih
12 aliirekih departmema pod
francuskom upravom.
Privremeno alilrska vlada
objavila je ovih dana posebno
saopltenje u kome istice da je
"alzirska Sahara sastavni deo
Alfira, zemlja gde se suvereni-te- t
alfirskog naroda mora da
postuje kao i na ostaiom delu
nacionalne teritorije".
Najbogatije podrufje sveta
2ilava bitka za ovaj јоб uvek
pusti prostor pocela je pre ne-koliko
godina, kada su svetu
emitovane prve senzadonalne
vesti lstrazivaca i geologa o
otkridima velikih naftonosnih i
rudnih bogatstava Oni su ot-kr- ili da je Sahara najbogatije
podru£je sveta, uprkos cHnjeni-c- e da je ona i najveca svetska
pustinja Tako su otvorena vra-t- a
ovog dosada zaboravljenog
pustmjskog podru£{a, kroz koja
KAJ SEDAJ? zajeclja.
On tih skloni glavo. Povzpno so po stopnicah prva,
smrtno bleda. Gori mala no spi. Zbudila so je in sedi na
robu koveka, ki slu2i za postelj. Ko56eni prstki stiskajo
na prsih ostanko cunjaste obleke. Sanja. Nikoli ni imela
igrac. Tudi v solo ne more, ker nima 2evljev. Ko je bila
Je cisto majcena, jo jo mama vodila na sprehod. A to jo
ze tako dalec. Potem so so morali preseliti in od takrat je
vedno 1абпа. Tako je sedaj doma. Gleda gole stene,
staro polomljeno pohiStvo. Ce je prej ostajala sama, jo je
bilo strah. Sedaj je njena mala duSa otopela za vse ob-c"ut- ke,
vs sprejema brez odpora. ie od prejSnjega dne
ni nic jedla in бака, da ji mama prinese kruha. Ob tej
misli ji obrazek zasije: drobila bo svoj krub na koMke
in jih pocasi jedla, da bo dlje trajalo, igrala se bo z njim.
Ofe in mati vatopita. Mala zacudeno pogleda njune
prazne roke. Oba moliita, deklica pa ponavlja : LACNAtLAA!
Oie plane v jok. Mati poire solze. spravi jo pet v
postelj in ji naroca naj bo pridna, naj zaepi. Toda — de-klet- ee
se je kreevito oklepa in spraSuje :
РОУШ, MAMICA! ZAKAJ SMO LACNI?
svoj drugi dom. Mlada i
mila direktorica kolegiju-m- a
pruzila im je prosto
materinsku njeznost. Ona
se osjeca s njima, onaih
mazi, tjesi. Vole ih i svi o-st- ali
vaspitaci, djeca, svi
koji dolaze da ih posjete,
da im donesu poklone i da
budu malo s njima u drus-tv- u.
Prije kratkog vremena
posjetila je Lumumbinu
djecu i madjarska delega-cij- a.
Odnijeli su im poklo-ne,
koje su sa puno ljubavi
pripremili i poslali ma-djars- ki
pioniri. Oni su jos
mali, ne znaju da u cita-vo- m
svijetu svi obicni lju-di
s ljubavlju i tugom mi-sl- e
na njih, da im se srea
pune gnjevom zbog uzas-no- g
zlocina koj; su nad
njihovim ocem ucinili bel-gijs- ki
kolonizatori. Ali ce
zato kada odrastu ponosno
moci da kazu, da su Lu-mumbina
djeca i da im je
tata bio neustrasivi borac
za slobodu napacenog na-rod- a
Kongoa.
-
za
grdo
su pohrhh mihom dolara i hi-lja- de
ekonomskih misionara i
istraiivaca. Na uzareni sahar-sk-i
pesak danas se svakodne-vn- o
slivaju milijarde franaka
Samo je americki "divlji Za-pa- d" dosada poznavao takvu
trku za bogatstvom kao Sto je
to danas slucaj sa Saharom
Ova je pustinja pocela tek
nedavno da otkriva riznicu
svoa bogatstva. Dosada su ot- -
krivene rezerve oko milijardu
tona nalte, zatlm dva bazena
sa 2 milijarde tona ielezne ru-da- ce
fiji procenat gvofdja do-sti-le
60 odsto, naslage koksnog
uglja od 4 milijarde tona, zem-ro- g
plina od 500 mihjardl kub-ni- h
metara, mangana od 1,5
milijarde tona i velika bogats-tva
bakra, olova, kalaja, radio-aktivn- ih
i drugih minerala Ta-ko
je Sahara, teritonjalno 15
puta veca od Francuske ali na-selje- na
samo sa 850 000 stano-vnik- a,
postala popriSte najveie
ekonomske utakmice stranog
kapitala u dvadesetom veku
No samo ekonomski problem
Koriscenje ovih bogatstava
zahteva ogromne investicije
Stru6njaci smatraju da bi u na-redn- ih
pet godina trebalo ulo--
ziti oko 400 milijardi franaka
godiSnje za biii preobrafaj al-iirs- ke Sahare u zemlju moder-n- e
ekonomije. Danas je u Sa-hari
ulozen irancuski, ameri-6k- i,
zapadnonemadki, britanski
ltalijanski, holandski i drugi
strani kapital. Tu su "Standard
oil", "Sel" 1 drugi veliki mag-nat- i.
Ipak, irancuski kapital ov-d- e
joi uvek cvrsto diii odiucu-juc- e
pozicije sa oko 80 odsto
uloienog kapitala. Zvanicno se
tvrdi da je Francuska ved ulo- -
fila u saharsku operaciju oko
450 milijardi starih franaka
Ova racunica je sasvim op- -
ravdana. Samo petrolejska po-I- ja
treba da donesu uitedu de-vizn- ih
sredstava Francuske u
vrednosti od 400 miliona dola-ra
godiinje. Zato je za Fran-cusk- u
najvainije da Sahara
ostane u monetarnoj zoni fran-k- a.
Medjutim, profit od eksplo-atacij- e
nafle donosio bi Fran-k- a
godiinje e oele 1,65. go-cusk- oj
oko 100 milijardi frana-din-e. Za narednih pet godina
proizvodnja saharske nafte tre
ba da dostigne 35 a do 1970
godine fitavth 50 miliona tona
Ovde se vec proizvodi oko 4
miliona tona nafte godiinje.
Poznati ekonomski casopis "Pe-troleum
vik" pisao je da bi
"benzin uskoro trebao da po-tek- ne
i na uli Francuske" —
ako se niene rafinerije adapti-raj- u
za preradu saharske naf-te
odliCTiog kvaliteta.
Saharski problem ne ostaje
zato samo ekonomski ve6 po-litic- ki, a irancuski rat u Alfiru
koloni sve Tile vode zbog sa-harske
riznioe.
(Tanjug)
IvuHtinii licdan
Konisliih Slovenaca
Slwvenska pmevetna zveia iz O- - 1oti primljuj u vrpHWnu od 19
K. Mtit jcHnu od najv6ih kul-tanto-MesvJrt-iiih
ntMufentacija u
iHjeht Konfiw, gdje vi kotnpk
tatje ilwiAs manjitia.
TVRDJAVA N1RA NA ISTOKU
( Nastavak sa str. 1 )
sobna podrska i bratska su-radn- ja
socijalistickih zema-Ij- a
uevrstili su medjunarod-n- i
polozaj mladih republika
i unistili racune neprijatclja
kincskog naroda na njenu i-zol-aciju.
Narodi Istoka odmah su o-sje- tili
plemenitu ulogu po-jav- e
u Aziji novo slobodne,
silne, miroljubive drzave. Ze-mlj- e,
kojo su postalo samos-taln- e
poslijc Dnigog svjets-ko- g
rata, uvjerile su se da
Narodna Kina moze da im
pruzi ozbiljnu pomoc u uc-vrSce- nju
njihov0 nacionalne
nezavisnosti, u razvoju nji-ho- ve
ekonomiko. U Narod-no- j
Republici Kini oni su-vi-dje- li
snagu koja je u stanju
da stabilizira u prvom redu
nestabilnu medjunarodnu si-tuac- iju
na Dalekom Istoku.
Ta nova uloga Kine snaz-n- o
so ispoljila u borbi za li-kvidir-anje
dva opasna ratna
zariSta na azijskoj zcmlji: u
Koreji i Indokini. Narodna
Republika Kina nije samo u-loz- ila
odlucne naporc za po-stizan- je
primirja u Koreji,
nego je kasnijih godina i po-vuk- la
sve kinesko dobrovolj-c- o
iz Korejske Narodno-de-mokratsk- e
republike, Ta ple-meni- ta
inicijativa prokr6ila
j0 put za buduco jedino pra-viln- o
rjesenjo korejskog pro-blema
— ujedinjenjo 6itave
Korejo na miroljubivoj do-mokratsk-oj
osnovi.
Kao jedna od ucesnica ?.c-nevs- ke
konferencije od 1951.
godine, Narodna Republika
Kina jo mnogo uSinila za u-spostavl- janje
mira u Indoki-ni.
Kao rezultat Konferenci-je
bio je potpisan sporazum
o obustavljanju vatre u Vije-tnam- u, Iiosu i Kombodzi.
Konferencija je priznala da
to zemljo imaju pravo na no-zavisno- st,
suvcrenitot, jedin-stv- o
i teritorijalni integritet.
Doprinos Kino mirnom re-gulisa- nju
korejskog i indoki-nesko- g
pitanja jos jednom
jo pokazao cijelom svijetu
da so u nase dano bez ucosca
ove voliko drzavp rjesavanjo
vaznih medjunarodnih prob-lema
ne moze ni zamisliti.
Narodna Republika Kina
joS vi§o jo podigla svoj pres-ti-2
u svijetu, istupivSi kao je-da- n
od autora pot principa
miroljubive koegzistoncijo
(medjusobno postovanjo te-ritorijal-nog
intcgriteta i su-veronite- ta,
nenapadanje, no-mjesan- je
u unutraSnjo stvari
jodan drugog, jodnakost i
medjusobna korist, mirolju-biv- a
koegzistencija). Prok-lamovanj- o
tih principa od
strane Kine, Indije i Burme
— zemnlja sa stnnoTii5tvom
do milijardu ljudi — imalo
jo ogroman odjek u svijetu.
BandunSka konferencija
trideset zemalja Azijo i Af--
riko (1955.) izjavila je da
pet principa miroljubive ko-egzietenc-ije
treba da posta-n- u
osnova odnosa medju svi-m- a
drzavama. Konstruktiv- -
no uco?co Narodno Republi-ke
Kino na BandunSkoj kon-ferenc- iji
u ogromnoj mjeri
jo doprinjolo uspjehc tog hi-storijsk-og
foruma afri5ko-a-zijski- h
naroda.
Pet principa miroljubive
koegzistcncije, "duh Ban- -
dunga" — posluzilj su kao
sigurna osnova za tijesnu sa-radn- ju
Kine sa njenim susje-dim- a,
sa svima zomljama Is-toka.
Bazirajuci so na prin-cipi- ma
Bandunga, Narodna
Republika Kina je kasnijih
NEKRSCANSKI
Parafrazirajuci jednu
cuvenu Cercilovu izreku,
mancesterski biskup dr.
Gir ukazujuci na fantasti-cn- e
profite nekih industri-jski- h
kompanija pise u
svom crkvenom listu:
"Nikad dosad u eri Icrs-canst- va
nije toliko mnogo
novaca od toliko mnogo
sirotih ljudi isl0 u dzepovc
tako malo bogatasa".
I godina sklopila ?itav niz spo-- i
razuma sa zemliama Jucois--
tocne Azije, Bliskog Istoka i
Afrike.
Mnoge nove potvrde miro-ljubivos- ti Narodno Republi-ke
Kine upisala jo u bistori-j- u
njene vanjskc politike
1960. godina. Samo u toku te
godine dana Kina je sklopila
ugovoro o mini, prijateljstvu
i nenapadanju sa Burmonv
Nepalom, Afganistanom,
Gvinejom i Kambodzom.
Na osnovi medjusobnih u-stup- aka
Kina i Burma su u-spjes- no
rjosilo pogranicne
pitanje — ovo nasljedje pro-Slost-i.
Kinesko-burmansk- a
granica koja sc protoze na
preko dvije hiljadc kilome-tar- a
postala Je granica mira
i prijateljstva. To jo lijop
primjer istinskog dobrog su-sjedst- va
u odnosima izmodju
azijskih naroda.
Sporazum o pitanju grant
ce Kina jo sklopila takodjef
i sa Nepalom. Putem prija-toljski- h
konsultacija sa In
donezijom postignut jo spo-razum
o ostvarenju ugovora
o dvojnom gradjanstvu.
Narodna Republika Kina
aktivno podrzava Sovjetsk'
Savez u njegovoj teznji za
postizanjem opcog i potpu-no- g
razoruzanja, zabrane
nuklearnog oruzja. Nedavno
jo kineska vlada opqt pono-vil- a
svoj prijedlog da bi ze.
mljo Azije i basena Tihog
Oceana, ukljuCujuci i SAD
sklopile pakt o nenapadanju
i pretvorile to podru6jo u zo
nu bez nuklearnog oruzja, u
zonu mira.
Svi ti vanjskopoliticki ak
ti jos vise su podigli medju-narodn- i
autoritct N. R. Kino,
time jo ona stokla milioiK
novih prijatelja. Planovi po-litick- p
izolaci.je i ekonomske
blokade N. R. Kinc dozivlju-j- u
neuspjeh za neuspjehom
Oko cetrdesot drZava vcc je
uspostavilo diplomatsko od-nos- 0
sa Nnrodnom Republi
kom Kinom. Samo u toku
1960. godine broju tih drza
va prikljuilo su so Kuba.
Gana, Mali, Somalija. N. R
Kina odrzava ekonomsko i
kultumo vezo skoro sa svim
zcmljama svijeta.
Na svakom novom zasjo-danj- u
Gcneralno SkupStine
UN rasto broj glasova koji
opravdano zahtjevaju uspo-stavljanj- e
zakonitih prava
Kine u Organizaciji Ujodi-njeni- h
Nacija.
Poneko na Zapadu poku-sav- a
da zaplaSi narodo Isto-ka
straSilom "komunisticko
opasnosti" koja im navodno
prijeti od strano Kino. Sam
zivot pomazo ljudima da ra-zliku- ju
istinu od laZi.
Da bi postigao prcdvidjo-n- o
ciljevp — protvoriti svo-j- u
domovinu u visokorazvijo-n- u
cvatucu drzavu s moder-no- m
industrijom, modernom
poljopriTedom, aavreme-no- m
naukom i kulturom ki-nesko-m
narodu jo najprije
potreban mir. Da bi izgradio
socijalisticko druStvo, on no-ma
potrebe da se mijoSa u zi-vot
drugih naroda.
Socijalisticko uredjenje je
izmijenilo klimu svijeta. Na-stana- k
Narodno Republike
oplemenio jo klimu Dalekog
Istoka. Upravo postojanje i
razvoj N. R. Kino u£ini1i su
medjunarodnu atmoeferu
stabilnijom na torn podrucja
svijeta. Upravo su zbog toga
principi miroljubive koegzi-stencij- o
naSli tamo za sebe
tako plodno tlo.
V. Ovcikov
combcovc lamnicc
Predsjednik "republike"
Katange Combe ucinio je
velikodusni gest:
Pozvao je medjunarodni
crveni kriz da posalje svo-je- g
delegata na prefled
tamnica u Katangi.
Konacno i — toboe:
Naci ce ih prazne!
S obzirom na Combeovu
procedtiru (Lumumba!)
to je gotovo sigurno.