Nase Novine, August 31, 1983

              MjgoslcPv VYteekh
A Community
ш&шшш шт Ш1Р Established 1931 ш теш1ж1 ушддадтдтИ
гтедуиглгмцг.цттацигг !... j,™™h;vw™b-- ™.
VOL 52, N027(560)
Jos ce izaci (u toku jula) tri izdanja
"Nasih novina" I onda dolazl dvo-tjed- ni
godiSnji odmor uposlenika.
Znaci, posljednji broj "NN" izlazi u
srijedu 27. jula, a prvi broj poslijo
odmora izlazi 17. augusta.
Molimo da se uzme do znanja.
UredniStvo
Pro5le godine kod Newfoundlan-d- a
su se utopile 84 osobe, kad je
potonula platforma Ocean Ranger, s
koje se buSilo za naftu. Njih 69 su
bili kanadski gradani, ostali su
amerikanci.
Vlasnici Ocean Rangera su ame-пбк- е
kompanije, njih sedam.
Ali jedan sudac u New Orleansu je
presudiodaamerifiki sud nlje nadle-zan
za donoSenje odluke o o§teti
koju te kompanije treba da plate
obiteljima poginulih.
Kako to? Kako amerifiki sud nebi
bio nadlezan za ameridke kompa-nije?
Sta preostaje obiteljima Zrtava?
Da apeliraju na viSi sud? Da se
obrate kanadskom sudu, mada nije
sigurno da je on nadlezan u sporu s
ameri6kim kompanijama. Hi da prih-vat- e
ponudu kompanije koje nude
170 do 200 hiljada za svaku pojedinu
zrtvu.
Leo Barry, koji zastupa neke
Kanadane u sporu kaze da bi oni po
ameriSkim zakonima trebali dobiti
700 hiljada do jednog milijuna.
Gdje je tu pravda?
PRAZNICI
Prvog jula Kanadani su obiljezili
116 godinu postojanja svoje drzave.
Cetvrii juli je praznik americkog
naroda. To je takoder praznik
naroda Jugoslavije (Dan borca).
д,?теддддЈидммн!У.,мгт!ДЈЈВ1ц:а.а
Kanada i Sjed. Drzave se prepiru o
"kiselinskoj kiSi" (acid rain).
Ranije su bile donijete neke
zajednidke odluke o 6i§6enju "veli-ki- h
jezera" (Great Lakes), ali izvode-nj- e
je skoro potpuno prekinuto kad
je Ronald Reagan doSao na vlast.
Raduna se da je u provinciji
Ontario ve6 uniSteno viSe od 2.000
jezera, a 40.000 je ugrozeno.
Za nezadovoljavajude stanje najve-6- 1
krivac u Kanadi je INCO (Interna-tional
Nickel Co.) u Sudbury, koja
dnevno izbacuje 2.000 tona sumpor-no- g
dioksida, koji se pretvara u
kiselinu, koja uniStava ribu u jezeri-m- a,
truje zemlju i ljude.
ШГИЛИ!Т'Ц'1Ј!ЦД1МИ..1Ј.ЦИИИ'.'ЦШЈ.!ШЈЦШЈ.
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 6,1983.
PIS MO IZ PARIZA
шМш јШШЏ $$Ш
"Pre godinu dana, nas sto, uputilo
je jedan apel svim naSim sunarodni-cim- a
da se, ujedinjeni, glasno i
organizovano suprotstavimo trci u
nuklearnom naorulanju... Danas
nas je, evo, hiljade i hiljade pacifis-tidki- h
boraca i svi uzvikujemo: Ml
VOLIMO MIR! Ml VOLIMO ZIVOT!".
Ovako je zapodeo tekst Vansen-sko- g
apela od 19 juna, kog su,
inlcijatori Francuskog Mirovnog
Pokreta, 24 juna игибШ pregovaradi-m- a
u lenevi.
A taj, 19juni ove 1983 godine bio je
jedan od onih dana Sto se duboko
urezuju u svest: u istom danu, na
istom mestu naSlo se okupljeno
500.000 ljudi! Stari i mladi —
najrazliditijih senzibiliteta, raznoli-ki-h
shvatanja iz raznih generacija —
u rane jutarnje sate робеЧ su
prist izati sa raznih strana na prostra-n- i
pan'ski trg Nation da bi, pred
podne zajedno krenuli put Vansen-sk- e
Sume na juznoj ivici grada. ViSe
od detiri sata, mimo i dostojanstve-no-,
tekla je ova nepregledna §arena
ijudska reka, izrazavaju6i, i na taj
nadin, svoje neraspolozenje prema
besmislenoj trci u nuklearnom nao-rulanju,
i slivala se, poput vodene
mase u more, u ozelenelo krilo
velike Vansenske Sume.
TeSko bi biio, sadar utvrdivati, ko
je od prisutnih pola miliona mani-festanat- a,
tog sundanog dana, pri-rodni- je,
spontanije i lepSe izralavao
najljudskiju zelju za livljenjem u
miru. Da li one osedele bake, sa joS
uvek vidljivim oZiljcima iz minulog
rata... Hi — osmogodiSinja Karin,
kada je svojim podetnidkim rukopi-so- m
napisala ditko i vidljivo: "Ja se
bojim rata. Tada sve tate odlaze i
mnogi od njih nikada se vi$e ne
vradaju". Da li radnik iz pariskog
predgrada koji se, na glas, se6ao da
je njegov deda pao pod Verdunom, a
otac — u koncentracionom logoru.
Hi gospoda Eva Quistorp, kada ye, donevki poruku Zap. Nemadkog
Pokreta za Mir u Vansen, jednostav- -
i.4.-a.--.ji;.-,vt,j.;.-ai.-a...v.",Ti';i:.;-t-
.-.J -- f.i
У
"гтс''тачид?'нк
TTrrL£II3L£ZrZI32!E3EZI:iT3-ZI- X
Kanada treba da ројаба pritisak na
Sjed. Drzave da poduzmu mjere
protiv zagadivanja. Ali to nije jedino
§te treba da se uradi. Kanada
takoder treba da donese zakone koji
6e prisiliti IN CO, Ontario Hydro,
delidne i druge tvornice da instalira-j-u
sprave koje 6e zaustaviti kiselin-sk- e
(acid rain) padavine. Treba se
prepirati s Reaganovom administra-cijom- ,
ali istovremeno prisiliti i
tvornice u Kanadi da stanu na kraj
kemijskim padavinama koje uniSta-vaj- u
prirodu i ljudsko zdravlje.
Treba osigurati 6isti zrak, vodu i
hranu.
Шт
no, rekla: "Ja imam isto godina kao i
HiroSima".
Izuzetno impresivni trenutak, tako-d- e,
bio je kada je iz mnoStva
uzdignutih ruku, u istom trenutku,
bilo ispuSteno stotine belih balona
sa napisom: VOL1M MIR — VOLIM
ZIVOT i, kada su, zaletevSi se u disto
plavo nebo, zaplovili kao neizbrojna
jata belih golubova...
Na trakama oko devojadkih glava,
na bedlevima zadenutim za SeSire
staraca i dedje bluze: . . U pogledima,
na licima prisutnih mogla se pro6i-ta- ti
ista, jedinstvena ielja "MIR i
ZIVOT". Ubeloj §umi transparenata,
koja se viorila u zraku, krupnim,
izrazitim slovima s tajali su napisi:
"IMAMO 14 GODINA I NE ZEUMO
UMIRATI", "AKO ZELlS MIR —
IZGRADUJ MIR", "PRESTANITE SA
KASAPUENJEM LJUDI" i slidno.
Bila je to divna manifestacija uvere-nj- a
da je mogude ziveti bez nasilja,
bio je to pravi PRAZNIK MIRU. Bio
je to i dan nade; praznik, sa pesmom
i muzikom. Na gigantskim, improvi- -
Kanadani su jako uznemireni zbog
vladinog prijedloga o stvaranju nove
organizacije koja 6e kontrolirati
anti-drzav- ne aktivnosti. Predlozeni
zakon (Bill C-15- 7) daje Siroke aktiv-nosti
organizaciji. Nekl kazu da ce
ona mo6i da slu5a telefone, da
otvara poStu, pazi na strane diplo-mat- e
i aktivnost domacih organ iza-cij-a.
Protiv toga su бак i provincijalne
vlade. Proslog tjedna u Torontu je
odrzan protestni miting na kome su
glavni govornici bili ontarijski Attor-ney
- General Roy McMurtry i
Attorney - General provincije Mani
r' " l "г"' — -- "~$
;,;i
i
50 CENTS PER COPY
zovanim pozornicama redali su se
umetnici da raznim stilovima i
ritmovima prenesu istu poruku:
protiv naoruianja I za mir u svetu.
Na podijumu 1, 2 i 4, jedni za
drugima, nastupali su domadi i
strani umetnici: Francuskinja Safo,
Kubanska grupa "Ritmo orientale",
Engleskinja Brenda Wootton, Ho-landan- in
Dick Annegarn i drugi. Na
sceni 3 , odvijao se program za
decu: Marionete, klovnovi, glumci,
pripredadi... najmladi rok-izvo-da- 6i.
. .
Mnogi inostrani predstavnici ma-sovn- ih
mirovnih pokreta, iz Belgije,
Britanije, Bugarske, Danske, Grdke,
Holandije, Japana, obe Nemadke,
Svajcarske, SSSR, USA... prisustvo-val- i
su, takode, ovom hodo6a§6u
mira.
Prazniku u Vansenskoj Sumi, 19.
juna 1983. srdadnim pozdravima
preko telegrama, pridruiili su se svi
svetski pokreti mira medu kojima,
razume se, i na§ — iz Jugoslavije.
M. Strbac
toba Ronald Penner. Oni su kazali
da je taj zakon napad na osnovna
gradanska prava.
Ovaj prijedlog je formulisan na
temelju istrage koju je viSe od dvije
godine vodio sudac Macdonald. On
je utvrdio da je RCMP (diiavna
policija) podinila mnoge prekrSaje,
ali mjesto da se to zabrani, nastoji
se legalizirati.
Protesti gradanstva prisilili su
vladu da senat provede istragu o
predlozenom zakonu, ali to ne
garantira da ce zakon biti promje-nje-n.
Ovo se moze sprije6iti.
-!1!-ГЛ~-Л.Ч!.,В!!Та.
у1МИ.'1ЦДЛ!.ј,'М1. ШМЛВДМ-ЈИЈЦЦЈДј- Ц нмј-ЧЈмтл- к.
№Ј''-Л'ЈЧ7У1-'1"-:У№Д.ДУ!'Н'','Л').Ј!1..'Ј'.)- 1'.Л'ЛИ; .лј.ј.цјунулититст .лу-јшчиуцЈдмди- иН