Nase Novine, November 22, 1978

              au #шшШ31шшШШш1№1еш1тшмШшкжшШттШ№шМш№Шш.шШштшШттт№ш1шШшш!ш!'ж:тГш.v ' nftSA!tИ."W".Т,%SГH"К,.'.W4jfJallic!.,Hl,"ri.j'nI
. Г
'. '71. iIM'SttT. mh '("in:!- -
.
!
&
№ 1
I
ft
4
A !
.I
It
1 i
I
1ј,аШ£Е™Јј™чч№дает
IK —— iii-- i.ii —— —— ' Л itI..iSiH .tf.Hri-- t ЛП! Г-П',- -! '':";. Л L Л H tWAVM ЧЛ~ ,' .i Л VrrrJiIHW;_.' '
t fUV'f 1fc' 4B: ferMt+nrJ4"iN -f-r#f' ПЧП тт— "" ' '" '™ M"v t ?'wt .rvw? twvimwr'Vtt' rir'Vr lAV мЧ'Јн I "¥! 1Г"ШММ1Н1НН1ШНМ[М
L k '' '
U Titovoj pecini
cfea je faa neobidna, i dlrnula je
sve prisutne. Svi su Jednoglasno
odludili kao Sto je Vlada predloiio!
Brigadni sastanak u autobusu, koji
~]e grabio ka Drvaru, bio je zavrSen
uz buran aplauz i odobravanje.
Mnogi od njlh prvl put su 6uli za
dogadaj u Drvaru 25. maja 1944.
godine. Bill su mail Had su Otis' II Iz
zemlje, u6illsu u kanadsklm Skola-m- a
0 avanturama vellkog severe. A
sada, kad su dull istlnu o "Konjid-ko- m
skoku", o hrabrosti vrhovnog
komandanta Tlta, pratedeg bata-Ijon- a,
mladlda partlzanske oticir-sk- e
Skole, devojke Mike Bosnit
koja je spasla posadu i partlzanski
tenk I izreSetana mitraljezom pala
za spas drugova, bili su uzbudenl,
uzbudenljl nego ikada.
Rajko Grbi6, najstariji brlgadist,
i ranije je znao o drvarskof siavi, all
sada je tek shvatlo strategiju pado-bransko- g
desanta i herojstvo bra-nila- ca
Vrhovnog Staba I revolucije.
Jedan starljl Drvardanin je oku-pi- o
oko sebe devojke I mladl6e Iz
Kanade. Bio je odevidac desanta i
zlodina nemadkih padobranaca.
Bilo je i ustaSa medu njima",
dodao je starac, "a Vrhovni Stab su
spasli borci, mladi kao vi, koji su
Uspomena iz Gornjeg
Mianovca
Osvanulo je sunfiano jun-sk- o
jutro 6iji su ve6 rani 6a-so- vi
nagoveStavali toplotu
letnjega dana. Grupa Novo-sadan- a,
Clanova Jugosloven-sko-norveSko- g
druStva, kre-nu- la je toga jutra u Gornji
Milanovac da na Brdu mira
ozivi uspomenu na mnogo-brojn- e
Jugoslovene koji su
za vreme proSlog rata bili
intern i rani u петабке log ore
u NorveSkoj. I tu, kao i
svakog juna, grupa je zelela
da ozivi i secanje na veliko
prijateljstvo koje je, norveSki
narod u tim najtezim danima
pokazao prema naSim inter-nircim- a.
Togiunanalazilasamseu
Sadu u
koja je i sama ponosni 6lan
novosadskog ogranka Jugo- -
slovensko-norveSko- g druSt-v- a,
Pridruzila se druStvu, jer
je osetila da.joj je sudbina
interniraca na neki nacin
biiska; zelela je, da bude
medu ljudlma koji neguju
uspomenu na izginule dru-go- ve
u NorveSkoj, za 6ije se
grobove ne zna, baS kao Sto
je u surovosti rata i grob
njenog muza ostao neobele-ze- n.
Zahvaljuju6i majci i Iju-bazno- sti
predsednika drug a
Jovana Mihajlovida i ftanova
ovog druStva koji su me po-ve- li
sa sobom, dozivela sam
dan koji 6e mi dugo ostati u
sedanju. SluSala sam sa
usana samih interniraca o
strahotama kroz koje su pro-lazi- li
u logorima, o teSkom
prinudnom ,radu u surovim
krajevima ove ina6e lepe
zemlje - NorveSke. Medu- -
se zatekli u gradu I junacl Seste
Hike koji su trkom stigll sa polola-j- a
udalfenog 14 kllometara.
Sa planinskog platoa, dok smo
se spuStali ka Splltu, najodnom je
zablistalo beskrajno plavetnilo.
More! NaS Jadran! Brigadisti uzvi- -
kuju, radufu se, mnogi od njlh su
prvl put vldell svoje I naSe more. Na
stanici nas dodekuju Nevenka Kur--
tovid i Durdevka Bogi6evi6,' pred- -
stavnici Mattce iseljenlka. Odlazi- -
mo na Maran, a splltki vodlt,
simpatidni mladid, kale: "Ovo je to
naSe slavno, zeleno brdo, u celom
svljetu omilfeno I poznato..." Nife
ni dorokao sve Sto je naumlo, kad
se iz grla brigadista za6u pesma
"Marjane, Marjane, 6a barjak ne
vijeS..."
Pod brdom je blistao osvetljeni
Split. U luci brodovi, jahte i male
barke. Na rivi — ceo svet! Idemo
tamo, medu omladinu, koja se
provodi i druii na duvenoj splitskoj
rivi.
— Hej, pa ovde I strand postaju
drugovi! — ushiiuje se Slavko
Kovad. — SluSaj, бије se Spanski,
Svedski, francuski... Da sam car,
ceo bih svet preselio u Split, pa da
uvek bude mir, radost, Ijubav i
veselje. . .
zagrejala srca prezivelih in-tern
iracaosecanjem o kojem
rado prica drug Oukanovid, i
sam internirac Tpotpredsed- -
шк novosaasKog одгапка
DruStva. "Ne mozemo zabo- -
raviti ono Sto je norveSki
narod ucinio za nas" veli Ou- -
kanovi6. Pomoc koju su Nor--
vezanipruzilibilajenesamo
moraine prirode, ve6 i mate--
rijalne, uobliku lekova, hra- -
ne i ode6e. ISIo se i dalje od
xoga. urgamzovaia se po- -
moc za prebacivanje naSih
begunaca iz logora za Sved-sk- u.
I kada je postalo opas-n- o
sakrivati begunce po ku-cam- a,
na imanju jednog od
6[anova norvefikog pokreta
. ?Pi Р?,дп"!а jlbrvnar,a
... ™_"K „ „пЈл1ЖГ? v. u iijwj mhuu iiiqiiu 1 oMuinsit;. 1 u urvnaru su
Norvezani zvali "Srpska ku--'
6a . Ona je spasla zivote
mnogih Jugoslovena.
Itu, uGornjemMilanovcu,
okruzeni prijateljima 1 eve- -
6em, intern rci su jedan dru- -
gom stezali ruku - tu kraj
spomenika koji simboliSe
stablo smrtl i zivota i koji
refiima na naSem i norveS- -
kom jeziku potvrduje ono Sto
smo svi toga dana ose6ali - Niko imenovan - niko za- -
boravljen . O lepotljrlJatelJ--
stva dya naroda govorio je
norveSki ambasador. Polo- -
zivSi venae crvenih karanfila
na spomenik, odrzao je go- -
vorna tefinom srpskohrvat- -
izraz paznje Norvezanina pre-ma
naSem 6oveku.
Kroz recital i pesmu odje- -
knuli su glasovi dece i odras
lih, iskazuju6i patnju i stra--
С#П№И ЛШ,Ш
u
!
5ЛЖг;". MThSt'lriw 9 "'.?.':''„.. Л1 .К Чг
. ' .1.. у: .''v., № ' 'i.w НјГЈШЊЊ
ттгмтчтш ? 'ш-- ,А'.,,#л.'. .' ,с i,,o l „ш,-- ; ' шадл и ;л v' и. vjrXn јм, % угмхт д?пж штт"
(4) ;';: ' '
Kratka je bila not na rlvl. Ujutru
smo ve6 poiurlll za Dubrovnik.
Svra6amo uz put u biserne
gradove srednjeg Jadrana, OmIS,
Brela, Makarsku... Brigadisti foto--
grafiSu, trie na obalu, zdrave se s
rlbarima. To su njihovi Ijudi, njihov
svet, njihovo more,
— Idu6e godine dovodimo na
akclju vellku radnu brigadu omladl--
naca iz Amerike i Kanade I Jugo- -
slovena koji tamo tive —' kale Bata
Batit. — Noside isto ime, "Brat- -
stvo-jedlnstvo- ", sa tri zastave —
kanadskom, jugoslovenskom I a- -
meritkom. Ovde se najlep&e kuju
drugarstvo i bratstvo mladih
sveta...
Okupan popodnevnim suncem
Dubrovnik je blistao i zidinama I
narodom koji ga je preplavio.
Tu smo se i rastali. Brigadisti su
produlili za Beiide, gde 6e provesti
koju nedelju u kupanju i sunCanju.
Jedan od mladih vragolana, iz
brigade naSao je negde kredu I na
starim zidinama napisao velikim
slovima: "Jugoslavijo, . volim te".
Svi su dugo gledali natpis. Kao da
su ga svi zajodno ispisali...
Pred rag Aleksijevic
("llustrovana Politika")
o6ima prisutnih, a se6anja
su silno nadolazila. Zama-gljeni- m
pogledom o6i su mi
preletale 6as- - preko crvenila
cve6a, a 6as preko boja jugo-slovensk- ih
i norveSkih zasta--
va Ko e su dosto anstveno
eprSale na vetru i svojim
znaCenjem upotpunjavale le--
potu ovog zbora. Borovi,
doneseni iz daleke NorveSke
j presadeni tu na tlo Srbije,
uzdizali su se iznad naSih
gaVa. Tako visoki i zbijeni,
delovali su kao dzinovski
za§titnici, baS kao i oni u
NorveSkoj Sto su okruzivali
naSe Nude u bekstvu IsDred
nemacklh strazara.
Nedaleko od spomenika, u
torn gustom zelenilu nazire
se brvnara, kao vizija one
"Srpske kuce" koja i dan-d- a-nas
stoji u brdima Stjerna u
NorveSkoj. Ovu Srpeku ku- -
?_u
.
" еотЈвЛ. M.!,anovcu
17ПГЛПШ SU ПДК 1П ПГА ПАТ
nnriina. od Нппа.чрпр nradfi
iz NorveSke. U njoj su tri kre- -
veta, jedna реб, tri slamari- -
ce _ sve ono §t0 je bj0 u
prVobitnoj brvnari". Uzbude- -
nje interniraca je veliko dok
je giedaju. Medu njima je i
vidoje Jovanovi6 iz Leskov--
ca, jedan od njenih graditelja
kojj nikad ne propuSta prili- -
ku da dode na tradicionalni
Skup,
Po' zavrSetku -- sve6anosti,
ostavljajudi za sobom Spo- -
men park, velika grupa nas
krenula je za Takovo gde su
nas u njegovoj okolini обе--
kivai doma6ini na гибак. Uz
jeot pi6e i pesmu, i u vese- -
om raspolozenju, svi smo
se ose6ali veoma orliatno.
sede6i svi zajedno uz duga6-k- e
stolove i pod Satorom koji
je sa strane dozvoljavao po--
giea na puome preaeie bu-- madiie. Tune momntp 7a,
tlm, toplina prijateljskog danja drugova borbi za sip-- menili su sad veseli Naro6i-norveSk- og naroda jzauvekje bodu. Zasvetlucalaje.suza u to su bili razdragani naSi
Ш1тмвШШттШЈ.жпшжШвашдШажвЖиЈшД£ш1№шт&;1вж№шуадЖ1тШшШтшшШнвжж1 №3№Т№љ№у&и?&-'Г-.Ш- Ж 7Шг.№мтмлттг1кт,г',,Ј ,..„w!t„., №
шШШш
celog
NIKO IMENOVAN — NIKO ZABORAVUEN
NORVESKI AMBASADOR GOVORI PRISUTNIMA
internirci. Kolo.se vilo po
livadi I naSi norveSki prijate-I- ji
iz ambasade lako su se
pridruzili igri. Bilo je Saia i
duhovitih upadica. Mnogi su
zazeleli da uzmu mikrofon i
kazu prisutnlma po neSto.
Medu njima bili su i naSi
internirci, koji su kroz suze
radosnice dizali 6aSe u znak
zdravice prijateljskom nor-veSko- m narodu i naSim pri-sutn- im norveSkim prijate-ljima.
Veselju kao da nije
bilo kraja i zakazano vreme
polaska stalno se pomeralo.
Zadovoljstvo se svima 6italo
na lieu, a naro6ito na licima
naSih Norvezana, koji su bili
dirnuti paznjom naSih Ijudi.
I kada smo se svi ponovo
naSli u autobusu kao da nam
je bilo zao Sto se danu pri-mi- 6e
kraj i Sto moramo da
napustimo ovaj divan kraj i
5АЛЛЈ
Za putbvanje u Jugoslaviju ill bilo
fit? €7 7 =№
GLOBE JOURS, --
615 Selkirk Ave.
Winnipeg 4, Man.
Phone: 586-188- 6
INTER-NATIO- N TRAVEL,
1605 Centre St. North,
Calgary, Alta.
Phone: 277-26- 26
naSe srda6ne doma6ine. Za-mol- ili
smo voza6a autobusa
da nas odvede do Topole, da
vidimo Oplenac iako je bjjo i
suviSe kasno za to. Nikorri se
nije zurilo ku6i. Ja sam joS
viSe imala razloga da zelim
da ovaj dan bude Sto duzir-Sad- a,
kada sam daleko od
svog rod nog kraja, se6anje
na ovaj dan ispunjava me
uzbudenjem. Bio je to ujed-n- o
i moj prvi susret sa Srbi-io- m, sa njenim ljudima iz
Sumadije. Zadovoljna sam i
Sto sam videla da naS narod i
posle mnogih godina nakon
rata ne zaboravlja piemen i-- tost
norveSkog naroda; Sto
u6i svoje mlade da neguju
ovaj lep obi6aj u Gornjem
Milanovcu, da time produze
tu divnu tradiciju prijatelj-stv- a
naSeg i norveSkog naro-da.
Mirta Bozanic
ЈАмјЗ
koju drugu zemlju, obratite se na
GLOBE TOURS,
1066 BloorSt. W".
Toronto, Ont.
Phone: 531-359- 3
EAST-WES- T TRAVEL,
10553-- A - 97 St.
Edmonton, Alia.
Phone: 424-990- 7