Nase Novine, November 22, 1978

              I
Mada federalnih izbora ne-d- e
biti ove jeseni, vlada u
Ottawi nam je reklada de se
odriati na prolede$to tako-d- e
nije sasvim sigurno, o sa-daSnj- em
vremenu moiemo
da govorimo kao o prediz-bornot- n.
I kao Stojetodd sada bilo
bez fzuzetaka,' kako postoje-6- a
vlada tako fpolftidke opo-zicio- ne
stranke, skoro nam
svakodnevno slpaju razna
obedanja. Maliene, da- - de
Kanadom da potede med i
mleko ako'rifih budemo iza-bra- li
da- - uptavljaju zemljom.
Pdslanici fetieralnog parla-ment- a,
mnogi minist'ri, krs-tar- e
Kanaddm, "drZ'e govore,
daju izjave za dhdvnu §tam-o- u,
radio i televiziju, obeda-vaj- u
svaSta.
U tim obedanjima'prednja
6i Progresivno-ko'nzervativn- a
stranka, "diji' jeu Ш, Joe
Clark, ved oostao- - notoran u
svojim samohyalisanjima
"da 6e sve da dovede u red",
i da ako on dode' na vlast, u
Kanadl 6e nestatl nezaposfe-nos- t
kakva je danas, inflaci-j-a
6e se smanjiti, vrednost
dolara popraviti, i tako dalje?
Ono §to nam on obedava je
nesprovodljivo i netadno.
PoSto udara glasom na pot-reb- u
za vellkim uStedama u
drlavnlm izdaclma, sa isti-canje- m
na smanjivanje raz-ni- h
socijalnlh slutbi, otpuS-tanj- e
driavnih zaposlenlka I
na podsticanje rada prlvat-nf- h
preduzeda, daudi im Jos'
razne olakSice, tu nema ni-d-eg
dobrog da se обекије.
Privatna preduzeda, razne
korporacije, uz pomod meni
neshvatljive vfadine ekonom-sk- e
polltlke, su glavnl dfnfo-c- l
u privrednoj stagnacljl
zemlje, nezaposlenosti, in-flac- iji,
pa nagbveStena poli-tik- a
Clarka, u stvari predsta-vlj- a
nastavljanje neuspe&ne
politike llberala.
Llberalna stranka sa Tru-deau-o- m
?a 6eluf nema tako
red! nikakv'og plana, nikakvih
FOR AST
'
S3 i'
novih ideja, kako da se
Kanada izvude Iz privrednih
teSkoda. :
Ujednom svom nedavnom
govoru u Tru- -
deau nam je rekao da bi sada
bilo nuino da mi, Kanadanl,
svi vladi u po--
mot, kako bi se! privreda i
cela' zemlja postavile na
zdrave noge. Covek mora da
se zapita: a gde Je do sada
bio? On je na vlasti punihO
godina. Mnogo nam je obe- -
davao, a u poslednje vreme
zahtevao od nas irtye, spro--
vodio mere 'koje sir nam
poskupefe iivotne prilike,
doprinele Inflaciji, socijal- -
noj i politidkoj neizvesnostl
Cak i danas, njegov minister
finansija, Jean Chretien, iz-jav- io
je 27. septembra', poio-do- m
pada dolara na 84, 72 c
amerfdkih, najniia vrednost
koja je postignuta za pos- -
lednjih 40 godina, da on i
vlada smatraju da nije potre- -
bno Ша da se I
ako bi nekim dutfom Liberali
ponovo doSli na vlast, ne
verujem da bl se prilike
popravile. Verujem da bi se
pogor§ale.
Nova demokratska stran- -
ka, preko svog Seta Eda
Broadbenta I drug in dlanova
i poslanika, obllazedi zem-lj- u,
dried! govore u kojima
oStro kritlkuje izvodenfe llbe-ral-ne
vlade u Ottawi, obeda-nja
njenih poslanika koja oni
ллмлоо.па rovnlm h'actannl--
ma, dotidudi se I obedanja
Joe Clarka, daleko je ozbilj- -
nija i u svojim namerama i
Шi~.~и inc„™iu, Bni,w~riso~?adлbenmJtLypwmrei d-U.-.
mnogome da doprinesu oz
dravljenju privrede, i u vlada-judl- m
prilikama u zemljf,
meni se dini da bi to bila
jedlna alternativa.
No ni ovde ne bi trebalo da
se odekuju 6uda, jer je Kana- -
putem trebade
zatrpani
ameridkim
iiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii
Unijsko clanstvo u poraslo je 4.1 posto u
zadnjih godinu dana, kaze se u ministarstva
To pak znaci u zemlji ima 3.1 mllijuna unionista, koji
predstavljaju 31 .3 posto od ukupne radne snage.
Ovo su, mozemo usput onl radnici koji
imaju vede plade, a bilo bi ih vise da pokusaji osniva-nj- a
unija u brojnim fabrlkama gotovo ne
propadaju.
yjiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiii
Winnipegu,
priteknemo
preduzim'a?
pianovima.
svakodnevno
SalidarnDit straikaiimti
Sudbury ovih dana
naro6iti,komltet, sastavljeri od gra-da- na
mjesta, a Je da
potpomaie radnlStvo koje Strajkuje
protiv, nco-- a.
,toga Sto 6e znaditl moral-n- u
podr§ku §trajka§e, komitet
ce se brinutl to da se javnost
pravilno infbrmira o dogadajlma
vezanim za, Strajk; sakupljat 6e
financljsku.. ротоб, he samo u
ve6 u cljeloj zemlji,
!Ш1111111111111111111Ш
(Sudecl po nedavnoj izjavl
Marca Lalondea, minlstra za
federalno-provlncijsk- e veze,
Provinclja Quebec bi brzo I
efikasno bila ekonomski izo- -
lirana i ugrozena u slu6aju
otcjepljenja.
To bi se, kaze Ge u Izjavl,
desilo zato sto Quebec uvell- -
ke ovlsi o trgovinskoj raz- -
mjenl sa ostalih devet pro--
vincija koje bi u torn slucaju
prekinule ekonomske i mo- -
netarne veze sa Quebecom:
Tako bi ova provinclja samo
jednim potezom Izgubi- -
la posla za 140 hlljada ljudi.
Drugim rijedima, englesko
govoreda Kanada nije za to
da se Quebecu dade veca
autonomija a da istovremeno
ostane ekonomski vezan za
Kanadu. referendum
torn pitanju bi bio dovo- -
lian se ovu provinciju boj- -
kotlra ostalima. Medu- -
tlm, voda Parti Quebecois,
Rene Levesque, kaze da bl
se englesko govore6a Kana- -
da ipak predomlslila kad bi
stanovnlStvo Quebeca u ve- -
cini glasalo za prijedlog nje--
govog kablneta — da se ide
na referendum i gotovo.
m'
—
tugo паба!
V Ottawhzasjeda federalna
komlsijaza radio, televiziju
telekomuntkacije (CRTC) i
jedan odprvihgovornika bio
& tTi' panie za radio i
___; irsrl,.~. Q„„W„
ting Corporation) A.W,
Johnson.
On je nalgasio da je tele-vizi- fa
postala "najvainiji ins-trument
za Sirenje kanadan-stv- a, all da nikad nije bila
Zatim je naglasio da e
k(ajnje vrijeme da se poduz-m- u
mjere za poboljSanje, a
to je duinost spomenute ko-misi- je,
CBC, privatnih brod-kaste- ra
i distributee, zatim
kanadskog parlamenta.
Johnson je iznio nekoliko
dobrih prijedloga, a Sto se
tide CBC, ona bi proizvodila i
prikazivala bolje pro'grame
ako bi imala vike novaca.
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
i
ES E
da I suviSe dugo iSIa pogreS- - та,?ЈкаРас!?к ;
nim i dosta Jikri PW tetfvlztlski ek-vreme- na
da se sa istog side. bUJoliko
drugim stramm
P- - Jovanovid programjma џ kaza0 je jonn.
1ANSTVA
UMUSKOG
mi ii
Kanadi za
izjavi rada.
da
dodati,
i
U je osnovan
ovog svrha mu
I
. Pored
za
i za
Sudburyju,
-
'
ovim
Samo
po
da
po
Televizijo
i
I i
,
so
kaie se u izjavi komiteta.
Predsjednlk ovpg komiteta Ri-chard
Pharand, ina6eadvokat, kaze
da se ovim zell izbjedl situacija
kakva je bila prlllkom §trajka 1958.
godine, kad ' Je iokalna medija
' pruiala javnosti pogreSnu sliku o
Strajku. .
'
ihaftese обекије da ce ovaj
Strajk," zbog velikih zallha nikla u
zemlji, trajati dugo vremena. H
y i
ш ,-
-
Nego, u kojoj su mjeri
dvije strane udaljene jedna
od druge vidi se I po dinjeni-c- i
da se sada govori samo o
mjerama koje bi se poduzele
protiv Quebeca i potpuno se
zaobilazi ono najvaznije, na-im- e,
razlozi koji su doveli do
ideje o separatizmu. A upra-v- o
bl o tome trebalo voditi
габипа I promijeniti stav, a
ne raspirivati plamen sepa-ratizm- a
ppomenama koje bl
mogle imati dalekosezne po-sljedf- ce.
Kampanja
U jeku izjava o mjerama
koje 6e se poduzeti protiv
Quebeca u slucaju otcjepjje-nj- a, kabinet premijera Leves-que- a
zapoceo je kampanju
za referendum, do kojeg bi
moglo doci u jesen 1979.
godine.
"Kanadski federalni sis-ter- n
je zastarjela stvar", re-kao
je u jednom govoru Rene
Levesque, braneci odluku
vlade Quebeca da pode na
referendum i izbori autono-mlj- u.
On Je dodao da je
suradnja moguca i poslije
eventualnog otcjepljenja, i
da su, na kraju krajeva,
kanadski Francuzi ipak gos-poda- ri
u svojoj kuci.
Nedavnim glasanjem ame-rlfiko- g Senata копабпо je
"skoro" zajamcena izgradnja
gigantskog plinovoda kroz
Aljasku. Plinovod ce zaje-dnid- ki
postavljati Kanada i
SJedinjene Drzave, a isti 6e
se protezati 2,000 milja sa-mo
preko kanadskog terito-rij- a.
Ukupan troiak 6e iznositi
deset i pol milijardi dolara.
Dalje se tvrdi da 6e priprem-n-i
radovi, ukljuclv f izgradnju
potrebnfh puteva, zapoceti
1981. godine, a vet naredne
godine podet ce se s polaga-nje- m
cijevi. Navodi se i po-dat- ak da de se na ovaj nacin
zaposliti tisude Kanadana, u
vise provinclja, dok ce se
cijevi — ina6e 56 In6a prom-jer- a
— pravitl u Wei land u,
Ontario, i u Reglni, Saska-tchewan.
Cljena plinovoda je ravna
cijeni poSiljanja 6ovjeka na
Mjesec.
Nego, to Jos nije sve. Ovoj
se idejl, naime, ved duze vre-mena
odupiru Indijanci AlJa-sk- e
i Brltanske Kolumbije
kao i mnogi drug! — ekolozl,
pa i neki ekonomisti, jer svi
u tome vide veliku Stetu a
mlnimalnu korist. Posla 6e
biti za jedno vrijeme, a
kasnije ce biti potrebno ma-lobroj- no osoblje za odrzava-nj- e
plinovoda. Osim toga,
unistlt 6e se neki od najljep-Sl- h
dijelova zemlje koji su
ujedno posljednje utocl§te
t
" дДКИјч w
i --ww4lr"445MWW KT'sa
S 'f
;
Plinovod
kroz Aljasku
ШШШтШм
i
Izmedu federalnog Odjela
za indijanska - i eskimska
pitanja a posebno Indijana-c-a
I Metisa, koji naseljavaju
dolinu rijeke Mackenzie, vo-d- e
se pregovori koji su upra-v- o
zapeli pa je ministar tog
Odjela Hugh Faulkner obus-tavi- o
financiranje pregovora.
Kao razlog Hugh Faulkner
navodi razilazenje dviju gru-p- a
po pitanju potraznji, sto
je fiktivno, jer Indijanci (ple-m- e
Dene) naprostd traze
samoupravu, domorodacko
pravo na svoju zemlju, a to je
upravo ono sto im Ottawa
odbija da prizna. Federalna
vlada im, naprotiv, nudi is-pla- tu
u novcu i neke 'privil-ege.
Indijanci plemena Dene
nece vise da pregovaraju sa
vladom upravo zbog stava
koji ona zauzima'po za njih
tako vitalnom pitanju, dok se
istovremeno moze reel da taj
stav nije baziran na osnovu
opseznog izvje§taja suca Be-rge-ra od proSle godine, koji
je, ako nlsta drugo, barem
iznio gole 6injenlce i pred-lozi- o
da se svlm ljudima
sjevera dade deset godina da
odluce o svojoj sudbini.
kanadskih Indijanaca, kao i
nadin zivota ovih ljudi, dok
6e glavnu I veliku korist imati
samo modne korporacije (in-vestito- ri),
prvenstveno one
americke.
Kad se konacno s ovim
krone naprijed, svakako ce
biti otpora, jer za sada prev-lada- va
misljenje da se plino-vod
polozi samo u slucaju
stvarne potrebe.
ЈШ£ МЈШ
Published every Wednesday by
YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC
10 St. Mary Streol. Room 505,
Malljng address Box 522, Station F.
Toronto, Ontario— - ,
Telephone 961-801- 8, Area Code 416
Urednlk — Editor
Anton Kostelac
Tehnlcko obllkovtnje — Technical assembly
Graphic Line, Toronto
Second Class Mail Registration No 0378
Pretplata S15 OOgodisnje pojedinl prlmoraMOcenll,
avionska posta fprckomorske zemlje) $40 00 godlSnJe,
redovnom postom (u kuverti) S25 00 godisne
Novcane doznake samo cekom i poStanskom (ill
bankovnom) doznatlcom (Money Order) na Imo llsta
Г Na5o novine' ) Hi izdavaia (Yugoslav Canadian
Publishers Inc )
Subscription J15 00 per year single copy 40 cent.
Air Mail (Overseas) S40 00 per yoar, by First Class Mall
J25 00per yoar
Advertising ratos on request
Monoy should bo sent by chequo or Money Order
in name ol Na&o novine" or Yugoslav Canadian
Publishers
Potpisani clancl sad rJo mislono njihovih autora
Rukopisi so no vrocaiu
Naso novine su naslednik, u Kanadl "Jedlnstva",
' Novostl ', Srpskog Glasnika", "Edlnosll", "Slobodne
Misll' I ' Borbe", u Scd DrJavama 'Narodnog
Glasnika' I listova Koji su mu prelhodlll.
V fcwv ( I 1 w t
Ћ1
m9
Af
v