Nase Novine, May 05, 1982

              Tr цi' fy"-- ' V ' м ''- - " ,r ' A . "i .if )"' Г { f" " ',
V
2— NASE NOVfNE, March 10, 1982.
, Javili smo ranije da je sastanak
premijera provincijalnih vlada sa
prvim ministrom federalne vlade
bio konfuzan od samog pocetka i
da je o tome torontski dnevnik
"Globe and Mail" donosio svoj
uvodnik.
"Tamo je vladala konfuzija u
pocetku, konfuzija je bila i na
kraju. Niko, a pogotovu javnost,
nije imao pojmao 6emu se radi, ko
ce izgubiti, ko ce dobiti, ciji
argumenti su pravilni a ciji pogreS-n- i.
NiSta nije bilo raSciSceno. Niko
se nije ne trudio da izvede bilo Sta
na Cistinu".
Federalna vlada je odbila poziv
provincijskih zasmanjenje interes-n- e
stope i za stvaranje novih radnih
mesta. Finansijski ministar Allan
MacEacher jos uvek tvrdoglavo
odbija da izmeni svoj stav u
budzetu i da smanji interes da bi
suzbijao inflaciju.
Guverner kanadske banke Gerald
Bouey je rekao da on ne zna sta bi
bilo ako bi vlada smanjila interes
na 10 procenata, a u SAD da ostane
po starom. "To se ne sme nikako
dozvoliti" rekao je guverner u svom
dvocasovnom izlaganju.
Pet premijera provincijskih vlada
— Lougheed, Blekeney, Peckford,
Rawley i James Lee — izjavili su da
bi oni pristali i na pad vrednosti
kanadskog dolara (koji je ionako
slab prema ameri6kom) da bk se
postiglo smanjenje interesne
stope.
Federalna vlada stalno je insisti-ral- a
da se vrednost dolara mora
odrzavati sa vecim interesom na
pozajmice od onog u Americi da bi
se privukli investitori koji bi
ulagali novae u Kanadi i na taj
nafiin sprefiili klizanje dolara na
dole.
Premijer Ontarija, William Davis
je rekao da 6e javnost shvatiti da
konferencija u Ottawi nije u6inila
niSta da bi se suo6ila sa stvarnim
kanadskim problemima. Prvi mi-nistar
kanadske vlade, Pierre Elli-ot
Trudeau je rekao da je konferen-cija
sa svojim neuspehom ufiinila
da se poverenje u vladu pogorSa na
hiljade puta.
A ekonomska situacija zaista je
teSka i svakim danom je sve gora.
Cifra besposlenih prelazi preko
milion i dvesta hiljada i dostigla je
najvecu visinu od kada statistika
Kanade pocinje sa evidencijom od
1946. godine.
Dok su premijeri neodgovorno
diskutovali o problemima kanad-ske
ekonomije najavljeno je da 6e
najmanje joS 175. hiljada radnika
ostati bez posla.
Interesna stopa banaka je 16.5
procenata sa jakim tendencijama
za rast na viSe. Inflacija stoji na
12.5 procenata, ne ide na nize. Na
drugoj strani viSe od polovine
kanadskog radniStva pregovarade
ove godine za nove ugovore. Oni ne
mogu traziti povecanjesvojih plata
manje od stope inflacije.
PokazavSi nesposobnost da reSe
bar minimun ekonomskih proble-m- a
Kanade, premijeri provincija
pribegavaju liniji demagogije i
manjeg otpora te za sve probleme
krive federalnu vladu.
Predsednik kanadske vlade, P.E.
Trudeau nije bio za ovu konferenci-j- u
mozda zato Sto je znao da пебе
pridoneti ni6emu,a mozda je imao
svoje druge razloge. Fakat, medu-ti- m, ostaje da je konferencija
nesredno po6ela i da se zavrSila
isto tako nesrecno za kanadski
narod.
Kanada danas ima ve6u potrebu
nego ikada ranije za jedinstvenim
vodstvom i za stavom po kome bi
se odredivala ekonomska politika
prema potrebama i u interesu
samih Kanadana a ne prema
interesima ameri6kih korporacija i
kanadskih banaka.
Kanadani su se, sa ovom konfe-rencijo- m,
joS jednom uverili da
njihove interese ne mogu zastupati
provincijske,kao ni federalna vlada
jer su one same instrument krup-no- g
kapitala koji pada u sve vecu
paniku.
Nesrecna konferencija u Ottawi
pokazala je da ne moze postojati ni
volja kod vlade za reSenjem nekog
problema ako one unapred znaju
da problem ne mogu reSiti i da
reSavanje kanadskih problema ne
zavisi od njih. Alternativa postoji:
ili 6e svoje probleme reSavati
kanadski narod samopregomo i
pozrtvovano ili ceoni biti prepuSte-n- i
stihiji ameri6kog krupnog kapi-tala.
U svakom slufiaju, kanadski
vlastodrSci pokazali su se ne samo
besplodni ve6 i sasvim nesposobni
da se suofie sa krizom u koju je
zapala Kanada, koja je inace u
samom vrhu najbogatijih zemalja u
svetu.
Opasnost u ovoj ekonomskoj
krizi preti od nesposobnosti politi-car- a
da reSavaju probleme u intere-su
naroda. Umesto da se ozbiljno
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.. 185
Spadlna Ave., Toronto, Ont. MST 2С6. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Mllo§ Grubic, Vojin Grbld, Josip Kovadid, Stanko Mutdeka,
Milena Bozld, Ivica Juriiid, Ana Durovid, Lepa Rajnovld, Borlslav NeSkovic,
Rozalija Divjakovid, Duro Maljkovld, Ivan Pribanid, Mile ВаЦак, lllja Bubalo, Pavao
Radmanld, Boia Pavkovld, Ostoja Kovadevld, Viktor Arar, Duian Stanar, Mllljan
Petrovid, John Severinskl, Luis Gregurac, Mate SiauS, Martin Karavanid, Paul
Kudlnid, Ivan Boban, Peko Dmitrovid, Mlllca Miuchln, A. Gerlach, Leo Bacich.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacic (Glavni I odgovornl urednik), Stjepan
MloSid (druStveno-polltick- a pltanja), Daniel Plxlades (drustvena pitanja I
knjiievnost), Katarina Kostid (poezlja I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literature
I umetnost za decu), Bosko Mladenovld, Anka Nozinlc.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Stardevlc (Los Angeles),
Mlroslav Blatevid (Chicago), Boio Spadek (New York), Frank Fudurld (Vancouver),
Josip Stanic - Stanios (Rim, Itailja).
SPECIJALNI SARADNICI: Prof. Vladislav Tomovid (nauka I drustvo), Prof. Ivan
Dolenc (Slovenska KoruSka I kulturna publlcistika u Americi), Anton Kostolec
(reportaze I price Iz useljenldkog zivota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mlrko Markovic, Luka Markovid, Petar Kurtid,
Milo§ Kordid, Aleksandar Clrid, Strahlnja Maletld.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan Vasillevid. IZ JUGOSLAVIJE:
M. Vasillevid - Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mall extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mall Registration NO. 0378
"Na§e novlne" Izlaze srijedom. Pretplata Iznosi S20.00 godisnje; pojedlnl
prlmjerak 50 centl. CJene oglasa na ' zahtjev. "Nase novlne" su naslodni'k
"Jedinstva", kome su prethodlll listovl "Novostl", "Srpskl Glasnlk", "Edlnost"
"Slobodna Misao", "Pravda" I "3orba", kao I "Narodnog Glasnika" I drugih
naprednih llstova koji su mu prethodlll u SJedlnjenim Drzavama.
pozabave problemima, koji nisu
neresivi, politi6ari u Ottawi, i u
centrima provincija, bave se
nadmudrivanjem izmedu sebe i
beskrajnim debatama koje ne vode
niCemu.
Najgore je to sto se neslaganja
politi6ara o pitanju nekih ekonom-skih
resenja mogu lako pretvoriti u
razjedinjenje i raspadanje Kanade.
U parlamentu se viSe i ne govori o
mogucnosti odvajanja Quebeca.
Sada se, joS nezvanicno, nagada o
tome koja 6e provincija, izuzev
Quebeca, biti prva da to u6ini.
Alberta? B.C. ili Newfoundland?
Predsednik kanadske vlade preti
da 6e upotrebiti 6vrS6u ruku prema
provincijalnim vladama. Opozicija
(konzervativci) je spredila normalni
proces parlamentarnih debata. U
samoj vladi dolazi do razmimoila-zenj- a
u pogledu i spoljne u
unutraSnje politike.
Politifiare treba sprefiiti da njiho-ve
svade i njihove Ii6ne interese
koji dolaze u konflikte ne'prenesu
na kanadski narod, koji zeli da
Kanada ostane jedinstvena politifi-kazajednic- a,
sposobna, spremna i
u mogudnosti da reSava sve svoje
probleme sama, bez uplitanja
"mocnog juznog suseda" i njego-vi- h isturenih snaga, multinacional-ni- h
korporacija u Kanadi.
DASENE
(Od naSeg stelnog dopisnika)
JoS ne tako davno kada je umro
naS prijatelj i veliki druStveni
radnik Leo FiSer, mi smo se
zaklinjali da ga necemo zaboraviti,
dacemo ga se se6ati i ici njegovim
putem. Bilo je tad i predloga da se
FiSeru podigne spomenik, o tome
se dosta dugo i raspfavljalo preko
"N.N.". Neki drugovi su, koliko ja
mislim, i slali novae "N.N." za
fond, za podizanje spomenika. To
je tako iSlo jedno vreme i копабпо
se sve to malo po malo zaboravilo.
Imamedutim, ljudi koji nisu i nece
zaboraviti Lea FiSera i njegov rad
za progres i rodoljublje medu
hrvatskim i jugoslovesnkim iselje-nicim- a.
Ovih dana je upravo ozive-l- h
diskusija oko uspomene na ovog
velikanapajetako i pao predlog da
se osnuje odbor za podizanje
spomenika Leo Fiseru. Ljudi koji
su pokrenuli ovo pitanje imaju i
konkretan predlog, zapravo predla-z- e
se, kao prvo, da se osnuje odbor
za podizanje spomenika, zatim da
ovaj odbor pokrene akciju za
prikupljanje novca sa kojim bi se
kupila ili sazidala jedna zgrada za
kulturne potrebe iseljenika. Zgrada
bi nosila lime: "Spomen dom LEO
FISHER", "MEMORIAL HOME
LEO FISHER". U holu doma posta-vil- a
bi se spomen ploCa sa bistom
L. Fishera. Na ovaj nacin jugoslo-vensk- o
i hrvatsko iseljenistvo bi se
oduzilo svom velikom drugu i
prijatelj u koji je ceo svoj zivot
posvetio iseljeniStvu i progresu.
Mislim da bi u vezi ovih razmiSlja-njatreba- li
stari drugovi i sledbenici
Lea Fishera da preko "N.N." kazu
svoje miSljenje tim pre Sto ce ovaj
odbor biti uskoro osnovan, veru-jem- o
da ce mesto u ovom odboru
dobiti i "N.N.", kao i neki od starih
drugova i poznanika Lea Fishera.
Do sada smo kroz ovu rubriku
izneli dosta inicijativa, sugestija i
istakli zasluge pojedinaca u kam-pan- ji
za sirenje stampe. Ali odavno
nismo podsetili nase citaoce i
saradnike na prvobiini predlog i
apel koji smo "lansirali" pre zvanic-n- e
objave kampanje. Predlog je bio
detje uspeh kampanje za prosirenje
stampe zagarantovan ako svaki
citalac nade samo po jednog
novog pretplatnika u toku ove
godine.
Ovu ideju, kada smo je prvi put
objavili, sproveo je odmah u delo
Bozo Siftar iz Wind sora. Njegovo
pismo sa novom pretplatom
obrazlozenjem da se potrudio da
odmah odgovori svojoj obavezi,
bilo je prvo. Stizala su zatim pisma
istog zanra i od drugih pretplatni-ka.
Sva ta pisma objavljujemo
regularno. Ali cemo i u ovoj rubrici
poceti navoditi imena pretplatnika
koji su vec izvrsili "svoju obavezu". '
Iz Windsora je jos i Milijan Petrovic
to ucinio, poslavsi nam ime "svog"
novog pretplatnika. Sastavicemo
listu svih dosadasnjih za sledeci
put.
Sto bi bilo lepo kada bismo
uskoro imali razloga da cesce
spominjemo dva grada — suseda:
Windsor i London, Hi Windsor i
Detroit —u takmicenju gradova. Ti
gradovi su medusobno povezani, u
drustvenim delatnostima, narocito
Windsor i Detroit. Kampanja bi
dobila navijacku draz, a doticni
gradovi bi dobili mogucnost da se
jos vise povezu i razviju nove
zajednicke aktivnosti.
Grad London je ostvario jedan
rekord u okviru kampanje za prosi-renje
stampe. Na proslavi 29.
Novembra u Jugoslovenskom
klubu u ovom gradu sakupljeno je
sedam novih pretlata. Predispozi-cij- e
od strane grada Londona su
evidentne. Ko ce da mu se prid-ruzi- ?
London nas stalno poziva da
nastavimo sa kampanjom za prosi-renje
stampe. Istacicemo i pojedin- -
ce iz ovog grada.
OCEKUJEMO NOVA UZBUDE-NJA- !
.
Odbor koji bude osnovan, nadam
se da 6e voditi racuna o svim
predlozima i zeljama koje budu
sugerirane preko "N.N.". Za sada,
samo toliko znamo u vezi diskusije
po torn pitanju, o svemu Sto
budemo kasnije saznali javnost ce
biti redovno obaveStavana putem
"N.N.".
D.D. Putnik